Аутор Тема: Старо српско становништво жупе Брсково  (Прочитано 2819 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5790
Одг: Старо српско становништво жупе Брсково
« Одговор #40 послато: Јануар 29, 2025, 10:32:58 пре подне »
Има Грба у Мојковцу.

Да, могуће да се ради о Грбама из пљеваљског краја.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5790
Одг: Старо српско становништво жупе Брсково
« Одговор #41 послато: Јануар 29, 2025, 10:33:51 пре подне »
Можда има везе са брдом Обров код Бијелог Поља. То  је у непосредној близини жупе Брсково.

Није искључено.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5790
Одг: Старо српско становништво жупе Брсково
« Одговор #42 послато: Јануар 31, 2025, 10:54:05 пре подне »
Прије него почнем са анализом конкретних родова на подручју некадашње жупе Брсково, добро би било написати нешто о историјским и демографским процесима овог краја у периоду од 17. до 20. вијека.

Ко што смо видјели, све до краја 17. вијека становништво овог подручја је било доминантно православно, са развијеном кнежинском самоуправом и прилично активним религијским животом. Противтурски покрети становништва почели су већ са Грдановим устанком крајем 16. вијека, наставили се средином 17.вијека акцијама митрополита Пајсија Колашиновића, а кулминирали Сеобом Срба под Чарнојевићем 1690-тих.

Турци су већ 1650-тих година одлучили да подигну град у данашњем Колашину и да у њега смјесте војну посаду. Приступило се потом насељавању муслиманског становништва у граду и околини, као и на прелазима Таре у околини Мојковца. Муслиманско становништво се на овим простору увећало током 18. вијека, заузело је најплодније дијелове земље. Мањи дио православних остао је у овим насељима у чифчијском односу. Међу муслиманима је евидентно било досељеника из Брда и Малесије, али је свакако било и исламизованих старинаца. Православни су остали компактни на простору Мораче и Роваца и на тој линији су констатно трајали сукоби са колашинским Турцима. Већ сам поменуо да су колашински Турци били прилично фанатични и агресивни.

У 19. вијеку Црна Гора је постепено своју границу примицала Колашину и Тари. Берлинским конгресом 1878. године је одлучено да се Колашин препусти Црногорцима. Било је неких преговора да муслиманско становништво остане у граду и околини, али су се муслимани из Колашина иселили 1886. године. На подручју Мојковца, граница је успостављена на ријеци Тари, а исељавање муслимана из Доњег Колашина одвијаће се након Балканских ратова 1912. године, па и након успостављања Краљевине СХС 1920-тих година.

Ове процесе је занимљиво описао Григорије Божовић у свом путопису по Црној Гори 1935. године, гдје пише:

"Што се колашинских „Турака“ тиче хоћу да рекнем једну ствар, на коју нарочито обраћам пажњу позванијима. Мислим да је по средини брђанска мистификација у главном: дошли су овамо још као непотурчени, и нашавши неколико бегова Турака, рекли да су већ „Турци“, да би могли лакше засновати своје кућиште и ширити се на рачун православне браће. А већ њихова деца су била „Турци“ и без формалнога преласка у ислам. Оваке су појаве биле честе код Арбанаса, а ја знам једну васојевићску породицу, која је данас разграната по Мавровском пољу и Дуфу, и која је тек ту објавила да је православна, док је на дугом путовању кроз Малисију И Дарду била прво тобоже католичка, па затим муслиманска!...

Најчуднија игра судбине у нашој земљи: пре коју стотину година Морачани, Ровчани, Колашинци засновали турство по Колашину и разагнали браћу Србе – а тек пре коју годину опет Морачани, Ровчани и Колашинци сјурили се преко Таре у овај исти Колашин, уселили се у села и чардаке своје крвне, братственичке и племенске браће муслиманске, светећи оне које су ови прогнали..."
« Последња измена: Јануар 31, 2025, 10:57:35 пре подне drajver »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2627
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Старо српско становништво жупе Брсково
« Одговор #43 послато: Јануар 31, 2025, 12:34:44 поподне »
Прије него почнем са анализом конкретних родова на подручју некадашње жупе Брсково, добро би било написати нешто о историјским и демографским процесима овог краја у периоду од 17. до 20. вијека.

Ко што смо видјели, све до краја 17. вијека становништво овог подручја је било доминантно православно, са развијеном кнежинском самоуправом и прилично активним религијским животом. Противтурски покрети становништва почели су већ са Грдановим устанком крајем 16. вијека, наставили се средином 17.вијека акцијама митрополита Пајсија Колашиновића, а кулминирали Сеобом Срба под Чарнојевићем 1690-тих.

Турци су већ 1650-тих година одлучили да подигну град у данашњем Колашину и да у њега смјесте војну посаду. Приступило се потом насељавању муслиманског становништва у граду и околини, као и на прелазима Таре у околини Мојковца. Муслиманско становништво се на овим простору увећало током 18. вијека, заузело је најплодније дијелове земље. Мањи дио православних остао је у овим насељима у чифчијском односу. Међу муслиманима је евидентно било досељеника из Брда и Малесије, али је свакако било и исламизованих старинаца. Православни су остали компактни на простору Мораче и Роваца и на тој линији су констатно трајали сукоби са колашинским Турцима. Већ сам поменуо да су колашински Турци били прилично фанатични и агресивни.

У 19. вијеку Црна Гора је постепено своју границу примицала Колашину и Тари. Берлинским конгресом 1878. године је одлучено да се Колашин препусти Црногорцима. Било је неких преговора да муслиманско становништво остане у граду и околини, али су се муслимани из Колашина иселили 1886. године. На подручју Мојковца, граница је успостављена на ријеци Тари, а исељавање муслимана из Доњег Колашина одвијаће се након Балканских ратова 1912. године, па и након успостављања Краљевине СХС 1920-тих година.

Ове процесе је занимљиво описао Григорије Божовић у свом путопису по Црној Гори 1935. године, гдје пише:

"Што се колашинских „Турака“ тиче хоћу да рекнем једну ствар, на коју нарочито обраћам пажњу позванијима. Мислим да је по средини брђанска мистификација у главном: дошли су овамо још као непотурчени, и нашавши неколико бегова Турака, рекли да су већ „Турци“, да би могли лакше засновати своје кућиште и ширити се на рачун православне браће. А већ њихова деца су била „Турци“ и без формалнога преласка у ислам. Оваке су појаве биле честе код Арбанаса, а ја знам једну васојевићску породицу, која је данас разграната по Мавровском пољу и Дуфу, и која је тек ту објавила да је православна, док је на дугом путовању кроз Малисију И Дарду била прво тобоже католичка, па затим муслиманска!...

Најчуднија игра судбине у нашој земљи: пре коју стотину година Морачани, Ровчани, Колашинци засновали турство по Колашину и разагнали браћу Србе – а тек пре коју годину опет Морачани, Ровчани и Колашинци сјурили се преко Таре у овај исти Колашин, уселили се у села и чардаке своје крвне, братственичке и племенске браће муслиманске, светећи оне које су ови прогнали..."

Одлично је ово Божовић описао а ја бих додао да вероватно у тим крајевима нема јаче приче о братоубилаштву од примера туче унутар P109, мислим да су они без премца.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5790
Одг: Старо српско становништво жупе Брсково
« Одговор #44 послато: Фебруар 04, 2025, 07:36:15 пре подне »
За најјужнији дио жупе Брсково, у изворишту ријеке Таре и двају ријека од којих настаје Веруше и Опасанице,  нема готово никаквих података у историјским изворима. Ово је планински крај, па становништво вјероватно ни у прошлости није било богзна како бројно. Чини се да је овај крај један период био скоро сасвим пуст. Данас га у највећем броју насељавају Васојевићи који су се у 19. вијеку населили из матице у Лијевој Ријеци, а сјевернији крај око Матешева и Бара Краљских су насељавали Васојевићи из лимског слива. Ово подручје обухвата насеља: Веруша, Опасаница, Баре Краљске, Матешево, Увач, Јабука, Врањештица. Данас у овим насељима живе скоро искључиво Васојевићи, уз нешто мало Братоножића, Доњоморачана и Брауновића.

Ипак један исељени род показује да је на том подручју и прије досељавања Васојевића било стариначких родова. Ради се о пријепољском роду Веруха или Веруовића.

По властитом предању Веруси су у пријепољски крај дошли доста касно, помиње се прва половина 19. вијека, из Веруше. Помињу такође да су дио Булатовића Ровчана, што су оповргли генетички резултати, јер су показали да Веруовићи припадају хаплогрупи I2-Z17855>FT20796>BY190177>Y474927. Предање о сродности са Булатовићима могло је настати у матици у Веруши, која није далеко од ровачке територије, а могло је настати и током миграције ка Пријепољу, јер је и значајан број Ровчана учествовао у тим миграцијама. Веруси славе Лучиндан.

У Пријепољском крају Веруовићи су били чифчије, насељени у почетку у Страњанима, а касније су се помјерили према Сопотници и више других пријепољских насеља: Избичњу, Залугу, Ивању, Душманићима, Чадињу, Барама. Из Пријепоља су се неки Веруси одселили у Пиву у насеље Мратиње, а једни у насеље Бутмир код Сарајева, гдје су имали презиме Милошевић. Једни су се под презименом Веровић у 19. вијеку населили у горњомилановачко насеље Брђани. У литератури се може наћи податак да од Веруха потиче и презиме Парандило или Парандиловић из Лучица код Пријепоља.

Мислим да би се род Веруха могао посматрати као стариначки у жупи Брсково.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5790
Одг: Старо српско становништво жупе Брсково
« Одговор #45 послато: Фебруар 04, 2025, 09:22:49 пре подне »
Заборавих да поменем да роду Веруха по свој прилици припадају и Јоксимовићи из Добрача код Ариља, који су радили дубински тест. О њима је раније говорено:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3437.msg199710#msg199710

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5790
Одг: Старо српско становништво жупе Брсково
« Одговор #46 послато: Фебруар 05, 2025, 11:16:31 пре подне »
Прегледајући насеља и родове на подручју Колашина, наишао сам на податак о једној породици која се прилично давно са подручја Колашина иселила у Конавле. Ради се о конавоској породици Аркулин у насељу Ловорно, за коју се дословно наводи: "Аркулини (једнина Аркулин, 6 кућа, Св. Ана) су, по предању, старином са Шипана, гдје их има и данас. По једном анонимном запису су досељени из Скрбуше код Матешева. У мјесту је 1673/4, била задруга Пера Николина Аркулина са 7 чланова."

Прилично сам сумњичав према подацима који говоре о сеобама које и немају баш неку миграциону логику, али овдје ми је пажњу привукло мање више тачно навођење насеља, јер насеље Скробуша код Матешева заиста постоји. Извор овог податка налази се, колико сам схватио, у неком необјављеном неауторизованом рукопису који се води под називом "Anonymus, Разни исписи о Конавлима од најстаријег доба до 1807. године. Овај рукопис, у коме се разликује 13 рукописа, сада је власништво Влаха Рамадана у Водовађи".

У раду "Конавли" од Јована Вукмановића, поред Аркулина наводи се још родова досељених у Конавле из Црне Горе и Брда, са тачним навођењем насеља из којих су дошли. Спис из којег је Вукмановиће преузимао податке ову сеобу смјешта у сам крај 14. вијека и борбе између Црнојевића и Балшића. У тексту се даље наводи:



Не вјерујем да ова сеоба допире до времена Црнојевића и Балшића, реалније ми је да се десила у неко скорије вријеме, можда у 16. или 17. вијеку. Сами Аркулини су у Конавлима пописани 1670-тих. Можда је повезана са противтурским покретима у Брдима и Црној Гори током Кандијског рата, средином 17. вијека. У сваком случају, горњи списак може бити драгоцјен извор за поријекло неких родова.
« Последња измена: Фебруар 05, 2025, 11:18:09 пре подне drajver »