Ево да испричам причу коју сам истраживао дуже вријеме, па ваљало би да се то забиљежи.
Ради се о породици Зирић која је била владајућа у дијелу кордуа у периоду 1750 године до 1790 године која је пружала отпор
Хрватској и Аустријској војсци, која је штитила границе Цариградског Царства у име тадашњег Босанског Ејалета које је одговарало
Цару.
Зирићи су данас Бошњаци али су Српског порјекла јер су у ранијем средњем вијеку идентификовани као православци, једна мања група
Зирића је и данас православна али не живи више на нативном простору обзиром да су одселили у хришћанске крајеве.
Зирићи су према Карловачком Архиву у 14-15 стољећу дошли из Источне Херцеговине на Кордун те се сматра да су припадали под управу Влаха
Предојевића те да су са њима у сродству. Претпоставља се да су Зирићи и Зиројевићи из Херцеговине једно те иста породица те да је презиме мјењано сплетом околности али за то нема чврстих доказа.
Увидом у Аутозомалну структуру видљиво је да су Зирићи муслимани доста ближи Албанцима и Грцима у односу на просјечног Бошњака из нпр. Сарајева.
што указије на мјешање са Османлијама који су претежито и били Грци.
Први интересантан Зирић на Кордуну је Осман Зирић управник града Дрежника који водио борбе против Аусто-Угарске, који је директан прадеда мог
Прадеда обзиром да је нама наш Прадјед рекао да су дошли из града Дрежника, што је опет потврђено у попису Бихаћких породица из 30их година
гдје стоји да су Зирићи и Козлице дошли "са Кордуна".
У борбама за град Дрежник написана је слиједећа пјесма па је сами прочитајте:
0001 Санак снила Туркиња девојка,
0002 У Дрежнику на крајини граду,
0003 Липа ћерца Зирића Османа,
0004 Да је магла до Дрежника пала,
0005 Да из магле три кошуте ричу,
0006 Повр магле кликте соколови,
0007 А из магле сијевају муње.
0008 Санак снила, у сну се пренула,
0009 Санак каже старцу баби своме:
0010 "Ај мој бабо, Зирићу Османе,
0011 "Ноће сам ти зао санак снила,
0012 "Ђе је магла пала до Дрежника,
0013 "А из магле три кошуте ричу,
0014 "Повр магле кликте соколови,
0015 "А из магле сијевају муње."
0016 Али вели Зирићу Османе:
0017 "А зла санка, драга ћери моја,
0018 "Ја се могу санку домислити:
0019 "Што је магла пала до Дрежника,
0020 "То је војска Мамул-капетана;
0021 "Што л’ из магле три кошуте ричу,
0022 "То су, ћери, цесарске лубарде;
0023 "Што ли, ћери, кликте соколови,
0024 "То ће бити војсци командирци;
0025 "Што ли, ћери, сијевају муње,
0026 "Сијеваће цесарско оружје,
0027 "Удариће Мамул-капетане,
0028 "Б’јели ће нам Дрежник освојити,
0029 "И Дрежнику врата отворити,
0030 "И бијели беден порушити."
0031 Истом Турци у вијећи били,
0032 Тога мало време постајало,
0033 Постајало три бијела дана,
0034 Кад четврто јутро освануло,
0035 С војском паде Мамул-капетане,
0036 Код Дрежника покопао шанце,
0037 И на шанце табле направио,
0038 Ина табле навезо лубарде.
0039 Ниђе зоре ни бијела дана,
0040 Али зове Мамул капетане
0041 Танковито, али гласовито,
0042 Он дозивље у бијели Дрежник
0043 По имену Зирића Османа:
0044 "Дај ми кључе од Дрежника града,
0045 "Да не рушим ја Дрежника града,
0046 "Да не чиним големога врага,
0047 "Да не дерем цесарске лубарде,
0048 "Да не трошим праха и олова."
0049 Али вели Зирићу Османе:
0050 "Од’ отоле, Мамул-капетане,
0051 "Ја ти не дам кључе од Дрежника.
0052 "Док не видим крвава бедена,
0053 "Докле беден крви не полијеш."
0054 А кад чуо Мамул-капетане,
0055 И он јунак по табору шеће,
0056 Још говори Мамул-капетане:
0057 "Огулинци, пољубљени синци,
0058 "Нас је вр’једна породила мајка,
0059 "И крајина за дику држала,
0060 "Да једино Бога помолимо,
0061 "Да повише сабљу припашемо;
0062 "Тко вјерује Бога и тројицу,
0063 "Држи пушку при својему лицу,
0064 "Пали прахом, и зрном упраљај."
0065 Пак он јунак по табору шеће,
0066 Још говори Мамул-капетане:
0067 "Коцијанко, цесарска лубардо,
0068 "Истави ми од Дрежника врата,
0069 "Кола ћу ти сребром оковати,
0070 "А никшане златом заливати."
0071 Пак удара Мамул-капетане,
0072 Он удара са четири стране,
0073 А пуцају бојнице лубарде.
0074 Крња пуче, далеко преврже,
0075 А зеленка граду не доврже,
0076 А кад пуче танка коцијанка,
0077 Дрежнику је врата иставила,
0078 И око њи зид обронила,
0079 Могао би коњик ујездити,
0080 И унести копје попријеко
0081 Крајем врата бијела Дрежника.
0082 Кад виђоше Турци Дрежничани,
0083 И пођоше надво’ из Дрежника,
0084 Дочека и Мамулина војска.
0085 Пак сијече Турке Дрежничане.
0086 Пак да ти је стати па гледати
0087 Кад каурске сабље сијевају,
0088 Како турске полијећу главе.
0089 Што је било старо и нејако,
0090 Овата их Мамул капетане,
0091 Те оправи Бићу бијеломе
0092 За јабуку паши Травничкоме.
0093 Сви се клети Турци предадоше,
0094 Али неће проклете Козлице,
0095 Већ се у свој чардак затвараше,
0096 Да се бране војсци Мамулиној.
0097 Допадоше Мамулске катане,
0098 Исјекоше све под чардаком,
0099 Пак бијели чардак запалише,
0100 И у њему Турци погореше.
0101 Бог поможе Мамул-капетана,
0102 И бијели Дрежник освојио
0103 Својом војском здраво и весело.
0104 Тадај било, сад се спомињало,
0105 Ни ту био, ни право казао.
Ово се потврђује Аутентичност
-Карловачког Архива
-Пописа грађана Бихаћа из 1930
-Усмене преносе и наводе
Породично стабло
Осман Зирић (р.1750/1760??) -> (непознато име) -> Смаил Зирић (р. 1830/40) -> Ибрахим Зирић (р. 1890) -> Сафет Зирић (р. 1930) -> Тажидин Зирић (Ташко) (р. 1963) -> Синан Зирић (р. 1987)