Аутор Тема: Колонизација Хрвата у источној Славонији, Срему и Барањи за време НДХ  (Прочитано 2636 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Ово је једна од мало познатих тема везаних за период постојања Независне Државе Хрватске. На стотине хрватских, односно католичких породица из разних крајева НДХ (Загорје, Херцеговина, Далмација, итд.) је насељавано на имањима која су остала упражњена након протеривања или убиства њихових ранијих власника - Срба. Циљ је био хомогенизација тог подручја, које је пре рата било врло хетерогено по саставу становништва (поред Срба и Хрвата-Шокаца, ту су живели и Немци, Мађари, Чеси, Словаци и остали), а важни су били и економски разлози (после нестанка Срба, морало је постојати становништво које би наставило са привређивањем); у том циљу је спровођена и постепена кроатизација нехрватских католичких мањина (нпр. Чеха и Словака). Неке од породица насељених на овај начин су се крајем рата или након његовог завршетка вратили у своја стара подручја, али одређени број је остао и њима нове комунистичке власти нису правиле проблеме због тога (иако је то већином била узурпирана српска имовина), можда понајпре јер је део тих породица насељен на имањима која су солунци добили након завршетка Првог светског рата (слична појава се дешавала на простору Космета, где многим српским добровољцима-колонистима није дозвољено да поврате своја предратна имања, већ су на њима остале да живе албанске породице досељене из Албаније за време окупације). Иван Балта, хрватски историчар је написао чланак на ту тему:

Kolonizacija u Slavoniji od početka XX. stoljeća s posebnim osvrtom na razdoblje 1941.-1945. godine

Апстракт тог чланка:

Kolonizacija Slavonije tijekom Drugog svjetskog rata, provodila se planski sve do 1945. godine. Preseljenje stanovništva iz siromašnijih ili ratom ugroženih područja NDH u Slavoniju imalo je, uz ekonomsku, i vrlo izraženu političku intenciju. Tema o kolonizaciji u Slavoniji, o kojoj je sačuvana obimna arhivska građa, do sada nije detaljnije obrađivana. Kolonizacija u Slavoniji imala je svoj vrhunac već u početnoj godini rata, tj. 1941., a u organiziranom se obliku provodila do 1943. godine. Kolonizacija se provodila u NDH striktno reguliranim zakonskim odredbama te propisima vlade i ministarstava NDH. Organiziranim naseljavanjem, odnosno kolonizacijom Slavonije bio je nadležan Zavod za kolonizaciju u Zagrebu sa svojim područnim Uredima za kolonizaciju u Osijeku i Hrvatskoj Mitrovici. Osnova agrarne politike vlasti NDH bila je eksproprijacija imanja uglavnom nehrvatskih vlasnika te promjena demografske strukture stanovništva Slavonije i Srijema. Velike površine neobrađene zemlje te velika potreba za radnom snagom u industriji gradova u istočnoj Hrvatskoj bili su dodatni ekonomski i politički motiv i kolonizacije. Rezultat organizirane kolonizacije u Slavoniji, bilo je naseljavanje velikog broja kolonista. Kolonisti su naseljavani na djelomično eksproprirane veleposjede, ali ponajviše na posjede izbjeglih, politički nepodobnih ljudi različitih nacionalnosti i tzv. solunaša, tj. dobrovoljaca Prvog svjetskog rata koji su nakon tog rata naseljavani na veleposjedima ili na posjedima na kojima je izvršena eksproprijacija i agrarna reforma. Maksimalni broj kolonista prema literaturi tijekom Drugog svjetskog rata u Slavoniji iznosi oko 70.000 ljudi. Zbog ratnih zbivanja i slabljenja državnog sistema NDH, za vrijeme 1944. i 1945. godine dolazilo je do samoinicijativne te stoga statistički nezabilježene kolonizacije Slavonije. Nakon Drugog svjetskog rata uslijedit će nove kolonizatorske akcije Slavonije, koje su također bile i ekonomske i političke naravi.

Занимљиво је да су поред Хрвата, на српска имања насељавани чак и Словенци протерани из немачког окупационог подручја, са намером да се временом кроатизују (у складу са усташким поимањем Словенаца као "алпских Хрвата"), о чему пише српски историчар Јован Пејин у књизи "Колонизација Хрвата на српској земљи у Срему, Славонији и Барањи". Одломци из његове књиге који су у вези са насељавањем Словенаца се могу наћи на овом линку:

И Словенце су Хрвати насељавали на имања побијених и протераних Срба
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Да, из те приче занимљиво је писање Милована Ђиласа, како је Илок 1945. године припао Хрватској, тако што су то референдумски изгласали Хрвати које је ту населила НДХ, као и да исти принцип за Вуковар није могао бити примењен, јер је то претило избијањем рата између између Срба и Хрвата комуниста.

Оно што још овде треба имати на уму, јесте да Барања у НДХ представља жупанију која је у целости смештена на простору Славоније, и то је ако се не варам становништвом најмногобројнија жупанија у НДХ. Док је права Барања (тј. јужни део некадашње угарске Барањске жупаније, који је након Тријанона припао Краљевини СХС) током рата била у целости део Хортијеве Мађарске.


Административна подела НДХ 1943-1945

Иначе, ова права Барања је у септембру 1945. колонизована са 1.000 породица из Хрватске: Baranja, koja je također spadala pod područje savezne kolonizacije, određena je za naseljavanje 1.000 obitelji iz Hrvatske.; с обзиром на порекло очигледно искључиво Хрвата: Hrvatska je također unutar određene joj kvote dio svojih kolonista iz Hrvatskog zagorja i Međimurja, oko 1.000 obitelji, usmjerila u Baranju.

Mario Bara - Sudjelovanje Hrvata u saveznoj kolonizaciji Vojvodine 1945.-1948.

Премда је граница и званично законски регулисана отприлике у исто време када се одвијала ова колонизација (септембар месец 1945. године), њој је судбину припојења Хрватској запечатила још Комисија предвођена Милованом Ђиласом, а чијем је истраживању стања на терену највише допринела Одлука Народно-ослободилачког одбора Војводине од 14. маја 1945. године, којом се Буњевци и Шокци сврставају у Хрвате.

Нешто података о изменама нацоналне структуре у Срему и Славонији у време НДХ и по њеном укидању може се прочитати и у већ постављаном раду на тему разграничења СР Хрватске и СР Србије.

Александар В. Милетић - Милован Ђилас и питање разграничења између Србије и Хрватске 1945. године