Форум - Порекло
Порекло становништва => Србија => Тему започео: RadomirPutnik95 Август 04, 2020, 08:47:58 поподне
-
Pišem rodoslov familije Ostojić, pa mi treba mala pomoć. Da li neko zna iz kojih Rovina su se doselili Ostojići u selo Vrbeta?Pošto postoje Rovine u Dragačevu i u Crnoj Gori. Mihailo Dragić samo pominje da su došli za vreme prvog srpskog ustanka iz Rovina. Slavimo Nikoljdan. Uspeo sam da ga demantujem i otkrijem da smo ustvari došli u periodu od 1824 do 1829 godine.
-
Pišem rodoslov familije Ostojić, pa mi treba mala pomoć. Da li neko zna iz kojih Rovina su se doselili Ostojići u selo Vrbeta?Pošto postoje Rovine u Dragačevu i u Crnoj Gori. Mihailo Dragić samo pominje da su došli za vreme prvog srpskog ustanka iz Rovina. Slavimo Nikoljdan. Uspeo sam da ga demantujem i otkrijem da smo ustvari došli u periodu od 1824 do 1829 godine.
Михаило Драгић каже и да су Остојићима из Врбета род Ровинци из Милаковца, а за њих каже да су из Ровина у Старом Влаху.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
-
Hvala na pomoći, to mi je promaklo.
-
Oprezno sa Dragićem, ta knjiga je odrađena slabo. Evo primera, za Guncate nije napomenuo 15-ak familija koje su bile prisutne te 1903. godine, ako se ne varam, kada je radio na projektu.
-
Oprezno sa Dragićem, ta knjiga je odrađena slabo. Evo primera, za Guncate nije napomenuo 15-ak familija koje su bile prisutne te 1903. godine, ako se ne varam, kada je radio na projektu.
Слажем се да има пропуста, у смислу да има непоменутих породица, па ето, на пример, ни моја није поменута. Ипак, што се тиче оних које јесу поменуте, сматрам да су подаци прилично поуздани; ја, бар, нисам чуо да има примедби такве врсте.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
-
Слажем се да има пропуста, у смислу да има непоменутих породица, па ето, на пример, ни моја није поменута. Ипак, што се тиче оних које јесу поменуте, сматрам да су подаци прилично поуздани; ја, бар, нисам чуо да има примедби такве врсте.
Послато са SM-A715F помоћу Тапатока
У принципу све студије одрађене под Цвијићевом "контролом" су сасвим коректне. Знамо да Томићева испитивања Дробњака нису одмах прихваћена, па је морао на поправни :) Слично се догодило и са Лутовчевом студијом "Рожаје и Штавица". Започео ју је 1926. године, за време Цвијића, а онда, уз Ердељановићеве инструкције успева да заврши рад 1960. Дакле, за Рожаје и Штавицу му је било потребно више од 30 година, а за Ибарски Колашин скоро 20. Као разлог, аутор наводи друге послове и рат. Не знам колико му је деценија било потребно за Бихор и Корита, али знам да ми је г. Слободан Симоновић, приређивач Павловићевог Копаоника, причао да је из поменутог рада Лутовац истргао одређен број села и прикључио их својој Александровачкој Жупи.
Убедљиво најслабији рад, бар што се мене тиче, за ове наше потребе је област Топлице...
Можда се стиче утисак да сам незадовољан учинком наших истраживача - напротив.