Аутор Тема: Скадарски земљишник  (Прочитано 16564 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10218
  • I2a S17250 A1328
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #60 послато: Јануар 04, 2021, 10:10:44 пре подне »
Није тешко наћи већину ових насеља и данас. Изводљиво је преко гугл-мапа.
Треба само пратити редослед навођења насеља и препознати неке изобличене данашње топониме.
Својевремено сам баш то радио и већину насеља сам нашао. Сконцентрисана су око Скадра и Купелника (Коплик), затим са јужне стране Језера, низ Бојану, и на море, око Велипоља, Медове и Љеша.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ivanc79

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 221
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #61 послато: Јануар 04, 2021, 06:34:10 поподне »
 Cita de Baleza?   :-\

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8776
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #62 послато: Јануар 04, 2021, 07:10:33 поподне »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ivanc79

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 221
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #63 послато: Јануар 04, 2021, 07:44:25 поподне »
Вероватно је у питању средњовековни град под именом Балеч.

https://en.wikipedia.org/wiki/Bale%C4%8D
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8_(%D0%B6%D1%83%D0%BF%D0%B0)

Убих се тражећи! Хвала  :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10218
  • I2a S17250 A1328
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #64 послато: Јануар 04, 2021, 08:27:04 поподне »
Вероватно је у питању средњовековни град под именом Балеч.

Балеч 1/1
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже El Greca

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #65 послато: Децембар 21, 2024, 08:33:44 поподне »
Ова тема већ дуго није актуелна, али с обзиром да је мени лично занимљива и да је истражујем, занима ме ко су заиста били људи који су живели у селима Кадарун (Caldiron) и Купелник ( Copenico). Конкретно, два поменута села су очигледно била властелинство манастира Св. Арханђела из Призрена, с обзиром да их је цар Душан поклонио манастиру, што је забележено у Светоарханђелској повељи. Овде су постављене занимљиве хипотезе о пореклу неких становника Кадаруна, посебно мислим на оне које је поставио члан Зоран В. ... који колико видим већ дуго није активан, али ако ипак види неко обавештење о новој активности на овој теми на форуму, ја бих волела да га питам на основу чега је поједине становнике Кадаруна (мислим на оне Grichigne) повезао са тадашњим локалним владарским породицама, а богами и са Немањићима?

Зар нису у питању само обични себри или евентуално солкалници, који су просто радили на манастирском властелинству? Томас Србин је био истовремено и главар и пронијар села, па чак и ако Кадарун и Купелник нису били класичне проније и имали су известан степен аутономије, зар би чланови било које великаше породице, чак и ако су избегли ту из Епира, имали над собом тамо неког Томаса Србина..? Односно било кога? И зар би дошли ту да буду пуки поданици Млетачке републике и бавили се виноградарством како би снабдевали вином сам манастир, али и скадарску тврђаву.

Или, под претпоставком да су заиста у питању замонашени чланови великаше породице, да ли би њих ико третирао као обичне Себре? Или можда и би, ако  се тада подразумевало да и бивше племство, једном када постану монаштво - више немају никакав специјални третман?

На крају, да ли се ти Grichignichi , можда могу повезати са деспотом Оливером Гркињићем? Многи историчари сматрају да се он пред крај живота заправо замонашио, једино нису сагласни у томе да ли је он пистао монах Каливит или монах Доротеј? Соловјев сматра да је био рођак цара Душана, владао је "грчким" земљама, да ли се он могао ту наћи са делом свог такође замонашеног потомства? Додуше, у време пописа више није био жив, али можда је доспео ту раније.. Како год, мени се све ово чини мало вероватним и пре сам мишљења да се ради о зависном делу становништва (себри), а не о замонашеној властели. Ипак, ако Зоран В. ово прочита, било би ми драго да се надовеже. И други су добродошли ако им је ово занимљиво.


Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8776
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #66 послато: Децембар 23, 2024, 10:26:51 пре подне »
Ова тема већ дуго није актуелна, али с обзиром да је мени лично занимљива и да је истражујем, занима ме ко су заиста били људи који су живели у селима Кадарун (Caldiron) и Купелник ( Copenico). Конкретно, два поменута села су очигледно била властелинство манастира Св. Арханђела из Призрена, с обзиром да их је цар Душан поклонио манастиру, што је забележено у Светоарханђелској повељи. Овде су постављене занимљиве хипотезе о пореклу неких становника Кадаруна, посебно мислим на оне које је поставио члан Зоран В. ... који колико видим већ дуго није активан, али ако ипак види неко обавештење о новој активности на овој теми на форуму, ја бих волела да га питам на основу чега је поједине становнике Кадаруна (мислим на оне Grichigne) повезао са тадашњим локалним владарским породицама, а богами и са Немањићима?

Зар нису у питању само обични себри или евентуално солкалници, који су просто радили на манастирском властелинству? Томас Србин је био истовремено и главар и пронијар села, па чак и ако Кадарун и Купелник нису били класичне проније и имали су известан степен аутономије, зар би чланови било које великаше породице, чак и ако су избегли ту из Епира, имали над собом тамо неког Томаса Србина..? Односно било кога? И зар би дошли ту да буду пуки поданици Млетачке републике и бавили се виноградарством како би снабдевали вином сам манастир, али и скадарску тврђаву.

Или, под претпоставком да су заиста у питању замонашени чланови великаше породице, да ли би њих ико третирао као обичне Себре? Или можда и би, ако  се тада подразумевало да и бивше племство, једном када постану монаштво - више немају никакав специјални третман?

На крају, да ли се ти Grichignichi , можда могу повезати са деспотом Оливером Гркињићем? Многи историчари сматрају да се он пред крај живота заправо замонашио, једино нису сагласни у томе да ли је он пистао монах Каливит или монах Доротеј? Соловјев сматра да је био рођак цара Душана, владао је "грчким" земљама, да ли се он могао ту наћи са делом свог такође замонашеног потомства? Додуше, у време пописа више није био жив, али можда је доспео ту раније.. Како год, мени се све ово чини мало вероватним и пре сам мишљења да се ради о зависном делу становништва (себри), а не о замонашеној властели. Ипак, ако Зоран В. ово прочита, било би ми драго да се надовеже. И други су добродошли ако им је ово занимљиво.

Господин је имао агенду да докаже како је племе Бјелопавлића директан наследник Немањића преко Симеона Синише, ако се добро сећам, отуд све те невеште конструкције. Не бих превише обраћао пажњу на то да сам на вашем месту.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже El Greca

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #67 послато: Децембар 30, 2024, 09:57:20 пре подне »
Ух, хвала на одговору у сваком случају, мислила сам да нико неће одговорити.

Сваки труд да се нешто проучи, па чак и постављање неких хипотеза, базираних на озбиљном проучавању и повезивању података сакупљених на тај начин јесте вредан труда, али није добро имати агенду, тј. кренути у истраживање са већ предетерминисаном намером да се нешто докаже, онда лако обманемо сами себе. Сви би ми волели да имамо племићко порекло и у истину, живот је рингишпил, некад се окрене овако, некад онако - данас јеси сутра ниси, има много потомака некадашњег племства међу обичним сељаштвом, посебно потомцима ратничких дружина Црне Горе и далматинских Морлака. Али треба бити обазрив, реалан, преиспитивати и сумњати у све и то након дубоког залажења у штиво, литературу, а интернет није довољан, треба ићи у библиотеке , али и на терен, у архиве , на гробља предака и у места за које се предпоставља да су боравили.

Не бих никога аутоматски дисквалификовала, јер изношењем хипотеза и аргументованом дискусијом и анализом можда и можемо доћи до неких истинитих закључака. Ако неко негде и греши не значи да греши у свему, јер се многи српски великаши заиста и јесу монашили у својим позном годинама, а у турбулентним временима када се српско царство распадало, јачао утицај католицизма на тим просторима, уз истовремени продор ислама са Турцима. Многи од њих су постајали великосхимници, дакле, одрицали би се свега и тешко да би неко у њима препознао некадашње моћнике. Можда је то била и нека врста камуфлаже како би се сачувао голи живот и потомство и добило на времену за сеобе у друге крајеве, у којима су настављали да живе, а како друго у то време него као ратници и сточари. Једино су они који су прешли у католицизам или ислам могли задржати племићки статус, али нису то сви желели, радије су постајали део народа и делили судбину са њим. Зато су за мене летитимне претпоставке да међу тим обичним народом има племићких предака, али као што рекох, стварно не треба олако срљати у закључке.