Опште телесне особине кучких Срба (Др Јован Ердељановић)

[Небојша]

Јован Ердељновић је, боравећи у Кучима почетком 20. века, извршио испитивање телесних особина људи из тог краја (близу 400). Том је приликом издвојио пет основних типова (уз мноштво мешаних). Нигде конкретно не спомиње и одређене расне типове, али заправо нам ови описи дају увид у то. Резултати се умногоме поклапају са антрополошким истраживањима становништва Западног Балкана.

Издвојићу овде описе тих типова. Већ смо то поставили негде на форуму, па нећу дословце цитирати Ердељановића (може се наћи у студији о Кучима), већ ћу навести главне одлике и ком типу би оне одговарале.


Главни типови у кучких Срба

а) Црномањасти тип округле главе

Висок и крупан стас, широко лице (четвртасто), истакнуте јагодице, јака и масивна вилица. Нос нарочито снижен у корену, шири се постепено ка ноздрвама. Чело је високо и широко, са обе стране често постоји по једна чворужица. Лобања је брахикефална, глава је уопште велика и одликује се округлином. Тело је доста здепасто и снажно. Постоји склоност ка гојењу у зрелијим годинама. Ово је најчешћи од свих црномањастих типова.

Реч је по свему судећи о комбинацији динарац-кромањонац. Телесне особине углавном упућују на робустног кромањонца (може се повезати са словенским сеобама), док је пигментација и уопште израз динарски (старосбалкански утицај).





б) Црномањасти тип кратке главе и висока раста

Висок и витак стас, дугачки удови, глава кратка и висока, лобања некад и мезокефална. Достиже уопште највећу висину међу свим типовима. Лице је дуго и уско, чело умерено високо и широко. Врат је дугачак. Нос висок у корену, прав, некада и кукаст. Очи мрке, или тамно-мрке, коса мрка.

Ово је класични динарски тип. На основу већег броја археолошких налазишта, типичан за предсловенско становништво Западног Балкана.





в) Црномањасти тип дуге главе

Раста је највише средњег, тела доста мршава и ситна. Пигментацијом готово да се не разликује од претходног типа, иако може имати и много загаситије тонове. Лице је узано и дугуљасто, нос висок и узан, често мало повијен. Чело је право и пуно, очи су крупне, лобања је долихокефална. Овај тип је врло редак.

Реч је о медитеранској раси. Присутна на тлу Балкана још од неолита. На старим налазиштима среће се у бронзаном добу, као и у римском периоду (Виминуцијум и др.).

Слика 23 лево - тип а, десно - тип в.




г) Плави тип округле главе

Ово је најчешћи од плавих типова, а чини се се да је заступљен у Кучима више него и један други тип. Обично је средњег раста. Очи су велике и плаве, или тамно-плаве. Лице је округласто, широко, са истакнутим јагодицама. Нос је умерено висок и широк, па се и даље постепено шири (често прћаст). Чело је високо, широко и неретко испупчено. Лобања је кратка и скоро сасвим округла. Као и код првог црномањстог типа, телесни делови су обли. Оно мало пуначких људи које је Ердељановић срео у Кучима, сви припадају овоме типу.

По свој прилици је реч о источноевропском типу (балтид и сличне форме). Пронађен код нас на касносредњовековним некрополама Сомбор и Сента. Свакако се може везати за новопридошле Словене.



жена десно


Рекао бих да је најпознатији типични представник овога типа из Куча, чувени војвода Марко Миљанов



д) Плави тип дугуљасте главе

Раста средњег, или високог, али не онако сувог и жилавог као у другог црномањастог типа (класични динарац). Коса је плава, или тамно-плава, очи плаве. Лице је уско и дуго, нос висок у корену, узан, прав, или мало повијен. Глава је уска и дугуљаста. Овај тип је много ређи од првог плавог типа.

Ово је нордијски тип. Његово присуство повећава се наког Велике сеобе народа, упливом словенских и германских племена. Присутан на Балкану и током бронзаног доба.





Мешовити типови у кучких Срба

Издвојио бих тип који је Ердељановић окарактерисао као тамно плави тип. Одликује се средњим растом, узаним, али не много дугачким, више овалним лицем. Тамно плавим, или сивим очима, тамно плавом, или смеђом косом. Нос је висок и грбаст, чело високо и широко, а глава кратка и округла.

Све упућује да је овде реч о норичком типу. Мешавини динарца и плавих типова округле и дугуљасте главе.






Арбанаси

Међу кучким Арбанасима срећу се сви они и чисти и мешани типови који се срећу и код Срба. Загаситија коплексија је код њих ипак чешћа него у Срба. Код њих је и више црномањастих типова средњег раста и дуге главе.



Такође, издваја се код Арбанаса и један посебан тип, који је Ердељановић назвао високи, чисто арбанашки тип. Ово није ништа друго до динарски тип, са карактеристичним узаним и шиљатим носем, који чини да средњи део лица изгледа као извучен напред и одаје утисак птичије физиономије.

На крају, с обзиром на испреплетаност типова, аутор тврди да би се већином тешко могло о једном Кучу рећи, да ли је Србин или Арбанас, кад не би било разлике у ношњи. Томе треба додати, да су се они много чешће женили Српкињама него Срби Арбанашкама, а то су морали чинити због својих честих завада с Арбанасима преко Цијевне.


Литература:

- Др Јован Ердељановић, Кучи, племе у Црној Гори, 1907
- Др Живко Микић, Антрополошка структура становништва Србије, 1988
- Тибор Живковић, Ромеји и Словени, 2000