Аутор Тема: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)  (Прочитано 2718 пута)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1364
Одг: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)
« Одговор #20 послато: Октобар 27, 2020, 09:35:55 поподне »
Сад видим да није баш све тако једноставно ни са том славом Свети Атанасије.

Тоша Радивојевић у Лепеници на стр.313 и 314 помиње Цинцаре досељене у Лепеницу и наводи да су породице (23 пор., 28 домова) досељени из Македоније (Маловиште, Магарево, Гопеш, Кожане, Битољ, Беран) и једна фамилија из Епира.

За 7 породица (7 кућа) наводи да су прави Цинцари јер немају славе, а осталих 17 пор. (20 кућа) славе: Никољдан, Петковдан, Јовањдан, Светог Ђорђа Алимпија и Светог Атанасија (1 пор., 1 кућа).

Мора да су то ови "моји" Костићи.

Значи ипак није као што мишљах да већина Цинцара славе Светог Атанасија. Можда вам та слава ипак буде неки траг.

Ко данас у Врању (схватам да је то вашима била етапна станица) слави Светог Атанасија, а ко у Охриду (има ли таквих уопште)?

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1364
Одг: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)
« Одговор #21 послато: Октобар 27, 2020, 10:16:29 поподне »
Poštovanje svima, odlučila sam da se obratim vama za pomoć nakon što sam danas zbunjena i nakon kopanja po biblioteci. Primetila sam da članovi ovog foruma imaju natprosečne sposobnosti rešavanja misterija  :D

Elem, iako je moj pradeda istraživao svoje poreklo oko 1930. godine i mom ocu ga zapisao u tzv. 'Amanetu' oko 1944., pažljivijim čitanjem i istraživanjem otvara se više pitanja nego odgovora. Pradeda Nikola Dimitrijević mi je rođen u Vranju u trgovačkoj porodici 1871. godine, njegov otac Aleksa je umro verovatno 1874., kada je brigu o njemu preuzeo stric Jovan. Porodica je imala još tri sina. Moj pradeda je, želeći da se dalje obrazuje, otišao kao mlad u Beč i tamo završio Trgovačku akademiju, a zatim se naselio u Smederevu. Prezime Dimitrijević uzeo je po zvom dedi Miti (Dimitriju). Familija je možda u to vreme još uvek živela u selu Preobraženje kod Vranja, za koje saznajem da je bilo cincarsko selo, a tamo su došli iz okoline Ohrida, iz kraja za koji saznajem da je bio cincarski kraj - ali pradeda deluje kao da to najverovatnije cincarsko poreklo pokušava da zabašuri.

Tu nastaje misterija, jer nije jasno čak ni ime familije iz koje je došao. Prezime je uzeo po svom dedi, ali nigde ne navodi kako su se otac i deda prezivali. Tvrdi da su se tri familije/fisa/bratstva zajedno preselile iz Ohrida u Preobraženje - Palikućinci, Pajzitovci i Rušitovci, a da je on od Rušitovaca koji slave sv. Atanasija. Na ovom linku se pojavljuju Pajzitovci i Palikućinci iz Preobraženja, ali nikakvi Rušitovci, i navodi se da Palikućinci slave sv. Atanasija:  http://www.poreklo.rs/2016/05/29/poreklo-prezimena-selo-preobrazenje-vranje/?script=lat&lang=cir&fbclid=IwAR0E3mgc4ZshOaWBoexbPrtIIAyqLr7CrFt_KTg4WfD5m915KQE6Guqdit8

Moguće je da je pradeda nešto pomešao, moguće je da u trenutku nekih od ovih zapisa tih 'Rušitovaca' tamo više nije bilo a da su potomci uzeli nova prezimena, svakako je zbunjujuće. Ako bih morala da pogađam, pomislila bih da je ipak od Palikućinaca koji jedini slave sv. Atanasija i dokazivo su bili trgovci u Vranju u to vreme. Ali ne znam postoji li način da to proverim.

Hvala unapred na idejama, tumačenjima, sugestijama!

Занимљиво је да је бригу о вашем прадеди Николи преузео стриц Јован.

Рачански Костићи су почетком 20 века записани и као Јовановићи (па се сматра да је деда Николе Костића рођеног 1817 био Јован).

Можда је ово само коинциденција (појављивање исте славе, предања о Охриду као месту одакле су се доселили, имена Никола, Јован) и верујем да јесте.

Занимљива би била и друга имена која су давана деци у вашој породици. Све може да буде неки траг.

Ваш прадеда је узео презиме Димитријевић по свом деди зато што је то тада био такав обичај, а можда и зато што је то био његов најстарији предак за кога је знао.

Није необично да се у фамилијама понављају нека имена.
« Последња измена: Октобар 27, 2020, 10:19:07 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Paradoks

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
Одг: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)
« Одговор #22 послато: Октобар 27, 2020, 11:05:16 поподне »
Amicus ми је врло љубазно послао линк ка изузетно занимљивој књижици у којој су сакупљени различити тефтери за Врање из 19. века, од којих је први из 1859. године.

Из овога ми је пре свега јасно да презимена у Врању све до самог краја 19. века нису уопште била у јавној општој употреби (појединци се пописују у облику Име Очево име/надимак), а када се уводе бивају изгледа најчешће на основу релативно блиског мушког претка. Не појављују се нигде називи фисова (Паликуће, Пајзитовци, итд.) те би вероватно проналажење података о припадности једној таквој заједници - замишљеној, арбитрарној, неформалној - било немогуће.

У принципу, највише ме копка управо то наводно братство 'Рушитовци' којима наводно припадају Николини преци, а које се нигде не помиње. За ове остале је јасно и одавно и у другим изворима записано да су пореклом цинцари и у село Преображење дошли из околине Охрида (Доња Белица за Паликуће и Пајзитовце, цинцарско насеље одакле су дошли у Преображење). Могуће је да је просто у питању нека грешка или заиста мања или нестала фамилија која се ни у једном другом извору не помиње, само у записима мог прадеде.

Ван мреже Paradoks

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
Одг: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)
« Одговор #23 послато: Октобар 27, 2020, 11:15:14 поподне »
Занимљиво је да је бригу о вашем прадеди Николи преузео стриц Јован.

Рачански Костићи су почетком 20 века записани и као Јовановићи (па се сматра да је деда Николе Костића рођеног 1817 био Јован).

Можда је ово само коинциденција (појављивање исте славе, предања о Охриду као месту одакле су се доселили, имена Никола, Јован) и верујем да јесте.

Занимљива би била и друга имена која су давана деци у вашој породици. Све може да буде неки траг.

Ваш прадеда је узео презиме Димитријевић по свом деди зато што је то тада био такав обичај, а можда и зато што је то био његов најстарији предак за кога је знао.

Није необично да се у фамилијама понављају нека имена.

Јесте занимљиво, али такође заиста много Цинцара води порекло посредно преко околине Охрида, где се велики број скрасио на неких пар стотина година после пада Москопоља, а одатле опет знатан број доселио у Србију. Имена Никола, Јован, Димитрије, Атанасије, Манасије, доста су честа, али у читавој супкултури те не указују нужно на неку родбинску повезаност.

Не славе сви Цинцари св. Атанасија, али изгледа да су релативно ретки они који га славе а нису Цинцари. Неки су изгледа цинцарског порекла а почели да славе славу још пре доласка у Србију, у додиру са српским становништвом око Охрида, где је изгледа постојала велика обострана културна размена.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1364
Одг: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)
« Одговор #24 послато: Октобар 27, 2020, 11:36:30 поподне »
Јесте занимљиво, али такође заиста много Цинцара води порекло посредно преко околине Охрида, где се велики број скрасио на неких пар стотина година после пада Москопоља, а одатле опет знатан број доселио у Србију. Имена Никола, Јован, Димитрије, Атанасије, Манасије, доста су честа, али у читавој супкултури те не указују нужно на неку родбинску повезаност.

Не славе сви Цинцари св. Атанасија, али изгледа да су релативно ретки они који га славе а нису Цинцари. Неки су изгледа цинцарског порекла а почели да славе славу још пре доласка у Србију, у додиру са српским становништвом око Охрида, где је изгледа постојала велика обострана културна размена.

У праву сте.

Не разумем само за те Рушитовце. Да ли је тачан податак?

Пресил
https://mk.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BB

Било их је у Пресилу и Кишави (Македонија).

Кишава
https://mk.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%88%D0%B0%D0%B2%D0%B0

У Елову, Македонија, било је кућа Рашитоваца.

https://mk.m.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE

« Последња измена: Октобар 27, 2020, 11:42:46 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8962
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)
« Одговор #25 послато: Октобар 27, 2020, 11:43:49 поподне »
Amicus ми је врло љубазно послао линк ка изузетно занимљивој књижици у којој су сакупљени различити тефтери за Врање из 19. века, од којих је први из 1859. године.

Из овога ми је пре свега јасно да презимена у Врању све до самог краја 19. века нису уопште била у јавној општој употреби (појединци се пописују у облику Име Очево име/надимак), а када се уводе бивају изгледа најчешће на основу релативно блиског мушког претка. Не појављују се нигде називи фисова (Паликуће, Пајзитовци, итд.) те би вероватно проналажење података о припадности једној таквој заједници - замишљеној, арбитрарној, неформалној - било немогуће.

У принципу, највише ме копка управо то наводно братство 'Рушитовци' којима наводно припадају Николини преци, а које се нигде не помиње. За ове остале је јасно и одавно и у другим изворима записано да су пореклом цинцари и у село Преображење дошли из околине Охрида (Доња Белица за Паликуће и Пајзитовце, цинцарско насеље одакле су дошли у Преображење). Могуће је да је просто у питању нека грешка или заиста мања или нестала фамилија која се ни у једном другом извору не помиње, само у записима мог прадеде.

Рушитовци се помињу у неколико књига које имамо у Порекловој библиотеци. Помињу се код Јована Трифуноског у његовој књизи Битољско-прилепска котлина (1998) као исељеници из села Пресила (Од родова Хасај, Рушитовци, Рапајчевци и Меметовци по једна породица иселила се у Битољ; стр. 316). Такође се неки, вероватно други Рушитовци, помињу и у његовој студији Слив Маркове реке (1958), а насељени су у селу Горно Лисиче (Цигани муслимани: Амитовци (3к), Садиковци (1к), Рушитовци (1к) и Демировци (1к), овде живе од турског доба; стр. 100). Род овог имена помиње и Тома Смиљанић у свом раду Кичевија (1935), а забележио га је у селу Теће Мало друго (Старинци муслимани: ... Рушитовци (1 к.)...; стр. 418).

Иначе, име им је вероватно настало од муслиманског имена Рушид, што можда указује да су некада у прошлости били муслимани. Уосталом, сви ови примери које сам нашао, односе се на муслиманске породице.



Ван мреже Paradoks

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
Одг: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)
« Одговор #26 послато: Октобар 28, 2020, 02:21:47 поподне »
Хвала, ово је јако занимљиво. Нико од ових горе поменутих Рушитоваца не би се уклопио у параметре Николиних предака, пошто је најсигурнији параметар свакако село Преображење код Врања - он сам је или рођен ту или су му одатле непосредни преци, тако да ту нема грешке. Али на основу ових пар порука и једне занимљиве приватне поруке коју сам добила имам нову хипотезу:

И Пај(а)зитовци и Паликуће - који су пореклом из Доње Белице код Охрида, једног од ретких места где је забележено да су Цинцари примали ислам - су можда били у једном тренутку исламизовани, а старије име за Паликуће је Рушитовци (имена родова по Бајазиту и Рушиду, рецимо). Паликуће су ово име добиле по легенди да су приликом сеобе из Доње Белице код Охрида у Преображење код Врања спалиле своје куће да их не би продали у бесцење, али то је, дакле, релативно недаван догађај, нигде не стоји како су се пре тога називали. Шта ако су се пре тога, још у Охриду, звали Рушитовци? Слава је св. Атанасије, а једини записани род који је живео у Преображењу са том славом били су Паликуће. Можда су их неки знали као Паликуће а неки по старијем имену Рушитовци?


Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1364
Одг: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)
« Одговор #27 послато: Октобар 28, 2020, 02:59:03 поподне »
Хвала, ово је јако занимљиво. Нико од ових горе поменутих Рушитоваца не би се уклопио у параметре Николиних предака, пошто је најсигурнији параметар свакако село Преображење код Врања - он сам је или рођен ту или су му одатле непосредни преци, тако да ту нема грешке. Али на основу ових пар порука и једне занимљиве приватне поруке коју сам добила имам нову хипотезу:

И Пај(а)зитовци и Паликуће - који су пореклом из Доње Белице код Охрида, једног од ретких места где је забележено да су Цинцари примали ислам - су можда били у једном тренутку исламизовани, а старије име за Паликуће је Рушитовци (имена родова по Бајазиту и Рушиду, рецимо). Паликуће су ово име добиле по легенди да су приликом сеобе из Доње Белице код Охрида у Преображење код Врања спалиле своје куће да их не би продали у бесцење, али то је, дакле, релативно недаван догађај, нигде не стоји како су се пре тога називали. Шта ако су се пре тога, још у Охриду, звали Рушитовци? Слава је св. Атанасије, а једини записани род који је живео у Преображењу са том славом били су Паликуће. Можда су их неки знали као Паликуће а неки по старијем имену Рушитовци?

Цинцари су се углавном доселили у Доњу Белицу из Горње Белице.

Ово је скорашњи интервју. Из 2020.г. Можда да се обратите  господину Глигору Келесоском. Живи у Горњој Белици и сигурна сам да познаје људе из оба села и може да вас повеже са онима који истражују своје порекло у том месту и Армање. Можда има трага о тим Паликућанцима и Рушитовцима.

https://kzclip.com/video/nkFOfOjfyMw/scanteau-gligor-keleshoski-gorna-belica-spomenik-na-prirodata-januari-2020.html

<a href="https://youtu.be/nkFOfOjfyMw" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtu.be/nkFOfOjfyMw</a>

https://prvisvetskirat.rs/prolog/balkan-i-juznoslovenske-zemlje/strusko-ohridska-grupa-i-debarska-gru/

Имам проблем са преношењем са you tube канала , па за сваки случај постављам овако.


« Последња измена: Октобар 28, 2020, 03:08:13 поподне Amicus »

Ван мреже Paradoks

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
Одг: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)
« Одговор #28 послато: Октобар 28, 2020, 03:03:43 поподне »
Да допуним цитатима, ако је некоме ово занимљиво као тема уопштено:

Цитат
Доња Белица данас је већински албанско место. У Доњој Белици био је велики притисак турске власти, а само у срединама где је притисак био изузетно јак било је и потурчених Цинцара, што је веома ретко, а као скоро јединствен пример наводи се управо Доња Белица. Међу Цинцарима је чак постојао обичај да се девојкама урезује на чело крст, да би се предупредила свака жеља муслимана да их узимају или отимају за жене: „Било је муслимана који су говорили влашки у Доњој Белици, у којој се сада искључиво говори на албанском“.

Доња Белица, са Википедије.  https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D0%BE%D1%9A%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0

Никола је записао да су његови стари имали влашке речи у говору. Можда су управо они били међу тим Цинцарима који су примили ислам а затим поново православље приликом доласка у Преображење код Врања.

По ономе што сам читала, Цинцари који су у Доњој Белици прешли на ислам након неколико генерација углавном су изгледа почели да се асимилују са албанским становништвом, док су се ови досељеници у Преображење код Врања врло брзо трудили да се асимилују са српским.  http://www.poreklo.rs/2016/05/29/poreklo-prezimena-selo-preobrazenje-vranje/?script=lat&lang=cir&fbclid=IwAR0E3mgc4ZshOaWBoexbPrtIIAyqLr7CrFt_KTg4WfD5m915KQE6Guqdit8

Ван мреже Paradoks

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
Одг: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)
« Одговор #29 послато: Октобар 28, 2020, 03:05:18 поподне »
Цинцари су се углавном доселили у Доњу Белицу из Горње Белице.

Ово је скорашњи интервју. Из 2020.г. Можда да се обратите  господину Глигору Келесоском. Живи у Горњој Белици и сигурна сам да познаје људе из оба села и може да вас повеже са онима који истражују своје порекло у том месту и Армање. Можда има трага о тим Паликућанцима и Рушитовцима.

https://kzclip.com/video/nkFOfOjfyMw/scanteau-gligor-keleshoski-gorna-belica-spomenik-na-prirodata-januari-2020.html

<a href="https://youtu.be/nkFOfOjfyMw" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://youtu.be/nkFOfOjfyMw</a>

https://prvisvetskirat.rs/prolog/balkan-i-juznoslovenske-zemlje/strusko-ohridska-grupa-i-debarska-gru/

Имам проблем са преношењем са you tube канала , па за сваки случај постављам овако.

Сјајно, хвала пуно.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1364
Одг: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)
« Одговор #30 послато: Октобар 28, 2020, 03:29:55 поподне »
Да допуним цитатима, ако је некоме ово занимљиво као тема уопштено:

Доња Белица

  https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D0%BE%D1%9A%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0

Никола је записао да су његови стари имали влашке речи у говору. Можда су управо они били међу тим Цинцарима који су примили ислам а затим поново православље приликом доласка у Преображење код Врања.

По ономе што сам читала, Цинцари који су у Доњој Белици прешли на ислам након неколико генерација углавном су изгледа почели да се асимилују са албанским становништвом, док су се ови досељеници у Преображење код Врања врло брзо трудили да се асимилују са српским.  http://www.poreklo.rs/2016/05/29/poreklo-prezimena-selo-preobrazenje-vranje/?script=lat&lang=cir&fbclid=IwAR0E3mgc4ZshOaWBoexbPrtIIAyqLr7CrFt_KTg4WfD5m915KQE6Guqdit8

Да је њима након примања ислама  било добро у тој Доњој Белици не би отишли из ње. И то примања ислама (ако га је и било) није било срцем. Цинцари су православни хришћани. Женској чељади су често урезивали крстове на чела да их муслимани не би отимали.

Долна Белица

https://mk.m.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0

"Според податоците од 1873 година, селото имало 109 домаќинства и 28 жители муслимани, 40 Македонци и 212 Власи".

"Тоа било во XVIII век, кога Власите дошле од месноста Змолник во областа Черменик, западно од планината Јабланица. Подоцна дошле Власи и од другите делови на Албанија и северниот дел на Грција."

Наводе се родови који нису муслимани, али и не славе кућну славу.

Родови   
Селото Долна Белица отсекогаш имало влашко-албански родови:

"Влашки родови се: Томаноски (5 к.), Укоски (4 к.), Гучески (4 к.), Џангоски (3 к.), Филипоски (3 к.), Пиповски (2 к.), Мареноски (2 к.), Дардански (2 к.), Пржитоски (2 к.), Ќуфовски (2 к.), Попоски (1 к.), Неделкоски (1 к.), Шкаркоски (1 к.), Зоза (1 к.) и Трцовски (1 к.). Овие родови немаат куќна слава."

Зато мислим да треба у свом истраживању да обухватите обе Белице.
« Последња измена: Октобар 28, 2020, 03:33:09 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1364
Одг: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)
« Одговор #31 послато: Октобар 28, 2020, 06:21:27 поподне »
Рад др Војислава С. Радовановића

Горња и Доња Белица у Струшком Дримколу

Гласник Српског географског друштва, томови 20-22

стр.21 (откуцајте Змолник).

Рад је настао као последица  петнаестодневне географско-етнолошке експедиције Скопског филозофског факултета 1935.г. у изворне пределе Црног Дрима и на Охридско језеро

Он говори о приликама након исељавања Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем и након тога снажним миграцијама становништва из Арбаније - Влаха званих "Арбинешија" преко Дрима према истоку у српске земље, али и из суседне арбанашке планинске области Чемерника (из њеног предела Змолник) где су лети боравили са стоком), а зими се спуштали у приморске крајеве Арбаније (Музећија и др.)
одакле су дошли преци већине већине беличких "влашких" сојева од којих су у време његовог истраживања живели још увек у Горњој Белици: Баја, Дарданеш, Балко, Фрмаћ, Тума, Србо и др.

Ти Власи су Горњу Белицу звали "Мунте", а Доњу Белицу "Кампе".

Након Змолничана, стижу од краја 17 века и други Власи. За време зулума Али - паше Јањинског стижу: Топала (од Корче), Чеч, Тико- Баљук, Пана, Нануш- Ђелеш и др. (од Фраше), тзв. Фрашероти, Џамти (од Ланге), Пиро (од Вече).

Ово се односи, мислим, на Доњу Белицу.


Изгледа да су Цинцари из Москопоља више населили Велес и Штип (има у истом зборнику чланак и на ту тему).

Ово би било најкраће из тог рада који је на неколико страна.

https://books.google.rs/books?id=6YbpAAAAMAAJ&pg=RA2-PA24&lpg=RA2-PA24&dq=%D0%97%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BA&source=bl&ots=AZRXAaNdr1&sig=ACfU3U0Z9Mz5d-VmAfrgNxpR-FRZw5GfMQ&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwiilsb65tfsAhWFA2MBHY8jAUMQ6AEwCnoECAoQAQ#v=onepage&q=%D0%97%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BA&f=false
« Последња измена: Октобар 28, 2020, 06:32:38 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Paradoks

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
Одг: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)
« Одговор #32 послато: Октобар 28, 2020, 06:44:40 поподне »
За случај да неког занима, из чисте радозналости, ево конкретних писанија мог прадеде Николе, посвећени су његовом унуку а мом оцу, такође Николи. Ово је писао као већ стар човек, у седамдесетим годинама, пред крај Другог светског рата.

Јасно је да му је стало да покаже српско порекло насупрот цинцарском, међутим, конкретно су баш Пајзитовци и Паликућинци које помиње доказано цинцарског порекла и долазе из Доње Белице код Охрида, а читаво село Преображење се од околине доста разликовало управо због цинцарског порекла досељеника, иако су се ови трудили да се асимилују. О томе има података на више места. Оно што би за њега могло да буде још више изненађујуће било би да су ове две породице биле у неком тренутку исламизоване и да су отуд можда Рушитовци и Паликућинци у ствари старо и ново име за исти род који једини у Преображењу слави св. Атанасија. Можда није немогуће да су славе заиста имали још у околини Охрида под утицајем српске популације са којом су још тамо били у контакту, али је могуће и да су их, као што један записивач помиње, прихватили кад су се доселили у данашњу Србију, да би се уклопили.

https://drive.google.com/file/d/1NjSIZWRingMq2YtJa87G4SRqqnCv7V7C/view?usp=sharing

https://drive.google.com/file/d/1EW8YtAu-9DBJaCmrjT7jhmJKhCiKcKdi/view?usp=sharing

https://drive.google.com/file/d/1t82ADHHftIVrBC-La_3TAYynlBku_qVI/view?usp=sharing

https://drive.google.com/file/d/1LW9ISC_-GTVsHVFYrx_GcFRN7uTOBkq5/view?usp=sharing

https://drive.google.com/file/d/1mknq5b_a7cVyQVmM11OJ7Tg75cN4zWlY/view?usp=sharing

Ван мреже Paradoks

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
Одг: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)
« Одговор #33 послато: Октобар 28, 2020, 06:47:24 поподне »

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6542
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)
« Одговор #34 послато: Октобар 28, 2020, 06:51:35 поподне »
Занимљиви су ови помени личног имена "Дардан" код родова цинцарског порекла у Доњој Белици, као нпр. код рода Дардански или рода Дарданеш из Горње Белице. Овде се очигледно не ради о новотарији из 20. века као што је случај са садашњим албанским именом Дардан, већ тај антропоним код Цинцара вуче дубље корене. Хрватски историјски лингвиста Радослав Катичић је у својој студији "Ancient languages of the Balkans" (1976, стр. 152-153) приметио исто лично име али на простору Бугарске, као и још неке бугарске антропониме који имају могућу везу са трачким језиком, нпр. Бешо, Бузо, Дуро, Зајко, Зура, итд. Заиста, када сам својевремено претраживао ко све на Фејсбуку има презиме Дарданов, "искочило" ми је више Бугара са тим презименом, што говори о старости овог антропонима и на њиховом подручју. У сваком случају, занимљива цинцарско-бугарска веза са јасном алузијом на стару римску провинцију Дарданију.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Paradoks

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
Одг: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)
« Одговор #35 послато: Октобар 28, 2020, 06:51:46 поподне »
За случај да неког занима, из чисте радозналости, ево конкретних писанија мог прадеде Николе, посвећени су његовом унуку а мом оцу, такође Николи. Ово је писао као већ стар човек, у седамдесетим годинама, пред крај Другог светског рата.

Јасно је да му је стало да покаже српско порекло насупрот цинцарском, међутим, конкретно су баш Пајзитовци и Паликућинци које помиње доказано цинцарског порекла и долазе из Доње Белице код Охрида, а читаво село Преображење се од околине доста разликовало управо због цинцарског порекла досељеника, иако су се ови трудили да се асимилују. О томе има података на више места. Оно што би за њега могло да буде још више изненађујуће било би да су ове две породице биле у неком тренутку исламизоване и да су отуд можда Рушитовци и Паликућинци у ствари старо и ново име за исти род који једини у Преображењу слави св. Атанасија. Можда није немогуће да су славе заиста имали још у околини Охрида под утицајем српске популације са којом су још тамо били у контакту, али је могуће и да су их, као што један записивач помиње, прихватили кад су се доселили у данашњу Србију, да би се уклопили.

https://drive.google.com/file/d/1NjSIZWRingMq2YtJa87G4SRqqnCv7V7C/view?usp=sharing

https://drive.google.com/file/d/1EW8YtAu-9DBJaCmrjT7jhmJKhCiKcKdi/view?usp=sharing

https://drive.google.com/file/d/1t82ADHHftIVrBC-La_3TAYynlBku_qVI/view?usp=sharing

https://drive.google.com/file/d/1LW9ISC_-GTVsHVFYrx_GcFRN7uTOBkq5/view?usp=sharing

https://drive.google.com/file/d/1mknq5b_a7cVyQVmM11OJ7Tg75cN4zWlY/view?usp=sharing

Ово је и за ону тему "преселили се јер су убили Турчина", а имам од истог аутора још један прилог на исту тему, јер се по предању и фамилија његове супруге због тога селила   :D

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1364
Одг: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)
« Одговор #36 послато: Октобар 28, 2020, 07:05:32 поподне »
Занимљиви су ови помени личног имена "Дардан" код родова цинцарског порекла у Доњој Белици, као нпр. код рода Дардански или рода Дарданеш из Горње Белице. Овде се очигледно не ради о новотарији из 20. века као што је случај са садашњим албанским именом Дардан, већ тај антропоним код Цинцара вуче дубље корене. Хрватски историјски лингвиста Радослав Катичић је у својој студији "Ancient languages of the Balkans" (1976, стр. 152-153) приметио исто лично име али на простору Бугарске, као и још неке бугарске антропониме који имају могућу везу са трачким језиком, нпр. Бешо, Бузо, Дуро, Зајко, Зура, итд. Заиста, када сам својевремено претраживао ко све на Фејсбуку има презиме Дарданов, "искочило" ми је више Бугара са тим презименом, што говори о старости овог антропонима и на њиховом подручју. У сваком случају, занимљива цинцарско-бугарска веза са јасном алузијом на стару римску провинцију Дарданију.

И мени.Никола, с тим што их  бугарски истраживачи око 1900 бележе као Дардановски.

 Васил К’нчов („Македонија. Етнографија и статистика“) од 1900 година, во селото Долна Белица и.секретарот на бугарската егзархија Димитар Мишев, („La Macédoine et sa Population Chrétienne“) 1905 година.

Занимљиво би то било за читање.

А овај наш истраживач помиње ту и Саракачане - али не знам. А и да је ту међу тим досељеницима Власима било и српског елемента пример - можда фамилија Србо (Горња Белица).То ја претпостављам.

А затим њихов језик кад слушате много је певљивији и милозвучнији од албанског.

 

« Последња измена: Октобар 28, 2020, 07:07:05 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10777
Одг: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)
« Одговор #37 послато: Октобар 28, 2020, 07:10:32 поподне »
Занимљиви су ови помени личног имена "Дардан" код родова цинцарског порекла у Доњој Белици, као нпр. код рода Дардански или рода Дарданеш из Горње Белице. Овде се очигледно не ради о новотарији из 20. века као што је случај са садашњим албанским именом Дардан, већ тај антропоним код Цинцара вуче дубље корене. Хрватски историјски лингвиста Радослав Катичић је у својој студији "Ancient languages of the Balkans" (1976, стр. 152-153) приметио исто лично име али на простору Бугарске, као и још неке бугарске антропониме који имају могућу везу са трачким језиком, нпр. Бешо, Бузо, Дуро, Зајко, Зура, итд. Заиста, када сам својевремено претраживао ко све на Фејсбуку има презиме Дарданов, "искочило" ми је више Бугара са тим презименом, што говори о старости овог антропонима и на њиховом подручју. У сваком случају, занимљива цинцарско-бугарска веза са јасном алузијом на стару римску провинцију Дарданију.

Недавно смо у склопу једног затвореног истраживања добили резултат породице која је део ширег рода Дандаровца. Можда је у питању искривљени корен "Дардан", али у сваком случају имена тог типа су карактеристичнија за бугарско-македонско подручје.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1364
Одг: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)
« Одговор #38 послато: Октобар 28, 2020, 07:37:38 поподне »
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%A6%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B0%D1%80-%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Деда генерала Цинцар-Марковића, војвода Цинцар-Марко, родом је из Доње Белице код Охрида и Струге, одакле је пореклом и његов брат од стрица војвода Цинцар-Јанко, родоначелник Цинцар-Јанковића.

Али су јако инсистирали на свом српском пореклу .
« Последња измена: Октобар 28, 2020, 07:43:54 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1364
Одг: Misterija (XVIII-XIX vek, sv. Atanasije, Ohrid/Preobraženje/Vranje... Cincari?)
« Одговор #39 послато: Октобар 28, 2020, 07:43:06 поподне »
Недавно смо у склопу једног затвореног истраживања добили резултат породице која је део ширег рода Дандаровца. Можда је у питању искривљени корен "Дардан", али у сваком случају имена тог типа су карактеристичнија за бугарско-македонско подручје.

Небојша , сећам се да сте код једног рода помињали једног дародавца цркви у Бугарској, који је из једног места у Грчкој.  Синастија ...тако некако....данас читајући пуно тога о Цинцарима ...наиђох баш на помињање тог места. А изгледа да је и мајка М.Јованивића Батута  била од Цинцара. Не могу сад да нађем. Али наћи ћу....

Можда да се отвори посебна тема о Цинцарима (знам да има тема Власи али и сами Цинцари инсистирају на својој поосебности).

Хм
Привукло је и мени пажњу. А пошто знам лично једног, и пошто је "глават", а знадох му и оца, леп човек, али и он крупније грађе и глават, помислих да има везе са тиме .
« Последња измена: Октобар 28, 2020, 07:47:14 поподне на Црвeњском путу »