Поштовани господине Селаковићу!
Пријатно сте ме изненадили брзином одговора са обиљем донетих података. Истина, као старом истраживачу углавном ми је све познато, но, свакако није сметња да се неки од њих и понове на "Пореклу" и евентуално изазову нову реакцију заинтересованих.
Претпоставио сам с којом широм намером сте упутили позив, а Ваше презиме и претпостављено порекло ме је упућивало на то. Додао бих само, колико да покажем колико смо сви међусобно повезани, или како то имамо обичај да кажемо - колико је свет мали - да је моје порекло из Глоговца у Мачви, а исто тако и моје бабе из једне и данас прилично велике фамилије Милосављевић. У неким чудом сачуваном Протоколу крштених, за године 1837-1843, садашње цркве Св. апостола Петра и Павла у Глоговцу, постоје и подаци о Милосављевићима и њиховом кумству из прилично удаљених Грнчара, што је у то време био јако редак обичај. Како су тада Милосављевићи били доста јака трговачка фамилија, поред осталог бавећи се и трговином свиња са Ћесаријом, давши у 19. и почетком 20. века чак два посланика - није никакво изненађење да су се путем брака кћери посланика Живана, Ангелине и ородили са моћном и чувеном фамилијом Самуровић из Мачв. Прњавора. Уз овај податак, додао бих и нешто што ће вама бити и интересантније, имајући у виду да носите презиме које и није тако често, а асоцира управо на нека већа померања и мењање станишта вашег рода.
Селаковића, колико ми је познато сада нема у Мачви, премда, то се да истражити и нисам сигуран у тачност напред реченог. Међутим, у Глоговцу и неким другим местима Мачве сам имао прилику да се сретнем са овим презименом. С тога би ме занимало да ли је слава ваше фамилије Св. Јован, баш као и моја или нека друга? Ако се не варам, као и већина становништва Мачве, Селаковићи су на ове терене ипак стизали преко Дрине.
Када је реч о Мијаиловићима, разлог мога јављања и није превасходно био да би се обезбедило бесплатно тестирање. Уколико се одлуче за тај корак, потребна сума им неће представљати проблем. Важније ми је било да се и њихово истраживање подстакне овим јављањем и евентуално обједине истраживачки напори уз помоћ неког евентуалног далеког рода.
Сложио бих се са вама када је реч о скептицизму, имајући у виду њихову славу. Са друге стране, чињеница је и да су славе ипак мењане из разноразних разлога, а да у овом случају сукоб са Турцима може бити итекакав мотив да се осим станишта промени и слава. Лично ми је најчудније да се у - рекао бих богатој литератури када је реч о Дабићима - нигде не помиње ова грана тога рода. Највероватније да би се и ова енигма дала решити тестирањем како самих Мијаиловића, тако и других потенцијалних припадника овога рода. И без обзира на наш скептицизам, треба рећи да сами Мијаиловићи - неки од њих су високи интелектуалци - готово да немају дилему, јер знају да су их у селу називали и Дабићима, тако да је укорењеност предања можда најбољи доказ да су ипак управу. Пожелећемо им да тај циљ и остваре, а вама најлепше хвала на одговору и учињеном напору да дате допринос истраживачкој страсти, како "Порекла", тако и заинтересованих породица.
