Аутор Тема: Словенски идентитет код Срба  (Прочитано 28175 пута)

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #120 послато: Јун 05, 2019, 10:13:34 пре подне »
По мени Православље поготово Светосавље има пуно везе са Cловенством. Иконе крстови итд од дрвета, Крсна Слава, Записи, Бадњак, Славски Колач, манастири и цркве у природи, брдима шумама, мистичне тајне тамјан итд. То је за мене континуитет словенске вјере која је била јако везана за природу.

Ово је врло клизав терен. О словенској вери не знамо ни изблиза довољно, а још мање како се она упражњавала код старих Србаља.
Код нас је од времена Чајкановића, који је ишао у корак са науком свог доба, постало модерно да се сви феномени хришћанске вере тумаче као преформулације паганске. И сам сам некад веровао да је српска верзија хришћанства само преобучено словенско паганство, али је сад потпуно другачије. Ради се о томе да закључивање о идентичности на основу спољашњих сличности често води у ћорсокак. И оно што исто изгледа не мора бити исто ако је су садржај и смисао скроз различити. Због тога се говорило искључиво о христијанизацији паганског, а није се разматрала могућност репаганизације хришћанског.
Како год било, реконструкција словенске митологије, онакве каква је постојала код Срба, још увек је тешко могућа, тако да је тешко казати шта је од тога ушло у наше православље. Неки од феномена који су у горњем цитату наведени до данас нису разјашњени како треба.
Ни дан-данас није јасно порекло крсне славе, нити нпр. бадњака, иако се у јавности већински сматра да се ради изворно о елементима словенске религије: за то просто нема никаквих чврстих доказа.
Што се тиче аргумената везаних за природу, то је увелико претеривање. Наравно да су манастири удаљени од људских насеља, али не због паганске везаности за "природу", него зато што је манастир место изолације; уосталом, ми и нисмо имали неких градова тада, па су манастири хтео-не хтео морали бити у природи.
А на шта се мисли под термином "мистичне тајне", и какве везе то има са словенском религијом, није ми нимало јасно.
Дакле, ако се словенски идентитет Срба заснива и на заједничкој словенској религији, треба схватити да је оно што данас знамо тек археолошка реконструкција, за коју смо сазнали тек у 20. веку. Тако сад сви Срби мисле да нам је Вид био главно божанство, и да је Видовдан у ствари пагански празник, а сва је прилика да Срби за њега нису знали.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #121 послато: Јун 05, 2019, 12:26:42 поподне »
Дакле, поново иста ствар, држите се теме, да не скренете у спам, јер сваки спам иде у канту, а само спамовање повлачи за собом и санкцију искључења са форума на три дана.

Такође, подсећање на члан 11. Правилника Форума Порекло.

Цитат
Члан 11.

Није дозвољено вођење расправа личне природе између учесника форума, како на његовом јавном, тако и на затвореном делу.

Хвала на разумевању.



На мрежи сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #122 послато: Јун 05, 2019, 03:36:49 поподне »
Са овом другом могућношћу се слажем у потпуности, а за прву не могу бити сигуран.

Питање је да ли су нас Млечани уопште могли распознавати по етничком кључу, тј. да ли су само на основу тога могли разликовати ондашње Србе, Хрвате, Словенце, итд. Може бити да смо за њих сви били нека склавинска маса, која приде говори истим/сличним језиком, за коју је једино сигурно разликовање могло бити опет оно верско, тј. којој цркви припадају. Питање је и да ли је за њих у то давно доба етничка одредница "Србин" значила нешто. А постоји и могућност да су просто за нас имали свој термин, што није ништа чудно. И Аустријанци су нас звали много чешће "Илири" или "Раци", него Срби. Били смо им и "Власи".
 Дакле, једна је ствар како су нас други доживљавали, а друга како смо ми доживљавали сами себе и своје генетске сроднике. Из овога је јасно да су нас Млечани гледали као Словене, али ми још увек није јасно какав су однос наши преци могли имати према другим Словенима, у време кад још увек постоји племенска свест.
Мени је логично да су морали осећати блискост са онима који су говорили истим или сличним језиком, али чини се да о томе још увек мало знамо. А у ми томе смета и склоност пројектовања садашњег стања нација на то давно доба, у коју непрестано нехотице упадам. Није лако размишљати о овоме.

Postavljaš razumna pitanja i razumno kažeš, da ne znaš, onda kada zaista ne znaš. To je uzorno i pohvalno.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Дервента

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
  • I2-PH908-FT16449-Y126296-FT19919
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #123 послато: Јун 05, 2019, 04:04:54 поподне »
За схватање идентита, па и овог Словенског, је поред нас самих и нашег личног и народног осјећаја увијек корисно и разумијевање како нас виде остали народи поред којих живимо. Прије неких 20 година уз кафу причам са колегама Албанцима у Тирани о дотичемо се односа нас Срба са њима Албанцима, говорили смо о Турцима, Југославији, Албанији, Титу и Енверу Хоџи. Никада нећу заборавити њихов одговор када сам их питао како они виде ове наше подјеле на Србе (тада Милогорци нису још били актуелни), Хрвате, Македонце, итд. Рекоше ми: "За нас сте ви исти-Словени са којима некад ратујемо, некад се миримо, отимамо око земље и пасишта за стоку, али се увијек зна ко је ко."

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #124 послато: Јун 05, 2019, 04:22:42 поподне »
Словенска свест је била јако изражена код Дубровчана као и панславизам па нема сумње да је постојала и код осталих Срба, Хрвата и других.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #125 послато: Јун 11, 2019, 07:55:17 пре подне »
Stari Sloveni su se spaljivali nakon smrti. Nalaganje badnjaka je obred sahrane stare godine. Badnji dan je dan, rijec bdenje sama objasnjava odakle obicaj. Neizgoreli dio badnjaka se saranjuje u zemlju. Smrt stare godine, starog sunca ili boga i nakon toga bozic radjanje novog mladog boga, Bozica. Docekivanje badnjaka sa hranom i picem. Cio obred je u potpunosti paganski. Ne vidim zasto neko smatra da je nemoguce pronaci ostatke stare vjere, samo prelistas crkveni kalendar i obicaje.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #126 послато: Јун 11, 2019, 12:39:28 поподне »
Stari Sloveni su se spaljivali nakon smrti. Nalaganje badnjaka je obred sahrane stare godine. Badnji dan je dan, rijec bdenje sama objasnjava odakle obicaj. Neizgoreli dio badnjaka se saranjuje u zemlju. Smrt stare godine, starog sunca ili boga i nakon toga bozic radjanje novog mladog boga, Bozica. Docekivanje badnjaka sa hranom i picem. Cio obred je u potpunosti paganski. Ne vidim zasto neko smatra da je nemoguce pronaci ostatke stare vjere, samo prelistas crkveni kalendar i obicaje.

Реч бдење у изразу "Бадњи дан" је све, само не показатељ паганства. То је буквални превод латинског vigilia, "бдења" које се врши непосредно пред празник Христовог рођења. Старост овог термина говори у прилог томе да је настао врло рано, приликом прве христијанизације Срба коју су спроводили свештеници из Рима односно из источнојадранског приморја. Управо овај термин иде у прилог ономе о чему је писао Јосиф, да поред христијанизације старих паганских обичаја и веровања треба рачунати и на "репаганизацију" обичаја проистеклих директно из хришћанства.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #127 послато: Јун 11, 2019, 02:47:44 поподне »
Stari Sloveni su se spaljivali nakon smrti. Nalaganje badnjaka je obred sahrane stare godine. Badnji dan je dan, rijec bdenje sama objasnjava odakle obicaj. Neizgoreli dio badnjaka se saranjuje u zemlju. Smrt stare godine, starog sunca ili boga i nakon toga bozic radjanje novog mladog boga, Bozica. Docekivanje badnjaka sa hranom i picem. Cio obred je u potpunosti paganski. Ne vidim zasto neko smatra da je nemoguce pronaci ostatke stare vjere, samo prelistas crkveni kalendar i obicaje.

Нема ниједног - дословно- хришћанског обреда да га научници или "научници" нису на овај начин повезали с паганском праксом, на основу спољашњих сличности и на основу домишљања. То је било јако модерно, а и данас неки не одустају од тога.
Ово што велиш за Бадњи дан представља само етнографску страну празника, али недостаје све остало, а то је литургијска страна, која је на првом месту. Њу или заобилазе, или и њене елементе паганизују. Рецимо, ово није једино тумачење феномена бадњака: неки кажу да се ради о спомену на спаљивање дрвених идола при примању нове вере. Ако је тако, оде сва та теорија бестрага. Не кажем да је ово тачно, јер то никад нећемо сазнати, него да није увек упутно понављати оно што су закључили Чајкановић и његови следбеници, јер су неке од тих ствари заиста превазиђене у науци.
Ближи се Видов-данак, па ћу овде поставити један текст (није мој) који говори о тим научничким мистификацијама поводом словенске религије као основног елемента православља, конкретно - поводом тобожњег светог Вида, кобајаги врховног божанства код старих Срба, чији се празник наводно сачувао под маском празника косовских мученика. Из тога ће се видети како су и наши виђени учењаци из идеолошких разлога умели итекако користити оно што данас зовемо деретићевском методологијом.
Уосталом, све и да је ово тачно, питање је следеће: какве то везе има с нашим словенским идентитетом? Кад је мој ђед за поменути Божић пијукао и просипао сламу, не верујем да је имао икакву идеју о том идентитету. То питање постоји код нас који смо се начитали књига, па нешто прихватамо, а нешто одбијамо, неке идеје од пре 250 година прихватимо као важне, а некима се чудимо.
И лепо рече НиколаВук за бдење. То је конкретно црквени термин. Уочи великих празника се још од најстаријег хришћанског раздобља служило оно што данас називамо свеноћним бденијем. Како онда, тако и данаске. То са нашим старим и прастарим словенима заиста нема везе.
(Ајд да не буде да грдим само наше научнике: они су углавном преписивали од западних, који су тврдили да је празник Рождества тек преобучени пагански празник Непобедивог сунца. Неки су чак били толико промућурни па су доказ за то нашли у самом божићном тропару, где се Новорођени младенац Христос назива "Сунце правде". Аха!)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #128 послато: Јун 11, 2019, 06:17:17 поподне »
(Ајд да не буде да грдим само наше научнике: они су углавном преписивали од западних, који су тврдили да је празник Рождества тек преобучени пагански празник Непобедивог сунца. Неки су чак били толико промућурни па су доказ за то нашли у самом божићном тропару, где се Новорођени младенац Христос назива "Сунце правде". Аха!)

Не знам шта је ту спорно да је Божић "надограђен" празник и да је веома касно ушао у календаре и да одговара Sol invictus-у, који је такође касно настао, на темељима старог култа, само пола века од озваничења хришћанства. А све везано за краткодневницу. Дајте ми један извор који ће доказати његов чисто хришћански карактер. Исто важи и за остале светковине, попут славе, задушница, Бадњег дана...

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #129 послато: Јун 11, 2019, 08:49:58 поподне »
Нема ниједног - дословно- хришћанског обреда да га научници или "научници" нису на овај начин повезали с паганском праксом, на основу спољашњих сличности и на основу домишљања. То је било јако модерно, а и данас неки не одустају од тога.
Ово што велиш за Бадњи дан представља само етнографску страну празника, али недостаје све остало, а то је литургијска страна, која је на првом месту. Њу или заобилазе, или и њене елементе паганизују. Рецимо, ово није једино тумачење феномена бадњака: неки кажу да се ради о спомену на спаљивање дрвених идола при примању нове вере. Ако је тако, оде сва та теорија бестрага. Не кажем да је ово тачно, јер то никад нећемо сазнати, него да није увек упутно понављати оно што су закључили Чајкановић и његови следбеници, јер су неке од тих ствари заиста превазиђене у науци.
Ближи се Видов-данак, па ћу овде поставити један текст (није мој) који говори о тим научничким мистификацијама поводом словенске религије као основног елемента православља, конкретно - поводом тобожњег светог Вида, кобајаги врховног божанства код старих Срба, чији се празник наводно сачувао под маском празника косовских мученика. Из тога ће се видети како су и наши виђени учењаци из идеолошких разлога умели итекако користити оно што данас зовемо деретићевском методологијом.
Уосталом, све и да је ово тачно, питање је следеће: какве то везе има с нашим словенским идентитетом? Кад је мој ђед за поменути Божић пијукао и просипао сламу, не верујем да је имао икакву идеју о том идентитету. То питање постоји код нас који смо се начитали књига, па нешто прихватамо, а нешто одбијамо, неке идеје од пре 250 година прихватимо као важне, а некима се чудимо.
И лепо рече НиколаВук за бдење. То је конкретно црквени термин. Уочи великих празника се још од најстаријег хришћанског раздобља служило оно што данас називамо свеноћним бденијем. Како онда, тако и данаске. То са нашим старим и прастарим словенима заиста нема везе.
(Ајд да не буде да грдим само наше научнике: они су углавном преписивали од западних, који су тврдили да је празник Рождества тек преобучени пагански празник Непобедивог сунца. Неки су чак били толико промућурни па су доказ за то нашли у самом божићном тропару, где се Новорођени младенац Христос назива "Сунце правде". Аха!)

Da se radi o spomenu na spaljivanje drvenih idola ne bi se badnjaku pjevalo badnjace rodjace. Nezahvalno je razgovarati na ovu temu sa vjernicima jer ne bih htio da se neko nadje uvridjen.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #130 послато: Јун 11, 2019, 09:59:19 поподне »
Исто важи и за остале светковине, попут славе, задушница, Бадњег дана...

Док је црква доста успешно забашурила паганске корене многих празника који су формално добили нову намену, за Бадњи дан није успела чак ни други назив да усвоји. Заиста је парадоксално да Срби као хришћански народ имају празник (и то један од битнијих) који се зове по паганском богу Бадњи. Намеће се прост закључак да је сам чин паљења бадњака једном годишње народу постао битнији од формалног разлога због ког се то ради, те је обичај добио нову намену јер његово укидање било немогуће, исто као што је Горанцима било немогуће укинути Ђурђевдан иако су постали прешли на ислам (ма колико се хоџе трудиле). Не јер су везани за Св. Ђорђа, већ због традиције да се на тај дан слави. Иако је црква смислила нову симболику (Бадњак сада представља дрво које је Јосиф заложио у пећини када се Христос родио), мали број Срба заиста зна која је хришћанска симболика тог празника. Али зато су сви Срби одувек знали да исеку грану и да је спале :)
« Последња измена: Јун 11, 2019, 10:01:03 поподне Иван Вукићевић »

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #131 послато: Јун 11, 2019, 10:33:33 поподне »
Док је црква доста успешно забашурила паганске корене многих празника који су формално добили нову намену, за Бадњи дан није успела чак ни други назив да усвоји. Заиста је парадоксално да Срби као хришћански народ имају празник (и то један од битнијих) који се зове по паганском богу Бадњи. Намеће се прост закључак да је сам чин паљења бадњака једном годишње народу постао битнији од формалног разлога због ког се то ради, те је обичај добио нову намену јер његово укидање било немогуће, исто као што је Горанцима било немогуће укинути Ђурђевдан иако су постали прешли на ислам (ма колико се хоџе трудиле). Не јер су везани за Св. Ђорђа, већ због традиције да се на тај дан слави. Иако је црква смислила нову симболику (Бадњак сада представља дрво које је Јосиф заложио у пећини када се Христос родио), мали број Срба заиста зна која је хришћанска симболика тог празника. Али зато су сви Срби одувек знали да исеку грану и да је спале :)

Мислим да никад није постојао бог Бадња. :) Тај назив потиче од глагола "бдети" или именице "бдење" и има везе баш са хришћанском vigilia-ом која се врши у ишчекивању Божића, иако је прожет старијим паганским мотивима.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #132 послато: Јун 11, 2019, 11:09:16 поподне »
Мислим да никад није постојао бог Бадња. :)

О томе да је Бадња био бог је писао и Вук Караџић, што наравно не значи да је заиста било тако, али свакако није теорија новијег датума.

Писали су и други аутори о томе, рецимо Васа Живковић у књизи о српским славама из 1908. године између осталог наводи следеће:
За бадњак мисли се, да је још у многобожачком добу код старих Срба, постојао неки бог Бадња, чији је кип био одељан од дрвета.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #133 послато: Јун 11, 2019, 11:16:22 поподне »
О томе да је Бадња био бог је писао и Вук Караџић, што наравно не значи да је заиста било тако, али свакако није теорија новијег датума.

Писали су и други аутори о томе, рецимо Васа Живковић у књизи о српским славама из 1908. године између осталог наводи следеће:
За бадњак мисли се, да је још у многобожачком добу код старих Срба, постојао неки бог Бадња, чији је кип био одељан од дрвета.

Да, то је писано у духу романтизма, као и Чајкановићеве хипотезе које је помињао Јосиф. Ту су "копирали" друге истовремене ауторе који су се бавили словенском митологијом и религијом а који су "правили" божанства од неких обредних бајалица, нпр. ој додо, додоле и слично. Мало је рећи да за такве конструкције нема скоро никаквих доказа, али је то својевремено била "мода" код етнолога.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #134 послато: Јун 11, 2019, 11:43:46 поподне »
Да, то је писано у духу романтизма, као и Чајкановићеве хипотезе које је помињао Јосиф. Ту су "копирали" друге истовремене ауторе који су се бавили словенском митологијом и религијом а који су "правили" божанства од неких обредних бајалица, нпр. ој додо, додоле и слично. Мало је рећи да за такве конструкције нема скоро никаквих доказа, али је то својевремено била "мода" код етнолога.

Шта год мислио о Вуковим језичким реформама, мислим да је његов рад на прикупљању народних песама и предања непроцењив. Он је поприлично био методичан и није пуно филозофирао, већ је углавно записивао оно што је чуо из прве руке. Рецимо, ево једне коледске песме коју је Вук забележио:
На чем' ћемо Бога молит'
За старога за Бадњака,
За младога за Божића;

Познато је да је реч Божић код Срба поред празника означавала и малог Исуса (отуда се у песми везује за младе), тако да је логично да и Бањдак такође представља бога.

Генерално, када су у питању теме за које вероватно никада нећемо добити дефинитиван одговор, више волим да дам предност старијим изворима, сем ако постоје очигледне контрадикторности. Али да се не удаљавамо превише, можемо да отворимо и засебну тему ако има потребе.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #135 послато: Јун 11, 2019, 11:59:50 поподне »
Наравно да Божић има чисто хришћански карактер. Не знам што је тешко схватити да хришћани као један од главних  празника имају оваплоћење Логоса и да при том немају на памети ништа што се зове Сол инвиктус, јер су то апсолутно различите реалности. За хришћане, понављам.
Друга ствар је психолошка интерпретација тог догађаја код оних који постају хришћани у овој или оној мери. Наравно да ће ту доћи до контаминације наслеђеним појмовима, схватањима, потребама... Уопште није чудно да се Христос зато везује за оно што представља ранији слој веровања. Овде је међутим битно лично искуство живота у вери. Онај ко га нема видеће, наравно, оно што спада у домен његовог искуства, јер му ствари споља личе, али то је као јестива печурка и њен отровни парњак - личи, али није то. Ја то знам јер имам оба искуства.
Раније сам веровао тим романтичарским идејама које до данас трају, а сад су ми многе смешне, и то не само због искуства, него што малко познајем и научну методологију. Наиме, словенски пантеон, барем код Срба, слабо је познат, нема скоро никаквих доказа, углавном се ради о конструкцијама на основу појединих митских елемената у народном предању. Тако и тај бог "Бадња"... просто о свему томе једва ишта знамо, али на основу тих полузнања и незнања градимо читаву зграду, чији је главни проблем климав темељ. Немамо никаквих писаних извора, само закључивања, по аналогији с другим митологијама.
Дакле, у овим стварима треба разликовати две ствари: изворни хришћански доживљај и смисао, и његову адаптацију/интерпретацију/рекомпозицију... у разним културама. Зато и долази до очигледне репаганизације. Али није то једино што треба гледати, а мени се чини да многи само то имају у виду.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #136 послато: Јун 12, 2019, 12:04:32 пре подне »
Шта се уопште догодило са свештеницима старе српске религије после примања хришћанства? Да ли су били прогоњени као за време тевтонских похода по Померанији?
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #137 послато: Јун 12, 2019, 07:29:27 пре подне »
Шта се уопште догодило са свештеницима старе српске религије после примања хришћанства? Да ли су били прогоњени као за време тевтонских похода по Померанији?

Не знам(о) ни да их је било, нажалост. И то можемо закључити по аналогији са другима.
За Србе говорим. Не за северне Словене.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #138 послато: Јун 12, 2019, 12:27:04 поподне »
Неколико цртица о томе како су крсташи и Византинци називали народ и земљу настањену Србима у 11. и 12. веку:

Народ Словена“ који се подигао против ромејске власти помиње и Нићифор Вријеније у својој Историји при опису устанка из 1072. На основу изнетих чињеница има места претпоставци да је међу Словенима који су насељавали Бугарску, било и Срба. На то упућује и то што су се управо Бугари из Поморавља, обратили Србима за помоћ у борби против Византинаца...“

„О Далмацији: Склавонија је, наводи се, „земља пуста и беспутна и планинска где ни звери ни црва за три недеље нисмо видели (крсташи)“, а њени становници „су дивљи и сирови“... И сам гроф Рајмунд је избегао смрт када је њега и витезове који су били са њим опколила група Словена.“

„...војска се под Скадром сусрела са краљем Словена, а гроф Рајмунд је са њим „братство потврдио“ и испословао да војска може безбедно куповати и потраживати намирнице. Име краља Словена који се срео са грофом Рајмундом Тулуским под Скадром у касну јесен 1096. г., капелан Рајмунд не спомиње. Потврду да се говори о српском краљу Бодину (1081–1101), налазимо у делу нормандијског монаха Ордерика Витала Historia ecclesiastica насталом двадесетих година ΧΙΙ века.“

„...„Словени навикнути по обичају да бесне“, и да су убијали крсташе, како каже, и од „ненаоружаних отимали“. Због тога своју повест о Склавонији и тескобама које су тамо претрпели завршава речима „тражили смо место за бекство, а не за освету.“

„Чувени беседник Михаило Солунски у једном од својих говора који су настали у част цару Манојлу, велича царев поход против Срба из 1149. г., те говори да је цар „избрисао из народа подунавског Словена и суседног Панонца“, под којима, нема сумње подразумева Србе и Угре, те да је прокрстарио средином земље Словенове.. Беседник за Србе користи назив Подунавски Словени што говори о томе да се по његовом схватању Срби простиру до Дунава. Самим тим Словенова земља, чијом је средином цар Манојло „прокрстарио“ обухватала би шири простор од оног који је био под политичком влашћу српских великих жупана, а поменуту „средину“ те земље, односно „срце земље“ требало би разумети управо као алузију на политичко средиште српских владара у области Раса, коју је цар Манојло, као што је познато, том приликом опустошио. Дакле, из речи Михаила Солунског могло би се закључити да су Срби живели на ширем подручју од оног што је у то време, средином ΧΙΙ века, представљало њихово политичко језгро...“

(Ивана Коматина, „Срби на путу крсташа“)

Цитати не говоре непосредно о словенском идентитету Срба, али је јасно да је тај идентитет постојао у наведено време, с обзиром да их странци, подједнако суседни Ромеји и далеки Немци и Французи, називају Словенима, а њихову земљу С(к)лавонијом.

Ради се о раздобљу 400-500 година након досељења Срба на Балкан.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Словенски идентитет код Срба
« Одговор #139 послато: Јун 12, 2019, 12:28:11 поподне »
Дубровчани су почетком 15. века Балшиће називали Signori de Schiavonia (Божић, „Немирно Поморје 15. века“)
"Наша мука ваља за причешћа"