Племе Васојевићи (I)
Српска племена немањићског поријекла (I)
Сарадници Цвијићеви на проучавању црногорско-брђанских племена, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, у своме раду Васојевићи у Црногорској Граници, који је штампан у Насеља српских земаља (књ. II. стр. 536), забиљежили су ово народно предање о поријеклу Васојевића племена: „Народно предање прича да су некад из Херцеговине, доселила на Кчево четири брата: Васо, Красо, Ото и Озро. Неки кажу да им је Пипо био брат. На Кчеву им се не допадне, те се крену даље, пут истока, да траже где ће се населити. Пошто је Озро био хром, и како још тада није било готово никаквих путева, он није могао путовати преко црногорских крша, те се устави код некаква богата човјека, чијом се кћери ожени. Кад су му синови одрасли, отјерају своју ујчевину и Кчево остане само њима. Тако су постали Озринићи. По једном казивању, Ото и Красо су остали под Хумом Хотским, одакле се Красо преселио у Крастаниће, а Ото ту ocтанe. Други, опет кажу, да су сва тројица дошла на Ножицу, па се Ото и Красо вратили, а Васо с породицом ту остао. Лијева Ријека, у којој се Васо доселио, није тада била насељена. О своме родоначелнику причају Bacojeвићи да је од Немањића; наиме Вукан Немањић имао је сина Костадина, Костадин Васоја, Васоје Стефана, Стефан опет Костадина, а Костадин Васа, који се у Лијевој Ријеци населио и од којег су Васојевићи. Васа је с породицом дошао преко Вјетреника на Јаблан, и тај је нашао једног братоношког кнеза, с којим се побратимио и код његове куће оставио породицу, а он пошао заједно с побратимом кроз Лијеву Ријеку да разгледа земљу. Уз помоћ побратима направи кућу.“
Поменута дна испитивача у своме другом штампаном раду са насловом Вacojeвuhu у Турској граиици („Нассља" књ. III. стр. 700), говорећи о насељавању Срба у жупи Будимљу, који су ту остали до Косова, наводи ово: „После Косова ови се Срби иселе, због турског зулума, у Херцеговину, те Васојевићи и Будимље остану пусти. По једном предању, ови су Срби били од Немањића, па су преко Херцеговине дошли на Кчево и одатле се опет населили у својој старој постојбини, под именом Васојевићи.“
Др Р. Вешовић у своме дјелу Племе Васојевићи (стр. 88) доноси ово предање за племенског претка Васојевића: „Он је старином од рода Немањића, од краља Милутина, неки веле да је од Вукана. Од Вукана је Костадин, од Костадина Васоје, од Васоја Стеван, од Стевана Костадин (други), од Костадина Васо. Мало друкчије казује неки, како је Васо „од другог брата Краља Немањића“, и да су једно с Немањићима који су славили Св. Аранђела, исту славу коју славе Васојевићи. Многи с тога објашњавају како су стари Васојевићи благодарећи највише овој својој жици од Немањића“ одржали своју чисту крв“, свој „властелински сој“ и очували један „неподијељени род од Косова“. Отуда увјерење, да су прије српског државног слома преци племена били високо племство, а послије пада Немањића државе да су ти преци измицали у још слободне земље Херцега Стјепана, ступили су затим до Приморја и због туђинаца, отуда прешли у горње стране Иван-беговине. По истом предању војвода Васо је био у блиском сродству са Херцегом Стјепаном.
ИЗВОР: Динарска племена Немањићског поријекла, Милан Карановић
Одабрао и приредио: Војислав Ананић