Аутор Тема: Влашка миграциона струја у североисточној Србији  (Прочитано 31819 пута)

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #20 послато: Фебруар 15, 2017, 07:14:39 пре подне »
Ја сам већ неколико пута писао на форуму, а изгледа да треба још стотину пута - оно што зовемо Прва сеоба много је исправније назвати Први геноцид илити истребљење Срба.

1690. око Нове године, истребљен је целокупан српски народ Старе Србије, Мораве и Тимока. То су урадили пре свега кримски Татари, али су им свесрдно помогли Албанци и сами Турци.

"Краљевина Србија" односно територија Србије коју су држали Аустријанци је имала једва четири хиљаде породица. Душан Поповић је на основу Најперговог пописа из 1717 и 1718 одредио следећи број становника: 782 насељена места са 3.950 газдинстава. Са око 6 чланова сваке породице што је просек за класичан период историје то је око 24.000 душа.

Према попису из 1721. Србија је имала у оквиру Београдске администрације, без самог Београда и Крајине (која је припадала Темишварској администрацији, што је и основни разлог да се у Србију населе Румуни/Власи) 5.487 коморских и 533 војничка сељачка поседа, свега скупа 6.020. То износи око 36.000 становника.

Као што видимо, већ по протеривању Турака, за само пар година, долази до приметног опоравка, али до 1739. аустријска власт је била толико неподношљива да се становништво масовно одселило назад на територију под турском влашћу, а токо рата 1739. опет је било страдања и исељавања, тако да је 1741. дочекао чак и нешто мањи број становника него 1718.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #21 послато: Фебруар 15, 2017, 08:24:22 пре подне »
Ја сам већ неколико пута писао на форуму, а изгледа да треба још стотину пута - оно што зовемо Прва сеоба много је исправније назвати Први геноцид илити истребљење Срба.

1690. око Нове године, истребљен је целокупан српски народ Старе Србије, Мораве и Тимока. То су урадили пре свега кримски Татари, али су им свесрдно помогли Албанци и сами Турци.

"Краљевина Србија" односно територија Србије коју су држали Аустријанци је имала једва четири хиљаде породица. Душан Поповић је на основу Најперговог пописа из 1717 и 1718 одредио следећи број становника: 782 насељена места са 3.950 газдинстава. Са око 6 чланова сваке породице што је просек за класичан период историје то је око 24.000 душа.

Према попису из 1721. Србија је имала у оквиру Београдске администрације, без самог Београда и Крајине (која је припадала Темишварској администрацији, што је и основни разлог да се у Србију населе Румуни/Власи) 5.487 коморских и 533 војничка сељачка поседа, свега скупа 6.020. То износи око 36.000 становника.

Као што видимо, већ по протеривању Турака, за само пар година, долази до приметног опоравка, али до 1739. аустријска власт је била толико неподношљива да се становништво масовно одселило назад на територију под турском влашћу, а токо рата 1739. опет је било страдања и исељавања, тако да је 1741. дочекао чак и нешто мањи број становника него 1718.

Само ми се чини ми да је података о 4000 становника који се налази на Википедији у чланку о Власима претерана бројка. На другом месту, у чланку о аустријској Краљевини Србији (1718-1739) стоји:
Цитат
Србија је аустријску окупацију дочекала скоро опустошена, а ситуација се неће ни касније поправити. Према извештају грофа Најперта Дворском ратном већу, у Србији је 1717-18. било више опустелих него настањених места, у крагујевачкој нахији свега 38 насељених места према 164 пуста (међу којима чак и Крагујевац). Београд је имао 494 "поданика" (тј. пореских обавезника одн. њихових домаћинстава), затим Богатић у Мачви 144 поданика, али места обично нису имала више од 10 пореских обвезника. Укупан број становника Србије окупиране од Аустријанаца се процењује на 40.000.

И податак о 40000 становника је стравичан али је ипак за ред величине већи број. Некако имам утисак да се никад не бисмо опоравили да смо у 18. веку пали на 4000 становника.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #22 послато: Фебруар 15, 2017, 09:02:42 пре подне »
Препоручујем и ову тему где смо се бавили овим прорачуном броја становника

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1506.0

Поздрав из Нове Вароши подно Златара!

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #23 послато: Фебруар 15, 2017, 10:20:50 пре подне »
Неко је погрешно навео број породица као број становника. Шта је много а шта мало у демографији је релативан појам.

Ја сам прецизно навео: Према попису из 1721. Србија је имала у оквиру Београдске администрације, без самог Београда и Крајине (која је припадала Темишварској администрацији, што је и основни разлог да се у Србију населе Румуни/Власи) 5.487 коморских и 533 војничка сељачка поседа, свега скупа 6.020. То износи око 36.000 становника.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #24 послато: Фебруар 15, 2017, 11:27:22 пре подне »
Сандуловић код Влаха није ретко презиме. Најчешће се среће у Крајини, у околини Бора, Неготина и Зајечара.
Никола Сандуловић је у некој емисији, мислим да је у питању "Голи Живот" код Марића, причао о свом деди који је био оснивач неке политичке партије у краљевини Југославији, а његов отац је такође због политичке активности морао након рата да емигрира у иностранство, ваљда у Чехословачку, због чега је он одрастао само са мајком у доста оскудним и тешким условима. Ишао је у исти разред са мојом старијом сестром која га памти као малог слинавог клинца и његову мајку која је радила као праља и спремачица, и са доста муке га тако подизала. У крају се у то време тачно знало ко шта кува за ручак тај дан, и многе друге појединости, па тако и ко је одакле доселио и одакле је пореклом. Знам из приче да су његови по очевој страни из "Влашког краја", а то и његово презиме јасно говори. Отац му је Београђанин као и деда, али деда је био пореклом "Влауца".

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #25 послато: Фебруар 15, 2017, 11:37:07 пре подне »
Јасно је из горе наведених података да су сјеверни дијелови Србије који су били под аустријском управом 1718-1739. били скоро пусти. Занима ме каква је била ситуација у крајевима јужно од дијелова који су били под Аустријом. Неки већи градови: Ужице, Чачак, Краљево, Крушевац, Ниш били су ван те демографски опустошене области. Да ли је ситуација у тим крајевима била боља што се тиче густине насељености?

Такође, да не скренемо са теме, сјевероисточна Србија, како је речено, била је у административном погледу спојена са Банатом и у њој је текло досељавање влашког становништва из прекодунавских области. Такође досељаваће се и Срби из јужновардарске и косовско-метохијске, па и динарске струје. Цвијић наводи да је старосједилачко тимочко-браничевско српско становништво тих области махом расељено и да је мало ко остао.

Мене интересује да ли са данас могу пронаћи неке од ових старих српских тимочко-браничевских породица. Њих би заиста било интересантно тестирати. Не треба заборавити да се у Браничеву и Тимочкој крајини у средњем вијеку помиње словенско племе Браничеваца, а око Тимока Тимочани. Помињу се и Бодрићи. Ова племена су око 805. године пала под бугарску власт.
« Последња измена: Фебруар 15, 2017, 11:38:55 пре подне Синиша Јерковић »

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #26 послато: Фебруар 15, 2017, 12:25:50 поподне »
Јасно је из горе наведених података да су сјеверни дијелови Србије који су били под аустријском управом 1718-1739. били скоро пусти. Занима ме каква је била ситуација у крајевима јужно од дијелова који су били под Аустријом. Неки већи градови: Ужице, Чачак, Краљево, Крушевац, Ниш били су ван те демографски опустошене области. Да ли је ситуација у тим крајевима била боља што се тиче густине насељености?
Иако на десној (турској) обали Мораве, Чачак се налазио у рудничком дистрикту који је био под влашћу Аустријанаца. Чачак је тридесетих година 18. века имао 17 домаћинстава. Чачанска компанија, на чијем челу су били капетан Никола Ивановић и оберкапетан Станислав Марковић, у истом периоду је имала 170 хајдука и обухватала 6 хајдучких села: Каменица, Требушан (Трбушани), Чачак, Љубић, Мојсина (Мојсиње) и Оштра (Остра). Седиште компаније је било у Чачку, а поред тога постојало је укупно 7 чардака: Каменица, Требушан, Чачак, Балуга, Заблаће, Негришори и Лам.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Dejan

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #27 послато: Фебруар 15, 2017, 01:40:12 поподне »
Јасно је из горе наведених података да су сјеверни дијелови Србије који су били под аустријском управом 1718-1739. били скоро пусти. Занима ме каква је била ситуација у крајевима јужно од дијелова који су били под Аустријом. Неки већи градови: Ужице, Чачак, Краљево, Крушевац, Ниш били су ван те демографски опустошене области. Да ли је ситуација у тим крајевима била боља што се тиче густине насељености?

Такође, да не скренемо са теме, сјевероисточна Србија, како је речено, била је у административном погледу спојена са Банатом и у њој је текло досељавање влашког становништва из прекодунавских области. Такође досељаваће се и Срби из јужновардарске и косовско-метохијске, па и динарске струје. Цвијић наводи да је старосједилачко тимочко-браничевско српско становништво тих области махом расељено и да је мало ко остао.

Мене интересује да ли са данас могу пронаћи неке од ових старих српских тимочко-браничевских породица. Њих би заиста било интересантно тестирати. Не треба заборавити да се у Браничеву и Тимочкој крајини у средњем вијеку помиње словенско племе Браничеваца, а око Тимока Тимочани. Помињу се и Бодрићи. Ова племена су око 805. године пала под бугарску власт.
Географски лик Србије у доба Првог устанка, посебна издања Српског географског друштва, свеска 32, Београд, 1954, стр. 44-45.

Прелазећи на десну обалу Мораве, идући према Тимоку, наилазимо на сличну ситуацију. У пределу Бањи, који је двапут прелазио из српских у турске руке (1809―1810 и 1813―1833), од 575 породица 496 су досељене, и то највише у првој половини XIX века.60) У Ресави где су од 615 породица 434 досељене, интензивније насељавање било је нарочито између Првог и Другог устанка,61) док је Пожаревачком Поморављу од 928 породица само 46 стариначких, а остале су досељене и то до краја XVII века 31 породица, у првој половини XVIII века 55, у другој половини XVIII века 132, за време Првог устанка 342, а после Другог ус-
танка 322.62) Ако идемо даље, прилике нису промењене. У Млаву су се до друге половине XVIII века доселиле 164 породице, од друге половине XVIII века и за време Првог устанка до 1815 године 149, а после тог времена још 120.63) Најзад, у Неготинској Крајини и Кључу од 2075 породица само су 29, односно 1,4% стариначке, док досељених породица има 2046, односно 98,6%.64) У тимочким селима поред старијих досељеника из краја XVII и XVIII века има и новијих из XIX века, нарочито из времена после 1833 године, када је овај крај ослобођен и прикључен Србији.65)

________________________________________
60) П. Јовановић, Бања. Насеља 17 (1924), с. 135 и д.
61) С. Мијатовић, Ресава. Насеља 26 (1930), с. 162 и д.
62) М. Миладиновић, Пожаревачка Морава. Насеља 25 (1928), с. 28 и д.
63) Љ. Јовановић. Млава. Насеља 2 (1903), с. 287 и д.
64) К. Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ. Насеља 29 (1940), с. 71 и д.
65) М. Станојевић, Тимок. Насеља 29 (1940), с. 426.




Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #28 послато: Фебруар 15, 2017, 02:01:39 поподне »
Географски лик Србије у доба Првог устанка, посебна издања Српског географског друштва, свеска 32, Београд, 1954, стр. 44-45.

Прелазећи на десну обалу Мораве, идући према Тимоку, наилазимо на сличну ситуацију. У пределу Бањи, који је двапут прелазио из српских у турске руке (1809―1810 и 1813―1833), од 575 породица 496 су досељене, и то највише у првој половини XIX века.60) У Ресави где су од 615 породица 434 досељене, интензивније насељавање било је нарочито између Првог и Другог устанка,61) док је Пожаревачком Поморављу од 928 породица само 46 стариначких, а остале су досељене и то до краја XVII века 31 породица, у првој половини XVIII века 55, у другој половини XVIII века 132, за време Првог устанка 342, а после Другог ус-
танка 322.62) Ако идемо даље, прилике нису промењене. У Млаву су се до друге половине XVIII века доселиле 164 породице, од друге половине XVIII века и за време Првог устанка до 1815 године 149, а после тог времена још 120.63) Најзад, у Неготинској Крајини и Кључу од 2075 породица само су 29, односно 1,4% стариначке, док досељених породица има 2046, односно 98,6%.64) У тимочким селима поред старијих досељеника из краја XVII и XVIII века има и новијих из XIX века, нарочито из времена после 1833 године, када је овај крај ослобођен и прикључен Србији.65)

________________________________________
60) П. Јовановић, Бања. Насеља 17 (1924), с. 135 и д.
61) С. Мијатовић, Ресава. Насеља 26 (1930), с. 162 и д.
62) М. Миладиновић, Пожаревачка Морава. Насеља 25 (1928), с. 28 и д.
63) Љ. Јовановић. Млава. Насеља 2 (1903), с. 287 и д.
64) К. Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ. Насеља 29 (1940), с. 71 и д.
65) М. Станојевић, Тимок. Насеља 29 (1940), с. 426.


Дејане, хвала на исцрпном и добро образложеном одговору.

Без обзира што је тих старих породица остало веома мало,вјерујем да није немогуће да се пронађу. Осим тога, поставља се и питање гдје су одселиле те породице? У Банат, Бачку или још даље?

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #29 послато: Октобар 23, 2017, 10:37:21 пре подне »
Постоји једна важна ствар у вези Влаха (и Срба влашког порекла) у источној Србији која до сада, мислим, није поменута на форуму.
 Слава се не преноси по мушкој линији са оца на сина већ је везана за земљу (има хтонски карактер). Вероватно је тачније је рећи да се није преносила, пошто не верујем да се у савременом времену овај обичај још увек поштује.
Овога ја нисам био свестан док нисам прочитао ова два текста:
http://www.paundurlic.com/radovi/slava_u_porecu.htm
http://www.paundurlic.com/radovi/slava_u_mlavi.htm
Дакле, Власи славу зову „празњик“, што је очигледно реч српског порекла.
Претпостављам да овај обичај важи за све Влахе у Србији, а не само за Пореч и Млаву.
Знао сам за случај у мојој родбини у Поречу да син није узео славу од оца, већ од таста, зато што од оца ништа није наследио (имовину је наследио један син који се бринуо о родитељима). Мислио сам да је ово случај призећења, јел да? Жена наследи имање, уколико нема браће, а муж не нема наследства, па породица узме женину славу.
Али, слава се преносила и путем куповине земље, што је специфично само за Влахе.

Зато предлажем да, уколико у будућности буде планског тестирања родова из источне Србије, уколико су влашког порекла, посебно испита да ли је било случајева мењања слава и из ког разлога се то десило.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #30 послато: Октобар 23, 2017, 08:59:55 поподне »
Постоји једна важна ствар у вези Влаха (и Срба влашког порекла) у источној Србији која до сада, мислим, није поменута на форуму.
 Слава се не преноси по мушкој линији са оца на сина већ је везана за земљу (има хтонски карактер). Вероватно је тачније је рећи да се није преносила, пошто не верујем да се у савременом времену овај обичај још увек поштује.
Овога ја нисам био свестан док нисам прочитао ова два текста:
http://www.paundurlic.com/radovi/slava_u_porecu.htm
http://www.paundurlic.com/radovi/slava_u_mlavi.htm
Дакле, Власи славу зову „празњик“, што је очигледно реч српског порекла.
Претпостављам да овај обичај важи за све Влахе у Србији, а не само за Пореч и Млаву.
Знао сам за случај у мојој родбини у Поречу да син није узео славу од оца, већ од таста, зато што од оца ништа није наследио (имовину је наследио један син који се бринуо о родитељима). Мислио сам да је ово случај призећења, јел да? Жена наследи имање, уколико нема браће, а муж не нема наследства, па породица узме женину славу.
Али, слава се преносила и путем куповине земље, што је специфично само за Влахе.

Зато предлажем да, уколико у будућности буде планског тестирања родова из источне Србије, уколико су влашког порекла, посебно испита да ли је било случајева мењања слава и из ког разлога се то десило.
Колико сам ја упућен сличан начин наслеђивања славе постоји и у Ресави и Поморављу. Наслеђује се слава са земљом али и породична. Тако породица из које моја баба потиче, слави више слава. Пошто се њен деда, а мој чукундеда призетио, славе славу коју је он донео, Св. Јована (20. јануар) али славе и чукунбабину славу, тј. славу куће Св. Симона Богопримца и још прислужују и Св. Николу, Св. Илију и Св. Романа, јер су то биле славе баба од којих су наследили земљу. Знам да неке породице које су купиле школску земљу, у селима где су школе давно затворене, узеле су да прислужују Св. Саву.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #31 послато: Октобар 24, 2017, 01:22:58 поподне »
Колико сам ја упућен сличан начин наслеђивања славе постоји и у Ресави и Поморављу. Наслеђује се слава са земљом али и породична. Тако породица из које моја баба потиче, слави више слава. Пошто се њен деда, а мој чукундеда призетио, славе славу коју је он донео, Св. Јована (20. јануар) али славе и чукунбабину славу, тј. славу куће Св. Симона Богопримца и још прислужују и Св. Николу, Св. Илију и Св. Романа, јер су то биле славе баба од којих су наследили земљу. Знам да неке породице које су купиле школску земљу, у селима где су школе давно затворене, узеле су да прислужују Св. Саву.
Има ли оваквог обичаја у динарским крајевима?
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

На мрежи Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #32 послато: Октобар 24, 2017, 04:07:33 поподне »
Има ли оваквог обичаја у динарским крајевима?

Колико ја знам - нема. Слава се искључиво веже за породицу, а не за земљиште. Због тога и могу да се прате родослови до далеко у прошлост.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #33 послато: Октобар 24, 2017, 04:46:49 поподне »
Колико ја знам - нема. Слава се искључиво веже за породицу, а не за земљиште. Због тога и могу да се прате родослови до далеко у прошлост.
Било је појединих али веома ретких случајева, као нпр. кад се један Куч -Дрекаловић призетио у братству Јекнић у Горњој Морачи. Данас његово потомство носи презиме Јекнић и слави Стевањдан. Ако се добро сећам њих зову "Куртовићи".

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #34 послато: Октобар 24, 2017, 04:51:35 поподне »
И Попвићи на Лијешњу у Ровцима славе Лучиндан зато што се њихов предак призетио код Реџића. Реџићи су  Булатовићи из Церовице, потомство Реџе Даничина (Петра Булатовића) насељени у 19. в на Лијешњу.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #35 послато: Децембар 02, 2018, 10:52:42 поподне »
Прочитах ових дана чланак др Тихомира Ђорђевића "Кроз наше Румуне". Рад је објављен у Српском књижевном гласнику бр. 2 и написан је у форми путописа. Др Тихомир Ђорђевић је 1905. године, прошао путем од Алексинца, преко Соко Бање, Бољевца, Бора, Мајданпека, Доњег Милановца, Кучева, Петровца, Ресаве и Поморавља. Циљ његовог путовања је био да прође кроз влашка, како он каже румунска села, источне Србије и забележи нешто о становништву, језицима и обичајима. На основу његових записа направих једну једноставну мапу. Плавом бојом су обележена влашка села кроз која је прошао и записао нешто о њиховој прошлости, језику, обичајима и ношњи. Црвеном бојом су обележена места која је др Ђорђевић навео као влашка али кроз која у овом свом путовању није прошао и није о њима ништа више записао. Свакако он овде није навео читав низ влашких села. Околину Неготина и Кључ није ни поменуо. За области Кучева и Хомоља само напомиње да су готово у потпуности насељена Власима.

https://drive.google.com/open?id=1XmtewMULMc5MazWRaT9eFWj6abDYgj86&usp=sharing
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #36 послато: Децембар 02, 2018, 11:07:12 поподне »
Иначе, занимљиве су приче које је др Тихомир Ђорђевић забележио о прошлости Влаха. Код Бољевца, у селу Подгорац, је забележио да становништво не памти Хајдук Вељка, који је ту 100 година раније имао кулу, што он објашњава тиме да је становништво касније досељено. Али се и чудом чуди што само један човек памти Ђуру Јакшића, који је овде био учитељ пре мање од 50 година.
Такође је занимљиво оно што је забележио о пореклу становништва. У области Црног Тимока, он бележи да је највећи број Влаха досељен из Румуније, тј. Влашке 1820-их и 1830-их, а нарочито после укидања феудализма и то су тзв. Царани. У појединим селима у Кучеву и околини Мајданпека је забележио да становништво има предање да је досељено из Угарске, тзв. Унгурјани. Др Ђорђевић каже како су почели да долазе пред Кочину Крајину и после устанака. У неким селима је забележио предање становништва да потичу са Косова и из Старе Србије али да су прешли преко Дунава и тамо се порумунили, а онда се населили у Србији. Неки од њих су помињали место Алмаш у Угарској, где су некада живели и где су се порумунили. Такође, описује и Буфане, трећу групацију Влаха, која се у том периоду интезивно насељавала из Угарске да би радили у рудницима у околини Мајданпека. Каже да долазе из места Уј Молдава и његове околине и да се по ношњи и језику доста разликују од Влаха који ту већ живе.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #37 послато: Децембар 02, 2018, 11:38:58 поподне »
Ђорђевић даје занимљив опис влашких обичаја око славе, сахране и сеоских литија. Описује и помане, чувене влашке погребне обичаје. Занимљиво је да Власи у околи Кучева и Петровца не знају за овај обичај али да је он веома жив у области око Бора и Бољевца, која је насељена Власима из Влашке, Царанима. За Царане каже да се тако зову јер су дошли из Олтеније која се зове "дин цара румунаска" тј. царска земља. Каже да су њихов језик и ношња посве исти као у Влашкој, док за ја језик Унгурјана каже да се њихов језик и дан-данас говори у Сибињу и околини.
Ђорђевић је забележио нешто о менталитету Влаха. Каже:"Морал је код наших Румуна испод нуле." и "Подвођења сваке врсте су сасвим обична ствар." Такође, у једном делу каже да се Власи истичу кукавичлуком и да су у војсци дезертери. Још каже да мрзе Србе и да српски неће да говоре и ако га знају, а да је познавање српског, нарочито код Царана, толико мало да има села где нико не говори српски. Ђорђевић је одрастао у Брестовцу код Бора где је каже: "Говорио влашки као неко Влашче". Каже да је у селима у околини Бора обичај да се покојник сахрањује са батином у сандуку да би се на оном свету бранио од Срба. Ђорђевић још каже да се Румуни тј. Власи, непосрбљују тако лако али да код Срба то није случај и наводи примере где је снаја Влајна порумунила читаву породицу и где су Срби староседеоци у селу за пар деценија постали Власи и да само старији говоре српски.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Влашка миграциона струја у североисточној Србији
« Одговор #38 послато: Децембар 03, 2018, 12:30:27 пре подне »
https://drive.google.com/open?id=1XmtewMULMc5MazWRaT9eFWj6abDYgj86&usp=sharing
Занимљиво, насеља прате Велику Мораву од Ћуприје па до ушћа у Дунав, па на исток путем Пожаревац Мајданпек, до Доњег Милановца на север, па на југ до Зајечара и Ртња, и остаје пут Параћин Зајечар који није попуњен до краја да се направи "пун круг" ...Мада пошто не помиње Неготин, сигурно је да се насеља простиру ван тог круга, па би влашка насеља ишла од ушћа Мораве па током Дунава до тромеђе Србије, Бугарске и са друге стране реке, Румуније, па на југ уз границу до Зајечара...
« Последња измена: Децембар 03, 2018, 12:39:10 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК