Аутор Тема: Никифор Максимовић  (Прочитано 613 пута)

Ван мреже Maksimovic Petar

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Никифор Максимовић
« послато: Април 01, 2021, 09:06:50 пре подне »
Никифор Максимовић (Јежевица, 12. јануар 1788 — Манастир Сретење, 28. фебруар 1853) је био ужички владика од 1831. - 1853. године.
Рођен је почетком 1788. године у селу Јежевици, среза црногорског, у округу ужичком.[1] Родитељи су му били: отац Максим и мајка Госпава. Књигу је "учио" у манастиру Каменцу, Морачи и Св. Тројици, а грчки језик у манастиру Раковици.

Његош и владика Никифор
У вријеме док је Његош још био на челу Цетињске митрополије у чину архимандрита, у Црну Гору је из Србије дошао владика Никофор Вукосављевић - Максимовић. Њега је Његош замолио да се прихвати образовања свјештеничких кандидата и да их потом рукоположи. Владика Никифор је тако у светој обитељи Брчели, од половине 1832. године до половине 1833. године, водио црмничку клирикалну школу (која би се прије могла назвати вишемјесечним курсом). Из ње касније настаје четврта основна школа у Црној Гори четрдесетих година 19. вијека [4].
Када се владика Никифор Максимовић вратио из Црне Горе у Чачак донео је као дар од Његоша Вуков каледнар Даницу за 1826. г., у коме је Вук зналачки описивао овчарско-кабларске манастире, међу којима и манастир Сретење, Никифорову задужбину (на 29. страни тог календара Вук спомиње и Никофора због чега му је Његош и поклонио тај календар [5]). На првој страници тога календара који се налази у библиотеци Сретења, Његош је уз посвету: Добром христијанину и учитељу г-д Преосвјашченом ужичком еп. Никифору, О Ђурђевудне. На Ловћену љета 1833. ставио умјесто потписа сљедеће стихове:
Име ми је Вјерољуб, Презиме ми Родољуб. Црну Гору, родну груду Камен паше одасвуду. Српски пишем и зборим Сваком громко говорим: Народност ми Србинска, Ум и душа Славјанска.

Испод ове Његошеве посвете владика Никифор је додао:

Ко се попо на вр Ловћена Нек пребива онђела. С Његошем се туне ближе неба И сунце које нам свима треба. епископ Никифор М.


Вук Стефановић Караџић о Никифору
Владика Никифор је био више пута скупљач претплате за Вукова књижевна дела у Чачку.[9] Пишући о манастиру Сретење Вук је записао [10] :
Кад је овај намастир најприје грађен, не зна се, и био је пуст одавно, па га сад (1818) поновио онај исти Никифор (родом из Ужичке наије, из села Јежевице), који је и Преображеније поновио... осим што је овај прави калуђер и љубитељ отачаства свога... Он је у Преображенију 1814... стекао неколико хиљада гроша: Па, вели, станем мислити шта ћу чинити са оволиким новцима? Да идем на Јерусалим, и да дам новце, да се њима поправљају и красе цркве и намастири по туђим земљама, нећу! боље и је на таково што у нашој земљи употребити. И тако отиде те понови Сретеније