Покушајмо направити реконструкцију миграцијe J-ZS9949 на основу доступних података.
1. Ваша грана J-ZS9949 тренутно броји 41 јавно доступан резултат на SDNK. На нивоу ZS9949 (ZS9951) TMRCA је приближно 950 година.
2. У паралелним гранама до нивоа J-ZS4452 (TMRCA 3100 ybp) нема Срба. Ово указује на то да грана узводна ZS4452 није разграната међу Србима.
3. Локализовани сте углавном на западном Балкану и са малим бројем различитих крсних слава (свега четири). Ово сугерише ограничену разноликост, за разлику од моје J-L70, где постоји значјно већи број слава и подграна. На основу доступних података, закључујем да је присуство J-ZS9949 на западном Балкану старо не више од 1000 година. Одсуство дубље разгранатости међу Србима и другим Словенима упућује на то да ова грана није стигла у доба великих сеоба.
4. Присуство дојице Немаца на ftDNA у грани J-ZS9959, са заједничким претком на прелазу из старе у нову еру, отвара два могућа сценарија: њихова подграна се однекуд (можда из Римског царства) преместила у средњу Европу, или је са германским мигрантима доспела на Балкан, где је преживела само ваша подграна, посебно на контактној линији Срба и Бугара. Контактна линија западних јужних Словена (читај Срба) и Бугара протезала се од ушћа Тимока преко Старе планине до Шаре и даље. Ова два узорка из Бугарске, у западној и централној Бугарској, указују на потенцијалну ширу дистрибуцију у Бугарској. Византинци су на овом простору насељавали германска племена, што потврђују некрополе са тих локалитета (Тимок, Браничево, околина Ниша итд.). Иако је J1 хаплогрупа мање уобичајена у германским популацијама (у поређењу са I1), сценарио германског порекла није потпуно искључен иако је мање вероватан.
5. Не постоје археогенетски узорци J-ZS4452 на Балкану, у Турској или Италији, што умањује вероватноћу старијег присуства на Балкану у неолиту, бронзаном добу или првим вековима римске власти на Балкану (с друге стране моја J-L70 је пронађена).
Ваша присутност на западу српског етничког простора у последњих 1000 година и генетски рођаци у западној Бугарској упућују на то да је ова грана можда некада обитавала источније од Херцеговине, вероватно на простору данашње Србије. Током ширења Бугарског царства део популације је побугарен, постоје сведочанства о пустошењима Рашке и области источније, док се други део дислоцирао западно. Сличан образац примећен је код рода Матаруга (сличан тмрца као код вас), као и код оних наших рођака Сибињанин Јанка. Већина ових родова мигрирала је западно у периоду пре династије Немањића, у доба када су се Византинци и Бугари борили за простор данашње Србије и Македоније. Претпоставка је да су у питању византијски поданици, вероватно статусни власи, који су се под притиском Бугара повлачили на запад, доносећи сем генетике и назив влах (као статусну одредницу).
Присуство влаха као друштвеног слоја везаног за сточарство забележено је у Византији и Бугарском царству већ у 9, 10. и 11. веку. У српским земљама њихова присутност постаје видљивија тек касније, током ширења српске државе, када се њихов друштвени статус систематски регулише (повеље). Ти Власи су у почетку можда били романофони, али су се јасно разликовали од приморских Романа на Јадрану, који су говорили латински, далматски и касније словенски. Лингвистички докази указују на романски појас на граници између западног и источног јужнословенског простора. Теофан Исповедник (752–817) бележи причу о византијском војнику који је, видевши да терет мазге пада, узвикнуо: „Торна, торна, фратре!“ (Врати се, брате). Овај запис потврђује постојање романофоног елемента у Византији који се бавио сточарством и имао обавезу давања војника. Тај елемент је могао бити основа будућих статусних Влах без обзира да ли су били словенофони или романофони.
Ваш род, дакле, вероватно потиче из источних делова Балкана, где се под притиском Бугара померио ка западу. Генетски рођаци у западној Бугарској и ограничена разгранатост код Срба (западни крајеви углавном) потврђују, по мени, миграцију са истока на запад током периода интензивних сукоба Византије и Бугара на Родопском масиву и око њега. Нисте једини за које сматрам да су као ратници свој мир, у доба сукоба Византинаца, Бугара, Срба и касније Угара, потражили на западу Балкана. Опет подвлачим као статусни власи а не етнички Власи, нема те хаплогрупе међ Власима Балкана или Румунима. Статусни власи су често били коришћени као војници и били одговорни за сточарске активности, што је било кључно за економију тог времена. У Византији и Бугарској су служили као војници и сточари, посебно у регионима попут данашње Македоније, источне Србије и Бугарске. Тај статус и ту улогу нешто касније имају и у српским земљама.
Искрено мислим да би велики тест и постављање резултата Станковића из Пирота (ZS4393) на YFull могао пружити драгоцене информације за ову вашу проблематику. И не само њега.
