Аутор Тема: Ковачани  (Прочитано 21706 пута)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Ковачани
« Одговор #100 послато: Април 06, 2018, 09:08:34 поподне »
Обрадовићи представљају новооткривену групу Ковачана, која до сада није описана у објављеној грађи (Урошевић, Павловић).

У првом попису становништва топличког округа из 1884/5. године су у селу Гургуру, које пописано заједно са Култовцем, пописане задруге Огњана (30) (р. 1854) и Мине (40) (р.1844) Обрадовића, рођених у Ковачици.
Поред њих, у истом селу су пописане и следеће задруге Ковачана: Радосава (35) (р.1849), Крсмана (30) (р.1854) и Никодија (42) (р. 1842) Божића, рођених у Ковачици; Миливоја(80) (р.1804), Милосава (48) (р.1836) и Мијата (60) (р. 1824) Миловановића, такође рођених у Ковачици.

С обзиром на територијалну блискост Гргура и Кутловца, и Доњег Точана, и одсуства било каквог предања о заједничком пореклу Обрадовића и Ковачана – Точанаца, као и осталих Ковачана насељених у Гргуру и Кутловцу, стиче се утисак да су Ковачани I2-CTS10228>Z17855>A16413 једна јако бројна група генетски блиских сродника која се рано изделила и раселила по Копаоничкој Шаљи, Лабу и Топлици те су контакти између појединих породица временом прекинути.

Иначе, предање Обрадовића каже да су били занатлије – оружари, који су били виђени у Вучитрну.

Поред Обрадовића – Ковачана, који неспорно припадају кластеру Ковачана – Точанаца, постоји још једна фамилија Обрадовића која слави Св. Враче у топличком селу Мађере, које је недалеко од Доњег Точана, за које постоји реална могућност да такође припадају кластеру Ковачана – Точанаца.

Тестирањем ће се у наредном периоду утврдити да ли постоји веза између Обрадовића из Гргура и Кутловца са Обрадовићима из Мађера.
Зна ли се колико дуго су боравили у Вучитрну? Обзиром да су у овој групи Ковачана (Точанци) и Војиновићи из Главотина код Вучитрна претпостављам да су најпре били у тој области, па се онда раселили ка Копаоничкој Шаљи, па онда даље ка Топлици. Или је можда правац сеоба био другачији?
« Последња измена: Април 06, 2018, 09:12:54 поподне vojinenad »

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 321
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #101 послато: Април 06, 2018, 09:27:20 поподне »
Зна ли се колико дуго су боравили у Вучитрну? Обзиром да су у овој групи Ковачана (Точанци) и Војиновићи из Главотина код Вучитрна претпостављам да су најпре били у тој области, па се онда раселили ка Копаоничкој Шаљи, па онда даље ка Топлици. Или је можда правац сеоба био другачији?

Правац сеобе је ишао из Ковачице ка Племетини, Главотини, Бабином Мосту и осталим селима на потезу од Вучитрна ка Обилићу, и то у првој половини 19. века. Последња сеоба је била после Српско-турских ратова из Ковачице у Топлицу, с тим што је једна фамилија Ковачана (Кузмановићи, од исељених Ковачана почетком 19. века) досељена у Точане из Племетине, што потврђује да се одржала жива веза и комуникација између Ковачана - Точанаца (користим га као зборни назив за овај кластер јер је најзаступљенији у Точану) и њихових раније исељених рођака у Лаб.

Увек су миграције ишле директно из Ковачице с тим изузетком Кузмановића. Између два рата је било неколико кућа Ковачана из Точана које су се колонизовале по Косову (махом из кућа Радоњића и Радовића).
Иначе, да је постојала жива комуникација између различитих кластера Ковачана потврђује то што су се Ковачани Точанци у једном периоду исељавали у село Бањска код Вучитрна, које је било чифлук Ћамиловића, који су било међу првим кластерима који су се спустили из Ковачице. Касније су Ћамиловићи продали чифлук Турцима и први Ковачани Точанци су се иселили јужније у суседна, горе наведена села.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Ковачани
« Одговор #102 послато: Април 06, 2018, 09:38:23 поподне »
Правац сеобе је ишао из Ковачице ка Племетини, Главотини, Бабином Мосту и осталим селима на потезу од Вучитрна ка Обилићу, и то у првој половини 19. века. Последња сеоба је била после Српско-турских ратова из Ковачице у Топлицу, с тим што је једна фамилија Ковачана (Кузмановићи, од исељених Ковачана почетком 19. века) досељена у Точане из Племетине, што потврђује да се одржала жива веза и комуникација између Ковачана - Точанаца (користим га као зборни назив за овај кластер јер је најзаступљенији у Точану) и њихових раније исељених рођака у Лаб.

Увек су миграције ишле директно из Ковачице с тим изузетком Кузмановића. Између два рата је било неколико кућа Ковачана из Точана које су се колонизовале по Косову (махом из кућа Радоњића и Радовића).
Иначе, да је постојала жива комуникација између различитих кластера Ковачана потврђује то што су се Ковачани Точанци у једном периоду исељавали у село Бањска код Вучитрна, које је било чифлук Ћамиловића, који су било међу првим кластерима који су се спустили из Ковачице. Касније су Ћамиловићи продали чифлук Турцима и први Ковачани Точанци су се иселили јужније у суседна, горе наведена села.
А пре Ковачице како беше, чини ми се да је помињана старина у Црној Гори?

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 321
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #103 послато: Април 06, 2018, 09:53:26 поподне »
А пре Ковачице како беше, чини ми се да је помињана старина у Црној Гори?

Постоји јако бледо предање код свих Ковачана - Точанаца, о пореклу из Црне Горе, али је то толико бледо и штуро да је тешко било какав валидан закључак донети. Једини конкретан податак који преносе са колена на колено јесте назив села Сврке, и ако се сећаш, када је био готов твој БИГ ИПСИЛОН и када се видело да Љешњани и Точанци деле исту дубљу З17855 грану, ја сам то увезао. Сврке су о области у којој је највећа концентрација Љешњана Војинића. Поред тога, иако је сигурно дошло до раније генетске деобе, то не искључује могућност заједничког суживота у Горњој Морачи са прецима Ковачана Точанаца, који су се највероватније доселили у околину Трепче у доба обнављања Новог Безистана, око половине 17. века, у исто време када су дошли у Копаоничку Шаљу и Тарски Никшићи.

Иначе, осим назива села Сврке, никакве друге индиције нема која би могла да помогне у разјашњавању места порекла Ковачана Точанаца.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6542
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Ковачани
« Одговор #104 послато: Април 06, 2018, 10:06:58 поподне »
Иначе, осим назива села Сврке, никакве друге индиције нема која би могла да помогне у разјашњавању места порекла Ковачана Точанаца.

Постоји и село Сврке код Пећи. Да није дошло до својеврсне "замене топонима" у предању, као што је у више предања случај са градом Котором и селом Которе у Дреници?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 321
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #105 послато: Април 06, 2018, 10:12:55 поподне »
Постоји и село Сврке код Пећи. Да није дошло до својеврсне "замене топонима" у предању, као што је у више предања случај са градом Котором и селом Которе у Дреници?
То ми јесте падало на памет, а онда када је утврђено да Љешњани Војинићи и Ковачани Точаници деле заједнички снп испод З17855, некако су ми морачке Сврке биле пријемчиве. Једини род који слави Св. Враче у метохијским Свркама су Поповићи, који су дошли из Голубоваца у првој половини 20. века.

Пази, никад се не зна, ово је само моја претпоставка. Ако су се преци Точанаца доселили у време обнављања Новог Безистана, то би значило да су вероватно били укључено у рударске послове Брскова. Некако ми је то допунски аргумент у пролог морачких Сврка.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Ковачани
« Одговор #106 послато: Април 06, 2018, 11:14:03 поподне »
То ми јесте падало на памет, а онда када је утврђено да Љешњани Војинићи и Ковачани Точаници деле заједнички снп испод З17855, некако су ми морачке Сврке биле пријемчиве. Једини род који слави Св. Враче у метохијским Свркама су Поповићи, који су дошли из Голубоваца у првој половини 20. века.

Пази, никад се не зна, ово је само моја претпоставка. Ако су се преци Точанаца доселили у време обнављања Новог Безистана, то би значило да су вероватно били укључено у рударске послове Брскова. Некако ми је то допунски аргумент у пролог морачких Сврка.
Ако заиста постоји било какво па чак и ''натегнуто'' предање о Црној Гори онда су то Сврке у Морачи. Мада, у области Мораче није сачувано предање о том старијем становништву у Свркама које је у њему живело пре него су доселили Пековићи, сасвим је извесно да је ту живело неко стариначко становништво јер на то упућују и остаци кућиштина, развалине две цркве и старе гробнице на којима се разазнају крстови и плоче.
Свакако да порекло Точанаца може бити и из Сврка код Пећи.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 321
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #107 послато: Јун 15, 2018, 12:16:39 поподне »
КОВАЧАНИ


(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Доње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Лештанин, Св. Врачи, Казновиће, Рашка (I2-CTS10228)

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)
Обрадовић, Св. Врачи, Кутловац, Блаце (I2-CTS10228)

(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)
Мишковић, Св. Врачи, Граничане, Лепосавић (I2-M223)
Гвозденовић, Св. Врачи, Копориће, Лепосавић (I2-M223)
Алексић, Св. Врачи, Борчане, Лепосавић (I2-M223)

(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(5) Ковачани – Домановићи I2-PH908:

Кнежевић, Св. Врачи, Рвати, Рашка (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Симић, Св. Врачи, Крива Река, Брус (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(6) Ковачани R1a-YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Обрадовић, Св. Врачи, Мађере, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Илић, Св. Врачи, Доња Драгуша, Блаце (R1a>Z280>Z92>YP617)
Кузмановић, Св. Врачи, Горња Драгуша, Блаце (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Гувниште, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Кастрат, Куршумлија (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Влајковци, Брус (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ораовчић, Св. Врачи, Гувниште, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Анисијевић, Св. Врачи, Врачево, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Милентијевић, Св. Врачи, Грабовац, Звечан (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ердоглија, Св. Врачи, Вукушица, Врњачка Бања (R1a-Z280>Z92>YP617)
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина (R1a-Z280>Z92>YP617)


I2a Dinaric - 13 (43%)
DS - 4 (13%)
DN - 9 (30%)

I2a-M223 - 6 (20%)

R1a -  11 (36%)

Укупно: 30 (100%)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2525
  • Васојевић
Одг: Ковачани
« Одговор #108 послато: Јул 18, 2018, 05:16:52 поподне »
Тема је премештена у секцију "Србија" с обзиром да се не бави појединачно ниједним од неколико родова Ковачана, већ целом групацијом Ковачана која је разнородна.
« Последња измена: Јул 18, 2018, 05:19:14 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10777
Одг: Ковачани
« Одговор #109 послато: Август 16, 2018, 08:06:14 поподне »
Не сећам се да ли смо помињали, али "Ковачани" имају днк поклапања у Македонији

Поповски:

15 22 15 10 16-17 11 13 11 13 14 29

Модални хаплотип Ковачана:

15 22 15 10 16 17 _ _ 11 13 13 29




                                

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 321
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #110 послато: Август 16, 2018, 09:30:09 поподне »
Не сећам се да ли смо помињали, али "Ковачани" имају днк поклапања у Македонији

Поповски:

15 22 15 10 16-17 11 13 11 13 14 29

Модални хаплотип Ковачана:

15 22 15 10 16 17 _ _ 11 13 13 29

Колико се сећам, нисмо. Било би интересантно када бисмо имали информацију где се налази овај рођак Ковачана - Кадића.

Ван мреже Поповски

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Ковачани
« Одговор #111 послато: Август 18, 2018, 01:43:44 пре подне »
Не сећам се да ли смо помињали, али "Ковачани" имају днк поклапања у Македонији

Поповски:

15 22 15 10 16-17 11 13 11 13 14 29

Модални хаплотип Ковачана:

15 22 15 10 16 17 _ _ 11 13 13 29
Па то сам ја  :D

О свом пореклу сам писао нешто више ту https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2475.0
То сам написао пре тестирања и вероватно сам потврдио да је моје порекло од КиМ.
Занима ме како су Ковачани дошли у тај крај? Где су били насељени раније?

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 321
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #112 послато: Август 18, 2018, 09:23:38 пре подне »
Па то сам ја  :D

О свом пореклу сам писао нешто више ту https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2475.0
То сам написао пре тестирања и вероватно сам потврдио да је моје порекло од КиМ.
Занима ме како су Ковачани дошли у тај крај? Где су били насељени раније?

Поздрав Поповски!

За Кадиће, по којима смо назвали ту групи Ковачана ( I2-M223) нема забележеног предања. Често су везивани у предању и литератури за Филимоновиће, који су такође живели у Лешку до 1878., као и Ниниће, што се ДНК тестирањем показало нетачним, бар у погледу генетске везе.

С друге стране, ДНК тестирањем је установљено да су Кадићи из Лешка исти род са Јеленићима из истог села, са Алексићима из Борчана, Гвозденовићима који су се раније иселили из Борчана и вероватно још неким другим родовима на Косову и другим српским крајевима, а који још нису идентификовани.

Најранији помен Кадића се јавља у попису вучитрнског санџака из 1584. године. Петар и Андрија Кадићи су тада пописани у Трепчи. Док код њих не постоји било какво сачувано предање, чак и о Ковачици, оно постоји код Алексића из Борчана, али ништа даље од тога у прошлости. Међутим, оно што је интересантно је да код Јеленића постоје обриси предања да су досељени у Лешак после Аустријско-турских ратова из Полога, односно из окружења манастира Лешок ( Лешак), што и није толико далеко од СЦГ и шире области одакле су се твоји преци доселили у СЦГ.

Има ли неког предања у твојој породици о томе чиме су се твоји преци бавили? Општа је претпоставка да се овај род Ковачана - Кадића доселило у копаоничку област због ангажовања у рударству и могуће, трговини с обзиром да је Трепча у време средњовековне српске државе била један од привредних центара.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6542
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Ковачани
« Одговор #113 послато: Август 18, 2018, 12:41:09 поподне »
Ево шта о роду Поповског ("Качанички") пише у књизи Јована Трифуноског "Скопска Црна Гора":



Дакле даље порекло је од давно исељених Срба-староседелаца из Качаничке клисуре (село Ђурђев Дол).

Ово је Поповски написао о пореклу своје породице:

Мој предак је негде око 1840-60те дошао у једном селу на Скопској Црној Гори.
Наводно била су три брата и једна сестра у Качанику. Бег је дошао са музиком да узме сестру. Браќа су побили Турке и бега, узели сестру и побегли у три различита села на Скопској Црној Гори.

Мој предак је дошао у село Побужје (данас Побожје). Звао се Неша. У селу су га звали Нешо или надимком Гемо Качанички. Био је симиџија. Наводно бацио је кроз камене дворске ограде неког бугарског учитеља. Па је морао да плати сеоским кметовима да га не кажу Турцима. Његов син је поп Анѓелко Нешиќ. Славио је,  и ми данас славимо св. Јован 21.01.
« Последња измена: Август 18, 2018, 12:48:20 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Поповски

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 57
Одг: Ковачани
« Одговор #114 послато: Август 18, 2018, 01:43:47 поподне »
Цитат:  link=topic=1870.msg97675#msg97675 date=1534577018
Поздрав Поповски!

За Кадиће, по којима смо назвали ту групи Ковачана ( I2-M223) нема забележеног предања. Често су везивани у предању и литератури за Филимоновиће, који су такође живели у Лешку до 1878., као и Ниниће, што се ДНК тестирањем показало нетачним, бар у погледу генетске везе.

С друге стране, ДНК тестирањем је установљено да су Кадићи из Лешка исти род са Јеленићима из истог села, са Алексићима из Борчана, Гвозденовићима који су се раније иселили из Борчана и вероватно још неким другим родовима на Косову и другим српским крајевима, а који још нису идентификовани.

Најранији помен Кадића се јавља у попису вучитрнског санџака из 1584. године. Петар и Андрија Кадићи су тада пописани у Трепчи. Док код њих не постоји било какво сачувано предање, чак и о Ковачици, оно постоји код Алексића из Борчана, али ништа даље од тога у прошлости. Међутим, оно што је интересантно је да код Јеленића постоје обриси предања да су досељени у Лешак после Аустријско-турских ратова из Полога, односно из окружења манастира Лешок ( Лешак), што и није толико далеко од СЦГ и шире области одакле су се твоји преци доселили у СЦГ.

Има ли неког предања у твојој породици о томе чиме су се твоји преци бавили? Општа је претпоставка да се овај род Ковачана - Кадића доселило у копаоничку област због ангажовања у рударству и могуће, трговини с обзиром да је Трепча у време средњовековне српске државе била један од привредних центара.
Здраво Equinox
Нисам урадио породично стебло на папиру али мој најдаљи предак Неша вероватно је дошао пре 1840 на СЦГ. Не знам дали је имао браќе и родбине на Косову или Лешку. Не постоји такво предање.
Иако темпераментан изгледа је био пекар јер је имао неку врсту пекару у данас Ѓорче Пертов (то је Анријево по 1912 или турском Оризаре). Око 30км удаљену од Побужље. Па често путовао са чезом. Школовао је сина Анѓелка за попа и је вероватно био имуќан.
Поп Анѓелко је саградио велику лепу камену куќу са дрвеним чардацима иако је мало живио ту. Куќа је неколико пута била на календарима и књигама..
Ти си ту писао да су Ковачани били имуќни а то је занимљиво.
Не постоји никакво предање да су моји предци раније били рудари или трговци. Не постоји ни предање да су из Лешка.
Ја сада видим да си ти пуно писао на овој теми. Треба ми време да то прочитам али помаже ми више од све књиге.
Свака част!
Занима ме како су се стварно православни старинци са Косова и северо-западне РМ понашали измеѓу аустро-турског рата и Призренске лиге. То је хаотично време.



Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10777
Одг: Ковачани
« Одговор #115 послато: Децембар 19, 2018, 09:16:24 пре подне »
Ковачани би, према литератури, тј. миграционом правцу, требали бити део струје из црногорске Херцеговине. Дакле миграција би ишла Херцеговина - Ибарски Колашин - Топлица и даље. Дa ли се данас, када имамо генетске резултете већег броја породица из ове "групе родова", може уочити таква веза?

Колико знам, главнина одлази на I2-M223. Осим тога присутне су још неке подгране R1a-Z280 и I2-Y3120. Ту је још и R1a-M458 коју налазимо код Маринчана и која је свеприсутна код Срба, па не открива пуно о миграционом правцу.

За ову I2-M223 рекло би се не стоји правац из динарских крајева. Најближа поклапања су на Косову, у јужној Србији, а кластер је присутан и у Македонији.

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 321
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #116 послато: Децембар 07, 2020, 09:55:48 поподне »
Красић, Св. Врачи, Доња Краварица, Лучани

Припада хаплогрупи R1a-Z280. Красић је највероватније, и поред 4 разлике на 23 упоредива маркера, повезан са Ердоглијом из Вукушице код Врњачке Бање, са којим дели исту крсну славу.

О пореклу Красића Јован Ердељановић бележи:

За Вуковиће каже старац Нешо Вуковић, да су се доселили „прије 300-400 година од Сјенице“. Од Вуковића су и Красићи. Славе Св. Врачеве (1- XI).

https://www.poreklo.rs/2013/04/03/poreklo-prezimena-selo-donja-kravarica-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

Уколико се дубљим тестирањем заиста потврди веза између Красића и Ердоглије, онда ће то (потенцијално) додатно потврдити и предање о месту порекла Обреновића из Марковице (Ковачица, Копаоничка Шаља) и њихових генетски блиских рођака, али исто тако и познату миграциони путању, из горњег и средњег Ибра, низ реку Ибар, у Подибар и Надибар.

Порекло Ердоглија настањених у околини Тадења код Рашке је у етнографској грађи локализовано на подручје Врачева/Дежеве.
Тадење је само једно од села у Ибру, Подибру и Надибру у коме су Ердоглије (Св. Врачи) забележени и потврђени.

Географска дисперзија Ердоглија нам на најбољи начин показује пут миграције из југоисточних делова рашке области (Севера Косова) ка Подибру, Гокчаници и Шимадији јер су у готово сваком насељу у коме су боравили у транзиту последњих 200 година оставили по неки огранак.

Уколико се утврди да Красићи јесу огранак Ердоглија, то ће бити прва материјална потврда до сада недовољно познатог миграционог крака ка Драгачеву, које географски и није толико удаљено од Подибра.

Једини проблем представља чињеница да до сада није утврђен ни један огранак овог рода у матичном подручју што отежава потпуну реконструкцију порекла, даље од почетка 19. века, када су први пут регистровани у тефтерима на садашњим стаништима.

За Ердоглије се не може поуздано потврдити да су један од ковачанских или маринчанских родова, са којима деле исту крсну славу и потенцијално матично подручје. Веза је индиректна, и поткрепљена додатном чињеницом да су у Подибру насељени у неколико села у којима живе огранци једног рода Ковачана (Кадића-Јеленића) и једног рода Маринчана - Сеизовића.

Уколико се веза између Красића и Ердоглија потврди, и уколико је бар део предања о пореклу Красића веродостојан (период насељавања) онда би то, по мени ишло у прилог тези о раној миграцији из Ибарске долине, која предатира Први српски устанак (вероватно у јеку Првог или Другог аустијско-турског рата).

Наравно, ову је радна хипотеза, коригована на основу резултата Красића, и као таква би могла у оном делу који се тиче правца миграције, могла применити и на Обреновиће, Домановиће и друге блиске породице које славе Св. Враче, а које се путем предања Обреновића могу повезати са Ковачицом.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 545
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Ковачани
« Одговор #117 послато: Децембар 08, 2020, 12:14:35 поподне »
КОВАЧАНИ

(1) Ковачани I2-A1221:
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Филимоновић, Св. Врачи, Доња Јошаница, Блаце (I2-CTS10228)
Нинић, Св. Врачи, Доње Јариње, Лепосавић (I2-CTS10228>Z17855>A1221)
Лештанин, Св. Врачи, Казновиће, Рашка (I2-CTS10228)

(2) Ковачани (Точанци) I2-A16413:
Стевановић, Св. Врачи, Брежане, Блаце (I2-CTS10228>Z17855>A16413)
Анђелковић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија I2-CTS10228)
Тодоровић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија (I2-CTS10228)
Филиповић, Св. Врачи, Доње Точане, Куршумлија(I2-CTS10228)
Војиновић, Св. Врачи, Главотина,Вучитрн (I2-CTS10228)
Обрадовић, Св. Врачи, Кутловац, Блаце (I2-CTS10228)

(3) Ковачани I2-M223:
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Кадић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Јеленић, Св. Врачи, Лешак, Лепосавић (I2-M223)
Ђорђевић, Св. Врачи, Горње Јариње, Лепосавић (I2-M223)
Мишковић, Св. Врачи, Граничане, Лепосавић (I2-M223)
Гвозденовић, Св. Врачи, Копориће, Лепосавић (I2-M223)
Алексић, Св. Врачи, Борчане, Лепосавић (I2-M223)

(4) Ковачани I2-PH908:
Ћамиловић, Св. Врачи, Вучитрн (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Јаргићи, Св. Врачи, Приштина (I2-CTS10228>S17250>PH908)

(5)Ковачани – Домановићи I2-PH908:
Кнежевић, Св. Врачи, Рвати, Рашка (I2-CTS10228>S17250>PH908)
Симић, Св. Врачи, Крива Река, Брус (I2-CTS10228>S17250>PH908)[/b]

(6) Ковачани R1a-YP617:
Проловић, Св. Врачи, Горња Бресница, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Обрадовић, Св. Врачи, Мађере, Прокупље (R1a>Z280>Z92>YP617)
Илић, Св. Врачи, Доња Драгуша, Блаце (R1a>Z280>Z92>YP617)
Кузмановић, Св. Врачи, Горња Драгуша, Блаце (R1a>Z280>Z92>YP617)
Бановић, Св. Врачи, Гувниште, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Кастрат, Куршумлија (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ђорђевић, Св. Врачи, Влајковци, Брус (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ораовчић, Св. Врачи, Гувниште, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Анисијевић, Св. Врачи, Врачево, Лепосавић (R1a-Z280>Z92>YP617)
Милентијевић, Св. Врачи, Грабовац, Звечан (R1a-Z280>Z92>YP617)
Ердоглија, Св. Врачи, Вукушица, Врњачка Бања (R1a-Z280>Z92>YP617)[/size]
Бањац, Св. Врачи, Берково, Клина (R1a-Z280>Z92>YP617)

I2a Dinaric - 13 (43%)
DS - 4 (13%)
DN - 9 (30%)

I2a-M223 - 6 (20%)

R1a -  11 (36%)

Укупно: 30 (100%)
Нисам упознат са овим родом нити довољно са R1a хг и њеним подгранама па ме интересује да ли су сви ови Врачевци међу којима су и Ердоглије заиста сврстани у род Ковачана (пошто видим да је род доста хетерогеног састава, али са истом славом), да ли је потврђени СНП код Ердоглије CTS1211 нешто променио у виду блискости са осталима који су R-Z280 > R-Z92 > R-Y4459 > R-Y4459* и ко су Ковачани - Домановићи са I2-CTS10228>S17250>PH908 хг, ако можете да напишете нешто о више о њима? Красићу ћу предложити BigY у Данте Лабсу и мислим да ће бити заинтересован уколико би и Ердоглија учинио исто.
« Последња измена: Децембар 08, 2020, 12:20:52 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 321
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #118 послато: Децембар 08, 2020, 03:44:02 поподне »
Нисам упознат са овим родом нити довољно са R1a хг и њеним подгранама па ме интересује да ли су сви ови Врачевци међу којима су и Ердоглије заиста сврстани у род Ковачана (пошто видим да је род доста хетерогеног састава, али са истом славом), да ли је потврђени СНП код Ердоглије CTS1211 нешто променио у виду блискости са осталима који су R-Z280 > R-Z92 > R-Y4459 > R-Y4459* и ко су Ковачани - Домановићи са I2-CTS10228>S17250>PH908 хг, ако можете да напишете нешто о више о њима? Красићу ћу предложити BigY у Данте Лабсу и мислим да ће бити заинтересован уколико би и Ердоглија учинио исто.

Поштовани Владимире,

Доста сам опширно писао о Ковачанима на истоименој теми на Форуму, али сам свестан да је можда мало теже испратити ток и садашње стање истраживања јер се доста променила основна теза Атанасија Урошевића, да су Ковачани заправо један хомоген род, и наставља да се мења како нови резултати пристижу. Покушаћу да сумирам.

Ковачане је први у објављеној грађи описао Атанасије Урошевић у свом чланку о Вучитрнској Шаљи, као и антропогеографској студији Косово, где је забележио више исељених породица Ковачана. Његов закључак је био да се ради о једном хомогеном роду, на основу две чињенице - заједничког матичног станишта (село Ковачица) и заједничке крсне славе - Св. Врачи.

Полазећи од Урошевићог истраживања, Радослав Љ. Павловић је идентификовао већи број родова у копаоничкој области који славе Св. Враче (укључујући и Маринчане) током свог теренског истраживања и готово све породице је увезао на основу заједничке крсне славе и закључио да су сви ти родови пореклом из Ковачице, односно Ковачани.

Верификација Урошевићевих и Павловићевих теза је вршена путем екстензивног ДНК тестирања доступних и расположивих представника породица које су њих двојица забележили.

Први резултати (Ковачана исељених у Доње Точане, Ћамиловића из Вучитрна, њиховог огранка Јаргића, Филимоновића из Доње Јошанице исељених из Лешка и Кадића из Лешка) су већ јасно показали да Ковачани заправо нису један хомогени род већ заправо припадници једне заједница хетерогених родова која је највероватније настала у другој половини 17. века као збег трепчанских и могуће и вучитрнских трговаца у јеку велике куге која у том периоду захватила делове вучитрнског и новопазарског санџака. Извор је била заражена вуне која је транспортована према Приморју преко Трепче и Новог Пазара, односно преко трговаца (посредника) који су боравили у тој области у то време.  Богумил Храбак је детаљно описао више епидемија велике куге које су захватиле ову познату трговачку и рударску област на основу података из Дубровачког архива.

Урошевић је у својим радовима заправо забележио последњи род (I2-CTS10228>Z17855>A16413) који је коначно напустио Ковачицу 1882. године и населио се у Доњем Точану у Топлици, а од овог генетског рода је вероватно највећи број породица Ковачана које је он забележио у подножју Копаоничке Шаље, које су током 18. века насељаване по вучитрнским и подујевским селима као чифчије.

Међутим, прву индицију о хетерогености Ковачана је дао резултат Ћамиловића (I2-PH908), које је Урошевић такође забележио као стари трепчански трговачки род који је избегао у Ковачицу, а затим се спустио у Вучитрн и наставио своје пословање. Затим су уследили и то даље потврдили резултати Филимоновића (I2-A1221), Кадића (I2-M223), Бановића (R1a>Y4459*), и тако даље.

Због исте крсне славе и истог миграционог правца којим су се исељавали Ердоглије, као и Филимоновићи, Кадићи и Бановићи (прве од ове три фамилије су недовосмислено потврђене као некадашњи становници Ковачице, док је Бановиће као Ковачане класификовао Р. Павловић, и поред чињенице да је Аврам Поповић залежио од најстаријег исељеног Проловића (Проловићи су исти род као и Бановићи) из Остраћа у Топлицу, да је Проловићима матица село Влахиња, недалеко од Ковачице) и блиског хаплотипа Ердоглије – Бановићком, на 23 маркера, Ердоглије су прикључени кругу ковачанских родова, иако не постоји ни један експлицитан податак који би указао на Ковачицу као матицу, осим референце Радомира Илића, да су Ердоглије у Тадење досељени из Врачева/Дежеве.

За Ердоглије је урађен Р1а панел и потврђен је CTS1221 чиме је оповргнута претпоставка о вези са Бановићким кластером за који је такође рађен Р1а панел који је потврдио да су Y4459*.

Од наведених, до сада тестираних родова, недвосмислено је утврђено да су следећи родови Ковачани, који су се у различитим временским периодима исељавали из Ковачице.

Старији Ковачани, потомци трепчанских трговаца и рудара, који су исељени по Горњем Ибру, Подибру и Топлици, су:

Ковачани – I2-A1221
Ковачани – I2-PH908
Ковачани – I2-M223

Новији досељеници, о којима је Урошевић највише писао су:

Ковачани – I2-A16413

Ван мреже Equinox

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 321
  • I2-Z17855>A1221>Y151307 Ковачанин
Одг: Ковачани
« Одговор #119 послато: Децембар 08, 2020, 03:44:55 поподне »
Постоји велика вероватноћа да је током времена долазило до сусретања првих насељеника Ковачице са каснијим досељеницима који су у Ковачици обитавали до краја 19. века, и преузимања неких културолошких карактеристика (крсне славе) од стране новијих досељеника.

Родови који су уврштени у Ковачане на основу закључака које је изнео Радослав Љ. Павловић су:

Бановићи Р1а - Y4459*
Домановићи 12-PH908

Ердоглије су због претходно претпостављене блискости уврштени у Ковачане иако не постоје писани трагови о вези Ердоглија са Ковачицом, они задржани у кругу родова који су потенцијално живели у тој области како због крсне славе тако и због чињенице да насељавају неколико села у Подибру у којима су насељене и неке породице из родова који су потврђени Ковачани.

Није познато да ли је Радослав Павловић користио неки други критеријум осим крсне славе) неколико породица у Драгачеву (нпр. Властелице) и повезао их по том основу са Ковачанима и врло лако се може десити да је по некој логици пресликао „племенски“ назив Домановића на групу фамилија у Кривој Реци и Великој Грабовници, у околини Бруса.
Скорашњи резултат Домановића из Драгачева (захваљујући господину Драгану Обреновићу, који је наставио са тестирањем родова који славе Св. Враче) показује да драгачевски Домановићи и копаонички нису у сродству.

Род коме припада господин Обреновић (а коме такође припадају и Домановићи и Милинковићи) је први род у Драгачеву са очуваним предањем (које је у супротности са до сада објављеним записима – погледати објашњење господина Обреновића) о пореклу из Ковачице.
До сада није забележа миграција Ковачана која је ишла западно од Ибра. Међутим, резултат и потенцијална или боље рећи вероватна, веза Красића са Ердоглијама, је други пример такве миграција, а има и трећи случај, веза Миливојевића из Јариња и Плазинића из Губереваца који показује известан образац потенцијалног скретања једне миграционе струје, односно правца миграција из предела Средњег Ибра ка Драгачеву.

Лично мислим да је овде реч о једној јако раној миграцији, или боље речено, краку, који није до сада забележен или расветљен у литератури.

Ми заправо не знамо колико је становништва, односно родова нашло уочиште у Ковачици (или Маринцима, мада Маринчани за сада показују знатно већу хомгеност од Ковачана) у другој половини 17. века нити када је започето исељавање након примиривања епидемије куге.

Дакле, да закључим овај подужи одговор:

Ковачани нису генетски род већ скуп родова или друштвена заједница која је настала од трепчанских трговачких и рударских породица које су у Ковачицу избегле како би се склониле од епидемије куге која је десетковала становништво и уништило привреду Вучитрна у другој половини 17. века.

Разумљив је у том контексту и разлог због кога је преузет „култ“ Св. Врача, као исцелитеља у доба помора од заразе.

С обзиром да нема података о некадашњој величини ове заједнице и да данас, на посредан начин сазнајемо чињенице о њој, не могу се из корпуса ове заједнице искључити родови који у сливу средњег Ибра, односно југо-источним деловима Рашке област, нису оставили генетских трагова (попут врачеваца у Драгачеву и Ердоглија) или до данас нису откривени.

Врло лако се може десити да ће се у неком тренутку утврдити и веза ових родова са неким другим родовима у Рашкој области или другим нашим крајевима са којима не деле исту крсну славу јер је основна претпоставка да је дошло до културолошког изједначавања или акултурације током боравка у Ковачици.
Ово значи да под истраживањем Ковачана ми заправо истражујемо период у еволуцији неколико родова који започиње од друге половине 17. века, када је овај збег или заједница основана.

Ердоглијин узорак је похрањен у Усек-у, тако да би се лако могла верификовати веза са Красићем уколико би он урадио дубље тестирање.

Надам се да нисам превише отишао у ширину и да сам успео да Вам одговорим на питања.