Форум - Порекло
Траг - корисне књиге, сајтови => Документарни филмови => Православље => Тему започео: Nebo Март 18, 2016, 08:54:31 пре подне
-
На данашњи датум, пре шездесет година (1956), упокојио се Свети владика Николај Велимировић.
Вечерас, у 20 часова на РТС 3, биће приказан документарни филм „Мисија“ о владикиној мисији у Првом светском рату, када је боравио у Великој Британији и радио тамо за добробит свога Отачаства.
један ранији документарни филм о животу Светог владике:
https://www.youtube.com/v/tz6sZMCuwJ0
-
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a6/Nikolaj-Velimirovi%C4%87.jpg)
Тропар Св. Николају Српском
Глас 8.
Златоусти проповедниче Васкрслог Христа,
Путовођо рода србског, крстоносног у векове,
Распевана лиро Духа Светога,
Поносе и љубави монаха,
Радовање и похвало свештеника,
Учитељу покајања, свенародни владико,
Человођо богомољне војске Христове,
Свети Николаје србски и свеправославни,
Са свима светима Небеске Србије,
Моли Јединог Човекољубца,
Да подари мир и слогу роду нашему.
Кондак Св. Николају Српском
Глас 3.
Родио се јеси у Лелићу србском,
Архипастир био у Охриду светонаумском,
На престолу Светог Саве у Жичи си столовао,
Народ Божји Јеванђељем учио и просветио,
Покајању и христољубљу људе приводио,
За Христа и страдање у Дахау претрпео,
Тога ради прослави те, светитељу,
Николаје, нови богоугодниче!
-
Било би веома занимљиво утврдити хаплогрупу коју је носио Свети владика. Према једном предању, предак Велимировића долази из источне Босне (Осат), а тамо из западне Босне или Херцеговине. Према другом, старина им је у Зети.
У Лелићу (као и у Ваљеву, Београду и другде) и данас има братственика Велимировића који би могли бити тестирани, као и њима по мушкој линиј сродних Радосављевића (од њих је владика Артемије, као и велики духовник и богослов архимандрит Јован Радосављевић).
-
Лоза лелићких Бошњака:
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/2/29/PorekloVladikeNikolaja.gif)
О пореклу светог владике Николаја писао је и Александар Бачко:
http://www.czipm.org/sv.nik-rod.html
-
Ево детаљ из моје мале колекције, с обзиром да сам пореклом из Сушице, суседне Лелићу:
26. маја 1857. крштен је Светитељев отац, Драгомир Васиљевић, од оца Алексе и мајке Босиљке. Кум је био Бранко Романовић из оближње Стрмне Горе. Свештеник који је обавио крштење био је парох ћелијске цркве Петар Томић (који је крстио и солидан број мојих предака).
(http://s8.postimg.org/gx91vofvl/Dragomir_Velimirovic.jpg) (http://postimg.org/image/gx91vofvl/) кликните на слику да је погледате у пуној величини
-
Занимљиво презиме кума - Романовић. Зна ли се нешто о њима, пореклу?
-
Napisah Vasiljević, mislih Velimirović.
-
Занимљиво презиме кума - Романовић. Зна ли се нешто о њима, пореклу?
Иако вероватно нема везе са овима, сетих се оног Верка Романовића са 23andMe. Припада хаплогрупи G2a3a1.
-
https://www.youtube.com/v/dn93F4dUpS8
Вера те моја види - "Молитве на језеру", Св. Владика Николај
-
Св.Владика Николај Велимировић (филм)
https://www.youtube.com/v/tz6sZMCuwJ0
-
Наша Црква данас прославља успомену на Светог владику Николаја.
24. маја ове године биће равно 15 година од званичне канонизације Владичине.
-
Разум и Срце
Питам чулног човека: ко си ти? А он одговара: ја сам ја. - И мисли на своје тело.
Питам мисаоног цовека: ко си ти? А он одговара: два странца видим у себи, и ја се пробијам између њих, гостујући час у једног час у другог. - И мисли на инстиктивну и свесну душу своју.
Питам духовног човека: ко си ти? А он одговара: има неко у дну душе моје; пружам руке да га дохватим, но видим, да би ми за то требале руке дуже од васионе. Питај Њега, ко сам ја?...
Једна школа учи: свет је из ништа; друга школа учи: свет је из нешта. Не иди ни у једну од тих школа, не губи време. Но када чујеш њихову препирку, стани на праг и викни: кажите ми шта је ништа а шта је нешто! И, праћен удруженим ћутањем обеју школа, обрни се и хитај дому мислећи о Ономе, који је једини мерило ничега и нечега.....
(св.Владика Николај)
-
Св. Владика Николај Велимировић (филм у једном делу)
https://www.youtube.com/v/ViCQG7SbsaI&feature=youtu.be
-
Разум и Срце
Питам чулног човека: ко си ти? А он одговара: ја сам ја. - И мисли на своје тело.
Питам мисаоног цовека: ко си ти? А он одговара: два странца видим у себи, и ја се пробијам између њих, гостујући час у једног час у другог. - И мисли на инстиктивну и свесну душу своју.
Питам духовног човека: ко си ти? А он одговара: има неко у дну душе моје; пружам руке да га дохватим, но видим, да би ми за то требале руке дуже од васионе. Питај Њега, ко сам ја?...
Једна школа учи: свет је из ништа; друга школа учи: свет је из нешта. Не иди ни у једну од тих школа, не губи време. Но када чујеш њихову препирку, стани на праг и викни: кажите ми шта је ништа а шта је нешто! И, праћен удруженим ћутањем обеју школа, обрни се и хитај дому мислећи о Ономе, који је једини мерило ничега и нечега.....
(св.Владика Николај)
Никада нисам с намером читао Николајева дела, али увек сам се дивио једноставности његових порука. Он је као пружена рука, за којом пођеш или не пођеш, и једно и друго без сувишних питања. Колико се треба питати, толико би можда требало читати и владику Николаја, јер за разлику од неких наших можда сложених и конфузних одговора, његови су сажети на библијски формат.
-
У смислу овога што лепо написа Амико, свима препоручујем Владичину књигу "Мисли о добру и злу". Мисли за сва времена.
-
У смислу овога што лепо написа Амико, свима препоручујем Владичину књигу "Мисли о добру и злу". Мисли за сва времена.
Уз ''Мисионарска писма'' мени лично најдраже дело Светог владике Николаја.
-
И РЕЧЕ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ:
...Ако ћемо се хвалити, киме ћемо се хвалити? Пазите, браћо, како ја постављам питање: не кажем чиме ћемо се хвалити, него киме ћемо се хвалити. Ако се неко хвали стварима, хвали се нечим; ако ли се хвали људима, хвали се неким. Скупљи су људи од ствари, и хваљење људима боље је од хваљења стварима. Неко се хвали својим херојским народом. Такви су људи племенитији и више од оних који се хвале чопорима свиња или дијамантима или бисером или златом или прстењем и минђушама и скупим хаљинама, или колима и коњима и другим сујетним бременима, којим товаре лађу свога живота да би потонула пред капијом Раја.
Ми, Срби, као народ имали би се киме и чиме похвалити. Али, ако ћемо се уздићи изнад себе и изнад своје имовине, похвалити се неким који је најсјајнији украс наше историје и највећа вредност нашега живота, онда ћемо се хвалити Спаситељем света, Господом Исусом Христом.
Дакле, три су ступња хвале којом се људи и народи могу хвалити. Најнижи је ступањ, кад се неко хвали стварима, тј. нечим. Виши је ступањ, кад се неко хвали људима, тј. неким. А највиши је кад се хвали Богом створитељем својим.
Хоћемо ли се ми Срби хвалити културом својом? Шта је култура? То су рукотворине људске, дела руку људских. То су ствари. Ако се будемо хвалили културом, онда ћемо се хвалити нечим, а не неким; хвалићемо се мртвим стварима, а не разумним бићима. Бићемо дакле на најнижем ступњу хвалисања. А могли би се хвалити својом културом; ваистину могли би; јер смо је имали и јер је имамо. Ваистину могли би пре многих других, кад то не би било испод стида и достојанства. Европа се хвали културом; срби никад у историји својој нису се хвалили културом. Ако се дакле почнемо хвалити културом, скренућемо са свога пута и удрити туђим путем. То смо били и учинили, скренули смо са свога пута и ударили туђим путем, због чега смо и пострадали као никад и нико...
Ако се Европа хвали културом, онда се хвали не неким, него нечим. Јер, и други народи имају своју културу, те им европска није потребна. Неки, пак, народи као Индијани и Кинези имају културу много лепшу, разрађенију и утабанију, од европске културе, због чега они и мрзе и презиру европску културу. Зато кажемо: ако се Европа хвали културом, она се хвали ничим...
Да је Европа остала хришћанска, она би се хвалила Христом, а не културом. И велики народи Азије и Африке, иако некрштени, но духовно настројени, то би разумели и ценили. Јер, и ти народи хвале се сваки својом вером, својим божанствима,својим верским књигама: неко кораном, неко Ведама, или другим. Не хвале се они, дакле, делима руку својих, својом културом, него нечим што сматрају вишим од себе, управо највишим у свету. Само се европски народи не хвале ни Христом, ни Христовим Јеванђељем, него се хвале својим опасним машинама и јефтиним фабрикама, тј. културом својом. Последица, тога европског самохвалисања наметљивом културом, јесте то што су сви нехришћански народи омрзли Христа и хришћанство. Омрзнувши оно што је мало омрзли су и оно што је највеће. Омрзнувши европске производе и људе, омрзли су и европскога Бога. Но, авај, Европу то не боли. Она је прије свију омрзла и одбацила свога Бога. До тога незавидног положаја довео је европско човечанство његов погрешан развој под утицајем једне погрешне цркве кроз последњих девет стотина година...Нису зато криви европски народи; криви су духовни вођи народни. Није криво стадо; криви су пастири.
Да је среће Европа би се хвалила хришћанством као својим најдрагоценијим наслеђем и највећим достојанством. То би требало да буде, и то је било првих векова после Христа, тј. да је Европа била тезоименита хришћанству, да се истоветовала са хришћанством. Слављење Христа и проповедање Христа свима континентима и свима народима, то је била Богом одређена мисија европског континента. Ван Христа Европа је најсиромашнији просјак и најбезочнији пљачкаш овога света.
Србија је усред Европе, али Србија није Европа. Нека помогне Европи, ако хоће и може, али нека се не улева у Европу и не губи у Европи. Речју: нека буде с Христом, нека се хвали Христом и ничим више, па ће се небеска светлост просути пред њом на путу. И знаће куда иде. Видеће свој прави пут. Нека прославља христа од сад као и до сад, и неће се постидети. Нека је од Христа Србији милост, а Христу од Србије слава и похвала на век века. Амин.
-
Уз ''Мисионарска писма'' мени лично најдраже дело Светог владике Николаја.
Прави избор, момчино.
-
http://chesscom-chesscoach.blogspot.rs/2014/05/gm-dragoljub-velimirovic-1942-2014.html
(http://d1lalstwiwz2br.cloudfront.net/images_users/tiny_mce/MikeKlein/phpse8I9n.jpeg)
Велемајстор Драгољуб Драшко Велимировић (1942-2014), чији је отац Филип био синовац владике Николаја Велимировића.
Рођен је 12. маја 1942. у Ваљеву, Србија. Прве шаховске потезе је научио од мајке, женског шаховског мајстора Јованке Велимировић, која је била први женски шампион Југославије на првенству одржаном 1939. године. Његов ујак Војислав Петровић био је један од најјачих играча Београдског шах клуба у периоду 1932. до 1940., а био је и учесник првог шампионата старе Југославије 1935. године у Београду. После победе на купу Југославије 1962. године постао је национални мајстор, после успеха у Скопљу (1971.) интернационални мајстор, а у Врњачкој Бањи 1973. добија титулу велемајстора, коју је потврђивао преко 20 пута.
На олимпијадама учествује шест пута, а на олимпијади у Ници 1972. године осваја две сребрне медаље,једну екипну и једну индивидуалну. На светском првенству у Луцерну 1989. године осваја сребрну медаљу за Југославију. Не европском првенству у Капфенбергу 1970. године осваја златну индивидуалну медаљу, имао је 5 поена из 7 партија и најбољи резултат у репрезентацији. На екипном првенству Европе у Бату у Енглеској 1973. године осваја сребрну а на првенству у Москви 1977. године осваја бронзану медаљу.
Више од 25 пута је учествовао на националним шампионатима у појединачној конкуренцији, а државни првак био је три пута: 1970. године шампион СФРЈ (делио је прво место са велемајстором Миланом Вукићем), 1975. на првенству СФР Југославије у Новом Саду и 1997. у Никшићу и Београду после четворомеча постаје шампион СР Југославије.
У шаховској теорији је по њему названа варијанта Сицилијанске одбране „Велимировићев напад".
-
Ja сам "Кроз тамнички прозор" прочитао у једном даху и од тада почео да читам и друга дела владике Николаја. Посебан, за сва времена!
-
Пролог читати сваки дан (за сваки дан у години).Најбоље ујутру,лакше се поднесе терет тога дана...
-
Данас је једна лепа округла годишњица - 30 година од преноса моштију Светог владике Николаја Велимировића у његов родни Лелић. Свети наш оче Николаје, моли Бога за нас грешне да нас помилује и спаси +