Аутор Тема: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"  (Прочитано 14502 пута)

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 835
  • I2-PH908>DYS561=15 Род Зорића
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #40 послато: Октобар 01, 2018, 07:52:45 поподне »
Колико се сећам, то је исечак из књиге Милорада Екмечића: "Устанак у Босни 1875-1878"

https://www.scribd.com/document/373545974/Milorad-Ekme%C4%8Di%C4%87-Ustanak-u-Bosni-1875-1878


Хвала лепо
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10641
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #41 послато: Октобар 01, 2018, 08:03:14 поподне »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10641
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #42 послато: Децембар 07, 2019, 11:59:50 пре подне »
Споменик Стојану Новаковићу из Крњеуше, учеснику Босанско-херцеговачког устанка





"Овђе почивају у миру Божијем
јуначке кости Стојана Новаковића
четника у бос-херцег. устанку 1875-1878 г.
споменик подигоше синови Ђурађ и Петар"

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 665
  • Ја ратујем сам...
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #43 послато: Децембар 07, 2019, 01:17:28 поподне »
 НИЗ ХЕРЦЕГОВИНУ

одломак

Ил се Херцег из гробнице дига,
Ил Страхинић са Косова стига,
Или Твртко Котромановићу ?
Није него Пеко Павловићу!
Зарека се књазу на Цетиње,
Да ће отет варош Невесиње,
Раскопати дворе Љубовића,
(И у Борчу кулу Фазлагића)
То је било у прошлом вијеку,
Глас допаде Павловићу Пеку,
Сила турска креће од Билеће,
Сви хајдуци Пека послушаше,
На сигурне коње појахаше.
Узја Пеко претила ћогина,
Страшан као Никац од Ровина,
Поред њега соко сива птица,
На дорату војвода Сочица,
Ко је с десне војводине стране?
То је Аџић Вуле капетане,
И Сердара Гаговића Мира,
Султан нема три таква везира!
Ко је онај алат што му скаче?
Оно ти је Рамовић Новаче,
Познају га и Срби и Турци,
По ханџару и крвавој руци,
А који је оно поред њега?
Под њим кулаш без игђе биљега.
Бритку сабљу ставио на крило,
Оно ти је поп Јововић Мило,
По ођелу и крвавој ћорди,
Не наличе попу но војводи,
Нема крста нити петрахиља,
Него сабљом турке благосиља,
Браду брије док бој љути бије,
Јер му вјера и црква не даду,
Турке сјећи а носити браду.
Ко је онај пјешке на опанке?
Што је многе ојадио мајке,
Вучки иде момачкијем ходом,
А бритком се подрамио ћордом,
У Мостар би стига док залади,
Како му се пјешке не досади?
Коља нема кога Србин држи,
Да се под њим може да одржи,
То је јунак с Крваве Пољане,
Јес Гузина Бошко капетане.


Луче са мраморја
До њега је друга поглавица,
Зиројевић барјактар Јовица,
За заслуге алај барјак доби,
Зиројевић ада други ко би?
Па погледни онога делију,
Који јаше виту бедевију,
Носи главу спрема господара,
Да заштити Продана Рупара!
Поред њега Реметовић Стари,
Што у Стамбол за цара не мари.
Па четири Гатачке војводе,
Има ли их у друге народе?,
Такви људи не рађу се често,
Који могу уздрмати престо,
Зимоњићу и Ковачевићу,
Радовићу и Љубибратићу.
Па погледни онога јунака,
Из Бијеле села из Дробњака,
Три године иде у ајоше,
И Турци му ништа не могоше.
Но одметну сиротињу рају,
Да турцима хараче не дају,
Нема каур браде ни бркова,
Јаше јунак манита мркова,
Златне токе носи на прсима,
Што су биле Секанића Сима,
И џефердар Златанића Авда,
Што је купљен на сред Цариграда,
То је Кекић Јово капетане,
Поред њега Роћен Миловане,
То је љута из присоја гуја,
Посјека је Тановића Муја,
Команданта од Горанска града,
Што је раји дао много јада,
И посјека Станкова Стевана,
На Граховцу пољу од мегдана.
Па погледни сивога сокола,
Командира Шћепановић Шола,
Нема љепше главе црногорске,
Колико је главара и војске,
Кад погибе Шћепан на Пресјеку,
Шћаху Турци да га посијеку,
Њега Шоле унесе на плећи,
Те Сердара недаде посјећи.
Но им нема Орла са планина,
Милисава Станојева сина
Но је оста с толико јунака,
У гомиле мртвијех Турака.
И ено му јуначке гробнице,
На високо брдо Леденице.

Хаџи-Радован Бећировић - Требјешки СТАБЉИКЕ СРПСТВА –

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10641
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #44 послато: Новембар 11, 2020, 07:56:55 поподне »
Кога занима ова тематика, може прочитати роман Бранка Новаковића, "Хајдук Тодор"

Прича прати главног јунака, хајдука Тодора Новаковића, кроз бурно време друге половине 19. века у Босанској Крајини. Аутор је на сликовит начин описао буне, устанке и ратове који су били чести у то време (централни догађај је Устанак из 1875. године). На занимљив начин се дотакао и порекла многих крајишких породица. Поред Новаковића, пише о Поповићима, Карановићима, Бурсаћима, Ћулибрцима и др. Говори се о сеобама из Лике, преласцима на Банију (са оне стране Уне), па враћању на стара огњишта, везама са Србијом тога доба, хајдучији, борбама са Турцима из Бихаћа и Цазина, итд.




Као и сваки роман, вероватно и овај садржи дозу "песничке слободе", мада се чини да се аутор највише ослањао на радове Милана Карановића (када је порекло породица у питању) и предања старијих мештана.

Из ове књиге сам сазнао да је мајка хајдука Пеције Поповића била од Новаковића (Никољдан) из Бушевића (Илинка Новаковић).

Љубо Михић (Козара: природа, човјек, историја) пише да је и она прилично утицала да Пеција постане такав јунак:



Хајдук Петар Пеција Поповић

Ван мреже Барјактаревић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #45 послато: Новембар 14, 2020, 05:50:04 поподне »
Да ли неко има линк књиге  "Хајдук Тодор" , ако има нека ми пошаље. Изгледа ми занимљиво.

Ван мреже Hussar

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 18
  • I1-Z63>Y13946>Y51867>PH220
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #46 послато: Април 22, 2021, 11:46:51 поподне »
Босанци предсједнику Мин. caвјета 29. IX. 1877. Господину Предсједнику Књажевског Црногорског Савјета на Цетиње

Господине Предсједниче !
По oпштoj жељи нашег српско-босанског народа састала се је данас овде на нашем слободном земљишту наша Народна Скупштина, и по општем савјетовању закључено би, да се образује једна привремена народна влада, која би имала за вријеме овога рата и док се наше народно босанско питање коначно не уреди, како унутрашње тако и све спољашње, наше народне интересе заступати и цијелу нашу народну ствар руководити.
Ми подписани као представници и пуномоћници нашега босанскога народа као пуномоћници и четовође свију наши босански чета, по жељи народа нашег изабрасмо једногласно на овој нашој Народној скупштини и свечаним актом потврдисмо и прогласисмо слиједеће чланове за нашу народну привремену владу и то:

Г.г. предсједник Јово Е Скобла, секретар Јово С Билбија, војвода Голуб Бабић, Вид Милановић, Перо Крецо, поп Василије Ковачевић, поп Јово Пећанац, Божо Љубојевић, Дамјан Ђурица, Нико Буро, Илија Шевић, Илија Трикић, Мато Јурета, Ђоко Деспотовић, Тривун Бундало, Илија Тркуља.

Објављујући то Вама, молимо Вас Господине Предсједниче, да овај наш чин представите вашој високој књажевској влади и да узмете ово на знање. Уједно молимо Вас да изволите Његову Свјетлост Књаза и Господара Вашег замолити у име наше, да не одрече своју благонаклоност нашој народној привременој влади, као и сваку могућу помоћ, која би користовала нашему ослобођењу и уједињењу српском.
Со тим примите господине предсједниче увјерење нашега особитог поштовања.

У Босанском Логору
у Шишковцу
на Михољдан 29. Септембра 1877.
Предсједник
Симо Чавка

Српска босанска народна скупштина:

Илија Билбија, Јован Скакић, Перо Балбић, Васо Сукњајић, Мијајло Берић, Митар Тарлаћ, Стеван Деспот, Илија Прале, Стојан Роквић, Сава Протић, Јово Кизић, Лазо Тарлаћ, Васо Лазендић, Дане Поповић, Симо Билбија, Ђуро Ћосић, Тривун Димитрић, Нико Анић, Стеван Лекић, Митар Лекић, Јован Гајић, Симо Шеворадић, Јован Црнчевић, Вид Радић, Спасоје Лапетић, Симо Радић, Јован Радујко, Миле Радујко, Васиљ Марић, Илија Симонић, Стеван Радић, Марко Вукобрат, Илија Радић, Васиљ Боабић, Станко Чакормић, Божо Гавић, Пеко Бобић, Перо Ковачевић, Петар Зељковић, Лука Поповић, Давид Ђилас, Миле Ковачевић, Миле Ђилас, Вучен Миљуш, Пилип Пешевић, Дако Сијерић, Вучен Јокић, Стеван Протић, Вучен Рађеновић, Симо Мево, Тривун Баук, Обрад Боић, Вид Вукобрат, Јован Шобат, Зекан Шобић, Паво Грубор, Петар Грубор, Перо Сердић, Cтојан Вашелић, Гавран Тадић, Мијо Трнинић, Мијо Лукач, Joвaн Трикић, Миле Трикић, Миле Ракита, Бojaн Шево, Тодор Новаковић, Jaков Латиновић, Joвицa Кецман, Симо Ђушић, Ђуко Крагуљ, Васо Кекез, Вучен Карановић, Марко Ступар, Марко Jaвopaц, Марко Качавенда, Тривун Латиновић, Гавро Штрбац, Стеван Ђаковић, Тома Савановић, Симо Томић, Перо Вучковић, Зеле Милинковић, Тоде Тркуља, Сава Качар, Илија Лончар, Ђука Латиновић, Лале Глемић, Јово Деспопић, Божо Ћулибуш, Тома Коњикушић, Бошко Росић, Мијо Ракић, Мијо Росић, поп Илија Билбија, протојереј Василије Новаковић, Коста Протић, Јосип Ракић, Стојан Тривуновић, Перо Жујић, Станко Маркановић, Тоде Гламочанин, Тривун Илинчић, Тома Вуцеља, Паво Вукановић, Глиша Видулиновић, Ђука Пећанац, Стеван Билбија, Јово Тркуља, Голуб и Мијат Радуловић, Тодор Рељић, Гале Бурсаћ, Стојан Марковић, Лако Видовић, Стево Рајковић, Лазо Краљ, Станко Боабић, Голуб Родић, Ђука Ковачевић, Остоја Срећо, Дане Грбић, Дамјан Вуковић, Станко Гашић, Јово Гољац, Васо Барошевић, Иван Буљ, Стево Зорић, Иван Капулић, Марко Буцало.

Видјети у Записи , Том 8, 1935. г., Гласнику Цетињског историјског друштва, 371-373, поглавље Историјска грађа.

Pozdrav,

Da li kojim slucajem postoji spisak odakle su svi ovi ljudi koji su bili deo skupstine?

Ван мреже Барјактаревић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 92
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #47 послато: Април 27, 2021, 07:27:24 поподне »
Споменик Стојану Новаковићу из Крњеуше, учеснику Босанско-херцеговачког устанка





"Овђе почивају у миру Божијем
јуначке кости Стојана Новаковића
четника у бос-херцег. устанку 1875-1878 г.
споменик подигоше синови Ђурађ и Петар"


Имам слику једног сличног споменика из околине Кључа, нисам успио да протумачим шта пише.

Ван мреже Грабеж

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 29
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954, Трескавац/Растока
Одг: Српски устанак у Босни 1875 – 1878, "Невесињска пушка"
« Одговор #48 послато: Април 27, 2021, 10:16:57 поподне »
Да ли неко има линк књиге  "Хајдук Тодор" , ако има нека ми пошаље. Изгледа ми занимљиво.

Имам ту књигу, можда ћу да је сликам/скенирам ако будем имао времена.