Аутор Тема: Дигитална библиотека Центра за истраживање рата  (Прочитано 505 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8894
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Дигитална библиотека Центра за истраживање рата
« послато: Новембар 16, 2020, 08:07:24 поподне »
Тек сада приметих постојање ове вредне дигиталне библиотеке.

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица


https://www.rcirz.org/biblioteka/

Тренутно у дигиталној библиотеци имају више од 130 књига, које се тичу превасходно Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995, као и мањи број књига о српским жртвама Другог светског рата.

Велики број књига садржи пописе жртава, а око трећине их је ОЦР-овано, што значи да су претраживе у тексту.

Многе од књига које се могу наћи на овом сајту први пут сам видео управо код њих.

На пример, занимљива је нпр. књига Београд не броји жртве, где су дати подаци о жртвама ратова 1991-1999, рођеним или с пребивалиштем у Београду.

https://drive.google.com/file/d/1PgXflHVRfOnXkB4p5TMN8ooq_O7W998E/preview



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8894
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Дигитална библиотека Центра за истраживање рата
« Одговор #1 послато: Мај 01, 2021, 06:19:37 поподне »
Сјајне вести!

На страницама Центра за истраживање рата пре два месеца објављена је е-књига Жртве Одбрамбено-отаџбинског рата од 1991-1995.

Жртве Одбрамбено-отаџбинског рата од 1991-1995


https://www.rcirz.org/popis-zrtava-odbrambeno-otadzbinskog-rata/

Крајем 2019. године из штампе је изашло издање једног од најзначајнијих пројеката Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица под називом Попuс жртава Одбрамбено-отаџбинског рата  од 1991-1995. годинe. Жртве Одбрамбено-отаџбинског рата представљају први институционални пројекат овакве врсте, који обухвата податке о 35.042 смртно страдалих. 

С обзиром на то да због епидемиолошке ситуације ово издање није представљено јавности на начин на који је то планирано, сви који желе, могу да се упознају с његовим садржајем на нашем сајту.

Овај попuс жртава Одбрамбено-отаџбинског рата од 1991-1995. годинe, значајан је и због тога што је ријеч о једином институционалном истраживању овакве врсте, када су у питању жртве ратова деведесетих година прошлог вијека на простору бивше СФРЈ.

Треба подсјетити да је и раније било покушаја да се овако нешто уради, да су невладине организације, као и појединци, реализовали сличне пројекте, али да нико од њих није имао приступ обимнијој документацији од Центра. Наиме, у архиви Центра постоји више од четири милиона страница документације, која је сређена по хронолошком и територијалном принципу, и која је аналитички обрађена за потребе Попuса. Поред властите документације, Центар је уложио максималне напоре како би прибавио и другу, релевантну документацију. Прије свега, од институција Републике Српске, као и од удружења која окупљају жртве и породице жртава ратова деведесетих година.

Жртве, у смислу Попuса, представљају цивилна лица српске националности, која су смртно страдала на подручју бивше СФРЈ у периоду од 1991-1995. године, а њихово страдање је директно везано за рат и ратна дешавања. Осим цивила, жртвама се сматрају и припадници: Војске Републике Српске, Војске Републике Српске Крајине, Југословенске народне армије, територијалне одбране српских општина и градова, Министарства унутрашњих послова Републике Српске, Министарства унутрашњих послова Републике Српске Крајине, као и добровољачких одреда који су били у саставу неких од наведених формација.

Саставни дио Попuса чине и жртве из Републике Српске Крајине, односно са територије Хрватске, а чије страдање је несумњиво везано за рат и ратна дешавања у периоду од 1991-1995. године, јер је ријеч о једном етничком корпусу који је дијелио заједничку судбину током рата.

Центар дугује посебну захвалност ДИЦ “ Веритас“, чији је „Списак српских жртава рата и пораћа на подручју Републике Хрватске и бивше Републике Српске Крајине 1990-1998“, преузет из Билтена (издавач ДИЦ „Веритас“ број 175, 2015. година), како би се имена жртава из Републике Српске Крајине и Хрватске нашла у публикацији.

У пратећој анализи пописа, урађена је детаљна предметна и хронолошка анализа структуре жртава која ће олакшати даља истраживања, с обзиром на то да се он може посматрати са правног, политичког, демографског, социолошког, економског, као и са хуманитарног аспекта.

Напомињемо да су изнесени подаци подложни ревизији, као и допуни!

Детаљније информације погледајте у електронском издању Пописа.