Српске земље у средњем веку

[Ивица Јовановић]

Нешто ми је сумљиво око те крстионице. Нисам нашао податак ни о једном кнезу Вишеславу код Хрвата, Словенаца, Карантанаца и слично. А тражио сам својевремено када је била опа манифестација обележавања кринисања Карла Великог па су је излагали.

[Слобо]

Нешто ми је сумљиво око те крстионице. Нисам нашао податак ни о једном кнезу Вишеславу код Хрвата, Словенаца, Карантанаца и слично. А тражио сам својевремено када је била опа манифестација обележавања кринисања Карла Великог па су је излагали.

https://m.youtube.com/v/SsHfuDvVH4c
Од 1.21 мин г Алексић говори о томе

[Бакс]

https://m.youtube.com/v/SsHfuDvVH4c
Од 1.21 мин г Алексић говори о томе

У књизи Српске земље пре Немањића је све то лепо описао и пружио доказе. Одлична књига, треба је прочитати.

[Nebo]

[Malesevic]

У књизи Српске земље пре Немањића је све то лепо описао и пружио доказе. Одлична књига, треба је прочитати.

У вези са овом темом: <a href="https://www.youtube.com/v/mQL12_ohMls" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/mQL12_ohMls</a>

Srbija pre Nemanjića - dinastija Vlastimirovića | HistoryCast, ep. 52

[drajver]

Да ли је неко упознат са пројектом Аустријске академије наука под називом:

Beyond East and West: Geocommunicating the Sacred Landscapes of "Duklja" and "Raška" through Space and Time (11th-14th Cent.)

Пројекат изгледа доста амбициозно замишљен, као нека велика база српског средњовековља (уз кориштење нових технологија). Проблем је само што се простор уопште не третира као средњовјековна Србија, већ као Рашка и Дукља и потенцира се тобожња разлика у вјери и културним утицајима.

https://maps-of-power.oeaw.ac.at/projects/holdura#results
https://map.geo.univie.ac.at/bew/

[Небо_Сав]

Да ли је неко упознат са пројектом Аустријске академије наука под називом:

Beyond East and West: Geocommunicating the Sacred Landscapes of "Duklja" and "Raška" through Space and Time (11th-14th Cent.)

Пројекат изгледа доста амбициозно замишљен, као нека велика база српског средњовековља (уз кориштење нових технологија). Проблем је само што се простор уопште не третира као средњовјековна Србија, већ као Рашка и Дукља и потенцира се тобожња разлика у вјери и културним утицајима.

https://maps-of-power.oeaw.ac.at/projects/holdura#results
https://map.geo.univie.ac.at/bew/

Па лепо то назива народ - Бечко-Берлинска школа, а ми им  не верујемо...   

[barbarylion]

Па лепо то назива народ - Бечко-Берлинска школа, а ми им  не верујемо... 

Na kraju neće ni biti Srba kako su krenuli.

[Ивица Јовановић]

нека пишу шта год хоће само нека ставе лепу слику

[drajver]

нека пишу шта год хоће само нека ставе лепу слику

На страну интерпретације, мени се свидјела сама идеја презентације, са 3D моделима средњовјековних споменика, повезивањем података са конкретним локацијама на картама, навођењем изворних докумената.

Жалосно што се у нашим институцијама није направило нешто слично. Овако испаде да нам Аустријанци презентују национално наслеђе уз наравно своју верзију приче.

[Malesevic]

Ради се у принципу о пројекту који је нека врста наставка истраживачког пројекта "Tabula Imperii Byzantini" који се у Аустрији спроводи од 1966. године и који се бави истраживањем историјске географије Византијског царства од 4. до 15. века.

Нисам улазио у тематску интепретацију овог што се наводи, али видим да се углавном наводе као извори аутори са наших подручја.

[Malesevic]

<a href="https://www.youtube.com/v/noVmoibvr5I" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/noVmoibvr5I</a>

Одлична епизода о Душановом законику.

[Malesevic]

https://www.academia.edu/126913332/together_with_B_VRANEŠEVIĆ_M_HERNÁNDEZ_CORDERO_and_J_TRIPPS_Towards_the_Imperial_Dignity_A_Contribution_to_the_Study_of_the_Imperial_Crown_of_King_Stefan_Uroš_III_Dečanski_in_the_Cetinje_Monastery_Zbornik_Matice_srpske_za_likovne_umetnosti_52_2024_27_50?email_work_card=title

Научни рад Др. Михаила Поповића (са сарадницима) о круни Стефана Дечанског у Цетињском манастиру. Урађена је 3Д-анализа. Аутори долазе до следећег закључка:

Круна краља Стефана Уроша III Дечанског, која се данас чува у Ризници Цетињског
манастира и која је служила као главна регалија приликом крунисања књаза, будућег краља,
Николе I Петровића Његоша у Црној Гори, до данас није у целости проучавана и, чини се,
није привлачила у довољној мери пажњу истраживача. У овом раду, користећи различите
методолошке приступе из домена историје, историје уметности и уз коришћење Structure from
Motion Multi-View Stereo (SfM−MVS), приступили смо обради и анализи круне како бисмо
разумели њену употребу и значај, одредили њену евентуалну аутентичност спрам средњове-
ковне круне краља Стефана Дечанског, како је представљена у уметности, те место настан-
ка и, уколико је могуће, датовали. Пажљивије испитивање њеног облика и занатских техника
открива да се ради о техници емајла, као и употреби драгог камења и бисерног веза која да-
тира из XVII, XVIII и XIX века, и као таква састављена је око 1840. године.

[Ивица Јовановић]

У тексту пише да тек треба да се уради анализа драгог камења. Можда је камење било делом оргиналне круне. Ако пратимо историјске прилике круна Немањића је могла завршити на много места укључујући и Рим преко Босне. Јер круна Тврткова несумљиво личи на круну на новцу ранијих Немањића. Стручњаци кажу да је било више круна које су се користиле у зависности од прилике. Једна западног типа која је била за кореспонденцију са западом и једна византијског типа које је служила за кореспонденцију са истоком. На фрескама су углавном те источног типа, попут камилавке што су. Што се љиљана у српској хералдици тиче, обично се везују за долазак Јелене Анжујске али се прелази преко чињенице да су их и венецијански дуждеви (Дандало) користили. Мислим да су дошли са Аном.