Аутор Тема: Српске пословице  (Прочитано 8975 пута)

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3353
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Српске пословице
« послато: Септембар 29, 2013, 01:13:19 поподне »
Где се старији не чују, ту Бог не помаже.

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3353
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Српске пословице
« Одговор #1 послато: Септембар 29, 2013, 01:16:14 поподне »
Дете много миловано никад добро васпитано.

mladjo

  • Гост
Одг: Српске пословице
« Одговор #2 послато: Мај 11, 2014, 12:49:56 пре подне »
Ивер не пада далеко од кладе.

Ван мреже aMater

  • Гост
  • *
  • Поруке: 6
Одг: Српске пословице
« Одговор #3 послато: Новембар 10, 2015, 08:27:10 поподне »
"Ко нема у глави, има медју ногама" - ПулсОнлине за Станију. :D :D

Мало шале не шкоди, хехехе

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
Одг: Српске пословице
« Одговор #4 послато: Мај 26, 2016, 12:44:35 поподне »
                      НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ:

И кад куне, мајка благосивља.

Јабука која доцкан сазри, дуго стоји.

Језик боде у срце.

Језик је више глава посјекао него сабља.

Кашаљ, шуга и љубав не могу се сакрити.

Кад човјек нема свог добра, туђе зло премеће.

Колико је од земље до неба, толико је од човјека до нечовјека.

Ко старо не крпи, ни ново не носи.

Коју воду мораш пити, немој је мутити.

Крпи рупу док је мања.

Кад очи говоре, уста ћуте.

Кад стари пас лаје, треба видети шта је.

Кајање је лијек за сваки гријех.

Ко до двадесете године не зна, а до тридесете нема, тешко кући која га има.

Ко се људи не стиди ни Бога се не боји.

Ко се на туђим колима вози неће далеко стићи.

Који се пас силом у лов води, онај зеца не хвата.

Ко лаже за тебе, лагаће и против тебе.

Ко признаје, пола му се прашта.

Ко не плати руком, он ће душом.

Ко другом јаму копа, сам у њу пада.

Ко високо лети, ниско пада.

Ко не плати на мосту, платиће на ћуприји.

Лако је љубав стећи, али је тешко уздржати.

Лако је туђим рукама за врело гвожђе хватати.

Лавица једно окоти, али лава.

Луди бој бију, а мудри вино пију.

Лијепа ријеч жељезна врата отвара.

Много времена треба да од дјетета постане човјек.

Много добија онај који свашта не купује.

Младо се дрво савија.

Нема терета без дјетета.

Неста вина-неста разговора, неста блага-неста пријатеља.

Не тражи ђаво човјека, него човјек ђавола.

Не бој се смрти, него зла живота.

Не чини зло, да ти не дође још горе.

Не испирај сваким уста.

Не ваља пљувати, па лизати.

Не замахуј, ако не смијеш да удариш.

Навика је једна мука, а одвика двије муке.

Не може се дланом сунце заклонити.

Није срамота пасти, срамота је не дићи се.

Нико никог не може осрамотити, док се сам не осрамоти.

Ниједно зло не прође неопажено.

Новац ситно звечи, ал далеко се чује.

Немој да те пита старост гдје ти је била младост.

Не кажи све што знаш, не чини све што можеш, не вјеруј свему што чујеш.

Не ваља сваком лонцу бити поклопац, ни свакој чорби запршка.

Није сиромах ко мало има, већ ко много жели.

Није злато све што сија.


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8977
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Српске пословице
« Одговор #5 послато: Септембар 24, 2016, 12:35:55 пре подне »
Нека је свога и у гори вука.



Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Српске пословице
« Одговор #6 послато: Октобар 07, 2016, 09:58:44 поподне »
Nema brata dok ne rodi majka.
« Последња измена: Октобар 07, 2016, 10:03:11 поподне Број 1 »

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3353
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Српске пословице
« Одговор #7 послато: Октобар 07, 2016, 10:12:29 поподне »
Nema brata dok ne rodi majka.
У Причањима Вука Дојчевића може се прочитати веома поучна прича у којој стоји: Ако немаш злотвора, мати ти га је родила. Прича говори о суровом начину бирања сеоског кнеза...
« Последња измена: Октобар 07, 2016, 10:32:00 поподне Број 1 »

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Српске пословице
« Одговор #8 послато: Октобар 07, 2016, 11:14:59 поподне »
Jedan moj rodjak je govorio kad se posvadjao sa bracom.

Da je brat dobro i Bog bi ga imao. :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8977
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Српске пословице
« Одговор #9 послато: Октобар 07, 2016, 11:32:57 поподне »
Недавно чух од рођаке, пословицу коју је знао рећи неки сусед нам тамо муслиман, а она каже: Ни козе, без лозе. ;D

Лозе, у смислу родослова, је л' те? ;)



Ван мреже Be like Bill

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 719
Одг: Српске пословице
« Одговор #10 послато: Октобар 08, 2016, 06:57:44 пре подне »
Nema brata dok ne rodi majka.

Na Baniji postoji slična uzrečica:

Nema roda dok ne rodi majka, ali samo dok ne dođe snajka

Ван мреже rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 972
Одг: Српске пословице
« Одговор #11 послато: Октобар 08, 2016, 08:57:04 пре подне »
Na Baniji postoji slična uzrečica:

Nema roda dok ne rodi majka, ali samo dok ne dođe snajka

Ovo je moderna albanska verzija te poslovice.

"tek kada sam se oženio shvatio sam koliko me roditelji i braća iskorišćavaju" .

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8977
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Српске пословице
« Одговор #12 послато: Новембар 11, 2016, 10:21:00 поподне »
Чух пре неког времена у једној далматинској серији занимљиву пословицу: "Помози сироту на своју срамоту".

Нешто има у томе.

Иначе, нађох случајно на мрежи Народне пословице у делима дубровачких књижевника од Бојана Ђорђевића.

Мени је утисак оставила пословица: "Без слуге се краљевство не прави".

Али и код нас живо актуелна: "Не може се двијема господаром службом задовољно учинит".



Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1086
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Српске пословице
« Одговор #13 послато: Новембар 11, 2016, 10:55:01 поподне »
Чух пре неког времена у једној далматинској серији занимљиву пословицу: "Помози сироту на своју срамоту".

Нешто има у томе.

Иначе, нађох случајно на мрежи Народне пословице у делима дубровачких књижевника од Бојана Ђорђевића.

Мени је утисак оставила пословица: "Без слуге се краљевство не прави".

Али и код нас живо актуелна: "Не може се двијема господаром службом задовољно учинит".

Овдѣ имамо данас забрањен датељни падеж множине, койи йе у врѣме роварења Аустрийе по србском йезику био прилично широко заступљен у Войводини, али и йужно од Саве и Дунава, чак и понегдѣ на Косову. Лѣпо га йе видѣти у дѣлах дубровачке књижевности. Доказ да йе некада писменост изйедначавана са знањем, а не са незнањем, као што йе данас случай.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8977
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Српске пословице
« Одговор #14 послато: Новембар 11, 2016, 11:21:55 поподне »
Овдѣ имамо данас забрањен датељни падеж множине, койи йе у врѣме роварења Аустрийе по србском йезику био прилично широко заступљен у Войводини, али и йужно од Саве и Дунава, чак и понегдѣ на Косову. Лѣпо га йе видѣти у дѣлах дубровачке књижевности. Доказ да йе некада писменост изйедначавана са знањем, а не са незнањем, као што йе данас случай.

Шта да ти кажем Невски, сетих те се док прекуцавах, а и слажем се са твојим коментаром. ;)



Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 551
  • I2-Y56203
Одг: Српске пословице
« Одговор #15 послато: Новембар 11, 2016, 11:27:09 поподне »
Шта да ти кажем Невски, сетих те се док прекуцавах, а и слажем се са твојим коментаром. ;)
Слажем се и ја. И увек се сетим Невског кад читам неке руске чланке :) Наравно, у позитивном смислу.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1086
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Српске пословице
« Одговор #16 послато: Новембар 14, 2016, 10:17:16 пре подне »
Шта да ти кажем Невски, сетих те се док прекуцавах, а и слажем се са твојим коментаром. ;)

Хвала, Амикусе, а такође се захваљуйем и Полићу за подржку. :)

Амикусе, не знам йе ли ти познато да се данас забрањени датељни падеж множине (йер йе тобоже несрПски) може наћи чак и у найпознатийой пѣсми из Вукове збирке, пѣсми "ПОЧЕТАК БУНЕ ПРОТИВ ДАХИЯ", иначе испѣваной слѣпим гусларем Филипом Вишњићем. Ево, сам се можеш увѣрити, стих 147,

Кад устане кука и мотика,
Биће Турком по Медийи мука

http://www.savezguslarasrbije.rs/download/pesme/vuk/zbirka_4/POCETAK%20BUNE%20PROTIV%20DAHIJA.pdf

Можда се због тога овай дѣо пѣсме не може наћи у школских учбеницих? Йер нѣйе испѣвана по правилу тршићке бабе Йегде.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
Српске пословице
« Одговор #17 послато: Март 12, 2017, 01:01:05 поподне »
Све боља од боље!

Српске,  кинеске и арапске пословице, из књиге Дарови мудрости коју је припремила Љиљана Шпајаковић.


1.
-Колико је од земље до неба, толико је од нечовјека до човјека
-Човјек без слободе као риба без воде.
-Дрво се на дрво ослања, а човјек на човјека.
-Човјек жели од свакога да је бољи, а од сина да је гори.
-Чувај се човјека који није кадар сузу да пусти.
-Ни без главе не ваља ни ексер, а камоли човјек.
-Човјек се не мјери лактом, него памећу.
-Кад човјек нема свога добра, туђе зло премеће.
-Човјек је као роса: зачас га нема.
-Бјежи од човјека који све зна и коме свака капа пасује.
-Зид руши влага, а човјека брига.
-Рђав је човјек који се туђем злу радује.
-Поштена је човјека лако преварити.
-Од чега се човјек мало боји од онога се врло чува.
-Није човјеку жао на мало, него на неправо.
-Ако на човјека неће срамота, оно ће он на њу.
-Човјек све даје за образ, а образ ни за шта.
-Човјек се нада док год је душе у њему.

2.
-Много је људи, али човјек је риједак.
-Човјек живи мање од сто година, а брига се накупи за хиљаду.
-Човјек који не мјења своје мисли или је врло мудар, ли је будала.
-Човјек може да буде скроман а да не буде мудар, али је немогуће да буде мудар а да не буде скроман.
-Ако сумњаш у човјека - с њим не послуј, ако послујеш не сумњај.
-Дубока ријека тече мирно, паметан човјек говори тихо.

3.
-Човјек је још господар ријечи које није изговорио, али је роб оних које су му се измакле.
-Само човјек није захвалан за добра која му учиниш.
-Човјек без васпитања је као тијело без душе.
-Дјела свједоче о човјековој памети, а ријечи о његовом знању.
-Без узрока се човјек може насмијати, али не и заплакати.
-Има двије врсте људи: они који могу бити срећни али то нису, и они који траже срећу али је не налазе.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
НСрпске пословице
« Одговор #18 послато: Март 14, 2017, 01:05:09 поподне »
Народне пословице и изреке (породица, сродство, пријатељство, свадба...)

http://www.skripta.info/wp-content/uploads/2016/04/Narodne-Poslovice-i-Izreke1.pdf


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
Одг: Српске пословице
« Одговор #19 послато: Децембар 07, 2017, 04:09:57 поподне »
Изреке:

Док чувам тајну она је мој роб, а када је искажем ондак сам ја њен роб.
~
Највећа је и најбоља победа победити своје срце.
~
Девојка не треба да тражи да се многима допада, ако хоће да је срећна, онда само једноме.
~
Срцу се не може заповедати јер је оно већи господар од човека.
~
Бити сувише незадовољан са собом то је слабост, бити пак сувише задовољан то је глупост.
~
Срећа или несрећа људи зависи доста од њихове нарави.
~
Лепа жена допада се очима, а добра жена срцу. Прва је накит, а друга је благо.
~
Требају четири човека, па да се направи добра салата. Распикућа да сипа зејтин; тврдица сирће, паметан со и луд бибер.
~
Љубав је роса небесна што срце освежава.
~
Љубав је најлепша а најлуђа од свију страсти.
~
Љубав је једна болест од свију болести од које човек не може да оздрави.
~
Погрешке душе ваља исто онако сматрати као ране на телу, које ма како су вешто излечене опет остављају белеге.
~
Љубав је птица која пева у срцу женином.
~
Здравље је највеће благо овог света затим долази лепота па напослетку богаство.
~
Људи се чешће у своме животу варају од жена, али се женске најлакше и најлепше преваре у љубави.
~
Жена која није спремна да и беду са својим мужем сноси, не сме се удати јер јој нико не може учинити срећу у брачном животу.
~
Поштовање љуби у руку, пријатељство у образ, љубав уста, очинска доброта у чело, а понизност у скут и папучу.
~
Лепа је жена рај за око, пакао за душу, а чистатељни огањ за џеп.
~
Живот је душа која само о једном концу виси.
~
Они који много спавају и који много једу нису способни да што велико учине.
~
Љубав се рађа у очима, храни се погледима, а умире у колевци у којој се родила.
~
Љубав је слепа, али на далеко види.
~
Љубав је толико значајна да је није могуће тајити онде где је има,нити је показати онде где је нема.
~
Старост је највеће брдо на које се човек почне пети од колевке до смрти.
~
Разум свагда срце мори.
~
Човеку је потребно па да буде срећан: здравље, храна, колеба, и добра жена. (јес тако је Адам)
~
Карактер човека не лежи у разуму но у срцу?
~
Мати која ужива и живи у својој деци неће осетити никад да стари.
~
Љубав је као ватра. Што је боље запретеш то дуже траје.
~
Непријатно је али корисно себе познавати. Пријатно али опасно себе не познавати.

Извор: Друштво Свети  Сава,  БPATCTBO,  XVII,  Бeoград, 2013.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1272
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Српске пословице
« Одговор #20 послато: Децембар 07, 2017, 04:20:52 поподне »
У Црепаји је постојала изрека коју је забележио Јован Ердељановић у оригиналним белешкама за књигу Срби у Банату коју није дочекао да објави а она је гласила "Рука и нож нема кантара(Кад удари) " .
Рацко Панчево 1764- Опово 1765-1790- Црепаја 1790-1912-Панчево

BigY DNK (Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић?) : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк (Јовановић-Бећаров Софија (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8977
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Српске пословице
« Одговор #21 послато: Децембар 23, 2017, 03:36:51 поподне »
Мрдни собом, Бог ће тобом. ;D ;D ;D



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
Одг: Српске пословице
« Одговор #22 послато: Април 06, 2018, 07:14:12 поподне »
ПОСЛОВИЦЕ

Поповци често употребљавају разне пословице. Пословицама убјеђују и поткрепљују своје доказе. У њима они укратко исказују сакривене своје мисли.

У Попову се најчешће чују ове пословице:

Ако буде вијека, биће и лијека.
Ако је добар ручак, слабој се вечери надај.
Ако је позно, биће скозно.
Ако је преша умријет, није закопат.
Ако нећеш из тврда ишчупат, нећеш из мека добити.
Ако оставиш, и наћеш.
Ако посијеш, и пожњећеш.
Ако пљунеш гори, на образ пада.
Ако се нећеш ти уклонити злу, неће зло од тебе.
Ако ти може бити спавати, немој куњати.
Без договора жњела, без снопа дома дошла.
Без ножица стриже.
Без сапуна уз длаку брије.
Беспослен поп и јарце крсти.
Болан се пита, а здраву се даје.
Болес не гоји него мори.
Боља је промишљена него учињена.
Боља је хаирли (срећна, корисна) суша, него баксуз (несрећна) киша.
Боље је бадава лежат него бадава радит.
Боље је бити и рањен него посјечен.
Боље је и слагати него зијан (штету) кући донијети.
Боље је крави приступити више пута с каблом него једном с ножем.
Боље је насјечено него посјечено.
Боље је рећи: камо га? него: ђе ћемо га?
Боље је свашто јести него свашто говорити.
Боље је знање (знати) него имање (имати).
Боље се у богата придворит него у сиромаха родит.
Бољи је бокун (комад) с благословом него цијела погача с проклетством.
Боље ишта него ништа.
Ватра се сламом не гаси.
Вежи коња ђе ти господар каже.
Вересија гола шија.
Вересија педепсија.
Велика риба малу једе.
Виђен коња плати.
Виђела жаба ђе се коњ кује, па и она дигла ногу.
Врана врани очи не вади.
Вриједан је ко доњи жрвањ.
Воду вари, воду хлади, вода остаје вода.
Вук длаку мијења, али ћуд никада.
Гонио зеца а истјеро лисицу.
Гладна мачка миша лови.
Да је дрво масло, и вук би га јео.
Да је памет до кадије ко од кадије.
Да је лако лајати, не би пас пр ...
Да је поср ... до потока доћи, не би се звао пос ... него опран.
Да свака бубина зна мед носити, гундеваљ би највише наваљо.
Два љешника ораху су војска.
Двије се рибе на тави пригале, а једна другој не вјеровале. Дјеца зборе што чују од оца.
Добру овцу не треба клат’ него стрић и муст.
Добар глас далеко се чује, а зао још даље.
Док је гара (мисли на овце), биће пара.
Док је глава, биће капа.
Док је здравља, биће четовања.
Док је хљеба, није глади, док је лука, није сухотиње.
Док памет дође, благо прође.
Док памет у главу, зец у страну.
Држи сироту на своју срамоту.
Држи се ко пијан плота.
Ђаво ђавола вазда тражи.
Ће гођ је поћ, дома је доћ.
Ђе кажу гушћу чорбу, тању кашику носи.
Ђе је двоје, трећем мјеста нема.
Ђе је доста бабица, килаво је дијете.
Ђе се вук коти, мање стоку коље.
Ђе ће рђа него на јаре.
Ђе ће крушка него под крушку.
Жедан коњ воду не пробира.
Жежен кашу хлади.
Жива глава дуговање плаћа.
Жив икад, а мртав никад.
Жито се код куће меље.
За невољу бабу воде, кад ђевојке нема.
Зауставите ми со на Габели.
Звизни му, Конављанине.
Зелено дрво пишти, а старо гори.
Злато се не може калом залијепити.
Зла кона зајма не враћа, а добра повраћа.
Зло рађење готово суђење.
Зуб за зуб, око за око.
Зрно по зрно погача, камен по камен палача.
И два лоша убише Милоша.
Из своје торбе слободан си и насред поља.
Измети крајеве, сама ће средина.
И ко је летио, на земљу је пао.
Има много на глави, али мало у глави.
Испор (исприка, изговор) баби гребени.
Испеци па реци.
Испало му ко ћоравој кокоши зрно у кљун.
И у шеници кукоља има.
Ићиндији шећаница (хљеб од сијерка) смок.
Ја врзи, ја вози.
Јадна Лико, што си дочекала: да те Босна кукурузом храни. Јамац — платац.
Један нити шија нити вози.
Једна глава — стотину језика.
Једној смрти стотину узрока.
Језиче, што рече?
Кад дијете не плаче, мајка му сису не даје.
Кад дођу године, доћи ће и памет.
Кад матори кер лаје, треба виђет шта је.
Кад су се твоји родили, моји су у Школу ходили.
Кад п .. ., не поврати.
Кад у небу грми, свак се себи боји.
Какав дан, онаки му дар.
Какав кмет (или: човјек), онака му и бешеда.
Какви баци таки и теоци.
Клин клина гони, а шекира обадва.
Ко високо лети ниско пада.
Ко доцкан устаје обојака му нестаје.
Ко другоме зло жели, сама ће га снаћи.
Ко има доста кобила под свашто их пушта.
Ко има доста масла и м ... маже.
Кокоши су двије паре у глави, па и она за вида конак хвата.
Ко лако вјерује лако се и вара.
Колико је човјек дужан здрављу толико и болести.
Коме је бог отац лако му је бити светац.
Кога су змије клале и гуштерица се боји.
Ко море, море, а ко не море, нож у коре.
Ко не сачува, не стече.
Ко не види на ораху не види ни на товару.
Ко није захвалан на малом није ни на великом.
Ко се у ноге не узда, у коло се не хвата.
Ко се туђем злу весели и њега ће брзо снаћи.
Ко се добро стего и притего, они нешто и има.
Ко се једном опече и у хладну чорбу пуше.
Ко се није накусо није се ни нализо.
Ко с ђаволом тикве сади о главу му пуцају.
Ко собом носи не проси.
Ко под другим јаму копа, сам ће у њу пасти.
Ко полако иде брзо дође.
Ко је прешио врат је сломио.
Ко о чему, баба о уштипцима.
Крсти вука, а вук у гору (или: у овце).
Куд је отишло јуне нек иде и уже.
Кућа не стоји на земљи него на доброј жени.
Кућа је невидљива јама.
Лакрдија купус не зачиња.
Лахко је ускочити из опанака у ципеле, али није лахко из ципела у опанке.
Лакше је стећи него сачувати.
Лаж живи од данас до сјутра.
Лијепо је засвирати и за пас задити.
Лијепа ријеч и гвоздена врата отвара.
Лија лија, док долија.
Лук саган, ћар поган.
Љубав за љубав, а, сир за паре.
Магарац не зна пливати док му се не залије воде у уши.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1318
Одг: Српске пословице
« Одговор #23 послато: Април 06, 2018, 07:15:36 поподне »
II

Мале ствари велике чувају.
Махниту мани, махнит се помами.
Мјесто човјека гоји.
Млад домаћин — слаба управа.
Многа се неочешљана уда.
Многи воле да шеде уврх софре, а кад дође до бешеде, волио би да не шеде.
Мој калају мој свијетли образу, држи воду док мајстори оду.
Најгоре је у својим опанцима туђ кењац бити.
На лежећег вола нема изора.
Намазана кола сама лете (или: не шкрипе).
На малом ушеву вазда је зла година.
Након боја копљем у трње.
На муци се познају јунаци.
Наставаџија кућу гради.
Намјерило се зло на горе.
Нашла тука дудука.
Нашла слика прилику.
Нашла врећа закрпу.
Нашла тиква чеп.
Не ваља ни зачина про начина.
Не зна ракија шта је кадија.
Не да се рђи дукат наћ, него чаво.
Не имала баба бијеса, па купила прасе.
Нека је моја жена и курва, само нека јој не рекну.
Нека пас лаје, само нека не уједа.
Неко у плочу, а неко у чаво.
Не краде ко нема, него ко се научио.
Не крепај, кенче, док шекавица крене!
Не лаје куца села ради него себе ради.
Нема куће без мушке главе.
Не може се зец у млиницу ућерати.
Не може празна врећа узгор стати.
Не пружај се више него се можеш покрити.
Не носи добра него многа.
Не пита се који во рог сломи, него који дободе.
Не требају гусле у млиници.
Неће грах у кашику.
Не учи, попе, владику!
Не чини добро, да те зло не снађе.
Ни једно се дрво није одједном пошекло.
Ни злу не теци ни добру не остави.
Није за магарца седло, него самар.
Није ком је намијењено, него коме је суђено.
Није све што очи виде.
Није све злато што сија.
Није све млијеко што је бијело.
Није за кокошију шеница.
Нико никога неће наружити ако се сам не наружи.
Ничија није до зоре горјела.
Ни у гори лудо не говори.
Ни у тикви суда ни у Турчина друга.
Нова метла добро мете.
Од воде воде, а од вина носе.
Од мира глава не боли.
Од лозе гроз, а од дуба бабура.
Од чега куто од тог и руцељ (ручица).   
Око за око.
Отето проклето.
Падоше клашње, кењцу лакше.
Паметнија су јаја од кокоши.
Паметније је јутро од вечери.
Паметну је једно око доста.
Пенџер кишу даје.
Пиј у главу, а не у дубуру (задњицу).
Пијан иде крајем пута, а тријезан пучином.
Питаће те старост, ђе ти је била младост.
Питан с пута не залази.
Плети котац ко и отац.
Последња памет путашу под реп.
Празна врећа не може узгор стати.
Празна рука мртвој друга.
Празна чаша молитве не даје.
Празан клас узгор стоји, а пун је земљи сагет.
Прва мука, потоња лас.
Прво помети испред својих врата.
Прђела баба у млиници да је више хуке.
Прди у воду да клобукови скачу.
Провија вук испод Романије.
Прометно се враг у шеитана (од чојека чојек), тј. из рђава рода може бити само рђав човјек.
Прут се савија док је млад.
Пусто млијеко и мачке лочу.
Путем икад, а странпутицом никад.
Путу рока нема.
Ријеч је ходалица.
Ријеч горе убија него сабља.
Са зла на горе.
Са својим једи и пиј, али никаква посла не имади.
Свака се тица истијем зрном не бије.
Сваки је почетак тежак.
Свака тица својим гласом пјева.
Свака тица своме јату лети.
Свеједно је: јал изгорјело у лули, јал у фуруни.
Све је мама, хљеб је храна.
Свежи ликом, не дај ником.
Сит гладну не вјерује.
Свој свога над јаму води ал у јаму не баца.
Свој свога највише превари.
С ким си онаки си.
С ким те виде, са оним те и пишу.
С које воћке плод опада, не треба се на њу каменом бацати.
Сложна браћа и у петак месо једу.
Слободно му је ко ждребету у жито.
С махнитијем се не треба шалити.
Спреми рђу на пут, па хајде за њом под пут.
Стари пањ гори.
Старо се дрво лако не савија.
Стопаница кућу држи.
Страшиви кући долази.
Тврда врећа просо држи.
Тешко коњцу с коњма путујући.
Тешко оном ко за туђом памети иде.
Тешко капи на махнитој глави.
Тешко звону на каљаву врату.
Тешко ногам под махнитом главом.
Тешко селу куда војска прође и ђевојци која сама дође.
Тешко лонцу из села смок чекајући.
Тражи испод мртвих коња плоча.
Трла баба лан да јој прође дан.
Туђе је лако.
Туђе је јефтино.
У бога нема познића ни ранића.
У богата на глас, а у сиромаха на час.
У град кад хоћеш, а из града кад те пушћу.
У дара се зуби не тледају.
У добру је лако добар бити.
Уздај се у се и у своје кљусе.
Узалуд је глуху шаптати.
Узалуд је ћораву намигивати.
У језику је слас и час.
У језику кости нема.
У језику мед, а у срцу јед.
У млиници се двапут говори.
У мртва коња плоче не звече.
У мутну се риба лови.
Умиљато јање и двије мајке сиса.
Уста рану лијече.
У лажи су кратке ноге.
У радише свега бјеше, а у штедише још и више.
У туђе краве велико је виме.
Хтио да се прометне, па се преметнуо.
Црна капа — зла прилика.
Црне руке а бијела погача.
Чувај се док ти нијесу рекли, а кад ти речу, не можеш се више учувати.
Чувај имена, дочекаћеш времена.
Чувај бијеле новце за црне дане.
Човјек се на човјека ослања, а дрво на дрво.
Шкип и каца то је једна раца (раса).
Штекни му по трагу.
Што је свачије то је ничије.
Што нађеш не кажи, а што изгубиш не тражи.
Што чуо да чуо, што видио да видио.
Што тријезан мисли, то пјан изговара.
Шћерку кара, снаши приговара.

Извор: ЉУБО МИЋОВИЋ, ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ ПОПОВАЦА, БЕОТРАД,19 5 2.


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8977
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Српске пословице
« Одговор #24 послато: Април 09, 2020, 11:08:06 поподне »

Подунавка, 9. децембар 1844



Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5828
  • I2-Y52621>Y189944>Y250780, род Никшића-Гојаковића
Одг: Српске пословице
« Одговор #25 послато: Април 09, 2020, 11:14:29 поподне »
Има једна музичка пословица (за педагоге :) )

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5828
  • I2-Y52621>Y189944>Y250780, род Никшића-Гојаковића
Одг: Српске пословице
« Одговор #26 послато: Новембар 22, 2020, 09:41:10 поподне »
Ово сам од оца чуо:
"Ко се боји старости, нек умире млад" :) (не знам дал је он смислио, питаћу га, али личи ми на њега  :D )
Мој отац је питао његовог оца, кад је био у позним годинама "Милутине, да ли се ти плашиш што ћеш да умреш?"...Мој деда Милутин му рече: "Па ја се нисам плашио ни кад сам се родио, зашто бих се плашио што ћу да умрем?"
« Последња измена: Новембар 22, 2020, 09:46:18 поподне ДушанВучко »