Аутор Тема: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)  (Прочитано 7109 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« послато: Септембар 19, 2020, 01:38:29 поподне »
Култ Св. Мартина је код Срба, по мом мишљењу, свакако старији од доласка Саса. Пошто је он један од најомиљенијих, ако не и најомиљенији, светац у западном делу хришћанског света, што је још више долазило до изражаја током средњег века него данас, претпостављам да је његов култ један од првих који је продро међу Србе приликом њиховог покрштавања од стране свештеника послатих из Рима. О томе говори и словенска метатеза ликвида која је присутна у његовом називу (Мартин-Мрата), с обзиром да је она престала да се врши отприлике до 10. века, што би значило да је његов назив међу Србе дошао између 7. и 9. века. Његово повезивање са вуковима и стоком ("вучји пастир") је вероватно настало синкретизацијом светитељевог лика са неким старијим паганским божанством (можда Велесом?) који је имао наведене атрибуте. Накнадно су Св. Мартина, са тим новодобијеним атрибутима, кренули у већој мери да славе сточари којима је заштита стоке од вучјих напада била од суштинске важности.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Војислав Симоновић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 54
    • http://симоновић.срб/
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #1 послато: Септембар 19, 2020, 02:59:19 поподне »
Ретко која фамилија или род имају предање о томе када су и где покрштени и усвојили одређеног светитеља као свог заштитника кога празнују као крсну славу. Такође, иако није чест случај, дешавало се да дође и до промена славе.
Али ми Мратинданци односно ми који славимо Стефана Дечанског или Светог Мину на крају крајева никада нећемо сазнати одговоре и на нека друга питања:
1. Да ли су наши преци по мушкој линији  икада славили и Мартина метатезираног у Мрата
2. и самим тим примили хришћанство у раном средњем веку односно били покрштени од стране Рима,
3. или су можда као католици покрштени у касном средњем веку када је србска црква већ постала аутокефална и јасно православно-византијски дефинисана?
4. Да ли су славили Св. Стефана Дечанског или Св. Мину на крају крајева, те да ли слика/икона на зиду треба бити Дајбог/Велес са хромим вуком, Свети Мартин са исцепаним плаштом, Свети Стефан Дечански са лоренским крстом или Свети Мина? На крају сам мало банализовао, није грех ни све свете држати у кућу осликане на иконама, али слава сама по себи је ТРАДИЦИЈА и СЕЋАЊЕ НА ПРЕТКЕ, па је врло незгодно ако су због збрке око светитеља та традиција и сећање на претке изневерени! Надам се да ме разумете.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #2 послато: Септембар 19, 2020, 03:25:39 поподне »
Ретко која фамилија или род имају предање о томе када су и где покрштени и усвојили одређеног светитеља као свог заштитника кога празнују као крсну славу. Такође, иако није чест случај, дешавало се да дође и до промена славе.
Али ми Мратинданци односно ми који славимо Стефана Дечанског или Светог Мину на крају крајева никада нећемо сазнати одговоре и на нека друга питања:
1. Да ли су наши преци по мушкој линији  икада славили и Мартина метатезираног у Мрата
2. и самим тим примили хришћанство у раном средњем веку односно били покрштени од стране Рима,
3. или су можда као католици покрштени у касном средњем веку када је србска црква већ постала аутокефална и јасно православно-византијски дефинисана?
4. Да ли су славили Св. Стефана Дечанског или Св. Мину на крају крајева, те да ли слика/икона на зиду треба бити Дајбог/Велес са хромим вуком, Свети Мартин са исцепаним плаштом, Свети Стефан Дечански са лоренским крстом или Свети Мина? На крају сам мало банализовао, није грех ни све свете држати у кућу осликане на иконама, али слава сама по себи је ТРАДИЦИЈА и СЕЋАЊЕ НА ПРЕТКЕ, па је врло незгодно ако су због збрке око светитеља та традиција и сећање на претке изневерени! Надам се да ме разумете.

Што се тиче прва 3 питања, могућа је и једна и друга опција (рано христијанизовани од стране Рима или католици који су прешли у православље). За дубље проницање би се морало истраживати од случаја до случаја.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #3 послато: Септембар 19, 2020, 03:35:49 поподне »

1. Да ли су наши преци по мушкој линији  икада славили и Мартина метатезираног у Мрата
2. и самим тим примили хришћанство у раном средњем веку односно били покрштени од стране Рима,
3. или су можда као католици покрштени у касном средњем веку када је србска црква већ постала аутокефална и јасно православно-византијски дефинисана?
4. Да ли су славили Св. Стефана Дечанског или Св. Мину
Одговор на та питања би дао временски период од када се славе Св.Мрата и Св.Мина...то је вероватно било пре него што је живео Стефан Дечански (kaд би се утврдило од када датира црква Св.Мине у Штави и када је Стефан Дечански проглашен за Свеца)
« Последња измена: Септембар 19, 2020, 03:40:50 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #4 послато: Септембар 19, 2020, 03:43:04 поподне »

4. Да ли су славили Св. Стефана Дечанског или Св. Мину на крају крајева, те да ли сли
ка/икона на зиду треба бити Дајбог/Велес са хромим вуком, Свети Мартин са исцепаним плаштом, Свети Стефан Дечански са лоренским крстом или Свети Мина? На крају сам мало банализовао, није грех ни све свете држати у кућу осликане на иконама, али слава сама по себи је ТРАДИЦИЈА и СЕЋАЊЕ НА ПРЕТКЕ, па је врло незгодно ако су због збрке око светитеља та традиција и сећање на претке изневерени! Надам се да ме разумете.

Моје мишљење је да је беспотребна тежња за "изворном", "исконском", "суштинском" традицијом и одбацивањем некакаве касније "искварене" традиције. Тако нешто не постоји, то јест чак и да постоји, наша уобразиља је та која је проглашава изворном, а ову другу, каснију "исквареном".

Немој скидати са зида своју икону Светог Стефана Дечанског, и тражити неку старију, исконскију. Нема ништа лоше у најдуговечнијим традицијама, али не треба се одрицати ни шљивовице, шајкаче и ајвара :) Не ваља то
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #5 послато: Септембар 19, 2020, 03:53:28 поподне »
Моје мишљење је да је беспотребна тежња за "изворном", "исконском", "суштинском" традицијом и одбацивањем некакаве касније "искварене" традиције. Тако нешто не постоји, то јест чак и да постоји, наша уобразиља је та која је проглашава изворном, а ову другу, каснију "исквареном".

Немој скидати са зида своју икону Светог Стефана Дечанског, и тражити неку старију, исконскију. Нема ништа лоше у најдуговечнијим традицијама, али не треба се одрицати ни шљивовице, шајкаче и ајвара :) Не ваља то

Слажем се...


Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #6 послато: Септембар 19, 2020, 04:20:03 поподне »
Ретко која фамилија или род имају предање о томе када су и где покрштени и усвојили одређеног светитеља као свог заштитника кога празнују као крсну славу. Такође, иако није чест случај, дешавало се да дође и до промена славе.
Али ми Мратинданци односно ми који славимо Стефана Дечанског или Светог Мину на крају крајева никада нећемо сазнати одговоре и на нека друга питања:
1. Да ли су наши преци по мушкој линији  икада славили и Мартина метатезираног у Мрата
2. и самим тим примили хришћанство у раном средњем веку односно били покрштени од стране Рима,
3. или су можда као католици покрштени у касном средњем веку када је србска црква већ постала аутокефална и јасно православно-византијски дефинисана?
4. Да ли су славили Св. Стефана Дечанског или Св. Мину на крају крајева, те да ли слика/икона на зиду треба бити Дајбог/Велес са хромим вуком, Свети Мартин са исцепаним плаштом, Свети Стефан Дечански са лоренским крстом или Свети Мина? На крају сам мало банализовао, није грех ни све свете држати у кућу осликане на иконама, али слава сама по себи је ТРАДИЦИЈА и СЕЋАЊЕ НА ПРЕТКЕ, па је врло незгодно ако су због збрке око светитеља та традиција и сећање на претке изневерени! Надам се да ме разумете.

Везано за 1, 2 и 3 питање - сви су на Балкану почев од 1. века па на даље, па дакле и Словени (од 7.- 9. века), покрштени од стране Рима (постојало је западно и источно Римско царство), и све до Велике Шизме односно раскола 1054.године је то била једна црква.

Не рачунам оне који су сами приступили хришћанству још у време прогона хришћана.

Свети Мартин је од канонизовања до 1054.г. био заједнички светитељ хришћана. И вероватно се празновао истог дана...
Само је његов "култ" негде био више раширен, а негде мање.

Икона на зиду - топлина око срца! Веза са Богом и прецима преко све'ца као  породичног заштитника и посредника.


Како и зашто су неки почели да славе овог, а неки оног Светог - остаје тајна.

Некада је на дан празновања неког Светог неки појединац или његово дете или породица спашено од смрти (болест, нека битка, глад), некада цело село или град.

Некад је на дан празновања неког од Светих неко примио хришћанство и тако...

Некад су узели за славу оног Светог коме је била посвећена месна црква или црква места из ког су се доселили на Балкан ....

Можемо да нагађамо ...

 

Ван мреже Миодраг

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 86
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #7 послато: Септембар 19, 2020, 04:21:41 поподне »
Моје мишљење је да је беспотребна тежња за "изворном", "исконском", "суштинском" традицијом и одбацивањем некакаве касније "искварене" традиције. Тако нешто не постоји, то јест чак и да постоји, наша уобразиља је та која је проглашава изворном, а ову другу, каснију "исквареном".

Немој скидати са зида своју икону Светог Стефана Дечанског, и тражити неку старију, исконскију. Нема ништа лоше у најдуговечнијим традицијама, али не треба се одрицати ни шљивовице, шајкаче и ајвара :) Не ваља то

Šajkača nije deo ni iskonske ni iskvarene tradicije, ona je nametnuta kao vojna kapa propisom 1870. godine, na osnovu kapa nekoliko godina ranije rasformiranog Šajkaškog bataljona Austrije (jer je Austro-Ugarska nastala tek kad je bartaljon rasformiran). Takve kape do tada u Srbiji uopšte nema a i u Austriji je koristi samo jedna mala vojna jedinica, jer kaže da je oblik te kape podseća na čamce u kojima oni ratuju.

Dakle šajkača se uvodi pre 150 godina, u vreme kad se reformiše i de facto uspostavlja obavezna vojska, koja je pre toga bila stvar ličnog izbora -- neko jeste ratovao, a neko je išao u manastir, neko se bavio trgovinom ili bio hajdučki jatak itd. -- tj u vreme kad država preuzima potpunu kontrolu nad životima svojih državljana (ne samo u Srbiji, naravno, nego u celom svetu između 1845. i 1890.).

Zato ja ne bih izjednačavao rakiju i ajvar koje muškarci (rakiju) i žene (ajvar) od svoje volje i za svoje i uživanje svojih ukućana i prijatelja prave i šajkaču kao deo opresivnog mehanizma države (obrenovićevski apsolutizam drčnog i poprilično neauračunljivog kneza Milana koji će se na kraju Srbima toliko smučiti da ga proteraju i oduzmu mu državljanstvo zemlje čiji je vladar prethodno bio).

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #8 послато: Септембар 19, 2020, 05:13:34 поподне »
Šajkača nije deo ni iskonske ni iskvarene tradicije, ona je nametnuta kao vojna kapa propisom 1870. godine, na osnovu kapa nekoliko godina ranije rasformiranog Šajkaškog bataljona Austrije (jer je Austro-Ugarska nastala tek kad je bartaljon rasformiran). Takve kape do tada u Srbiji uopšte nema a i u Austriji je koristi samo jedna mala vojna jedinica, jer kaže da je oblik te kape podseća na čamce u kojima oni ratuju.

Dakle šajkača se uvodi pre 150 godina, u vreme kad se reformiše i de facto uspostavlja obavezna vojska, koja je pre toga bila stvar ličnog izbora -- neko jeste ratovao, a neko je išao u manastir, neko se bavio trgovinom ili bio hajdučki jatak itd. -- tj u vreme kad država preuzima potpunu kontrolu nad životima svojih državljana (ne samo u Srbiji, naravno, nego u celom svetu između 1845. i 1890.).

Zato ja ne bih izjednačavao rakiju i ajvar koje muškarci (rakiju) i žene (ajvar) od svoje volje i za svoje i uživanje svojih ukućana i prijatelja prave i šajkaču kao deo opresivnog mehanizma države (obrenovićevski apsolutizam drčnog i poprilično neauračunljivog kneza Milana koji će se na kraju Srbima toliko smučiti da ga proteraju i oduzmu mu državljanstvo zemlje čiji je vladar prethodno bio).

Па мислим да Мића и није мислио да су "Срби "ајвар" и "шајкачу" донели из постојбине (Закапартја или гдегод то већ било), а још мање да су их наметнули целом српском национу - јер то није ни могуће.

Паприка или "ћушка" је у Европу стигла тек у 16 веку

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0

За шајкачу сте нам ви објаснили одакле потиче...

Мени се лично шајкача допада, као облик покривала за главу, тзв. капе, а сусрећемо је  данас  као део војне униформе у свету.

Још 1868 су капе таквог облика носили шкотски пукови.

То што је народ ову војничку капу назвао шајка - чом, то је заправо последица тога што га је подсећала по облику на шајке.

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A8%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0

Врло је згодна за руковање.
Ако је војник жедан може с њоме да захвати воде и да је потом осуши на сунцу! Да је напуни орасима и јабукама.

Лепша ми је, елегантнијја  и практичнија од шубаре..

И дража - мој деда је носио.




« Последња измена: Септембар 19, 2020, 05:22:35 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #9 послато: Септембар 19, 2020, 05:22:50 поподне »
Мратиндан слави велики број родова,напр.у Грбљу у Црногорском приморју,Корјенићима и жупи Врм,Косову,у Далмацији,и у свим овим подручјима Мратинштаке незову Кулизе.Има из Старом Влаху доста родова који славе Мратиндан и нису познати као Кулизе.То су само родови са Копаоника,из Рашке области који славе Мратиндан који су ту по предању дошли изДукађина и од Скадра,Дриваста.Могуће дасу то били Поарбанашени Срби које су Скадарски Латини назвали Кулизе.Они су одатле иселили у Куче па према Бишеву па даље према Копаонику и Рашкој и само ови досељеници од Дриваста који су за своју крсну славу узели Св.Краља Стефана Дечанског,назван Св.Мрата,који су населили Рашку област и Копаоник,тамо су прозвани Кулизе као и фамилије које од њих потичу.Имају много различитих хаплогрупа јер ово становништво из Дукађина и Дриваста није било један род већ разнородни, досељенициса различитих страна.Има доста родова у Метохији који славе Мратиндан али нико их незове Кулизе.

Ван мреже Војислав Симоновић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 54
    • http://симоновић.срб/
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #10 послато: Септембар 19, 2020, 06:54:17 поподне »
Моје мишљење је да је беспотребна тежња за "изворном", "исконском", "суштинском" традицијом и одбацивањем некакаве касније "искварене" традиције. Тако нешто не постоји, то јест чак и да постоји, наша уобразиља је та која је проглашава изворном, а ову другу, каснију "исквареном".

Немој скидати са зида своју икону Светог Стефана Дечанског, и тражити неку старију, исконскију. Нема ништа лоше у најдуговечнијим традицијама, али не треба се одрицати ни шљивовице, шајкаче и ајвара :) Не ваља то
Није ми падало на памет да скидам икону!
Само сам постављао питања и гласно размишљао о најинтригантнијој и најконтраверзнијој слави у Срба...
У кући је Стефан Дечански, у идворском домовнику старом преко 100 година пише "Мратиндан" за славу нашег дома, на икони у цркви у Црепаји где живим пише такође "Свети Мрата", а попови не да не знају и неће да причају, већ ни не размишљају о вези између ове две личности или беже од помена "католичког" свеца како га и Црњански дефинише кроз уста фратра који прича с Павлом Исаковићем на путу ка Бечу, осим што, разуме се, знамо да је све била једна вера до 1054., па и потом док подела није заживела на терену... Све у свему, ако су поједини родови Мратинданаца одиста чували успомену на свог свеца у континуитету један миленујум и више, онда их с правом проглашавају за најстарије српске родове...

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #11 послато: Септембар 19, 2020, 07:17:25 поподне »
Нема баш никакве везе између Св.Мартина,народски Мратина,Мрате,и Светог Краља Стефана Дечанског.Само су се подударили датуми кад су Православци почели да славе Св.Краља са датумом кад су католици славили Св.Мартина.Исти дан,тј датум.Тако је слава Св.Краљ Стефан Дечански прозвана Мартин тј Мратин дан.И то је тако остало као друго име за славу Св.Краљ.,временом у народу потпуно повезано као једна слава,Мратиндан.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #12 послато: Септембар 19, 2020, 08:08:13 поподне »
Нема баш никакве везе између Св.Мартина,народски Мратина,Мрате,и Светог Краља Стефана Дечанског.Само су се подударили датуми кад су Православци почели да славе Св.Краља са датумом кад су католици славили Св.Мартина.Исти дан,тј датум.Тако је слава Св.Краљ Стефан Дечански прозвана Мартин тј Мратин дан.И то је тако остало као друго име за славу Св.Краљ.,временом у народу потпуно повезано као једна слава,Мратиндан.

Далеко је то од случајности. Мало прочешљај литературу која о томе говори па ћеш видети.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #13 послато: Септембар 19, 2020, 08:30:12 поподне »
Повезаност ових слава,не светитеља,постоји,снамером,ако су исељеници од Дриваста били католици који су славили Св.Мартина, па по доласку у Рашку хтели да пређу у православље,па почели да славе Св Краља Стефана Дечанског уместо Св.Мратина,који је ,,падао,,у исти дан.Тако су Св.Краља по ранијој слави назвали Мратиндан.Ти први слављеници Св.Краља уместо Св.Мартина били су католици који су постали православци, зато су их Срби у Рашкој прозвали Кулизе,са измишљеним разним негативним особинама.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #14 послато: Септембар 19, 2020, 08:39:06 поподне »
Овде је занимљиво и рећи да у Кучима у селу Безјово постоји брдо Мартиник,као и остатци католичке цркве за коју се мисли даје била посвећена Св.Мартину,баш на том брду.Испод брда је и католичко гробље Мартиника.Кулизе Бишевци иначе тврде дасу они били најстарије становништво у области Куча,можда баш ти католици у овом селу Безјово.

Ван мреже Војислав Симоновић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 54
    • http://симоновић.срб/
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #15 послато: Септембар 19, 2020, 08:46:24 поподне »
Далеко је то од случајности. Мало прочешљај литературу која о томе говори па ћеш видети.
Да ли циљаш на СЛУЧАЈНО подударање дана смрти Стефана Дечанског и дана помена Светог Мартина
или циљаш на смислену НАМЕРУ СПЦ да потисне Св. Мартина канонизацијом Стефана око 1341. године, 10 година након његове смрти?

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #16 послато: Септембар 19, 2020, 09:04:48 поподне »
Породица моје бабе (Босанска Крајина) је славила Св. краља Стефана Дечанског, али су њима (и околном становништву) називи Мратиндан и Св. Мрата потпуно непознати. Светитеља зову просто "свети Стеван" (за разлику од Св. архиђ. Стефана којег зову "свети Стеван по Божићу".
Не знам да ли може бити од неке користи, ал' неће да шкоди.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #17 послато: Септембар 19, 2020, 09:37:56 поподне »
Да ли циљаш на СЛУЧАЈНО подударање дана смрти Стефана Дечанског и дана помена Светог Мартина
или циљаш на смислену НАМЕРУ СПЦ да потисне Св. Мартина канонизацијом Стефана око 1341. године, 10 година након његове смрти?

Ево једног коректног одговора и објашњења (чини ми се) на питање ко је Свети Мрата?

https://svetosavlje.org/sveti-mrata/?pismo=lat

Само да вам кажем нешто: па није, и не може, за верујућег, да буде већи ни један Светитељ
од Господа, па ни Свети Мартин (писало се доста на овој теми о том светитељу)!

Сад, да можете да се вратите у 9 век, а онда одмах потом и у 14 век, па да попричате са неким својим претком (као у оном француском филму Посетиоци https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BE%D1%86%D0%B8) не знам шта би вам рекао?

И да ли ви сада треба да одбаците 6 векова прослављања ваше славе и икону на зиду, и све ваше рођаке (посебно мајку, бабе, прабабе и остале преткиње да којима су се ваши преци женили)  јер сте открили генетичку генеолигију и своју хаплогрупу по мушкој линији  која није изворно словенска??!

Ето, из којих разлога се можда у народу није веровало Мратињштацима односно Кулизићима ?

Уз сво, наравно,  велико поштовање за све моје претке који су можда некад славили Светог Мартина, па после Светог Стефана Дечанског, а неки и никада нису славили Светог Мартина већ су - кад су узимали славу - од почетка славили Светог Стефана Дечанског!

Уосталом након Великог раскола у 11 веку  не видим ништа чудно у томе што су се две цркве бориле за супремацију на овим просторима!





« Последња измена: Септембар 19, 2020, 09:44:55 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Војислав Симоновић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 54
    • http://симоновић.срб/
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #18 послато: Септембар 19, 2020, 11:36:23 поподне »
Што причаш о одбацивању иконе са зида, 6 векова православља или словенског идентитета???
Па још изводиш паралелу зашто се није веровало Мратинданцима!? На шта то личи?
Чему такве малициозне опаске?

Лично, на форуму сам да бих размењивао мишљења у ТРАГАЊУ, дакле ТРАГАЊУ - истраживању.
Тренутно смо сви на једној од истраживачки најзамршенијих тема а ја сам дошао до занимљивих сазнања захваљујући многим овде присутним члановима теме на форуму и захвалан сам на томе!

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #19 послато: Септембар 19, 2020, 11:57:24 поподне »
Што причаш о одбацивању иконе са зида, 6 векова православља или словенског идентитета???
Па још изводиш паралелу зашто се није веровало Мратинданцима!? На шта то личи?
Чему такве малициозне опаске?

Лично, на форуму сам да бих размењивао мишљења у ТРАГАЊУ, дакле ТРАГАЊУ - истраживању.
Тренутно смо сви на једној од истраживачки најзамршенијих тема а ја сам дошао до занимљивих сазнања захваљујући многим овде присутним члановима теме на форуму и захвалан сам на томе!

Оно што сам написала је одговор на ваше питање о некаквој смислених намери СПЦ у вези замене Светог Мартина Светим Стефаном Дечанским.

Али, и покушај одговора на нека од ваших питања из вашег јутрошњег поста (о томе да се Мратињштацима приписују неке негативне конотације као последице неоправданог уопштавања).

Свако види оно што хоће!

У сваком случају мајка мог деде (баба мог оца) је из породице која слави Светог Стефана Дечанског.Она је била врло поштован лик у нашој породици, више од свог супруга као главе породице и старешине задруге.

Вечерас немам времена, али.сутра ћу нешто објавити о њеном оцу Ранку Вуловићу из Кијева.

Као што видите врло сам заинтересована за родове који славе Светог Стефана Дечанског.

И могуће је да нас занимају иста питања у вези са њима.

Код вас (рекли смо да не треба уопштавати) имам утисак да упркос вишевековног прослављању Светог Стефана Дечанског од стране ваших предака имате неке сумње  у погледу тог светитеља.







« Последња измена: Септембар 20, 2020, 12:01:53 пре подне на Црвeњском путу »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #20 послато: Септембар 20, 2020, 12:47:27 пре подне »
Да ли циљаш на СЛУЧАЈНО подударање дана смрти Стефана Дечанског и дана помена Светог Мартина
или циљаш на смислену НАМЕРУ СПЦ да потисне Св. Мартина канонизацијом Стефана око 1341. године, 10 година након његове смрти?

Мислим да је искоришћено подударање датума смрти Светог Краља Дечанског са датумом прославе Св. Мартина у западном хришћанству како би се проширио култ немањићког владара у односу на ранохришћанског светитеља из Галије, који је био нарочито популаран међу католицима па је у касном средњем веку вероватно и повезиван са њима првенствено. Чим је остао жив стари назив Мратиндан, то довољно говори о снази његовог култа пре канонизације Стефана Дечанског. Слично је и са Михољданом који се слави 29. септембра по старом календару, док католици на тај датум али по новом календару славе Св. Архангела Михаила (Св. Миховила, Миховил-дан), православни славе Св. Киријака Отшелника, иако је видљиво по самом називу да то код њих испрва није био случај. Не знам када је тачно дошло до потпуног прекида коришћења римског литургијског календара у нашој цркви, можда већ крајем средњег века, али од тад долази до ових "дуплираних" празника. Тако се нпр. по садашњем литургијском календару СПЦ Св. Мартин из Тура обележава 12.10. по старом односно 25.10. по новом календару.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #21 послато: Септембар 20, 2020, 03:48:15 пре подне »
Tу би и помогло коју икону свечари имају у кући...Као мали сам ишао код Трошића који славе Св. Мину па нисам обраћао пажњу на то, али претпоствављам да они који славе Св. Мину, имају икону Св. Мине, а који кажу како славе Св. Мрату, имају икону Св. Стефана Дечанског...Ту се поставља питање, ко су изворне Кулизе...зашто неки кажу да славе Св. Мину , а зашто неки да славе Св. Мрату, тј. који је култ старији код нас, Св. Мина или Св. Мрата, тј. да ли ту постоји нека диференцијација географска, временска, која је одредила да неки род каже за себе да слави Св. Мину, а неки , Св. Мрату? (без обзира што је све то у исти дан, али постоје родови који славе једну или другу славу)...Ту су можда занимљивији они који се наводе да славе Св. Мину, мање их је
« Последња измена: Септембар 20, 2020, 03:56:50 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #22 послато: Септембар 20, 2020, 09:03:00 пре подне »
Мислим да је искоришћено подударање датума смрти Светог Краља Дечанског са датумом прославе Св. Мартина у западном хришћанству како би се проширио култ немањићког владара у односу на ранохришћанског светитеља из Галије, који је био нарочито популаран међу католицима па је у касном средњем веку вероватно и повезиван са њима првенствено. Чим је остао жив стари назив Мратиндан, то довољно говори о снази његовог култа пре канонизације Стефана Дечанског. Слично је и са Михољданом који се слави 29. септембра по старом календару, док католици на тај датум али по новом календару славе Св. Архангела Михаила (Св. Миховила, Миховил-дан), православни славе Св. Киријака Отшелника, иако је видљиво по самом називу да то код њих испрва није био случај. Не знам када је тачно дошло до потпуног прекида коришћења римског литургијског календара у нашој цркви, можда већ крајем средњег века, али од тад долази до ових "дуплираних" празника. Тако се нпр. по садашњем литургијском календару СПЦ Св. Мартин из Тура обележава 12.10. по старом односно 25.10. по новом календару.

Српска православна црква користи јулијански (стари ) календар, а католичка црква грегоријански (нови календар) од 1582. Разлика је 13 дана. Љубазношћу СПЦ мирјани имају приказ за сваки дан у години стари и нови календар.

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%88%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80

Српска православна црква празнује Св. Мартина Турског 12.октобра по старом (јулијанском) календару односно 25 октобра по новом (грегоријанском)  календару и у Прологу СПЦ је врло лепо написано о њему. Оно истине ради у календару СПЦ се помиње само Свети мученици Тарах, Пров и Андроник (увек ме занимао 25 октобар по новом календару јер сам рођена на тај дан). Ко хоће више да прочита о празницима СПЦ тога дана нека погледа Пролог.

Српска православна црква слави светог Мину (родом Египћанина) и Светог краља Дечанског 24 новембра по старом (јулијанском) календару, односно 11 новембра по новом (грегоријанском)  календару.  Истине ради католичка црква обележава Светог Мартина Турског 11 новембра (студеног)  по новом (грегоријанском) календару.

До раскола 1054 се Свети Мартин празновао истог дана вероватно  би то био 24 новембар (по јулијанском) календару, који пада на 11 новембар по новом (грегоријанском календару).

https://mojkalendar.com.hr/katolicki-kalendar-2020

Свети Мартин је иначе био рођен у једном месту (Сомбатхељ)  на граници данашње Аустрије и Мађарске

https://www.google.com/search?q=%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8+%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BD&oq=%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8+%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BD+&aqs=chrome..69i59l2j69i57j46j69i61.16429j0j7&client=ms-android-hmd-rev2&sourceid=chrome-mobile&ie=UTF-8

Ван мреже Војислав Симоновић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 54
    • http://симоновић.срб/
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #23 послато: Септембар 20, 2020, 10:22:54 пре подне »
Свако види оно што хоће!

Код вас (рекли смо да не треба уопштавати) имам утисак да упркос вишевековног прослављању Светог Стефана Дечанског од стране ваших предака имате неке сумње  у погледу тог светитеља.

Наставите да гледате како хоћете, успркос вашој малициозности, ова тема не третира "моје сумње" и ваша мишљења о томе већ истраживање Кулиза и Мратинданаца тј. трагање за одговорима, објашњењима.

Захвално и с пажњом настављам да читам врло конструктивне постове НиколеВука, ДушанаВучка, Шапоњића, Синише и осталих.
« Последња измена: Септембар 20, 2020, 05:02:10 поподне Amicus »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #24 послато: Септембар 20, 2020, 10:26:15 пре подне »
Појединци (па и родове) који су до Великог раскола славили Светог Мину  (не знам од када се слави односно када је канонизован) и Светог Мартина (у народу Мрата), а то нису исти светитељи, и неко је могао славити једног, а неко другог, а падали су у исти дан, су се нашли заиста у некој врсти "духовног " проблема 1054 године (након Раскола).

Евидентно је да је култ Светог Мартина замирао отада међу православнима - није било подизања нових цркава и манастира посвећеног њему (парадоксално живео је у народу и даље кроз култ Светог Мрате).

Други датум који је ове свечане увео или им продубио "духовну" недоумицу је година од када је Свети Стефан Дечански канонизован (не знам када је то било), али је он преминуо 11 новембра 1331 по старом календару којег се наша црква држи односно 24 новембра по новом календару. Дакле, он се упокојио на дан када се празновао Свети Мартин (он се упокојио иначе 8 новембра  397 године).

Да ли је СПЦ одмах након канонизовања Стефана Дечанског померила прослављање Светог Мартина Турског на 12 октобар по старом календару - не знам. Но, није очигледно  заживело међу обичним народом и свечарима слављење Светог Мартина у тај дан.

У томе видим корен неког неповерења према овим родовима у народу и цркви , а не у слављењу Светог Мартина. Ако  род који  слави Светог Мартина не поштује дан или не прихвата дан у који га његова црква обележава (православна), већ наставља то да чини у дан када га је та иста црква раније обележавала, а наставила католичка црква, то у канонским смислу већ представља грех и могући разлог за отпуст из цркве.

Ако је неко истрајавао у томе да Светог Мартина или Мрату слави 11 новембра по старом календару односно 24 новембра по новом, уместо 12 октобра по старом односно 25 октобра по новом -  вероватно се доводила у питање његова припадност СПЦ. Јер шта то значи? Споља си православац тј. од Раскола  (крштен као такав), а у срцу католик ( чим се држиш обичаја и празновања католичке цркве па и тога када та црква слави Светог Мартина)!
Нешто слично је било код  "љарамана"  међу Албанацима (споља муслиман, унутра хришћанин).


У основи свега је могао бити и неки тихи бунт код простог народа - ја ћу славити када ми је славио и деда , а не кад ми Црква то каже. Можда и инат. Непознавање суштине раскола и итд.

Али ако заиста сматраш Светог Мартина за свог породичног заштитника и поштујеш своју цркву наставићеш да га славиш у дан који је Црква одредила 12 октобар/25 октобар и држаћеш његову слику на зиду, а нећеш га прослављати у дан када то чине католици (11 новембра/24  новембра).

А Свети Мартин је заиста Свети.
« Последња измена: Септембар 20, 2020, 10:29:23 пре подне на Црвeњском путу »

Ван мреже Војислав Симоновић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 54
    • http://симоновић.срб/
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #25 послато: Септембар 20, 2020, 10:50:51 пре подне »
Да ли си Србин само ако си:
1. декларисани православац,
2. који пости велике постове и бар петком ако не и средом,
3. одлази на црквене службе бар недељом,
4. пије ракију,
5. носи шајкачу (није битно сада што шајкача није изворно србска па ни словенска како је Миодраг лепо објаснио, а ја захвалан на новом сазнању што је уједно мој највећи разлог чланства у форуму),
6. кличе краљу и отаџбини
7. је** мајку овима и онима
итд.
Свако на ову листу може додати своја МЕРИЛА. И свако може рећи, а многи и говоре, на пример: Какав си ти то Србин кад не пијеш ракију?"
Није довољно што многи народи врше сатанизацију и поробљавање живља на Балкану, није довољно што кроз читаву историју небројено појединих или групних интересџија међу нама продаје комшије, браћу и кумове за вечеру (намерно не кажем веру за вечеру), није довољно што читав народ посредством свог несрећног државног руководства деценијама добија разноразне понижавајуће захтеве од светских моћника и протува, већ је добар начин за смањивање броја Срба постала и острашћена листа захтева за "Србина" коју већи Срби праве мањим Србима, односно САМИ СЕБЕ ОТРЕСАМО СА ЗАЈЕДНИЧКОГ СТАБЛА.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #26 послато: Септембар 20, 2020, 11:05:53 пре подне »
"Мина" је било релативно заступљено мушко име у 18. веку, током 19. века је изашао из употребе, али бих ја рекао да је Св. Мина био светац који је имао довољно развијен култ да би се славио као крсна слава. Име "Мартин" је такође постојало у српском народу али није било толико заступљено као "Мина"

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #27 послато: Септембар 20, 2020, 03:03:19 поподне »

Српска православна црква слави светог Мину (родом Египћанина) и Светог краља Дечанског 24 новембра по старом (јулијанском) календару, односно 11 новембра по новом (грегоријанском)  календару.  Истине ради католичка црква обележава Светог Мартина Турског 11 новембра (студеног)  по новом (грегоријанском) календару.

До раскола 1054 се Свети Мартин празновао истог дана вероватно  би то био 24 новембар (по јулијанском) календару, који пада на 11 новембар по новом (грегоријанском календару).


Овде си мало помешала стари и нови календар. Свети Мина и Стефан Дечански се славе 11. новембра по старом, а 24. по новом календару.

Појединци (па и родове) који су до Великог раскола славили Светог Мину  (не знам од када се слави односно када је канонизован) и Светог Мартина (у народу Мрата), а то нису исти светитељи, и неко је могао славити једног, а неко другог, а падали су у исти дан, су се нашли заиста у некој врсти "духовног " проблема 1054 године (након Раскола).

Евидентно је да је култ Светог Мартина замирао отада међу православнима - није било подизања нових цркава и манастира посвећеног њему (парадоксално живео је у народу и даље кроз култ Светог Мрате).

Други датум који је ове свечане увео или им продубио "духовну" недоумицу је година од када је Свети Стефан Дечански канонизован (не знам када је то било), али је он преминуо 11 новембра 1331 по старом календару којег се наша црква држи односно 24 новембра по новом календару. Дакле, он се упокојио на дан када се празновао Свети Мартин (он се упокојио иначе 8 новембра  397 године).

Да ли је СПЦ одмах након канонизовања Стефана Дечанског померила прослављање Светог Мартина Турског на 12 октобар по старом календару - не знам. Но, није очигледно  заживело међу обичним народом и свечарима слављење Светог Мартина у тај дан.

У томе видим корен неког неповерења према овим родовима у народу и цркви , а не у слављењу Светог Мартина. Ако  род који  слави Светог Мартина не поштује дан или не прихвата дан у који га његова црква обележава (православна), већ наставља то да чини у дан када га је та иста црква раније обележавала, а наставила католичка црква, то у канонским смислу већ представља грех и могући разлог за отпуст из цркве.

Ако је неко истрајавао у томе да Светог Мартина или Мрату слави 11 новембра по старом календару односно 24 новембра по новом, уместо 12 октобра по старом односно 25 октобра по новом -  вероватно се доводила у питање његова припадност СПЦ. Јер шта то значи? Споља си православац тј. од Раскола  (крштен као такав), а у срцу католик ( чим се држиш обичаја и празновања католичке цркве па и тога када та црква слави Светог Мартина)!
Нешто слично је било код  "љарамана"  међу Албанацима (споља муслиман, унутра хришћанин).


У основи свега је могао бити и неки тихи бунт код простог народа - ја ћу славити када ми је славио и деда , а не кад ми Црква то каже. Можда и инат. Непознавање суштине раскола и итд.

Али ако заиста сматраш Светог Мартина за свог породичног заштитника и поштујеш своју цркву наставићеш да га славиш у дан који је Црква одредила 12 октобар/25 октобар и држаћеш његову слику на зиду, а нећеш га прослављати у дан када то чине католици (11 новембра/24  новембра).

А Свети Мартин је заиста Свети.


Раскол нема везе са разликом у датумима. Ако се св. Мартин славио истог дана и на истоку и на западу, до разлике је дошло тек са усвајањем новог, Грегоријанског календара. Притом, треба напоменути да је Католичка црква у Османском царству користила Јулијански календар све до прве половине 17. века. Било је случајева да су неки католици прелазили у православље управо због те промене календара.

Постоје ли подаци да се свети Мартин код православаца славио 11. новембра? Ако се и славио, померање на 12. октобар нема везе са култом Стефана Дечанског, с обзиром на то да се свети Мартин и у руској и у грчкој цркви такође славе 12. октобра. Наравно у руској по старом, у грчком по новом календару. Притом ни код Руса ни код Грка Мартин Милостиви, епископ Тура, није на првом месту наведеног датума. Грци чак и немају Стефана Дечанског у календару, .

У календару Ђурђа Црнојвића из 1494. се не спомиње свети Мартин, нити Мратиндан.

Не знам зашто би се евентуална промена славе сматрала грехом и била разлог за неповерење према родовима који славе Св. Стефана Дечанског. Зашто би неко сматран католиком или љераманом??? Као да нико други није мењао славу.

Кажеш да су након претпостављеног померања празника св. Мартина свечари наставили да славе истог датума као и раније из бунта, непознавања теологије и сл. и да их је околина због тога осуђивала и сматрала превртљивцима или шта већ. Испада да су сви остали били теолошки потковани и схватали шта је промена календара, а само мратинштаци нису, као да нису имали исте резоне и погледе на свет. Наравно да је свима било важније спољашње обележје вере, јер има је то било разумљивије, па тако и датум слављења празника. Управо би се промена датума славе пре могла сматрати, условно речено, "издајом" светитеља и предака, него промена самог свеца. Већ сам поменуо католике који су прешли у православље управо због конфузије изазване променом календара. Свежији пример овога су строкалендарци, настали након преласка неких Цркава на нови календар.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #28 послато: Септембар 20, 2020, 03:14:34 поподне »
Овде си мало помешала стари и нови календар. Свети Мина и Стефан Дечански се славе 11. новембра по старом, а 24. по новом календару.


Да, грешка.
Хвала на указивању!

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #29 послато: Септембар 20, 2020, 03:36:39 поподне »

Не знам зашто би се евентуална промена славе сматрала грехом и била разлог за неповерење према родовима који славе Св. Стефана Дечанског. Зашто би неко сматран католиком или љераманом??? Као да нико други није мењао славу.

Кажеш да су након претпостављеног померања празника св. Мартина свечари наставили да славе истог датума као и раније из бунта, непознавања теологије и сл. и да их је околина због тога осуђивала и сматрала превртљивцима или шта већ. Испада да су сви остали били теолошки потковани и схватали шта је промена календара, а само мратинштаци нису, као да нису имали исте резоне и погледе на свет. Наравно да је свима било важније спољашње обележје вере, јер има је то било разумљивије, па тако и датум слављења празника. Управо би се промена датума славе пре могла сматрати, условно речено, "издајом" светитеља и предака, него промена самог свеца. Већ сам поменуо католике који су прешли у православље управо због конфузије изазване променом календара. Свежији пример овога су строкалендарци, настали након преласка неких Цркава на нови календар.

Само покушај да делом докучим шта се десило са култом Светог Мартина код православних родова, а делом откуда та неповерљивост према Кулизама и Кулизићима кроз разна уопштавања и предрасуде о њима и да ли је то повезано са Светим Мартином (чији култ је код католика остао јак и након великог раскола)  или има везе са нечим другим.

Колико видим у народу се "одржало" везивање Мратиндана за 11.11/24.11., односно није се "укоренио" 12.10/25/10 као датум празновања.

Нису родови који су, и пре Раскола, славили Светог Мартина тиме што су се држали 11.11/24.11, а не оног датума који је СПЦ одредила након Раскола неки изузетак у историји човечанства....али је веома занимљиво.




Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #30 послато: Септембар 20, 2020, 06:01:45 поподне »
Опет се враћаш на Раскол, а он са овом причом нема везе  ;) И након раскола католици су наставили да користе исти календар и славили Божић, Петровдан, Госпојину и друге празнике истог дана као православни. До разлике је дошло тек променом календара, и тад су остали исти датуми, али гледано другим календаром.

Е сад има ту неких питања која захтевају одговор
1. Да ли је на Истоку свети Мартин икада слављен 11. новембра?
Видимо да га и Руси и Грци славе 12. октобра, тако да ја не верујем да је дошло до неког померања празника због успостављања култа Стефана Дечанског. Као што је остао свети Мина, тако би и остао Свети Мартин 11. новембра да је тада слављен. Има још примера да се заједнички свеци (канонизовани пре раскола) не славе истог датума на истоку и западу. И то баш свеци са Запада. Нпр. свети Патрик, Валентин, Бенедикт Нурсијски. Тако да је могуће да ни Мартин никад није слављен 11. новембра.

2. Зашто се 11. новембар назива Мратинданом?
Одговор треба тражити у томе да је добар део Срба био под утицајем, па и јурисдикцијом Рима. У том случају је коришћен римски лутургијски календар, као што је поменуо НиколаВук, тако да се тад могао одомаћити назив Мратиндан за 11. новембар, који се одржао и након што је у Србији дефинитивно учвршћено православље, а са њим и празник св. Мартина 12. октобра.
С обзиром на то да се на Истоку свети Мартин није значајније поштовао, Црква није ни настојала да премести прослављање Мратиндана на 12. октобар, већ је Мратиндан наставио да егзистира као народни празник (као мешавина западне традиције и паганских веровања у вучје свеце). Дакле, у цркви се славио свети Мина, док је народ тај дан наставио да назива Мратинданом. Као и празник Кирјака Отшелника Михољданом.

3. Да ли је неко пре смрти Стефана Дечанског славио славу на дан 11. новембра? И ког је свеца славио?

4. Када су Саси покрштени у православље?
Ако су као католици посебно славили Мартина, онда су приликом покрштавања узели за славу Стефана Дечанског управо због датума кога се прославља. С друге стране српској цркви је то одговарало због јачања култа светог краља.

5. Да ли је назив Кулизе имао везе са покрштеним Сасима, који су имали мотив да славе  Мратиндан, а касније се системом предрасуда проширио на  све мратинштаке?
У прилог томе иде и рад Кулизе, Радослава Љ. Павловића. Рад јесте пун предрасуда, генерализација и контрадикторности, али приказује распоред Кулиза на Копаонику и суседним областима: Рашкој, Ибру, Топлици, Левчу...  Толике предрасуде о њима би морале потицати из велике разлике између Кулиза и околног становништва. То би ишло у прилог Сасима. Колатерална штета су били они који су истог дана славили светог Мину, па су и они прозвани Кулизама.

6. У којим крајевима је забележен назив Мратиндан? А у којима не знају за њега?
Нису сви мратинштаци потомци Саса, нити они који славе светог Мину. Можда је неко заиста почео да слави Стефана Дечанског

Ако се сетим још неког питања дописаћу :)
И мени је ово занимљива тема. Увек сам се питао откуд толико људи слави Мратиндан, ако је за славу узиман дан крштења предака и ко су њихови преци који су крштени након 1331.

Иначе, познајем Мартиновиће са Кордуна, који славе Мратиндан, случајност или не? :)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #31 послато: Септембар 20, 2020, 07:01:31 поподне »
Одговор лежи у разлици између римског и цариградског литургијског календара. Ово није исто што и јулијански и грегоријански календар и то не треба мешати једно с другим. У питању је, просто речено, распоред светаца и других празника, кад се који славе. Срби су у средњем веку, због свог положаја на размеђи Истока и Запада, користили и један и други литургијски календар, да би се вероватно тек од времена Св. Саве православни Срби потпуно пребацили на цариградски литургијски календар, мада видимо да ни то није ишло глатко јер људи ретко воле да мењају устаљене обичаје и традиције, макар оне у новим околностима биле проказане као "шизматичке". Поред тога, остаје могућност да је било случајева преласка католика у православље, који су онда за заштитнике бирали неке на Западу популарне свеце, као што је Св. Мартин, да би се након успостављања култа Св. Стефана Дечанског "пребацили" на новог заштитника, који је био у складу са литургијским канонима СПЦ. Као што је већ примећено, људи су се изгледа више везивали за сам датум славе, а не за конкретног светитеља-заштитника, те стога немамо случајева, барем да је мени познато, да нека породица данас слави конкретно Св. Мартина из Тура 12. октобра по јулијанском календару, што одговара цариградском литургијском календару. Постоје у Македонији породице које славе "Мартинију", али нисам сигуран на који датум пада та слава, да ли на Мратиндан или је у питању нешто друго.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #32 послато: Септембар 20, 2020, 07:32:08 поподне »
Опет се враћаш на Раскол, а он са овом причом нема везе  ;) И након раскола католици су наставили да користе исти календар и славили Божић, Петровдан, Госпојину и друге празнике истог дана као православни. До разлике је дошло тек променом календара, и тад су остали исти датуми, али гледано другим календаром.

Е сад има ту неких питања која захтевају одговор
1. Да ли је на Истоку свети Мартин икада слављен 11. новембра?
Видимо да га и Руси и Грци славе 12. октобра, тако да ја не верујем да је дошло до неког померања празника због успостављања култа Стефана Дечанског. Као што је остао свети Мина, тако би и остао Свети Мартин 11. новембра да је тада слављен. Има још примера да се заједнички свеци (канонизовани пре раскола) не славе истог датума на истоку и западу. И то баш свеци са Запада. Нпр. свети Патрик, Валентин, Бенедикт Нурсијски. Тако да је могуће да ни Мартин никад није слављен 11. новембра.

2. Зашто се 11. новембар назива Мратинданом?
Одговор треба тражити у томе да је добар део Срба био под утицајем, па и јурисдикцијом Рима. У том случају је коришћен римски лутургијски календар, као што је поменуо НиколаВук, тако да се тад могао одомаћити назив Мратиндан за 11. новембар, који се одржао и након што је у Србији дефинитивно учвршћено православље, а са њим и празник св. Мартина 12. октобра.
С обзиром на то да се на Истоку свети Мартин није значајније поштовао, Црква није ни настојала да премести прослављање Мратиндана на 12. октобар, већ је Мратиндан наставио да егзистира као народни празник (као мешавина западне традиције и паганских веровања у вучје свеце). Дакле, у цркви се славио свети Мина, док је народ тај дан наставио да назива Мратинданом. Као и празник Кирјака Отшелника Михољданом.

3. Да ли је неко пре смрти Стефана Дечанског славио славу на дан 11. новембра? И ког је свеца славио?

4. Када су Саси покрштени у православље?
Ако су као католици посебно славили Мартина, онда су приликом покрштавања узели за славу Стефана Дечанског управо због датума кога се прославља. С друге стране српској цркви је то одговарало због јачања култа светог краља.

5. Да ли је назив Кулизе имао везе са покрштеним Сасима, који су имали мотив да славе  Мратиндан, а касније се системом предрасуда проширио на  све мратинштаке?
У прилог томе иде и рад Кулизе, Радослава Љ. Павловића. Рад јесте пун предрасуда, генерализација и контрадикторности, али приказује распоред Кулиза на Копаонику и суседним областима: Рашкој, Ибру, Топлици, Левчу...  Толике предрасуде о њима би морале потицати из велике разлике између Кулиза и околног становништва. То би ишло у прилог Сасима. Колатерална штета су били они који су истог дана славили светог Мину, па су и они прозвани Кулизама.

6. У којим крајевима је забележен назив Мратиндан? А у којима не знају за њега?
Нису сви мратинштаци потомци Саса, нити они који славе светог Мину. Можда је неко заиста почео да слави Стефана Дечанског

Ако се сетим још неког питања дописаћу :)
И мени је ово занимљива тема. Увек сам се питао откуд толико људи слави Мратиндан, ако је за славу узиман дан крштења предака и ко су њихови преци који су крштени након 1331.

Иначе, познајем Мартиновиће са Кордуна, који славе Мратиндан, случајност или не? :)

Јуче сам поставила одговор извесног оца Србе на нечије питање у вези Мратиндана на неком сајту.

https://svetosavlje.org/sveti-mrata/

У одговору се јасно каже да се Свети Мартин код Срба празновао пре смрти краља Стефана Дечанског 11/24 новембра.

Из тога ја изводом претпоставку (нисам теолог) да је Раскол 1054 утицао на померање празника на 12.10 у години, а да је до тога дошло након канонизовања Стефана Дечанског.

Проћи ће још неколико векова до увођења новог календара у католичкој цркви, па ми то није толико битно.

А када се погледа хронолошки предисторија раскола (сва дешавања по годинама, и подручје западне Европе где је било жариште новог учења - Визиготско краљевство, сабор у Толеду 589.г) мене не чуди "лагано" окретање помесних православних цркава светитељима са истока (након Раскола)...

« Последња измена: Септембар 20, 2020, 07:40:02 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #33 послато: Септембар 20, 2020, 07:55:15 поподне »
Ево житија  Светог Мартина (из православног угла).

А приказана је и икона Светог Мартина из Тура (којег СПЦ слави 12.10/25.10).

https://www.crkvenikalendar.com/zitije.php?pok=0&id=KBG


Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #34 послато: Септембар 20, 2020, 08:05:55 поподне »
Ево житија  Светог Мартина (из православног угла).

А приказана је и икона Светог Мартина из Тура (којег СПЦ слави 12.10/25.10).

https://www.crkvenikalendar.com/zitije.php?pok=0&id=KBG

Свети Мартин из Тура



Свети Мина



Свети краљ Стефан Дечански

« Последња измена: Септембар 20, 2020, 08:07:31 поподне ZO »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #35 послато: Септембар 20, 2020, 08:39:08 поподне »
А ово сам нашла за румунску православну цркву

Наводе се посебно светитељи који су се славили 11.11/24.11 пре Шизме (ту се наводи Свети Мартин из Тура), који се након Шизме више није славио ни код њих у тај дан.

А и они 24.11 славе Светог Мину египатског.


https://en.m.wikipedia.org/wiki/November_11_(Eastern_Orthodox_liturgics)

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #36 послато: Септембар 20, 2020, 09:15:45 поподне »
Одговор лежи у разлици између римског и цариградског литургијског календара. Ово није исто што и јулијански и грегоријански календар и то не треба мешати једно с другим. У питању је, просто речено, распоред светаца и других празника, кад се који славе. Срби су у средњем веку, због свог положаја на размеђи Истока и Запада, користили и један и други литургијски календар, да би се вероватно тек од времена Св. Саве православни Срби потпуно пребацили на цариградски литургијски календар, мада видимо да ни то није ишло глатко јер људи ретко воле да мењају устаљене обичаје и традиције, макар оне у новим околностима биле проказане као "шизматичке". Поред тога, остаје могућност да је било случајева преласка католика у православље, који су онда за заштитнике бирали неке на Западу популарне свеце, као што је Св. Мартин, да би се након успостављања култа Св. Стефана Дечанског "пребацили" на новог заштитника, који је био у складу са литургијским канонима СПЦ. Као што је већ примећено, људи су се изгледа више везивали за сам датум славе, а не за конкретног светитеља-заштитника, те стога немамо случајева, барем да је мени познато, да нека породица данас слави конкретно Св. Мартина из Тура 12. октобра по јулијанском календару, што одговара цариградском литургијском календару. Постоје у Македонији породице које славе "Мартинију", али нисам сигуран на који датум пада та слава, да ли на Мратиндан или је у питању нешто друго.

Управо тако, Никола. То сам и ја хтео да кажем. Не знам да ли сам успео. :)
Постојала је разлика у литургијским календарима, при чему су велики празници, попут Божића, Богојављења, Благовести, Петровдана, Илиндана, Велике и Мале Госпојине итд, слављени истог дана, док су неки светитељи слављени различитих датума. То је случај и са Мартином Турским. (Шта би све тек натоварили Кулизама на врат, да су још знали и за овај придев Турски и повезали га са Турцима :D)
Срби су га очигледно славили под западним утицајем, јер нема помена неког развијеног култа св. Мартина у православним црквама 12. октобра када га "славе". Тако да ни након Светог Саве није дошло до развијања култа св. Мартина у октобру, већ је он остао народни празник, у цркви званично подведен под Св. Мину, а касније и Стефана Дечанског.
Све у свему Мратиндан се вероватно развио и одржао у приморју (укључујући Дукљу и Захумље), а у Рашкој су носиоци овог култа могли бити Саси.
На све то треба додати паганска веровања, која су додатно утврђивала култ тог датума.

Јуче сам поставила одговор извесног оца Србе на нечије питање у вези Мратиндана на неком сајту.

https://svetosavlje.org/sveti-mrata/

У одговору се јасно каже да се Свети Мартин код Срба празновао пре смрти краља Стефана Дечанског 11/24 новембра.

Из тога ја изводом претпоставку (нисам теолог) да је Раскол 1054 утицао на померање празника на 12.10 у години, а да је до тога дошло након канонизовања Стефана Дечанског.

Проћи ће још неколико векова до увођења новог календара у католичкој цркви, па ми то није толико битно.

А када се погледа хронолошки предисторија раскола (сва дешавања по годинама, и подручје западне Европе где је било жариште новог учења - Визиготско краљевство, сабор у Толеду 589.г) мене не чуди "лагано" окретање помесних православних цркава светитељима са истока (након Раскола)...


Празновао се код Срба, али да ли се празновао и у Српској православној цркви?  ;)

Шта хоћу да кажем:
Нема разлога због кога би Цариградска патријаршија померала дан прославе светог Мартина, након раскола. Никола је споменуо литургијски календар, а ја сам навео још неке светитеље, и то западне, који се у православљу и католичанству славе различитих датума.
Тако да је вероватно и Мартин на истоку "слављен" 12. октобра. Под наводницима слављен, јер не постоји неки развијен култ ни код Грка, ни код Руса, на тај дан. У календарима прво стоје Свети мученици Тарах, Пров и Андроник, Симон Нови Богослов, Оци Седмог васељенског сабора... па тек онда Свети Мартин Милостиви, еп. турски.
Не верујем ни да је у Српској цркви након 1219, било неке сумње по питању литургијског календара, већ је и Свети Мартин слављен 12. октобра. Напомињем опет да је у календару из 1494. не помиње Мартин.

Мратиндан је могао егзистирати у народу, док је Црква славила Светог Мину. Након упокојења Стефана Дечанског на Мратиндан, успоставља се култ и овог светитеља, можда свесно користећи култ 11. новембра (више самог датума, него светитеља). Али чак и у том случају не би било потребе да се помера празник светог Мартина. Као што ни после канонизације св. кнеза Лазара није померен Св. Амос. Опет кажем у грчком календару нема светог Стефана Дечанског, па је Мартин ипак 12. октобра.

11. новембар у руском (старом) и грчком (новом календару):
http://days.pravoslavie.ru/Days/20151111.html
https://www.goarch.org/chapel?date=11/11/2020

12. октобар:
http://days.pravoslavie.ru/Days/20151012.html
https://www.goarch.org/chapel?date=10/12/2020

Ван мреже Миодраг

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 86
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #37 послато: Септембар 20, 2020, 09:28:17 поподне »
"Мина" је било релативно заступљено мушко име у 18. веку, током 19. века је изашао из употребе, али бих ја рекао да је Св. Мина био светац који је имао довољно развијен култ да би се славио као крсна слава. Име "Мартин" је такође постојало у српском народу али није било толико заступљено као "Мина"

Telefonski imenik Srbije (http://www.11811.rs/BeleStrane/) daje i za "Martinović" i za "Minić" više od 200 nađenih korisnika, a programiran je da daje listing za maksimum 200, morala bi dalje da se specifikuje oblast, može da proveri ukupan broj koga ne mrzi da istražuje.

Pri tom treba imati u vidu da "Minić" može biti i od ženskog imena "Mina" pored muškog (kao "Jagodić", "Ružić", "Zorić" itd.), mada je ono nešto novije, recimo od početka 19. veka. Korisnika fiksne linije sa prezimenom "Minović", koje bi bilo južnjačkija varijanta "Minić" od muškog imena "Mina" (cf. Lazović i Perović prema srbijanskom Lazić i Perić), međutim, ima samo 53 u Srbiji.

Zato zaključujem da je ime Martin ipak vrlo lako moglo biti običnije od muškog imena Mina u srpskom etnosu, iako, kao što sam već pomenuo, imam u rodoslovu muškarca iz 19. veka (umro početkom 20.) koji se zove Mina.
« Последња измена: Септембар 20, 2020, 09:30:22 поподне Миодраг »

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #38 послато: Септембар 20, 2020, 09:32:01 поподне »
А ово сам нашла за румунску православну цркву

Наводе се посебно светитељи који су се славили 11.11/24.11 пре Шизме (ту се наводи Свети Мартин из Тура), који се након Шизме више није славио ни код њих у тај дан.

А и они 24.11 славе Светог Мину египатског.


https://en.m.wikipedia.org/wiki/November_11_(Eastern_Orthodox_liturgics)
Извини, али ја овде не видим румунску цркву. Можда је пограшан линк?

Оно што видим, ћу прокоментарисати:
Pre-Schism Western saints - не значи "свеци коју су слављени тог дана пре Раскола", већ свеци који су канонизовани пре раскола, који су заједнички
И ту се заиста наводи свети Мартин Турски, али кад кликнем на референце добијем следеће:
1. Руски православни календар за 11/24 новембар у ком се не спомиње Мартин Турски, већ Преподобни Мартиније Зеленски, руски светитељ из 16. века
2. Latin Saints of the Orthodox Patriarchate of Rome - календар Римске цркве пре раскола, за коју знамо да је славила Мартина 11. новембра
3. Сајт Православне цркве у Америци, у чијем календару 11. новембра заиста постоји Свети Мартин Турски

Ово је заиста необично, али испада да Америчка црква слави светог Мартина истог дана кад и католичка, за разлику од грчке, српске и руске.

Која збрка :o

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #39 послато: Септембар 20, 2020, 09:46:30 поподне »
Управо тако, Никола. То сам и ја хтео да кажем. Не знам да ли сам успео. :)
Постојала је разлика у литургијским календарима, при чему су велики празници, попут Божића, Богојављења, Благовести, Петровдана, Илиндана, Велике и Мале Госпојине итд, слављени истог дана, док су неки светитељи слављени различитих датума. То је случај и са Мартином Турским. (Шта би све тек натоварили Кулизама на врат, да су још знали и за овај придев Турски и повезали га са Турцима :D)
Срби су га очигледно славили под западним утицајем, јер нема помена неког развијеног култа св. Мартина у православним црквама 12. октобра када га "славе". Тако да ни након Светог Саве није дошло до развијања култа св. Мартина у октобру, већ је он остао народни празник, у цркви званично подведен под Св. Мину, а касније и Стефана Дечанског.
Све у свему Мратиндан се вероватно развио и одржао у приморју (укључујући Дукљу и Захумље), а у Рашкој су носиоци овог култа могли бити Саси.
На све то треба додати паганска веровања, која су додатно утврђивала култ тог датума.

Празновао се код Срба, али да ли се празновао и у Српској православној цркви?  ;)

Шта хоћу да кажем:
Нема разлога због кога би Цариградска патријаршија померала дан прославе светог Мартина, након раскола. Никола је споменуо литургијски календар, а ја сам навео још неке светитеље, и то западне, који се у православљу и католичанству славе различитих датума.
Тако да је вероватно и Мартин на истоку "слављен" 12. октобра. Под наводницима слављен, јер не постоји неки развијен култ ни код Грка, ни код Руса, на тај дан. У календарима прво стоје Свети мученици Тарах, Пров и Андроник, Симон Нови Богослов, Оци Седмог васељенског сабора... па тек онда Свети Мартин Милостиви, еп. турски.
Не верујем ни да је у Српској цркви након 1219, било неке сумње по питању литургијског календара, већ је и Свети Мартин слављен 12. октобра. Напомињем опет да је у календару из 1494. не помиње Мартин.

Мратиндан је могао егзистирати у народу, док је Црква славила Светог Мину. Након упокојења Стефана Дечанског на Мратиндан, успоставља се култ и овог светитеља, можда свесно користећи култ 11. новембра (више самог датума, него светитеља). Али чак и у том случају не би било потребе да се помера празник светог Мартина. Као што ни после канонизације св. кнеза Лазара није померен Св. Амос. Опет кажем у грчком календару нема светог Стефана Дечанског, па је Мартин ипак 12. октобра.

11. новембар у руском (старом) и грчком (новом календару):
http://days.pravoslavie.ru/Days/20151111.html
https://www.goarch.org/chapel?date=11/11/2020

12. октобар:
http://days.pravoslavie.ru/Days/20151012.html
https://www.goarch.org/chapel?date=10/12/2020

Па и Бугарска православна црква 12 октобра
Свети Мартин Милостиви

https://bg-patriarshia.bg/calendar.php?year=2020

Тако да није СПЦ "сковала" неку заверу!  ::)
« Последња измена: Септембар 20, 2020, 09:52:48 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #40 послато: Септембар 20, 2020, 09:56:52 поподне »
Наравно и бугарска. Ја сам навео грчку и руску као најутицајније. Само ме ова америчка збуњује.

Да, није било никакве завере, бар не премештања Мартина у октобар.

Ван мреже Војислав Симоновић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 54
    • http://симоновић.срб/
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #41 послато: Септембар 21, 2020, 11:34:59 пре подне »
"Мина" је било релативно заступљено мушко име у 18. веку, током 19. века је изашао из употребе, али бих ја рекао да је Св. Мина био светац који је имао довољно развијен култ да би се славио као крсна слава. Име "Мартин" је такође постојало у српском народу али није било толико заступљено као "Мина"
У именослову Дечанске христовуље чији је аутор Милица Грковић навови се: "Несразмерно је мали број календарских цмена у односу на народна имена словенског порекла. Једино је код Албанаца проценат ових имена врло висок, прелази 50%, а у већини  насеља метохијске, алтинске, плавско-полимске зоне и Дренице не прелазе 5%. Имена у Дечанској христовуљи  која припадају календару хришћанске цркве претежно су везана за светитеље Истока, а мање Запада. Њихов међусобни однос је изразито диспаритетан. За западно хришћанство могу се узети  кao типична следећа имена: Дминко (Dominicus), Mapтин (Martinus), име римског папе из седмог века, Mapин ( Marinus). Ова група је нарочито карактеристична у албанским насељима".
Сума сумарум, а на основу табеларног прегледа, име Мартин се помиње 5, 6 пута у другој односно трећој верзији христовуље, док помен имена Мина не постоји!

У попису имена пореских обвезника области Бранковића - турском дефтеру, Милица Грковић  име "Мартин" подводи под "српско име хришћанског порекла" табеларно га дајући са 7 односно 9 појављивања, укупно 16 пута, док помен имена "Мина" опет не постоји!

Ван мреже Војислав Симоновић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 54
    • http://симоновић.срб/
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #42 послато: Септембар 21, 2020, 11:37:50 пре подне »
У својим истраживањима даљег порекла, рецимо превојвођанског, обрни окрени, вртим се око две шире регије: Север данашње  Албаније, Космет, Стари Влах или Босанска Крајина, Лика, Банија, Кордун. Шта је заједничко овим областима, шта се подудара - већа концентрација Мратинданаца, много Влаха тј. сточара и делом концентрација моје хаплогрупе ако се о томе уопште може говорити на релативно малом узорку.
Има нека тајна веза...

Ван мреже Војислав Симоновић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 54
    • http://симоновић.срб/
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #43 послато: Септембар 21, 2020, 05:41:11 поподне »
Оно што сам својим очима видео:
1. У домовнику места Идвор из 1907. као слава дома Симоновића наводи се "Мратиндан"
2. На икони у црепајачкој цркви где повремено присуствујем богослужењу сликовно је приказан Св. Стефан Дечански и на самој икони записано "Свети Мрата".
3. У књизи Срби у Банату Јована Ердељановића експлицитно су навођени родови који славе "Мратиндан" односно "Св. Краља, Стефана Дечанског". Прављена је разлика, дакле.

Каква збрка око Мрате и Кулиза, језичка, смислена, етимолошка, па и суштинска!
Постоје вероватнија и мање вероватна тумачења, али сигурно не потпуно научно, историјски или смислено доказана тумачења. У сваком виђењу по нешто се не уклапа, на крају крајева.

Поделићу с вама једну назовимо је непријатну анегдоту... Када ми је бака по мајци била на самрти, изнад њеног узглавља се налазила икона великог формата на којој је био приказан Свети Трифун како смо сви ми укућани од најмлађег до најстаријег веровали деценијама уназад, верски неуки, иако бака беше врло побожна. А онда, пред њену смрт, наш добри свештеник Миладин након читања молитве умирућој баки, окреће се ка мајци и тетки, и пита их: "Коју ви славу славите?". Зачуђене питањем и слажући раменима као да се то подразумева и да је очито на основу иконе пред њима, одговарају: "Па, Светог Трифуна!" Тада следи хладан туш, јер их свештеник обавешта на је на икони на зиду представа Светог Томе а не Светог Трифуна! Можете ли да замислите сцену и изненађење и сијасет питања које је то дотадашње незнање родило... Касније сам својски погледом скенирао икону и није било потребно пуно вештине и времена да се открију доцртане гуске ("Свети Трива гуске снива"), дописано Свети Трива на премолованом "Свети Тома" вероватно и да се сама представа свеца упореди са Светим Томом и открије подударање.

Можете ли замислити колика конфузија је могла владати око светаца у Средњем веку немаштине, глади, прогона и страха, те на ветрометини различитих НЕУТВРЂЕНИХ односно НЕСТАНДАРДИЗОВАНИХ језика и религија, те војски и држава, и најзад којекаквих култура, а народ неук и неписмен ослоњен само на предање које неумитно рађа искривљене интерпретације и "рекла-казала" митове којима смо приде тако склони на овим поднебљима?

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #44 послато: Септембар 21, 2020, 08:30:00 поподне »
Нашао сам једно предавање на филозофском факултету у Загребу

Путови Светог Мартина - култ свеца у контексту хрватске глагољашке баштине


Наводи се да се култ овог свеца доживео процват у 10. веку у земљама средишње Европе, што је обухватило и словенске католичке земље и преко 200 мартинских светишта подигнутих на "хрватском културном простору" (шта год да им то значи) од 6. до 21. века.

Оно што је посебно занимљиво је помињање пучког мартинског називља за месец студени (новембар) као "мартиншћак".


Да не бих преписивао ево слике текста - надам се да се види...




Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #45 послато: Септембар 21, 2020, 09:00:39 поподне »
Нашао сам једно предавање на филозофском факултету у Загребу

Путови Светог Мартина - култ свеца у контексту хрватске глагољашке баштине


Наводи се да се култ овог свеца доживео процват у 10. веку у земљама средишње Европе, што је обухватило и словенске католичке земље и преко 200 мартинских светишта подигнутих на "хрватском културном простору" (шта год да им то значи) од 6. до 21. века.

Оно што је посебно занимљиво је помињање пучког мартинског називља за месец студени (новембар) као "мартиншћак".


Да не бих преписивао ево слике текста - надам се да се види...



Ово називање у народу месеца новембра "мартиншћаком" (када се Свети Мартин славио код хришћана - ја мислим код свих до Раскола) мени иде у прилог томе да је народ и након померања прославе Светог Мартина код православаца за октобар наставио да везује 11.11/24.11 за Светог Мартина.

И опет мислим да се на то није благонаклоно гледало у православном свету!


У сваком случају кад се прешло на слављење Светог краља Стефана Дечанског - прост народ понекад и није могао лако да изговори све то по реду и кад се "преслишавао" шта и како (некад и кад иде у госте код некога), а често кад му се отели крава, ојагњи овца и др. (знам по мом деди и бабу) није му било ни лако, а ни умесно да каже "Боже ме опрости отелила нам се крава на Светог краља Стефана Дечанског", већ му је било лакше да каже "отелила се на Светог Мартина", а још лакше и мање увредљиво по Свеца "отелила се на  Светога Мрату" - и сви знају на који је то празник било, односно КАДА је то било.

Исто је то било и за друге још важније догађаје (смрт, рођења и др.).

Поштујем зналце граматике и закона језика.

Али мене то Мрата јако подсећа на Мраза (деда који најављује студен и мраз) као неког  мушког пандана баба Марте (код Бугара) имајући у виду опет месец кад се славио раније - пре Раскола  (11. новембар /студени).

"Ево мраза"!

Ван мреже Војислав Симоновић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 54
    • http://симоновић.срб/
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #46 послато: Септембар 24, 2020, 10:34:30 пре подне »
Врло ме "копка" метатеза ликвида.
Заиста делује као врло логично објашњење за морфолошку метаморфозу "Мартина" у "Мрату", али, намећу ми се питања:
1. У давнини је сигурно постојао "Мрата", али нисам сигуран за "Мратиндан". Дакле, Мрата главом и брадом, Мрата као личност...
2. Метатеза није од "Келти" направила "Клети" или од месеца "март" - "мрат". Чудно? Примера је још сијасет, као и неколико постова о томе а теми....
3. Метатеза није само словенска. Она бива и супротносмерна, од словенских језика ка језицима суседних несловенских народа...
4. "Мартин" као хришћанско име, колико год да је данас у нашем поимању везано за Запад, некада није било, поставио сам податке из Дечанске христовуље и дефтера области Бранковића. Као хришћанско име и као многа друга хришћанска имена, није морало "ући" међу Србе преко Запада и култа Св. Мартина и нарочито не преко Саса.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #47 послато: Септембар 24, 2020, 11:37:47 пре подне »
...
У сваком случају кад се прешло на слављење Светог краља Стефана Дечанског - прост народ понекад и није могао лако да изговори све то по реду и кад се "преслишавао" шта и како (некад и кад иде у госте код некога), а често кад му се отели крава, ојагњи овца и др. (знам по мом деди и бабу) није му било ни лако, а ни умесно да каже "Боже ме опрости отелила нам се крава на Светог краља Стефана Дечанског", већ му је било лакше да каже "отелила се на Светог Мартина", а још лакше и мање увредљиво по Свеца "отелила се на  Светога Мрату" - и сви знају на који је то празник било, односно КАДА је то било.
...

Алај си га исконструисала, са све кравом и телетом  ;D
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Хербез

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 44
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #48 послато: Септембар 24, 2020, 12:14:24 поподне »
Да ли се може веровати наводу из чaсoписа Стaринe 57 (1978), нa стрaни 106:  Maркo Вeгo, "Култнa мjeстa у тoпoгрaфиjи  стaрe Хeрцeгoвинe у срeдњeм виjeку" ?

http://biblioteka.poreklo.rs:8080/ResCarta/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=ceed485f-e9d4-4274-ace6-ab7daf6449d5/00000001/00000001/00001266


Који је тај извор, који наводи Вего ? Ја се нисам снашао код Стојановића, па молим да неко пронађе. 
Интересантно је да је више аутора понављало да су Гордићи, који славе Мратињдан, пореклом из Мратиња.


Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #49 послато: Септембар 24, 2020, 12:16:51 поподне »
Ово је најверојатнији пут по којем је настала заблуда и зашто је смишљен неки св.Мрата.

Постојао је у црквеном језику Мартинь¹ дьнь.
Знајући да,Николин значи од Николе, судијин значи од судије, закључило је се да Мартин-дан, значи дан некога Марте; -ин у датом имену у уху веронезнанца  звучало је граматичком одредницом, а заправо будући делом имена.

Где су Мартиндан искривили у Мратиндан помислили су да постоји неки Мрата. Није се тому чудити. За народ су и света Тројица како кому нека три светца.

1. Мартинь дьнь - дан Мартина; истим начином Николь дьнь от Никола, Ивань дьнь одговарају на питање чији дан.

« Последња измена: Септембар 24, 2020, 12:18:32 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #50 послато: Септембар 24, 2020, 12:33:58 поподне »
2. Метатеза није од "Келти" направила "Клети" или од месеца "март" - "мрат". Чудно? Примера је још сијасет, као и неколико постова о томе а теми....
Метатезу ликвида примениле су само оне речи, било словенске, било отуђене, које су се користиле у временском одсеку у којем се је вршио речени процес.
Касније зајмљене речи остају нетакнуте тим процесом.
Стога ни речи ушадше у језик у касном Средњем Веку какошто су из венецијанскога барка, калма, а камо ли оне из 19. и 20. в. какошто су Келти, Албанија, алгоритм, салто, нису такнуте овим процесом.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #51 послато: Септембар 24, 2020, 12:34:22 поподне »
Ово је најверојатнији пут по којем је настала заблуда и зашто је смишљен неки св.Мрата.

Постојао је у црквеном језику Мартинь¹ дьнь.
Знајући да,Николин значи од Николе, судијин значи од судије, закључило је се да Мартин-дан, значи дан некога Марте; -ин у датом имену у уху веронезнанца  звучало је граматичком одредницом, а заправо будући делом имена.

Где су Мартиндан искривили у Мратиндан помислили су да постоји неки Мрата. Није се тому чудити. За народ су и света Тројица како кому нека три светца.

1. Мартинь дьнь - дан Мартина; истим начином Николь дьнь от Никола, Ивань дьнь одговарају на питање чији дан.

Тих народних етимологија за свеце је много. У Крајини сам чуо да св. Вартоломија зову Вратоломија ( у смислу да се можеш поломити ако радиш на тај дан) или св. Прокопија називају Прокоп (са истим злослутним призвуком ако радиш на тај дан). Затим Огњена Марија за св. влмч. Марину и има још таквих примјера. У Крајини није присутна слава св. Јоаким и Ана, али сам чуо да ову славу у источној Босни зову Ћимијана.
« Последња измена: Септембар 24, 2020, 12:36:14 поподне drajver »

Ван мреже Војислав Симоновић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 54
    • http://симоновић.срб/
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #52 послато: Септембар 24, 2020, 01:06:45 поподне »
Хвала сунце на сасвим разумљивим и логичним одговорима!

Ван мреже Војислав Симоновић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 54
    • http://симоновић.срб/
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #53 послато: Септембар 24, 2020, 01:12:04 поподне »
Метатезу ликвида примениле су само оне речи, било словенске, било отуђене, које су се користиле у временском одсеку у којем се је вршио речени процес.
Касније зајмљене речи остају нетакнуте тим процесом.
Стога ни речи ушадше у језик у касном Средњем Веку какошто су из венецијанскога барка, калма, а камо ли оне из 19. и 20. в. какошто су Келти, Албанија, алгоритм, салто, нису такнуте овим процесом.
Онда ово објашњава и месец март који су Словени свакако називали али ни близу латинском "март". Узгред, може ли ми неко написати, када су усвојени називи месеци оваквим каквим их данас користимо на нашим просторима?

На мрежи Рус

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 134
  • R1a-L1029>YP6047
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #54 послато: Септембар 24, 2020, 01:45:30 поподне »
Да ли се може веровати наводу из чaсoписа Стaринe 57 (1978), нa стрaни 106:  Maркo Вeгo, "Култнa мjeстa у тoпoгрaфиjи  стaрe Хeрцeгoвинe у срeдњeм виjeку" ?

http://biblioteka.poreklo.rs:8080/ResCarta/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=ceed485f-e9d4-4274-ace6-ab7daf6449d5/00000001/00000001/00001266


Који је тај извор, који наводи Вего ? Ја се нисам снашао код Стојановића, па молим да неко пронађе. 
Интересантно је да је више аутора понављало да су Гордићи, који славе Мратињдан, пореклом из Мратиња.
Da li postoje neki bratstva u Crnoj Gori koji slave Mratindan?

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #55 послато: Септембар 24, 2020, 06:08:57 поподне »
Ту на граници у Корјенићима Ђајићи славе Мратиндан (Светог краља Стефана Дечанског).

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #56 послато: Септембар 24, 2020, 07:25:06 поподне »
Узгред, може ли ми неко написати, када су усвојени називи месеци оваквим каквим их данас користимо на нашим просторима?
Римске називе месеци употребљавали су владарски писари у Бугарској, и сходно тому у Србској и у Русској земљи. Прост народ није се служио њима све до почетка свенароднога образовања.
Још у 19. в. забиљежено је у Маћедонији коришћење словенских народних назива месеца (коложег, сечко, летник, травен, црешнар или цветник, жетвар, биљар или црвеник, гумнар, гроздобер, листопад, снежен, студен). Хрвати су у доба народнога пробуђења изабрали своје народне називе.
Горски народ је највише користио празднике за сналажење у времену. Не казиваху, да ће се починати с неким делом у мају, но казиваху "о Ђурђеву дне".
У четирима србскима евангелијима из 13. и 14. в. као и у Остромирову евангелију налазе се народни називи свих 12 месеци.
сијечањ, љути, сухи, брезањ, травањ, изок или цветањ, црвењ, зарев, рујан, листопад, студењ, грудањ.
« Последња измена: Септембар 24, 2020, 07:30:37 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Хербез

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 44
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #57 послато: Септембар 27, 2020, 06:06:49 поподне »
Да ли се може веровати наводу из чaсoписа Стaринe 57 (1978), нa стрaни 106:  Maркo Вeгo, "Култнa мjeстa у тoпoгрaфиjи  стaрe Хeрцeгoвинe у срeдњeм виjeку" ?

Пронашао сам, не може се веровати. Вего не нуди доказ за своју тврдњу да је "Мратиње настало по цркви Св. Мартина". Он указује само на један дубровачки извор где се помиње  празник "Мратиндан", а то је нешто друго, па нас тиме доводи у заблуду.
То је писмо од 06.08.1411, у коме "Влахуша Соркочевић, Симко Гучетић и Алувиз Гучетић дају веру Милуту и Миросаву Прибисалићима да могу један или оба доћи у Дубровник до Мратина дне..."

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #58 послато: Септембар 27, 2020, 06:40:09 поподне »
Ово је најверојатнији пут по којем је настала заблуда и зашто је смишљен неки св.Мрата.

Постојао је у црквеном језику Мартинь¹ дьнь.
Знајући да,Николин значи од Николе, судијин значи од судије, закључило је се да Мартин-дан, значи дан некога Марте; -ин у датом имену у уху веронезнанца  звучало је граматичком одредницом, а заправо будући делом имена.

Где су Мартиндан искривили у Мратиндан помислили су да постоји неки Мрата. Није се тому чудити. За народ су и света Тројица како кому нека три светца.

1. Мартинь дьнь - дан Мартина; истим начином Николь дьнь от Никола, Ивань дьнь одговарају на питање чији дан.

Мислим да сте у праву! Мратин дан заиста није лако ни данас за изговарање.

Изгледа да се слично (у језичком смислу) догодило и у Русији.

Постоји гора Мраткино (поред града Белорецка, Република Башкортостан) која се на башкирском зове Морат.

https://ru.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%BE

Белорецк

https://ru.m.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%86%D0%BA

Башкортостан

https://ru.m.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD

Ван мреже Миодраг

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 86
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #59 послато: Септембар 28, 2020, 02:19:13 поподне »
Мислим да сте у праву! Мратин дан заиста није лако ни данас за изговарање.

A zašto nije? Kome nije? Je li govoriocima srpskog zbilja lakše izgovoriti englesko ime "Mark" pa i naše "Marko", premda tu ono "-o" svakako olakšava izgovor dvosložne reči, nego "mrak"?

Na stranu što su obe reči istog porekla i znače taman, tj "mrk" (koje je još i u našoj reči "mrkva", varijanta za isti pomućeni kolorit na engleskom "murky")?

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #60 послато: Септембар 28, 2020, 07:49:26 поподне »
A zašto nije? Kome nije? Je li govoriocima srpskog zbilja lakše izgovoriti englesko ime "Mark" pa i naše "Marko", premda tu ono "-o" svakako olakšava izgovor dvosložne reči, nego "mrak"?

Na stranu što su obe reči istog porekla i znače taman, tj "mrk" (koje je još i u našoj reči "mrkva", varijanta za isti pomućeni kolorit na engleskom "murky")?

Па и ја сам то исто питала што и ви на другој теми

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1474.0

Мартидан - покушајте да изговорите брзо!


Ван мреже Миодраг

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 86
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #61 послато: Септембар 29, 2020, 06:29:36 поподне »
Па и ја сам то исто питала што и ви на другој теми

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1474.0

Мартидан - покушајте да изговорите брзо!

Pa šta znam. Meni je, čini mi se, lakše da izgovorim "(to je) mrka (kapa)" nego o "(video sam) Marka" i "(ostani do) mraka".

Pravi sam Sloven po tom pitanju.  8)  Premda i u američkom engleskom postoji de facto vokalno "r" u npr. reči "verse" ili "curse" gde je u britanskom engleskom poluglas, pa i vokalno "l" (drugi slog u reči "bottle" ili "battle"), samo što se u engleskoj lingvisitici to ne zove tako. ;)

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1672
  • I-A1328
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #62 послато: Септембар 30, 2020, 08:58:20 пре подне »
Па и ја сам то исто питала што и ви на другој теми

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1474.0

Мартидан - покушајте да изговорите брзо!

Када неке речи захтевају много мишићнога напора за изговарање, слог с највише напора се упрошћава и долази до гутања сугласника, ассимилације, изостављања слога и сличних упрошћавања.
(председник > прецедник, пошао>пошо, сад ћеш видити > саш видьт, хоћеш каву > ош кау)
Но у случају Мратиндана не ради се о лакшем изговору, но о преметању распореда гласова к привичнијем гласовном склопу. Јужни словенски говори у затвореном слогу имају изобиље речи с гласовним низом раТ (Т=сугласник) а с арТ немају или имају у туђим речима. (мрак, врат, врата, врана, брана, срати, прати итд.)
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 381
Одг: Мратиндан (Св. Мрата, Св. Мина, Св. Стефан Дечански)
« Одговор #63 послато: Новембар 27, 2020, 08:59:02 пре подне »
Многи домови у Србији 24. новембра обележавају сећање на Светог краља Стефана Дечанског из рода Немањића, сина краља Милутина и оца цара Душана Силног. Помен му се даје на овај дан јер је то датум његове смрти (24/11 новембра). Међутим, овај дан у народу се одвајкада назива Мратиндан или свети Мрата.
Ко је Свети Мрата и какве везе има са српским краљем, питају се многи.
Наиме, некада се на овај дан у народу прослављао Свети Мартин, чије су име Срби скратили у Мрата. Црквеном одлуком на овај дан премештена је слава посвећена српском краљу Стефану Дечанском. На овај дан (24/11 новембар) помиње се и слави више светитеља, као уосталом и већином дана у години. Тако се од давнина у Хришћанској цркви тога дана славе Свети мученици Мина, Виктор и Викентије. Потом је додата и успомена на Св. мученицу Стефаниду. Затим, у Византији и слављење успомене на Св. исповедника Теодора Студита. У Руској цркви се на тај дан такође слави блажени Максим, Христа ради јуродиви чудотворац московски. Код нас је опште познато да се тога дана славе и Св. Стефан Дечански и Свети Мартин – Мрата.
Некада су Православна и Римокатоличка црква користиле заједнички, јулијански календар. По јулијанском календару, дан Св. Мартина у Римокатоличкој цркви био је 11. новембра, што упућује да је овај култ био јак и међу православним Србима, јер су и након реформе, Срби 11. јулијанског новембра наставили да обичајно прослављају дан по имену „Мратиндан“ или „Мратиње“, као и светитеља по имену „Св. Мрата“. 11. новембар по јулијанском календарду, у 20. и 21. веку пада на 24. грегоријански новембар.
Хрвати као римокатолици такође користе иста имена – Мартиндан/Мратиндан, Мартиње/Мратиње, заједнички свечев надимак “Св. Мрата” и изрека “Св. Мрата, снег на врата”, што упућује да је у далекој прошлости међу свим Јужним Словенима култ Св. Мартина био изузетно јак и да се обичајно прослављао по римском календару у тада јединственој Хришћанској цркви, те да се са том праксом међу Србима наставило и након Раскола 1054. године и преваге цариградског календара.
У Српској православној цркви негира се оваква веза православног Мратиндана са римокатоличким Мартинданом и објашњава да је “Св. Мрата” народни надимак за краља Стефана Дечанског, који се обележава 11. новембра / 24. новембра. У историјским изворима о Стефану Дечанском српски краљ се нигде не појављује под оваквим надимком, већ само под именом Свети Стефан Слепи. Познато је да је наш народ и пре рођења Св. Стефана Дечанског био хришћански народ, и да је 24/11 новембра празновао овог светитеља кога је називао Светим Мратом. А постојали су и тзв. „Мратинци” – вучји празници од 22. до 27. новембра.
Свети Мрата се међу старим Србима сматрао заштитником вукова. Период од Ђурђица до Св. Мрате зове се “Мратинци”. У ове дане Срби су строго поштовали одређене обичаје и прогнозирали какво их време очекује наредне године, на основу временских прилика током Мратинаца.
Свети Мартин – Мрата рођен је у четвтом веку. Био је хришћански светитељ и епископ града Тура. Отац му је био римски официр, тако да се и Мартин против своје спремао за војничку службу. Након једно необишног догађаја, када је просјаку дао свој војнички огртач, јавио му се у сну Исус Христос. Мартин је напустио војну службу након тога, крстио се и постао хришћанин. Убрзо затим се замонашио у епархији Светог Иларија Поатијског, и тамо проводио живот пун хришћанских подвига.
Против његове воље постављен је за епископа у граду Туру. Радио је предано у турској епархији и водио тешку борбу са незнабошцима и јеретицима аријанцима. Умро је 397. године.
И као што, по традицији, дан Св. кнеза Лазара славимо као Видовдан, по Св. Виду кога је наш народ славио и пре Косовске битке, па се тај назив задржао у успомени овога дана, тако на Св. Стефана имамо Мратиндан.