Колико мушких предака у низу знате?

[Аксић]

Колико је Ваше познавање предака? Колико пасова знате да набројите? Да ли су се јављала нека имена у родослову која су сада ретка или која више не постоје, која су та имена, пишите све што знате... 

[Окир СРБ]

Што се тиче мушке лозе (род Демића), на основу историјских извора дошао сам до 1810. године, а на основу предања до 1750. године.

Мушка линија, почевши од мене:
- Петар (1991)
- Мирко (1964)
- Душан (1938)
- Петар (1900)
- Михаило (1864)
- Марко (1836)
- Симеон (1810)
- Јово/Јаков (1780)
- Арсеније (1750)

[Аксић]

Свака част Петре!

[Аксић]

Што се тиче мушке лозе (род Демића), на основу историјских извора дошао сам до 1810. године, а на основу предања до 1750. године.

Мушка линија, почевши од мене:
- Петар (1991)
- Мирко (1964)
- Душан (1938)
- Петар (1900)
- Михаило (1864)
- Марко (1836)
- Симеон (1810)
- Јово/Јаков (1780)
- Арсеније (1750)

Знаш ли имена браће од прадеде, чукундеде, наврндеде итд. ?

[Окир СРБ]

Знаш ли имена браће од прадеде, чукундеде, наврндеде итд. ?

Знам уназад до 1864. године.
Покушаћу набројати све што знам.

- отац има двије сестре:
1. Љубица (1967), удата у Вуковиће из Моштанице (општина Петриња, Банија)
2. Душанка (1973), удата у Чикаре из Петковца (општина Петриња)

- ђед је имао четворо браће и три сестре:
1. Милка (1923-2001), није се удавала
2. Ана (?), умрла као дијете
3. Мирко (1929-1999), жењен Србијанком из околине Младеновца
4. Ђуро (1931-2001), жењен из Вукићевића из Драготине (општина Глина, Банија)
5. Драга (?), умрла као дијете
6. Бранко (1936), жењен из Тодоровића из Драготине (општина Глина, Банија)
7. Драган (1942-2000), жењен Хрватицом из Загорја

- прађед је имао три брата и три сестре:
1. Стоја (?), удата у Демиће (Чекрлише) из Класнића (општина Глина, Банија)
2. Миља (?), удата у Сарапе из Класнића (општина Глина, Банија)
3. Манда (?), удата у Јанусе из Брубна (општина Глина, Банија)
4. Раде (?-1918), жењен Миљком из Дабрине (општина Глина, Банија), нисам сигуран за њено презиме
5. Ђуро (1892-1967), жењен Американком из Пенсилваније
6. Милан (1906-1973), жењен прво из Кљајића из Класнића (општина Глина, Банија), па из Ресановића из Класнића (општина Глина)

- шукунђед је био јединац (Михаило, рођен 1864. године)

Ево како изгледа моја директна линија:

[Аксић]

Мој родослов је углавном на основу усменог предања, ништа ми није помогао један попис из 1911. иако се у њему помињу старци и до седамдесет година, пописани по очевом имену, јер ја сам већ све то знао.

Моја линија:

Најстарији предак је Крста родоначелник, и по њему је настао род Крстићи који се временом и прираштајем увечавао. Моје ново презиме је по чукундеде, настало после Другог светског рата. Мој прадеда Вељко је носио презиме Савић по деда Сави, али је након очеве смрти, мој деда узео презиме по деда Акси, док је рођени дедин брат остао Савић. Ја сам седма генерација рођена у једно исто село.

- Александар (1986)                         
- Живорад     (1961)
- Стојадин     (1921)
- Вељко        (1892)
- Акса          (око 1860.)
- Сава          (око 1830.)
- Цветко       (око 1800.)
- Бојко          (око 1770.)
-   ?             
- Крста         (око 1710.)       

[Аксић]

Што се тиче мушке лозе (род Демића), на основу историјских извора дошао сам до 1810. године, а на основу предања до 1750. године.

Мушка линија, почевши од мене:
- Петар (1991)
- Мирко (1964)
- Душан (1938)
- Петар (1900)
- Михаило (1864)
- Марко (1836)
- Симеон (1810)
- Јово/Јаков (1780)
- Арсеније (1750)

Оно што ми је пало за око је да се скоро сва ова имена могу наћи у мој родослов.

[Александар Невски]

Ево и мойе мушке лозе, почев од найстарийега поузданога:

поп Михаило (рођен у првой половини 17. вѣка на Кчеву)
Батрић
Пейо
Милош
Байо
Драго
Ђукан
Саво
Периша
Вуксан
Петар
Александар Невски
и има йош йедан иза мене (Владо).

Милоша и Бая са йош шесторицом браће и рођакъ су убили Турци Аровићи из Подгорице, негдѣ у другой половини 19 вѣка. А Ђукана Драгова су убили Радоњићи из Бандићъ.

Од другога са списка Батрића постойи друга грана, са другим презименом чийи припадник йе испитан, и слаже се по налазу са мном. Значи, прѣдање йе провѣрено и тачно.

[вујас]

Вујо
Бајо
Сава
Јован
Спасенија
Танасија
Јован
Јован
Вељко
Мирко
Небојша

Захваљујући млетачком попису из 1709. и Јерковићу, сада знам и имена предака пре Вуја, а то су највероватније Стојак и Радоша. Дакле, има доста старих и необичних имена.

Невски, ако могу да питам, шта ти значи оно "Моя У-ДНК: Х1а-М82, ускоро найбройния у Србийи"? Нисам неки стручњак, али зар та ХГ не одликује Цигане? Можда ће и бити најбројнија ускоро, али што кажеш "моја"?

[Аксић]

Вујо
Бајо
Сава
Јован
Спасенија
Танасија
Јован
Јован
Вељко
Мирко
Небојша

Захваљујући млетачком попису из 1709. и Јерковићу, сада знам и имена предака пре Вуја, а то су највероватније Стојак и Радоша. Дакле, има доста старих и необичних имена.

Невски, ако могу да питам, шта ти значи оно "Моя У-ДНК: Х1а-М82, ускоро найбройния у Србийи"? Нисам неки стручњак, али зар та ХГ не одликује Цигане? Можда ће и бити најбројнија ускоро, али што кажеш "моја"?

Прадед и чукундед носе исто име... Да ли ти је прадед посмрче..,рођен после очеве смрти? због тога је добио име по оцу или?

[вујас]

Прадед и чукундед носе исто име... Да ли ти је прадед посмрче..,рођен после очеве смрти? због тога је добио име по оцу или?

Чукундед је умро пред други рат, а прадед почетком седамдесетих. Стварно не знам зашто су имали исто име.

[Аксић]

Петре,

Брат од твог прадеде Ђуро, он се заувек одселио у Америку и тамо је умро? Да ли је имао са Американком потомство..., ако јесте има те ли ви некакав контакт са његовим потомцима,  знају ли они српски?

[Аксић]

Ево и мойе мушке лозе, почев од найстарийега поузданога:

поп Михаило (рођен у првой половини 17. вѣка на Кчеву)
Батрић
Пейо
Милош
Байо
Драго
Ђукан
Саво
Периша
Вуксан
Петар
Александар Невски
и има йош йедан иза мене (Владо).

Милоша и Бая са йош шесторицом браће и рођакъ су убили Турци Аровићи из Подгорице, негдѣ у другой половини 19 вѣка. А Ђукана Драгова су убили Радоњићи из Бандићъ.

Од другога са списка Батрића постойи друга грана, са другим презименом чийи припадник йе испитан, и слаже се по налазу са мном. Значи, прѣдање йе провѣрено и тачно.

Презиваш се по предку из десетог појаса, зар не?

[Александар Невски]

Презиваш се по предку из десетог појаса, зар не?

Йесте, Батрићевић.

[Amicus]

По мушкој линији, до сада сам успео да прикупим податке за укупно седам генерација, од тога само она најстарија није неким писаним документом потврђена. Што се тиче имена, од шездесетак до сада прикупљених, необичнија су можда само Милић и Димшо, од којих је прво уједно и име најстаријег познатог претка.

Осим моје мушке лозе, радио сам још и мушку лозу оца моје мајке. Од њега до најстаријег познатог претка сам нашао податке за укупно шест генерација. Наравно, за неке његове млађе рођаке, та мушка линија расте за још две генерације. Име најстаријег познатог претка било је Милош, а од ређих имена јављају се још: Дионизије, Ижак, Хајдана, Омерка, Јустина и Низа.

[Окир СРБ]

Петре,

Брат од твог прадеде Ђуро, он се заувек одселио у Америку и тамо је умро? Да ли је имао са Американком потомство..., ако јесте има те ли ви некакав контакт са његовим потомцима,  знају ли они српски?

Да, Ђуро је умро у Пенсилванији 1967. године, као George Demick.
Са Американком је имао двије кћери и једног сина (George Albert Demick, рођен 1931. године). Његов син (George Albert Demick) је још у животу, има једног сина (George Demick, рођен 1963. године). Ђурин унук (George Demick) има два сина (Taylor Demick, Carson Demick).
Ступио сам у контакт са Ђуриним унуком прије нека два мјесеца. Свјесни су да је Ђуро поријеклом Србин, али не знају српски језик.

[Аксић]

По мушкој линији, до сада сам успео да прикупим податке за укупно седам генерација, од тога само она најстарија није неким писаним документом потврђена. Што се тиче имена, од шездесетак до сада прикупљених, необичнија су можда само Милић и Димшо, од којих је прво уједно и име најстаријег познатог претка.

Осим моје мушке лозе, радио сам још и мушку лозу оца моје мајке. Од њега до најстаријег познатог претка сам нашао податке за укупно шест генерација. Наравно, за неке његове млађе рођаке, та мушка линија расте за још две генерације. Име најстаријег познатог претка било је Милош, а од ређих имена јављају се још: Дионизије, Ижак, Хајдана, Омерка, Јустина и Низа.

Чудна имена, од сва та имена једино сам чуо за име Јустин. Којег је порекла твоја мајка?

[Amicus]

Чудна имена, од сва та имена једино сам чуо за име Јустин. Којег је порекла твоја мајка?

Они су пореклом из Барање, из околине Мохача. Ту су се доселили током 17. века, негде са простора тадашње угарске Хрватске.

[Селаковић]

Интересује ме колико данашњи људи знају својих предака. Из разговора са пријатељима - рекао бих прилично мало, јер их то не интересује, нити се у породици то посебно спомињало, а и већ дуго међу њиховим блиским прецима није ни било потребе за тим памћењем, што је разумљиво. Историјске околности учиниле су своје. Иако овај форум родословаца није репрезентативан за целу нашу популацију, поставићу једну анкету овде. Дакле колико знате предака, ограничићу се на чисто мушко линију, у низу? Немојте рачунати себе и своје потомство. Наведите само непрекидан низ предака, и то само сигурна имена, што из недвосмисленог породичног предања, што из истраживања. Претпостављам да ће одговор од преко 20 имена имати само Кучи и Васојевићи 

[Селаковић]

Не морате се јавно изјашњавати, на почетку разговора постављена је анкета (не види се ако пратите само "најсвежије поруке на форуму".

[Сол]

Интересује ме колико данашњи људи знају својих предака. Из разговора са пријатељима - рекао бих прилично мало, јер их то не интересује, нити се у породици то посебно спомињало, а и већ дуго међу њиховим блиским прецима није ни било потребе за тим памћењем, што је разумљиво. Историјске околности учиниле су своје. Иако овај форум родословаца није репрезентативан за целу нашу популацију, поставићу једну анкету овде. Дакле колико знате предака, ограничићу се на чисто мушко линију, у низу? Немојте рачунати себе и своје потомство. Наведите само непрекидан низ предака, и то само сигурна имена, што из недвосмисленог породичног предања, што из истраживања. Претпостављам да ће одговор од преко 20 имена имати само Кучи и Васојевићи 

Ако пивски Вуковићи,Васовићи и бањански Пеiовићи, Кнежевићи, Поповићи (од маћедонских странах и потомци бањанске војводске куће Петровића-Бањана) испадну Дин. Сев. + поклапање  - ондах ћеш и ти Селаковићу аутоматски бити у 20 или вишем пàсу. Иначе родоначелник iе Вук, рођен око 1420.

[Wolf Sagash]

Ево моје линије

Вуко ( 17. вијек) Он је предак из предања
Тома (?-1842.)
Трифко(1796-1881)
Петар(1830-1909)
Трифко Вукан( 1878-1937)
Ђорђо( 1912-1988)
Владислав(1948-1999)

Значи 7, а у нашем роду имају двојица малаца којима се зна 9 предака по мушкој линији. Има ту година за више предака, али ја сам већином потомак из млађих линија

[vojinenad]

Не морате се јавно изјашњавати, на почетку разговора постављена је анкета (не види се ако пратите само "најсвежије поруке на форуму".

Према сачуваном предању о кнезу Богдану и његовом многобројном потомству разгранатом у преко 40 братстава и породица, број генерација од кнеза Богдана до мог сина износи 19. Проблем је само у томе што у три, четири сличне верзије имена тих најдаљих предака, синова кнеза Богдана, разликују се тако да се не може са сигурношћу рећи која је од тих верзија тачна а које друге нису. На пример, у Горњој Морачи кажу да су се Богданови синови звали Марко, Милутин и Милија, у Доњој Морачи кажу Радосав, Стојан, Дамњан, Драшко, Радован и Рашко, на Лијешњу у Ровцима кажу да су се звали Јанко, Вукота, Вуксан и Војин, а Вуковићи из Вељег Дубоког (најмање поуздан извор због хроничара који је много тога изгледа измислио) у Ровцима кажу Вукота, Раич, Вук, Вучета, Војин и Радован. За коју верзију се одлучити а које одбацити готово је немогуће одлучити се, пошто писаних извора из тог периода нема сачуваних. Од Богданових синова на даље такође постоје нека различита мишљења али су у већини ипак сагласни и могу се узети као тачни. Број пасова се у свим верзијама поклапа, а то је од 18- 20 од братства до братства, у зависности од тога колико су се брзо разрађали. Проблем са поузданошћу података сачуваних у предањима је општи проблем код готово свих племена у Црној Гори, и готово да нема племена а да не постоји барем две до три верзије имена најдаљих предака, времена када су живели и порекла одакле су доселили. Разлог томе је пре свега дуг временски период у коме је предање сачувано искључиво усменим путем јер је народ био неписмен, али такође и саплемењавање, затим укривање у ситуацијама када су се неке породице склањале због крвних освета и сл. ДНК је потврдио наше предање о заједничком претку кнезу Богдану, али и предање о томе да су се те гране раздвојиле одмах у следећој генерацији од кнеза Богдана, дакле од синова Богданових, и да су удаљене око 600 год. јер су вредности теста на 37 маркера у сагласју са  предањем о 19 генерација ако узмемо да по једној генерацији рачунамо отприлике 30-32 год.

[Brđanin]

Могу да набројим 17 директних предака по мушкој линији до Васа
Мене занима поријекло имена Батрић, доста је често код старијих генерација у овом крају. Да ли је то можда нека искривљена верзија ријечи "братић"?

[Жика]

Могу да набројим 17 директних предака по мушкој линији до Васа
Мене занима поријекло имена Батрић, доста је често код старијих генерација у овом крају. Да ли је то можда нека искривљена верзија ријечи "братић"?

Батрић можда може да сe доведе у везу са (титулом) патрикиос /patricius коју Синиша овде наводи.

Сермезијанци су били вјероватно први словенско-ромејски микс настао у Панонији.

По мом неком суду преци прото-Албанаца су били у саставу ових Куверових Бугара и заједно са Сермезијанцима су дошли на централни Балкан. Оно што је Албанце одвајало и од Бугара и од Сермезијанаца био је њихов индоевропски, сасвим другачији језик.

Ту се отвара још једно питање, стварање термина Мауровлах, Моровлах или Морлак. Јанковић је то узгред поменуо, али мислим да би ту могло да се наслути и нешто више.

"У Љетопису је забележен етноним
Моровласи,
чију су земљу заузели „Vulgari“ (1950: 45): „Затим
освајајући заузму цијелу Македонију, потом читаву
покрајину Латина, који се у оно доба зваху Римљани,
а сада се зову Моровласи (Morovlachi), то јест
Црни
Латини
(Nigri Latini)“. По освајању Македоније, они су
живели уз границе краља Владина. О овим „Бугарима“
биће касније више речи. По Константину
Јиречеку,
који
је утемељио
савремена
схватања
о Моровласима,
Морлацима,
они су потомци
тзв. Романа
односно
романизованих домородаца,
и шта више,
у време
писања
Љето­пи­са
у 12. столећу,
још увек су били
„Романи“."

Међутим, један други податак би могао да повеже причу о Сермезијанцима и причу о Морлацима, а то је податак  од даљој судбини Сермезијанаца након досељавања у Македонију.

Као вођа Сермезијанаца, замјеник Куберов помиње се и Маурос, који је остао на византијској територији код Солуна и уздигао се у визнатијској хијерархији, па је добио и титулу "patrikios and archon of the Sermisianoi and the Bulgars"

Занимљиво је да су се у Македонији разишли интереси Сермезијанаца и Куберових Бугара. Бугари су жељели покрет, а Сермезијанци који су били хришћани су жељели да остану.

Ја се сад питам, а то је смјела хипотеза, да ли су у ствари Морлаци или Мауровласи заправо ништа друго него Маурови Власи, Сермезијанци.

Некидан сам прочитао,а сад не могу да нађем да су управо Куверови људи, у византијским изворима били названи Куверијанци, по тој аналогији би и Маврови Власи могли постати Мавровласи-Морлаци.

Иначе сам Маурос је био хришћанин и по свему судећи и сам Сермезијанац.

Волио бих да чујем и мишљење осталих, да ли би се Сермезијанци могли повезати са Власима у српским средњовјековним изворима, а самим тим и херцеговачким Власима?

[Nebo]

Загорка Вавић Грос, име Батрић изводи од речи брат:

http://www.poreklo.rs/2012/05/13/prezimena-su-%C4%8Duvari-na%C5%A1eg-jezika-zagorka-vavi%C4%87-gros/

[Nebo]

ја - Милосав - Милија - Мијаиле - Милосав - Милован - Јоксим - Спасоје - Вујица - Ћетко - Илија (Илија је погинуо 1705. у доби од око 30 година).
Негде сам нашао податке и да су Илијини преци Стојан - Радован - Милутин. Али, немам неких опипљивијих доказа за то, те уписах 10 пасова. Уколико узмемо ову тројицу за веродостојне, најдаљи предак је рођен негде крајем 16. века.

[Селаковић]

Ако пивски Вуковићи,Васовићи и бањански Пеiовићи, Кнежевићи, Поповићи (од маћедонских странах и потомци бањанске војводске куће Петровића-Бањана) испадну Дин. Сев. + поклапање  - ондах ћеш и ти Селаковићу аутоматски бити у 20 или вишем пàсу. Иначе родоначелник iе Вук, рођен око 1420.

Видећемо, Сол, не могу да дочекам те резултате, мада пре тога Селковић из Кремана и ја треба да се поклопимо. Искрено, пре ћу се изненадити ако поклопим са Вуковићима него ако се не поклопим.

Код мене:

1. ја (1988)
2. отац (1945)
3. деда (1923-1945)
4. Данило (1893-1979) ж. Павлија
5. Светозар (1869-1894) ж. Крстина
6. Марко (1840-?) ж. Николија
7. Јован (~1785-1852) ж. Станојка *Јован је последњи потврђен и по предању и у документима
8. Милић ж. Милица *само предање, поуздано
---------
9. непоуздано, била су браћа Кузман и Ананије Селак, један је имао децу, а други није
10. највероватније је носио име Селак (презиме Вуковић???)

Од Милића на доле имам 95% готово стабло Селаковића (фали по неко скорије рођено чељаде)
Од Кузмана и Ананије на доле имам око 70% готово стабло Селаковића које скоро свакодневно употпуњујем

[Жика]

Загорка Вавић Грос, име Батрић изводи од речи брат:

http://www.poreklo.rs/2012/05/13/prezimena-su-%C4%8Duvari-na%C5%A1eg-jezika-zagorka-vavi%C4%87-gros/

Опрости Небо, али г. Вавић Грос је позната по бисерима. Ово од Батрић > Братић је преузела од Ломе, мада ме Лома чуди пошто пре имен а Батрић управо батритстр. 252 разматра

http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/984/AleksandarLomaEtimoloskiRecnikSrpskogJezika2.pdf?sequence=1

batriti batriti, batrim (se) impf. „hrabriti (se)Œ (RSA), obatriti pf.



NP ugarski Hrvati, obatrivati impf.; pridev batriv, -a, -o œhrabar, sr-
~anŒ (RJA), odatle batrivost f. œbodrostŒ (RSA), batrivac m. œkoji koga
bodriŒ, batrivnik œid.Œ; denominali batriviti impf. (RJA; RHKKJ),
batriveti (se), batruvati (RHKKJ); (o)batrivjeti (im)pf., batrovati
impf. œ(o)hrabritiŒ (RJA). — Od XVI v. batriti pored batoriti,
kajk. pisci (RJA).
• Verovatno kontaminat hungarizma kajk. zast. batoriti œid.Œ (< ma|.
batorit œid.Œ) i slov. *obvatriti œraspalitiŒ; up. sln. batriti, batriv.
Neposredno izvo|ewe od ma|. batorit œid.Œ (Skok 1:123; Bezlaj 1:13; Adamovi}
1976:25 sq.; Hadrovics 137) u skladu je sa arealom re~i, ali ne obja{wava na zadovoqavaju}i
na~in wen obi~niji glasovni lik (o-)batriti (Skok l.c. tuma~i ga
ma|. mno`inom batrak od bator œhrabarŒ); na mogu}nost veze sa rus.-csl. obatriti
sê < *ob-vatriti (se) ukazuje Loma 2000:605–606, up. vatra. Ukr{tawa je moglo
biti i sa badriti, up. badar. Druga~iju slovensku etimologiju predla`e Toporov
1985:499 sq., koji polazi od pro{irene varijante osnove *bat- u batati.

Batric Batric / Batric m. LI (RSA). — 1614. Batrich, 1685. Batricâ (J.
Erdeqanovi}, SEZb 39:297).
• Verovatno isto ime kao Brati} (Vuk) < *Bratri} (R. Bo{kovi}, NJ
14/1965:227).
Batri} sa regresivnom disimilacijom, kao gabar pored grab < *grabrã, Brati}
(ve} stsrp. Bratikâ, Grkovi} M. 1986:41) sa progresivnom, kao u brat < *bratrã.
Na starocrnogorskom terenu uporedo sa Batri} postojala je i ova œnormalnaŒ
varijanta imena, up. prezime Brati}evi}i (J. Erdeqanovi}, SEZb 39/1926:124),
top. Brati}ev Do (id. 631, sa pri~om da se najpre zvao Batri}ev Do).


и да не заборавимо Његоша "Освета Батрића Перовића" .....Кад си мене осветио Батра, ка да си га са собом... . неверујем да Његош незнаде црногорски појам .... ка права батра...

[Milić]

Моји преци од мене:

Мило 1950
Вукајло  1926
Гаврило 1988
Милија
Нешо ( по предању он се из Брда доселио у Метохију са братом Вељом)
Мило

Ово су информације које сам од деде добио. Прадеду Гаврила  су убили балисти 1941, иначе је учествовао за време Првог светског рата у борбама против Бугара у Метохији, када су штитили одступницу српске војске ка Албанији, и био је заробљен од стране Бугара.

[Nebo]

Опрости Небо, али г. Вавић Грос је позната по бисерима. Ово од Батрић > Братић је преузела од Ломе, мада ме Лома чуди пошто пре имен а Батрић управо батритстр. 252 разматра

Ма, сетих се да сам ово тумачење негде прочитао, па поставих.
Мени звучи логично, а о лику и делу ВАвић - Грос не знам ништа, те не бих коментарисао. Али, ако Лома тако каже, то већ има тежину.

.... ка права батра...

Нисам из тих катунских крајева, па не знам за овај израз. Шта би то требало да значи?

[Жика]

Батра је храбар човек. Од некадашњег "батрити" је настало садашње "бодрити" - истог значења (охрабрити)

[Brđanin]

Занимљиве теорије,Небо и Рамбо.
Морам признати да никад нисам чуо да неко користи ријеч "батра" у говору.

[Nebo]

Богоми, Брђо, нисам ни ја. Али, ми смо из Полимља, а ово може бити нека реч из Његошевих крајева.

[Жика]

Јеси ли чуо за ....то је жишка од чоека...

[Brđanin]

Е за то јесам

[vidoje 013]

 Ево како рачунам предачки низ по узлазној линији на примјеру огранка братства којем припадам.
Миљан-Раде (ја)-Војислав-Божина -Видоје-Веско-Видоје-Туро-Видоје-Бракоч-Вук Љевак-Маринко.
Имам и додатак: даље од Маринка, Јосиф-Марин-Лало-Јосиф. Писани траг за име Бракоч које је ријетко ( имамо у тзв. црногорским харачким тефтерима ( турским пописима из 1521. и 1523.г у околини Цетиња). Писани траг о рођењу припадника братства из 1820.одине. Предања иду до времена позних година Ивана Црнојевића.

[Nebo]

Ћетко и Вук Љевак су били по времену у којем су живели ту негде близу, отприлике - генерација 

[vidoje 013]

Могуће је. Немамо писаног трага. Вука Љевака помиње и Марко Миљанов.

[Nebo]

Могуће је. Немамо писаног трага. Вука Љевака помиње и Марко Миљанов.

Ако узмемо претпоставку да је Вук наследио Дашу током 1730-их и да је тада био у најбољим (40-им) годинама, значи да је рођен крајем 17. века. Ћетко је рођен на самом почетку 18-ог. Разлика је ту негде 5-10 година.

[vidoje 013]

Да не ширимо причу, прије јој је мјесто на теми:Шекулар. Иносим чињенице. Зна се да је Вук Љевак био дугога вијека. Ћетко се не помиње у сукобу Шекулараца са Климентима поводом погибије шекуларских чобана на Мокру планину. Спомињу се Даша, Вук Љевак и Комнен.  Тек прилично касније су Шекуларци ( Дашићи, Вукољеваковићи и Радмужевићи) пустили Вајмеше на четврто исе у планине и у свему. Дакле, Ћетко је нешто више млађи од Вука Љевака, без обзира што су једним дијелом живота живјели у исто вријеме.

[rugovac]

Ja znam 11 generacija premene
Ded - Nik - Stank - Prel - Nik - Halil - Vesel - Bardh ....
Do Nike su bili katolici, a njegovi sinovi su presli na islam.

[Дробњак]

Могу да наведем 14 пасова не рачунајући мене. До осмог претка знам углавном тачне године смрти, а што се година рођења тиче ту мало кубуримо јер су имена уписивана у породичну читуљу а ту углавном нису уписивали године рођења. У читуљама за старије претке углавном имамо дату оквирну старост нпр. у 50-ој години.

[Дробњак]

Овако иде:
Моја маленкост (1989)
Отац (1969)
Деда (1941)
прадеда Данило (1911-1941)
Ристо (1873-1912)
Милован (? -1876)
Јаков (?)
Марко (?-1812)
Обрен (око 1730-1790)
Милинко (?-1730)
Радосав (?)
Радман (?. У млетачким изворима му се помиње брат од стрица Илија око 1687, као дробњачки војвода)
Никола (у млетачким изворима се помиње 1612, по читуљи погинуо 1613)
Балота (?)
Иван (?)

[Vidak]

Ja imam rodoslov 10 generacija unazad prije mene. Ako racunam prosjek 30 godina po generaciji to ispada 300 godina unazad do rodonacelnika Nika. U Mletackim izvorima se pominju vojvode koje su primile nagrade od Mletacke zbog zasluga u Kandijskom ratu: Iliko Drekalovic, Ivan Ilikovic, Miho i Mirceta Drakulovic, Stanko Šogović, Đuka Vuković i Milo NIKIC. Milo Nikic se pominje prije 350 godina kao vojvoda, što znaci da su Nikići tu prisutni barem još 50 godina ranije ako ne i više. Mozda moj rodoslov nije kompletan ili postoji još neka porodica Nikić u Kučima što je manje vjerovatno.

[vladimirurosevic]

Gospodine Vidak,a pod koim si ti prezimenom na tabeli pleme Kuci

[Vidak]

Gospodine Vidak,a pod koim si ti prezimenom na tabeli pleme Kuci

G. Vladimirurosevic moje prezime je Nikic ali ne znam na koju tabelu mislite.

[vladimirurosevic]

JA koliko sam razumeo vi vodite poreklo iz Kuca,pa sam mislio na Y haplo grupu za pleme Kuci,ma i nije vazno ,u svakom slucaju hvala za vase komentare koje redovno citam

[Vidak]

JA koliko sam razumeo vi vodite poreklo iz Kuca,pa sam mislio na Y haplo grupu za pleme Kuci,ma i nije vazno ,u svakom slucaju hvala za vase komentare koje redovno citam

Poslao  sam uzorke na analizi i sad cekam, a rezultat bi trebao biti u Avgustu. Nikici spadaju u stare Kuce ali mislim da ne spadamo u Mrnjavcice. Hvala Vama. Ovaj forum je kvalitetan i moze se toliko toga saznati i nauciti.

[Radul]

Ово ми је најстарије поуздано
кнез Иван (1630) - кнез Гаврило (Радуловић) Кнежевић (1660-22. 11 1700)

[Radul]

ја - Милосав - Милија - Мијаиле - Милосав - Милован - Јоксим - Спасоје - Вујица - Ћетко - Илија (Илија је погинуо 1705. у доби од око 30 година).
Негде сам нашао податке и да су Илијини преци Стојан - Радован - Милутин. Али, немам неких опипљивијих доказа за то, те уписах 10 пасова. Уколико узмемо ову тројицу за веродостојне, најдаљи предак је рођен негде крајем 16. века.

Дакле реално стање каже да знаш 13. генерација, а не 10.

Не знам какви су ти критеријуми за опипљиве доказе? Папири??? 

[Ojler]

Kod Mihića od hercegovačkog roda Mirilovića, računajući od rodonačelnika Mihe najduža nasledna grana iznosi 10 generacija. Najveća razlika između pojedinačnih grana je dve generacije. Mihići poseduju kompletan objedinjen rodoslov koji uključuje sve muške potomke kroz 10 generacija, od rodonačelnika Mihe do danas.

[Wolf Sagash]

Kod Mihića od hercegovačkog roda Mirilovića, računajući od rodonačelnika Mihe najduža nasledna grana iznosi 10 generacija. Najveća razlika između pojedinačnih grana je dve generacije. Mihići poseduju kompletan objedinjen rodoslov koji uključuje sve muške potomke kroz 10 generacija, od rodonačelnika Mihe do danas.

Посједујем то породично стабло. Обухвата Михиће из Чавша, Банчића и Дубрава.

[Ojler]

Посједујем то породично стабло. Обухвата Михиће из Чавша, Банчића и Дубрава.

Волфе, вероватно поседујеш стабло које је радио Др Љубо Михић 1971. године, које је објављено и у његовој књизи "Љубиње са околином". Постоји и актуелна верзија са новим генерацијама које су од онда рођене. Чисто илустрације ради прилажем и умањену слику стабла како тренутно изгледа.

[Селаковић]

Велиборе, јако лепо стабло! Када је отприлике рођен ваш родоначелник Михо?

[Ojler]

Велиборе, јако лепо стабло! Када је отприлике рођен ваш родоначелник Михо?

Хвала 
У литератури сам наилазио на податак да је Михо Кнежић, наш родоначелник, живео око 1700. године, али на основу познавања година рођења његових унука и праунука мислим да је то ипак морало бити касније. Моја процена је да је могао бити рођен између 1730. и 1750. године.

[Селаковић]

Kod Mihića od hercegovačkog roda Mirilovića, računajući od rodonačelnika Mihe najduža nasledna grana iznosi 10 generacija. Najveća razlika između pojedinačnih grana je dve generacije. Mihići poseduju kompletan objedinjen rodoslov koji uključuje sve muške potomke kroz 10 generacija, od rodonačelnika Mihe do danas.

Мој предак Селак је рођен око 1705, прва генерација његових потомака око 1730-1735, а сада се рађа 10, 11 и 12. генерација, у зависности од гране.

[gillle]

Мој предак Селак је рођен око 1705, прва генерација његових потомака око 1730-1735, а сада се рађа 10, 11 и 12. генерација, у зависности од гране.

И ја процењујем да је мој предак, Аврам, рођен око 1705/10. године, тако да се и код нас сада рађа 10, 11 и 12. генерација. По директној линији: и отац, и деда, а и прадеда су били најмлађи од деце...

[Ojler]

Мој предак Селак је рођен око 1705, прва генерација његових потомака око 1730-1735, а сада се рађа 10, 11 и 12. генерација, у зависности од гране.

Чињеница је да је некада репродуктивни период мушкараца трајао много дуже него данас па мислим да је јако незахвално извлачити закључке о трајању једне генерације само на основу данашњих критеријума. Смртност жена при порођају је некада била много већа а мушкарци би се у том случају поново женили и добијали потомство са новим супругама. Добијање деце и после 50. године живота мушкарца је била потпуно нормална ствар и у мојој фамилији има доста таквих случајева. Зато је теоријски могуће да се наш предак Михо родио и око 1700. године како се у неким предањима тврди, али је вероватноћа јако мала и захтевала би да су и он и неколико наредних генерација његових потомака добијали потомство у касним годинама.

[Nebo]

Дакле реално стање каже да знаш 13. генерација, а не 10.

Не знам какви су ти критеријуми за опипљиве доказе? Папири??? 

Имали смо сеобу у време Ћетково. Име његовог оца се зна поуздано. Даље уназад је прекид, типичан за исељеничке родове. То пре Илије, Ћетковог оца, могу бити веродостојна имена, а и не морају. Остало, од Ћетка на даље овамо, је записано у родослову.

Папира тог типа мало где има.

[rugovac]

Код свих већих братстава родоначелник је рођен око 1700. До те године и допире тачно сећање на претке. Све предтим је непоуздано.

[Милош]

Код свих већих братстава родоначелник је рођен око 1700. До те године и допире тачно сећање на претке. Све предтим је непоуздано.

И ja caм пpимeтиo дa вeћинa кoja знa, знa oд пoчeткa или cpeдинe XVIII вeкa. Eвo и мojиx:

cин (2007)
Ja (1979)
Oтaц (1942)
Блaгoje (1907)
Лукa (1875)
Mилeтa (1842)
Aнђeлкo (oкo 1810)
Вукoje (oкo 1780)
Caвa (oкo 1750)
Нeкo cпoмињe Caвинoг oцa Димитpиja, дpуги Вукaшинa, тaкo дa зa тo ниcaм cигуpaн.

[Селаковић]

Чињеница је да је некада репродуктивни период мушкараца трајао много дуже него данас па мислим да је јако незахвално извлачити закључке о трајању једне генерације само на основу данашњих критеријума. Смртност жена при порођају је некада била много већа а мушкарци би се у том случају поново женили и добијали потомство са новим супругама. Добијање деце и после 50. године живота мушкарца је била потпуно нормална ствар и у мојој фамилији има доста таквих случајева. Зато је теоријски могуће да се наш предак Михо родио и око 1700. године како се у неким предањима тврди, али је вероватноћа јако мала и захтевала би да су и он и неколико наредних генерација његових потомака добијали потомство у касним годинама.

Потпуно се слажем, то сам и хтео да вам напишем - могуће је да је Михо ипак рођен око 1700, али је мало вероватно.

У стаблу Селаковића има мушкараца који су прво дете добили са 22-23 године, а последње са 65-67 година, све документовано у матичним књигама. Ови људи имали су и по петнаесторо деце и добијали унучиће у размаку од 70 година, а праунучиће у размаку од скоро 100 година.

Када написах да се код Селаковића тренутно рађа 10, 11. и 12. генерација Селакових потомака, мислио сам на мушке линије. Сасвим је извесно да се по неким вишеструко-женским линијама, с обзиром да су се жене раније удавале, тренутно рађа и 13. или чак 14. генерација.

[rugovac]

И ја процењујем да је мој предак, Аврам, рођен око 1705/10. године, тако да се и код нас сада рађа 10, 11 и 12. генерација. По директној линији: и отац, и деда, а и прадеда су били најмлађи од деце...

И колико братстава је настало од Аврама ?

[Radomir]

U slucaju moje porodice, muske pretke takodje pratimo do sredine 18-og veka:

Sin (2011)
Ja (1980)
Mileta (1954)
Nedjeljko (1932)
Simo (1888) - Simo je imao dvanestoro dece, najstariju Jovanu 1910 i najmladjeg Vuka 1936 godiste.
Trifko (1865)
Marko (1829)
Dragic (1789)
Sava

U Pivi odakle su mi pretci nisam mogao naci vise podataka, Pivski manastir koji je bio svojevrsna arhiva toga kraja vise puta je spaljivan a odprilike u vreme rodjenja Dragica obnovio ga je arhimandrit Arsenije Gagovic.

[rugovac]

U slucaju moje porodice, muske pretke takodje pratimo do sredine 18-og veka:

Sin (2011)
Ja (1980)
Mileta (1954)
Nedjeljko (1932)
Simo (1888) - Simo je imao dvanestoro dece, najstariju Jovanu 1910 i najmladjeg Vuka 1936 godiste.
Trifko (1865)
Marko (1829)
Dragic (1789)
Sava

U Pivi odakle su mi pretci nisam mogao naci vise podataka, Pivski manastir koji je bio svojevrsna arhiva toga kraja vise puta je spaljivan a odprilike u vreme rodjenja Dragica obnovio ga je arhimandrit Arsenije Gagovic.

А јел фамилија остала у Пиви или су преци отселили некуда (Херцеговина, Босна ...) и коликоје бројно братство (фамилија) којој припадате.

[Radomir]

Raseljavali smo se vremenom, najvise po Pivskim i Gatackim selima, a imamo ogranke u okolini Sarajeva (Mocevici i Vasici) i Uzickoj Pozegi (Demirovici). Sada nas ima svuda a najmanje u Pivi

[Radomir]

Sto se tice brojnosti, Svetozar Tomic nas je nasao 54 kuce u pet pivskih sela .

[Селаковић]

Радомире, имате приватну поруку од мене.

[rugovac]

Sto se tice brojnosti, Svetozar Tomic nas je nasao 54 kuce u pet pivskih sela .

Са овим сте одговорили да сте Пивљанин а не потомак исељника од којих ке формирано неко друго братство. Хвала.

[Wolf Sagash]

И ja caм пpимeтиo дa вeћинa кoja знa, знa oд пoчeткa или cpeдинe XVIII вeкa. Eвo и мojиx:

cин (2007)
Ja (1979)
Oтaц (1942)
Блaгoje (1907)
Лукa (1875)
Mилeтa (1842)
Aнђeлкo (oкo 1810)
Вукoje (oкo 1780)
Caвa (oкo 1750)
Нeкo cпoмињe Caвинoг oцa Димитpиja, дpуги Вукaшинa, тaкo дa зa тo ниcaм cигуpaн.

Ово је неки просјек.  Благословени су они који знају претке даље у прошлост.

[Nebo]

Код свих већих братстава родоначелник је рођен око 1700. До те године и допире тачно сећање на претке. Све предтим је непоуздано.

Свакако је то последица појачаних сеоба у раздобљу 1690 - 1737. Они који се нису селили, свакако су боље очували родослове и имена предака пре 18. века.

[Sergio]

Моји преци по мушкој линији. Порекло: село Ервеник, Буковица, северна Далмација. До ових података је дошао мој отац.

Ја (1981)
Ђорђе (1954)
Иван (1898)
Тодор (1858)
Лука (1838)
Никола (1804)
Лука (1768)
Дмитар (1735)
Лазо (1705)
Радојица (1680)
Вукмир (1650)

[Sergio]

Моји преци по мушкој линији. Порекло: село Ервеник, Буковица, северна Далмација. До ових података је дошао мој отац.

Ја (1981)
Ђорђе (1954)
Иван (1898)
Тодор (1858)
Лука (1838)
Никола (1804)
Лука (1768)
Дмитар (1735)
Лазо (1705)
Радојица (1680)
Вукмир (1650)

Случајно сам изоставио деду са списка. Ево исправке:

Ја (1981)
Ђорђе (1954)
Живко (1931)
Иван (1898)
Тодор (1858)
Лука (1838)
Никола (1804)
Лука (1768)
Дмитар (1735)
Лазо (1705)
Радојица (1680)
Вукмир (1650)

[роквић]

Ја
Отац
Дјед
Прадјед
Деспот
Ђурађ
Угљеша
Симо

знам и по мајчиној линији мушке
Дјед
Прадјед
Јоцо
Нићифор

Знам имена за све своје Чукун-Ђедове и Чукун-Бабе, њихова родна села и дјевојачка презимена и углавном крсне славе.

[Делија]

Од директих мушких предака(са све њиховим женама и њиховим девојачким презименима) знам иза себе поуздано 9 генерација а за 10.генерацију претпостављам ко би ми могао бити предак и зачетник родослова.Такође знам три старија презимена и њихове варијанте које је моја породица користила од почетка 18. до средине 19.века као и три претходна места у којима је породица боравила до доласка у Панчево између 1912. и  1915.године.

Ово је 10 колена,заједно самном 11 за породицу Панчевачки-Миланов(св.Никола) из Панчева:

  11.Саша(1993)
  10.Синиша (1954) ,Снежана рођ.Јајић/Јаић(1963)
    9.Сава( 1924-1998), Вукосава рођ.Јанковић(1933-2010)
    8.Живојин/Живан звани Дика,Црепаја-Панчево после 1912.год(1885-1933),Наталијарођ.Стојков-Ненадов(1884-1958)
    7.Јефтимије(1861-1933),Персида рођ.Бугарин-Ћирић(1860-1929)
    6.Николај/Никола(1831-1905),Олимпијада рођ.Марков-Стојићев(1827-1895)
    5.Милан(крштен као Михаил) Панчевац/Панчевачки(1797-1863),Марија рођ.Стојанов-Качаров(1798-1835)
    4.Михаил(о) Максимов/Панчевац/Панчевачки- Опово-Црепаја 1790.године(око 1765-1822),Истијана/Татијана/Стефанија рођ. можда Милошев(ић)?(?-1827)
    3.Максим Животин/Панчевац(око 1735-1784), Стана(?-?)
    2.Живота Панчевац- највероватније Арад-Опово између 1746-1750.год(око 1710-?),Анђелија(?-1782)
    1.Суба(Субота) Панчевац(можда је забележен и као Партивац 1715),хусар из Арада(око 1680-?)
Што се мајчине породице тиче ту сам доста тањи:

1.Ђорђе Јајић(1937-1986),Милина рођ.Пејновић/Пејиновић(1943)
2.Тодор Јајић(1911-1999),Даница рођ.Веренчевић(1910-1988)
3.Живан Јаић(1873-1928),Милица рођ.Војводић(1872-1922)
4.Василије/Васа Јаић(1844-1917),Јулка/Јулијана/Ана Божић(1846-1901)
Што се тиче директих предака по женској линији преко којих сам наследио митохондријалну ДНК овим путем ту добацујем до 6.колена:
1.Снежана Јајић(1963)
2.Милина Пејновић(1943)
3.Катица Рашић(1917-1997)
4.Софија Јовановић-Бећаров(1896-1987)
5.Смиљана Марунић(1866-?)/негде се помиње и као Савка рођ. Јовановић(1864-1937)?
6.Марија(у случају да је Смиљана Марунић) ( ?-?)

[Amicus]

Од директих мушких предака(са све њиховим женама и њиховим девојачким презименима) знам иза себе поуздано 9 генерација а за 10.генерацију претпостављам ко би ми могао бити предак и зачетник родослова.Такође знам три старија презимена и њихове варијанте које је моја породица користила од почетка 18. до средине 19.века као и три претходна места у којима је породица боравила до доласка у Панчево између 1912. и  1915.године.

Ово је 10 колена,заједно самном 11 за породицу Панчевачки-Миланов(св.Никола) из Панчева:

  11.Саша(1993)
  10.Синиша (1954) ,Снежана рођ.Јајић/Јаић(1963)
    9.Сава( 1924-1998), Вукосава рођ.Јанковић(1933-2010)
    8.Живојин/Живан звани Дика,Црепаја-Панчево после 1912.год(1885-1933),Наталијарођ.Стојков-Ненадов(1884-1958)
    7.Јефтимије(1861-1933),Персида рођ.Бугарин-Ћирић(1860-1929)
    6.Николај/Никола(1831-1905),Олимпијада рођ.Марков-Стојићев(1827-1895)
    5.Милан(крштен као Михаил) Панчевац/Панчевачки(1797-1863),Марија рођ.Стојанов-Качаров(1798-1835)
    4.Михаил(о) Максимов/Панчевац/Панчевачки- Опово-Црепаја 1790.године(око 1765-1822),Истијана/Татијана/Стефанија рођ. можда Милошев(ић)?(?-1827)
    3.Максим Животин/Панчевац(око 1735-1784), Стана(?-?)
    2.Живота Панчевац- највероватније Арад-Опово између 1746-1750.год(око 1710-?),Анђелија(?-1782)
    1.Суба(Субота) Панчевац(можда је забележен и као Партивац 1715),хусар из Арада(око 1680-?)
Што се мајчине породице тиче ту сам доста тањи:

1.Ђорђе Јајић(1937-1986),Милина рођ.Пејновић/Пејиновић(1943)
2.Тодор Јајић(1911-1999),Даница рођ.Веренчевић(1910-1988)
3.Живан Јаић(1873-1928),Милица рођ.Војводић(1872-1922)
4.Василије/Васа Јаић(1844-1917),Јулка/Јулијана/Ана Божић(1846-1901)
Што се тиче директих предака по женској линији преко којих сам наследио митохондријалну ДНК овим путем ту добацујем до 6.колена:
1.Снежана Јајић(1963)
2.Милина Пејновић(1943)
3.Катица Рашић(1917-1997)
4.Софија Јовановић-Бећаров(1896-1987)
5.Смиљана Марунић(1866-?)/негде се помиње и као Савка рођ. Јовановић(1864-1937)?
6.Марија(у случају да је Смиљана Марунић) ( ?-?)

Делија зна баш доста.

Занимљива нека женска имена у родослову, Истиана (?; да није којим случајем Јустијана?), Олимпијада (тако се звала мајка Михајла Пупина)... а Персиду Бугарин имам и ја у свом родослову.

[Mateja]

Cvetkovici - Niš, Bela Palanka, Kičevo
Tata (1954) - Beograd
Deda (1927) - Niš
Pradeda (1888) - Bela Palanka ili Kičevo
Cukundeda (a)Ranđel (Kicevo ili okolina) i tu sam zaglavio... 
Sada čitam i istražujem Naselja i poreklo stanovništva - knjiga 28 deo Kičevija u pokusaju da nadjem pretke za sada ništa, a značilo bi mi da dobijem pristup turskom popisu makedonskog stanovnistva iz 1873

Da li neko zna nekog ko ima pristup Makedonskom arhivu ili ko istražuje tamo?

[radojkovic123]

Што се тиче моје породице ја знам 9 колена укључујући и себе самог. На жалост презимена 2 најстарија предка о којима знам само имена и неке биографске опште податке, на моју несрећу не знам како су се презивали. Моја је породица мењала презиме 2 пута и то чисто из неке жеље старијих чланова. Овако иде моје породицно стабло

Божин
Новак
Радојко Новаковић
Михаило Новаковић
Божидар Новаковић
Тихомир Радојковић
Жарко Радојковић
Арсен Радојковић (ја)

ако је нечији предак имао брата да је био нешто са неким од мојих предака волео бих да ми се јави. Иначе села која могу имати везе су: Калиште, Турија и Вражогрнци.

[Platin]

Знам само 5 предака, мислим да могу да сазнам и шестог, али за то морам до Мађарске (поред Сегедина... замало да граница 1918. обухвати и тај део).

Са друге стране, пошто радим родослов потпуно, све 'мушке' и 'женске' линије, све претке и потомке сасвим једнако имам сасвим добру колекцију за прадеду по 'пуној женској' линији. Ту сам саставио 10 генерација. У родослову се налази свако ко је рођен, тако да је тај део прилично бројан.
Видех раније на овој теми једну сјајну слику родослова. Једноставном проценом ми се чини да ту може да буде добрих 200 чланова, можда грешим. То је некако и стало, а та моја група са 10 генерација од 800 чланова не може да стане ни на један екран 

[Бакс]

Знам само 5 предака, мислим да могу да сазнам и шестог, али за то морам до Мађарске (поред Сегедина... замало да граница 1918. обухвати и тај део).

Моји с мајчине стране су исто из места ту близу - из Батање. Тамо је било доста Срба.

Овде негде на форуму су постављене старе мађарске књиге рођених. Треба сад то наћи...

[Platin]

Ја сам прилично нов овде... не сналазим се још у свим стварима.
Врло сам задовољан и самом најавом да тако нешто већ постоји овде. Иначе свакако намеравам да посетим Деску 

[Amicus]

Са друге стране, пошто радим родослов потпуно, све 'мушке' и 'женске' линије, све претке и потомке сасвим једнако имам сасвим добру колекцију за прадеду по 'пуној женској' линији. Ту сам саставио 10 генерација. У родослову се налази свако ко је рођен, тако да је тај део прилично бројан.
Видех раније на овој теми једну сјајну слику родослова. Једноставном проценом ми се чини да ту може да буде добрих 200 чланова, можда грешим. То је некако и стало, а та моја група са 10 генерација од 800 чланова не може да стане ни на један екран 

Натера ме сад да пребројим моје Товјане, или народски речено Товјанине, и збир познатих мушких и женских имена је +590. Имам још једну непреписану верзију родослова код рођаке, а тамо мислим да има још толико да пребацимо 600 душа.

А ево како их ја удешавах, по генерацијама, што би се рекло:



Ово црвено сам жврљнуо, да не морам увек носати са собом папирну верзију, а векторску не могу отворити док не дођем кући.

[Platin]

Ако добро бројим, пошто је баш ситно, имаш овде 4 групе и правиш стабло у класичном смеру, да је најстарији предак 'у наслову' па онда потомци иду доле.
Моје цртање је обрнуто - пошто сам разумео да је породично стабло ипак стабло, корен је најстарији, а гране се развијају на горе 

Пошто сам ја ипак неки ИТјевац по струци дошао сам на идеју да свој мобилни добро искористим. На моје велико задовољство могу да кажем да моја сасвим једноставна хтмл презентација породице (свако поседује своју страницу, са линковима ка прецима и потомцима) коју сам 'сипао' у телефон сасвим добро функционише  БМП слике из пеинта сасвим лепо раде и могу да се зумирају.

Нема потребе за лаптопом.
Нема потребе за нетом, ромингом и другим стварчицама.
Само телефон 
Могу да претпоставим да скромних 95 или више процената људи који посећују Порекло имају 'андроид телевизор' илити андроид моб

[Amicus]

Ако добро бројим, пошто је баш ситно, имаш овде 4 групе и правиш стабло у класичном смеру, да је најстарији предак 'у наслову' па онда потомци иду доле.
Моје цртање је обрнуто - пошто сам разумео да је породично стабло ипак стабло, корен је најстарији, а гране се развијају на горе 

Пошто сам ја ипак неки ИТјевац по струци дошао сам на идеју да свој мобилни добро искористим. На моје велико задовољство могу да кажем да моја сасвим једноставна хтмл презентација породице (свако поседује своју страницу, са линковима ка прецима и потомцима) коју сам 'сипао' у телефон сасвим добро функционише  БМП слике из пеинта сасвим лепо раде и могу да се зумирају.

Нема потребе за лаптопом.
Нема потребе за нетом, ромингом и другим стварчицама.
Само телефон 
Могу да претпоставим да скромних 95 или више процената људи који посећују Порекло имају 'андроид телевизор' илити андроид моб

Да, код мене је тако стабло постављено, тачније то се правилно зове "родослов(ље) потомака", како сам га ја нашао код Бартола Змајића, у његовој књизи о хералдици, сфрагистици, и генеалогији (ту књигу бисмо требали дигитализовати, а има је готово свака наша боља библиотека).

Осим тог родослова, имам и родослов предака, или како га је Змајић назвао, родословље пређа.

То сам направио у ворду, и тренутно изгледа овако:



Тај програм што си осмислио, звучи врло занимљиво, а колико видим и веома ти је користан.

Ја имам неку идеју, кад довршим одређене ствари око родослова моје мушке линије, да нађем неког илустратора, па да направимо илустровани родослов. То не би требало бити тешко, јер је код мене тај родослов прилично проређен, а мислим да би било врло занимљиво, пре свега млађим генерацијама.

[radojkovic123]

Што се тиче моје породице ја знам 9 колена укључујући и себе самог. На жалост презимена 2 најстарија предка о којима знам само имена и неке биографске опште податке, на моју несрећу не знам како су се презивали. Моја је породица мењала презиме 2 пута и то чисто из неке жеље старијих чланова. Овако иде моје породицно стабло

Божин
Новак
Радојко Новаковић
Михаило Новаковић
Божидар Новаковић
Тихомир Радојковић
Жарко Радојковић
Александар РАдојковић
Арсен Радојковић (ја)

ако је нечији предак имао брата да је био нешто са неким од мојих предака волео бих да ми се јави. Иначе села која могу имати везе су: Калиште, Турија и Вражогрнци.

[Свевлад]

6 колена уназад по директној мушкој линији.

[Свевлад]

Ја (1989)

Отац (1961)

Деда (1934)

Прадеда (1908)

Чукундеда (1873)

Петар ( ? )

Симо ( ? )

[Свевлад]

Ја по женској линији знам више предака него по мушкој.

[Ojler]

Ја по женској линији знам више предака него по мушкој.

Шта подразумеваш под женском линијом? Мајка, баба, прабаба, чукунбаба, наврнбаба, итд. ?

[Свевлад]

Шта подразумеваш под женском линијом? Мајка, баба, прабаба, чукунбаба, наврнбаба, итд. ?

Претке са мајчине стране.

[Ojler]

Претке са мајчине стране.

Односно, мајчину мушку линију, на то си мислио?

[Свевлад]

Односно, мајчину мушку линију, на то си мислио?

Да.

[Ojler]

Да.

Би ми чудно да знаш толико предака по женској линији. То би била линија - мајка, мајкина мајка, мајкине мајке мајка, итд. Сумњам да неко овде код нас зна баш више од шест колена у том низу.

[Свевлад]

Би ми чудно да знаш толико предака по женској линији. То би била линија - мајка, мајкина мајка, мајкине мајке мајка, итд. Сумњам да неко овде код нас зна баш више од шест колена у том низу.

По директној женској линији знам само до чукунбабе.

[Amicus]

По директној женској линији знам само до чукунбабе.

Тако и ја, и да чукунбаба није млада умрла, знало би се сигурно и више. Овако, преостаје ми кад будем у могућности, да посетим Јагодњак, и погледам у црквеним књигама, ко су били чукунбабини родитељи, а онда би се низ наставио вероватно за још бар толико колена, по женској линији. Она је рођена баш у време >1895, па тих књига нема на FamilySearch.org, док за исто место постоје чак до 1777. године. Иначе, имала је мени лепо име, звала се Ленка.

[Lutovac]

Ја
Отац
Деда
Радисав
Миленко
Банко
Мина
Милосав
И кажу да је Милосавов отац био Пипо.

[Ђока]

Тема је поприлично стара, ал'и ја сам тазе члан.  Мој тренутни родослов обухвата 8 генерација, до родоначелника презимена. Од мене па уназад знам 6 предака, што је и најчешћи одговор у анкети.
ја 1990
отац 1960
деда 1935
прадеда 1912
чукундеда ~1880
наврдеда 1846
курђел ~1810

За сад сам задовољан истраживањем до курђела. Претпостављам да су се моји преци доселили у Подриње од Црне Горе, вероватно после прве или друге велике сеобе... Остаје ми тај вакуум од 70-100 година који ћу тешко истражити у писаним изворима. Ако успем, онда ме ето до минимум Курајбера ха ха ха.

Негде на форуму прочитах да је за сто година просек 3 генерације. Код мог брата има равно 5.
прадеда 1912
деда 1935
отац 1960
мој брат 1987
његов син 2012

[felix]

У директној мушкој линији знам 8 колена уназад:

Павле (Ђоновић) око 1720. год. - курђуп (Језера у Кучима или Дробњачка језера), долази око 1750. год у Средњу Добрињу (Пожега) са два брата (Вучко и Симо),
Јован (Ковачевић) око 1760-1770.год. - аскурђел (Средња Добриња)
Лазар (1808.) - курђел (Средња Добриња)
Коста (1845.) - наврдеда (Средња Добриња)
Владимир (1880.) - чукундеда (Средња Добриња)
Димитрије (1905.) - прадеда (Средња Добриња)
Милош (1930.) - деда (Средња Добриња)
Душан (1955.) - отац (Ваљево)
Немања (1981.) - ја (Ваљево)

По директној женској линији знам 5 колена уназад:

Љубица, око 1800-1810. - наврбаба (непознато место рођења за сада),
Милица (Табаковић) 1848. - чукунбаба (Бачевци код Ваљева)
Косана (Павловић), 1895. - прабаба (Робаје код Ваљева)
Надежда (Марковић), 1925. - баба (Белошевац код Ваљева)
Рада (Маринковић), 1955. - мајка (Ваљево)

Укупно знам 119 директних предака - мушких и женских по свим гранама (са 41 различитим презименом из преко 20 села), за ове 2 године истраживања. Највише породица мојих предака долази из данашње Црне Горе, затим из Полимља, 3 породице из Босне, једна са Косова, једна (необично из супротног правца) из Мачве.

[spahibija]

Уз стално трагање већ пар година, једва 5 кољена.
Алекса, син,
ја
Данило, отац (1954)
Милош, ђед (1923)
Јово, прађед (1897)
Милош чукунђед (1869),
Коста, наврђед (1836)

Од предања ништа нисам сазнао, такорећи не постоје. Једино што сам успио да обухватим све чланове родослова од Косте који је први населио село Опличиће из Тасовчића наовамо. Нема одустајања, потрага се наставља.

[Бранислав Илијин Радојичин]

Добар дан, људи!

Ја нови овде, већ неко време регистрован додуше, али ово ми је прва објава чини ми се. Па реко' да кренем од ове теме.

Презиме је Илијин, шпицнаме Радојичин, из Панчева су сви мушки преци које имам забележене. Слава је Свети Тома.

1. Ја (1991), Панчево, Банат
2. Душан (1961) + Наташа Ђуришић (1969), Панчево, Банат
3. Лазар (1936-2012) + Ружа Голић (1939), Голићи, општина Милићи, Реп. Српска
4. Радован (1896-1972) + Смиљана Јаковљев (1898-1968), Панчево, Банат
5. Илија (1875-1960) + Персида Кепић (1876-1955), Панчево, Банат
6. Јефта (1849-1918) + Драга Тодоров (1854-?), Панчево, Банат
7. Илија (1823-1901) + Јулијана Вртипрашки, Мокрин, Банат
8. Максим (1802-1885) + Наталија Кодреану, Долово, Банат
9. Јефта (1779-1838) + Ракила Срданов, Панчево, Банат
10. Максим (1743-1816) + Сара Моришан
11. Радојица (1707-1796) + Пелагија Трифунов
12. Илија Исаковић (17. век - умро после 1748) + Каталина Паункић

Ето, то би било то. Више од 300 година породичне историје, на моју срећу сви мушки су рођени у Панчеву па ми је то знатно олакшало истраживање. Радојица је први који носи презиме Илијин, његов отац је имао патроним Исаковић. А по Радојици носимо и шпицнаме Радојичин.

Таман и да захвалим овде мом пријатељу Саши (Делија), који ме је и убедио да се активирам на форуму.

Поздрав свима!

[Делија]

Добар дан, људи!

Ја нови овде, већ неко време регистрован додуше, али ово ми је прва објава чини ми се. Па реко' да кренем од ове теме.

Презиме је Илијин, шпицнаме Радојичин, из Панчева су сви мушки преци које имам забележене. Слава је Свети Тома.

1. Ја (1991), Панчево, Банат
2. Душан (1961) + Наташа Ђуришић (1969), Панчево, Банат
3. Лазар (1936-2012) + Ружа Голић (1939), Голићи, општина Милићи, Реп. Српска
4. Радован (1896-1972) + Смиљана Јаковљев (1898-1968), Панчево, Банат
5. Илија (1875-1960) + Персида Кепић (1876-1955), Панчево, Банат
6. Јефта (1849-1918) + Драга Тодоров (1854-?), Панчево, Банат
7. Илија (1823-1901) + Јулијана Вртипрашки, Мокрин, Банат
8. Максим (1802-1885) + Наталија Кодреану, Долово, Банат
9. Јефта (1779-1838) + Ракила Срданов, Панчево, Банат
10. Максим (1743-1816) + Сара Моришан
11. Радојица (1707-1796) + Пелагија Трифунов
12. Илија Исаковић (17. век - умро после 1748) + Каталина Паункић

Ето, то би било то. Више од 300 година породичне историје, на моју срећу сви мушки су рођени у Панчеву па ми је то знатно олакшало истраживање. Радојица је први који носи презиме Илијин, његов отац је имао патроним Исаковић. А по Радојици носимо и шпицнаме Радојичин.

Таман и да захвалим овде мом пријатељу Саши (Делија), који ме је и убедио да се активирам на форуму.

Поздрав свима!

Добро дошао на Порекло пријатељу !
Није што смо другари али милина за гледати твој родослов..разбио си лед и то каквом објавом.
Коначно мало више Банаћана,па још и Панчеваца на Пореклу,да се и наш глас чује. Колко могу да видм фали ти само предање о пореклу из Средске тј.твог претка Илије Исаковића.

[Amicus]

Ово је испало одлично, Браниславе!

Саставити низ од дванаест генерација леп је успех.

Не могу не приметити и овај низ лепих женских имена.

[Бранислав Илијин Радојичин]

Добро дошао на Порекло пријатељу !
Није што смо другари али милина за гледати твој родослов..разбио си лед и то каквом објавом.
Коначно мало више Банаћана,па још и Панчеваца на Пореклу,да се и наш глас чује. Колко могу да видм фали ти само предање о пореклу из Средске тј.твог претка Илије Исаковића.

Ово је испало одлично, Браниславе!

Саставити низ од дванаест генерација леп је успех.

Не могу не приметити и овај низ лепих женских имена.

Хвала лепо! Било је потребно и времена и живаца. Успео сам свашта да нађем и ван матичних књига, тако да имам потврде да су преци били и граничарски наредници у Немачко-банатској регименти у Панчеву. 

Што рече Делија, имам и предање да смо у сродству са Вуком и Трифуном Исаковићима из Средске, али то није потврђено.

[Amicus]

Хвала лепо! Било је потребно и времена и живаца. Успео сам свашта да нађем и ван матичних књига, тако да имам потврде да су преци били и граничарски наредници у Немачко-банатској регименти у Панчеву. 

Што рече Делија, имам и предање да смо у сродству са Вуком и Трифуном Исаковићима из Средске, али то није потврђено.

То је такође занимљиво. Можда би користило покренути тему о Исаковићима, па за почетак прикупити основне познате податке, а касније то укрштати са потенцијалним неким другим сазнањима, попут генетичких резултата.

[Бранислав Илијин Радојичин]

То је такође занимљиво. Можда би користило покренути тему о Исаковићима, па за почетак прикупити основне познате податке, а касније то укрштати са потенцијалним неким другим сазнањима, попут генетичких резултата.

И помишљао сам да отворим такву тему, вероватно и хоћу врло ускоро. Тренутно ме занима неко да ми помогне око црногорског порекла моје мајке, ем имам мало истражено, ем нити знам које смо племе и род и како то већ иде. Ја се у те крајеве уопште не разумем. Имам неке податке које бих изнео тамо, а пошто видим да форум обилује људима из тог краја, претпостављам да ће знати неко нешто. 

[Amicus]

И помишљао сам да отворим такву тему, вероватно и хоћу врло ускоро. Тренутно ме занима неко да ми помогне око црногорског порекла моје мајке, ем имам мало истражено, ем нити знам које смо племе и род и како то већ иде. Ја се у те крајеве уопште не разумем. Имам неке податке које бих изнео тамо, а пошто видим да форум обилује људима из тог краја, претпостављам да ће знати неко нешто. 

Из тог изобиља, сигуран сам, изнаћи ће се и неки одговор.

[Воихна]

На "старом порталу" www.poreklo.rs, негде у периоду 2012-2017, један учесник дискусије/коментара везано за неку тему (не сећам се коју), навео је у врло опширном тексту да зна имена отприлике између 14 и 17 својих предака. Међу њима се појављују ретка имена једно за другим "..., Вукадин, Милић, па онда набрајање имена и опет Милић, Вукадин, ...". У том тренутку нисам то копирао јурећи за осталим занимљивим питањима и одговорима. Ево сада већ пола године лутам старим порталом - прегледам разне коментаре и не могу то да нађем, а ради се о именима мог чукундеде и прадеде Милића и Вукадина што би можда указало на неки правац мојих даљих истраживања. Можда је тај део у међувремену и избрисан? Ако би неко могао да нађе где се то налази и о којој се фамилији/госту ради био бих веома захвалан.

[Amicus]

На "старом порталу" www.poreklo.rs, негде у периоду 2012-2017, један учесник дискусије/коментара везано за неку тему (не сећам се коју), навео је у врло опширном тексту да зна имена отприлике између 14 и 17 својих предака. Међу њима се појављују ретка имена једно за другим "..., Вукадин, Милић, па онда набрајање имена и опет Милић, Вукадин, ...". У том тренутку нисам то копирао јурећи за осталим занимљивим питањима и одговорима. Ево сада већ пола године лутам старим порталом - прегледам разне коментаре и не могу то да нађем, а ради се о именима мог чукундеде и прадеде Милића и Вукадина што би можда указало на неки правац мојих даљих истраживања. Можда је тај део у међувремену и избрисан? Ако би неко могао да нађе где се то налази и о којој се фамилији/госту ради био бих веома захвалан.

Обрисан сигурно није, али је затрпан међу десетинама хиљада других коментара. Мада, направих сад једну претрагу, па тако нешто ипак не нађох. Пробах и на ћирилици и на латиници, али неких већих помена Вукадина и Милића не нађох... Да није ипак било негде на форуму?

[Милош Н.]

- Ја (Милош Недељковић)
- Отац (Радиша Недељковић)
- Деда (Вукоман Недељковић)
- Прадеда (Пантелија Недељковић)
- Чукундеда (Иван Недељковић)
- Наврдеда (Јован Недељковић)
- Курђел (Нед(ђ)ељко Недељковић)

Пре њега је вероватно друго презиме.

[rugovac]

Недељко није био Недељковић, ви мора да сте тамо у Јунаке дуже и да имате рођаке који се другачије презивају који поричу од браће или рођака Недељкових јер 5 колена пре тебе је врло мало.

[Милош Н.]

Презиме Недељковић смо добили у ''сарадњи'' са кумовима (првим кумовима у садашњем селу) који су од Васојевића, презивамо се исто али нисмо у сродству... Чекам генетске потврде да знам где дубље да тражим о том пређашњем презимену. Спомињу се наводно неки Баловићи из Боке Которске...

[Воихна]

 

Цитат: Amicus, јул 18, 2018, 11:48:31 пре подне
Обрисан сигурно није, али је затрпан међу десетинама хиљада других коментара. Мада, направих сад једну претрагу, па тако нешто ипак не нађох. Пробах и на ћирилици и на латиници, али неких већих помена Вукадина и Милића не нађох... Да није ипак било негде на форуму?

Могуће, мада имам утисак да је негде у "истражимо корене заједно", "пишите родослов" или можда у делу "родови и племена". Чини ми се да тај човек живи у Америци и да су ти његови преци живели негде на подручју данашње Црне Горе, па се онда ближи предак одселио негде око Ниша или можда Војводину, тако нешто... У сваком случају у питању је неочекивано дугачак такст о прецима у том делу тематике.

[Грабеж]

Ја - 1991
отац - 1958
Сава - 1929 - 2004 (рођен мјесец-два након прадидове смрти)
Сава - ? - 1929
Сава - ? - ?
Стојан - ? - ?

Стојан је имао 5 синова: Илију, Јову, Саву, Станка и Симу а његов син Илија је имао Тривуна који је рођен 1871 и убијен од Усташа 1941 тако да сам преко тог пописа жртава успио доћи до његовог датума рођења. Дакле Стојан би могао бити рођен негдје између 1820 - 30 ако је то реално?

[Amicus]

Ја - 1991
отац - 1958
Сава - 1929 - 2004 (рођен мјесец-два након прадидове смрти)
Сава - ? - 1929
Сава - ? - ?
Стојан - ? - ?

Стојан је имао 5 синова: Илију, Јову, Саву, Станка и Симу а његов син Илија је имао Тривуна који је рођен 1871 и убијен од Усташа 1941 тако да сам преко тог пописа жртава успио доћи до његовог датума рођења. Дакле Стојан би могао бити рођен негдје између 1820 - 30 ако је то реално?

Занимљиво, исто име у три генерације? Да ли се зна разлог понављања истог имена из генерације у генерацију?

[Грабеж]

Занимљиво, исто име у три генерације? Да ли се зна разлог понављања истог имена из генерације у генерацију?

Послао сам ПП.

[Starovlah]

         Ja
         Božo
         Vučić
         Radivoje
         Sava
         Božo
         Dmitar
         Radule
         Đuriša
         Uglješa
         Stefan
         Raslav
         Uglješa (Kovač)
         Raslav (ili Raič) ?
         Rajo
         Vaso

    U navedenom nizu nepoznanica je (možda) jedino da li je Raslav (Raič) sin ili unuk Raja Vasova. U slučaju da se radi o unuku ime njegovog oca ostalo bi nepoznato

[Андрић]

Još da dodam:
- Kurđel (Trivo Andrić)
Pradedov brat Trivo dobio ime po njemu

[Милош Н.]

Свака част за ове 20 и више!

[Златан]

По нашој мушкој линији нисмо лоши. Докле досеже литература, тј породично предање ми смо нашли своје:

- Стефан Стевић, рођен 2018
- Златан Стевић, 1986
- Станиша Стевић, 1962
- Миодраг Стевић - 1937
- Боривоје Стевић - 1914
- Миладин Јевремовић - 1891
- Стеван Цолић - 1863
- Јеврем Цолић - 1839
- Цола Мишић - око 1800

 

[Селаковић]

Лепо, Златане, и честитамо на принови 

У принципу, то је то што се тиче Србије и броја познатих колена у највећем броју случајева. Срби који су били у Аустрији могу знати посредством пописа још неколико колена уназад.

Сви остали који имају усмена предања од по 12, 15 и више колена, која притом немају аутентичну писану потврду, могу рачунати да је сва прилика да ти старији преци нису тачно упамћени.

[Златан]

Хвала најлепше.
---

Имам још наду у турске тефтере које још нисам имао прилике да погледам у Архиви у Београду, а имам потврду од радника архива да имају књиге за моју област.

Велика ми је жеља да продрем још генерацију, две у прошлост.

[Đorđo]

Хвала најлепше.
---

Имам још наду у турске тефтере које још нисам имао прилике да погледам у Архиви у Београду, а имам потврду од радника архива да имају књиге за моју област.

Велика ми је жеља да продрем још генерацију, две у прошлост.

За коју област су Вам рекли да постоје турски тефтери ако није тајна пошто их нисам никад питао за турске тефтере, мислио сам да нема ништа од тога у архиву

[Starovlah]

Сви остали који имају усмена предања од по 12, 15 и више колена, која притом немају аутентичну писану потврду, могу рачунати да је сва прилика да ти старији преци нису тачно упамћени.

Ma popisivali su ih, trebalo im za izbore

[Platin]

Лепо, Златане, и честитамо на принови 

У принципу, то је то што се тиче Србије и броја познатих колена у највећем броју случајева. Срби који су били у Аустрији могу знати посредством пописа још неколико колена уназад.

Сви остали који имају усмена предања од по 12, 15 и више колена, која притом немају аутентичну писану потврду, могу рачунати да је сва прилика да ти старији преци нису тачно упамћени.

А дешава се и да су имали једно црквено име и друго "обично"

Такође честитам 

[Андрић]

Zapravo sam došao do saznanja da je Todor Andrić zapravo Pero Andrić.

[Андрић]

A naš Kurđel nije Trivo Andrić. Naš Kurđel može biti samo Obrad,Simeun ili Svetozar.

[ДушанВучко]

1. ја ( Душан)
2. Момчило
3. Милутин
4. Борисав
5. Светолик
6. Сима
7. Таса
Сад сам разговарао са оцем, и ово су имена предака из моје фамилије Вучковић, у Медвеђи код Трстеника, а Тасин отац се по свој прилици доселио у Медвеђу...Досељени смо као Вучковићи (у кући Симиног брата Петра је једно време била смештена школа у Медвеђи), али пре тога не знам које је било презиме...Таса би могао бити рођен између 1830 и 1840), а претпостављам да би досељавање могло да буде око 1850те,а можда и мало пре тога...Сима би требало да буде први који је рођен у Медвеђи, а његов отац Таса је претпостваљам, дошао са оцем

[Андрић]

Вучковића има у Горњим Грацима и славе Никољдан.

[Aleksandar R21]

1) Aleksandar '90
2) Dragiša '67
3) Mihailo 1937
4) Dragiša 1912
5) Mladen-Gvozden 1882
6) Milan 1843
7) Petar 1815
Radojica 1795 - rodonačelnik prezimena
9) Milovan-Mioljko  ~1765
10) Prota Stevan-Stako  ~1725
11) Pop Marko ~1700
12) Pop Petar ~1660
13) Pop Jakov ~ 1630
14) Pop Petar ~ 1600
15) Marko ~1575
16) Vučić ~ 1550 (Lipa Cucka)

Ispod toga su uglavnom predanja i autori nemaju više izvora iz kojih bi potvrdili srodstvo tako da do nekih budućih istraživanja 16 generacija.
Hvala članu foruma sa nadimkom Ђока i matičaru Milanu Mladenoviću na izvorima iz Arhiva i pomoći oko istraživanja.

[Селаковић]

1) Aleksandar '90
2) Dragiša '67
3) Mihailo 1937
4) Dragiša 1912
5) Mladen-Gvozden 1882
6) Milan 1843
7) Petar 1815
Radojica 1795 - rodonačelnik prezimena
9) Milovan-Mioljko  ~1765
10) Prota Stevan-Stako  ~1725
11) Pop Marko ~1700
12) Pop Petar ~1660
13) Pop Jakov ~ 1630
14) Pop Petar ~ 1600
15) Marko ~1575
16) Vučić ~ 1550 (Lipa Cucka)

Можете ли нам рећи који конкретно извори су коришћени за ова имена из 18, 17. и 16. века и за њихово повезивање? Да ли је неки цуцки родослов повезан на неки начин са именима из србијанских дефтера и матичних књига с почетка 19. века? Да ли сте се можда тестирали?

Иначе свакака част на труду!

[Aleksandar R21]

Za 19. i kraj 18-og veka lični arhivi, crkvene knjige, tefteri arački nahije sokolske 1831, tefteri poreskih glava kapetanije Azbukovačke, tefteri čibuka Nahije Sokolske kapetanije Nenada Vasića, popis stanovništva 1863, istorijski arhiv Šabac - Fond načelstva sreza Azbukovačkog 1830-1915, opštinska gradja, Valjevski arhiv, Pisma Vojvode Molera 1812.

Za kraj 17-og i 18. vek crkvene knjige i lični arhivi potomaka pošto je porodica 150 godina bila popovska (porodični arhivi Protića, Obradovića, Đunisića, Ilića, Radojičića, Petrovića). Knjige venčanih, umrlih, rodjenih... Arhiv i rodoslov azbukovačkih Tadića.

U drugoj polovini 17-og veka dolazi do "račvanja" sa Popovićima iz Cuca. Imena cuckih rodoslova Popovića poklapaju se sa "srbijanskim" rodoslovom. Deo potomaka Petra sina Popa Jakova je naseljen u Srbiji, deo od sina Nikole je ostao u Cucama. Potomci drugog sina popa Jakova Raslavca su današnji Popovići u Lipama (iz te grane je i Krsto Zrnov Popović). Ženidba iz kneževske kuće Tadića iz Smriječna/Pive izmedju ostalog uticala je da se porodica naseli u taj kraj.

Tri zadnja pretka su pod najvećim znakom pitanja, ali  se poklapaju iz rodoslovlja cuckih Popovića, Vujovića, Markovića, Mirkovića u Cucama (Lipe, Trnjina, Trešnjevo). Tu su i standardni rodoslovi Bajkovića, istraživanja Tepavčevića, "radovi" Luburića i Erdeljanovića za poklapanja sa kraja 16-og i početka 17-og.

Nisam testiran, ali imam u planu za treći mesec.
Pokušavam da pronadjem neke od Cuckih Popovića za testiranje.

[goca 11]

1) Aleksandar '90
2) Dragiša '67
3) Mihailo 1937
4) Dragiša 1912
5) Mladen-Gvozden 1882
6) Milan 1843
7) Petar 1815
Radojica 1795 - rodonačelnik prezimena
9) Milovan-Mioljko  ~1765
10) Prota Stevan-Stako  ~1725
11) Pop Marko ~1700
12) Pop Petar ~1660
13) Pop Jakov ~ 1630
14) Pop Petar ~ 1600
15) Marko ~1575
16) Vučić ~ 1550 (Lipa Cucka)

Ispod toga su uglavnom predanja i autori nemaju više izvora iz kojih bi potvrdili srodstvo tako da do nekih budućih istraživanja 16 generacija.
Hvala članu foruma sa nadimkom Ђока i matičaru Milanu Mladenoviću na izvorima iz Arhiva i pomoći oko istraživanja.

Ако сте пронашли податке да сте Ви директан потомак (по вертикали) од Вучића ( бр.16) свака част и моје поштовање.

[Рагавук]

Сви Вукадиновићи које наводим су рођени, живели и умрли у Батајници. Изузетак је Александар - роћен у Београду.
Славе светог Матеја.
Нажалост има доста рупа у подацима. Свакако највећа непознаница је предак са прелаза из 18. у 19. век, син Стефанов а отац Аћимов.
Себе сам уврстио као нулту генерацију, срећом има ко да настави низ иза мене, тј. да продужи лозу

0.   Александар (1973. – ?)
1.   Ненад (1937. – 2017.)
2.   Алексије (1903. – 1964.)
3.   Нестор (1869. – 1951.)
4.   Дамјан (1846. – 1915.)
5.   Глигорије (1813. – 1893.)
6.   Аћим (? - ?)
7.   ?
8.   Стефан (? – 1782.)

 

[Platin]

Можда може да помогне податак да постоје књиге рођених од 1785. умрлих од 1777. и венчаних од 1777., за Батајницу, у Архиву Београда.

Мислим да је извесно наћи Аћимову браћу и сестре, а могуће и самог Аћима, ако је имао мање од 28 година када је добио Глигорија.

Вреди прочитати
Барем нема проблема са презименима, пошто су Срби у Аустрији то имали већ тада сређено као данас

[Рагавук]

Платин, хвала на савету.
Нажалост, матичне књиге смо већ проверавали (у Архиву града Београда), и отац и ја. Али, ово је све што смо нашли. Остаје мала вероватноћа да нисмо добро гледали... Иначе, смо нашли Аћимовог брата Војина, као и његову супругу (без порекла), али нисмо нашли Аћимову жену. Нађосмо и досто података о породу Аћима и Војина.
Свакако ће ме пут одвести до Архива још који пут.

Мене копка једна друга ствар, на нивоу теорије за сад. С обзиром да је велика сеоба била 1690. год. А Стефан је умро 1782. год. Онда би Стефан могао бити друга, или чак вероватније трећа, генерација досељених у Срем. Нажалост, писане трагове нисмо нашли, али је ово за претпоставити.
Међутим, да ли је могуће да су Вукадиновићи конкретно Стефан, дошли у Срем после велике сеобе, самостално или у неком мањем таласу насељавања? Да ли је било забележених трагова досељавања после сеоба под Чарнојевићем? Не познајем довољно историју да бих могао сам себи одговорити. Има ли препоручене литературе за ову тему?

Ван главне теме: Такоће ме занимају спискови исељених за Руско царство средином 18. века. Можда ту нађем неког свог претка.

[Amicus]

Ван главне теме: Такоће ме занимају спискови исељених за Руско царство средином 18. века. Можда ту нађем неког свог претка.

Нису баш спискови, али јесте у вези са тим, погледајте тему о Сербима, Рацима, Бошњацима и Хорватима у Руском Царству.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1640.msg111169#msg111169

[Делија]

Од директих мушких предака(са све њиховим женама и њиховим девојачким презименима) знам иза себе поуздано 9 генерација а за 10.генерацију претпостављам ко би ми могао бити предак и зачетник родослова.Такође знам три старија презимена и њихове варијанте које је моја породица користила од почетка 18. до средине 19.века као и три претходна места у којима је породица боравила до доласка у Панчево између 1912. и  1915.године.

Ово је 10 колена,заједно самном 11 за породицу Панчевачки-Миланов(св.Никола) из Панчева:

  11.Саша(1993)
  10.Синиша (1954) ,Снежана рођ.Јајић/Јаић(1963)
    9.Сава( 1924-1998), Вукосава рођ.Јанковић(1933-2010)
    8.Живојин/Живан звани Дика,Црепаја-Панчево после 1912.год(1885-1933),Наталијарођ.Стојков-Ненадов(1884-1958)
    7.Јефтимије(1861-1933),Персида рођ.Бугарин-Ћирић(1860-1929)
    6.Николај/Никола(1831-1905),Олимпијада рођ.Марков-Стојићев(1827-1895)
    5.Милан(крштен као Михаил) Панчевац/Панчевачки(1797-1863),Марија рођ.Стојанов-Качаров(1798-1835)
    4.Михаил(о) Максимов/Панчевац/Панчевачки- Опово-Црепаја 1790.године(око 1765-1822),Истијана/Татијана/Стефанија рођ. можда Милошев(ић)?(?-1827)
    3.Максим Животин/Панчевац(око 1735-1784), Стана(?-?)
    2.Живота Панчевац- највероватније Арад-Опово између 1746-1750.год(око 1710-?),Анђелија(?-1782)
    1.Суба(Субота) Панчевац(можда је забележен и као Партивац 1715),хусар из Арада(око 1680-?)
Што се мајчине породице тиче ту сам доста тањи:

1.Ђорђе Јајић(1937-1986),Милина рођ.Пејновић/Пејиновић(1943)
2.Тодор Јајић(1911-1999),Даница рођ.Веренчевић(1910-1988)
3.Живан Јаић(1873-1928),Милица рођ.Војводић(1872-1922)
4.Василије/Васа Јаић(1844-1917),Јулка/Јулијана/Ана Божић(1846-1901)
Што се тиче директих предака по женској линији преко којих сам наследио митохондријалну ДНК овим путем ту добацујем до 6.колена:
1.Снежана Јајић(1963)
2.Милина Пејновић(1943)
3.Катица Рашић(1917-1997)
4.Софија Јовановић-Бећаров(1896-1987)
5.Смиљана Марунић(1866-?)/негде се помиње и као Савка рођ. Јовановић(1864-1937)?
6.Марија(у случају да је Смиљана Марунић) ( ?-?)

У међувремемену дошло је до извесних измена..открио сам своје најстарије презиме-а то је Поповић и чињеницу да смо из Панчева прешли у суседно село, а не из Арада.
8.Максим Животин/Панчевац(око 1735-1784), Стана(?-1789)
    9.Живота Поповић Панчевац - највероватније Панчево-Опово између 1764-1768.год (око 1710-?), Анђелија(?-1782)

[Iєшα Влɑкчɑнин]

Moja porodica.

01. Petar (18. vek - 18. vek?) i Smiljana (18. vek - ~1810?),
02. Teodor ,,Teša'' Smiljanić (176?-~1825) i supruga nepoznatog imena (17??-1???),
03. Ješa T. Smiljanić (1797-1853) i Milina (1793-1866),
04. Dimitrije Ješić (1838-1904) i Ljubica (rođ. 1844),
05. Živojin D. Ješić (1869-1945) i Jovanka P. Pavlović (1885-1958),
06. Pradeda i prababa,
07. Deda i baba,
08. Otac i majka,
... I tako dalje.




Sa majčine strane.

01. Milivoj Petrović (~1675- posle 1737),
02. Čola-Stojko M. Petrović (~1700- druga polovina 18. veka),
03. Ivan S. Petrović (~1725-1???) i Anđelija (~1730-1???),
04. Pop Milovan Petrović (1757- pre 1830),
05. Sava M. Popović (1792- posle 1830),
06. Miloje S. Popović (1812-1860) i Marija (1816-1901),
07. Dimitrije M. Popović (1838-1899) i Mileva (1843-1874),
08. Luka (1873-1962) i Darinka P. Tomić (1876-1946),
09. Čukundeda i čukunbaba,
10. Pradeda i prababa,
11. Deda i baba,
12. Majka i otac.

[ДушанВучко]

Sa majčine strane.

01. Milivoj Petrović (~1675- posle 1737),
02. Čola-Stojko M. Petrović (~1700- druga polovina 18. veka),
03. Ivan S. Petrović (~1725-1???) i Anđelija (~1730-1???),
04. Pop Milovan Petrović (1757- pre 1830),
05. Sava M. Popović (1792- posle 1830),
06. Miloje S. Popović (1812-1860) i Marija (1816-1901),
07. Dimitrije M. Popović (1838-1899) i Mileva (1843-1874),
08. Luka (1873-1962) i Darinka P. Tomić (1876-1946),
09. Čukundeda i čukunbaba,
10. Pradeda i prababa,
11. Deda i baba,
12. Majka i otac.

Поздрав рођаче са мајчине стране!
Па ти си написао родослов који ја и немам, моји су од Саве, Савићи...Ми смо из Г.Трнаве код Тополе, Св. Јован, и ја само знам да је био "Чала Стојко", доселио се из Лопата у ЦГ...Од Саве су Савићи, од Милоја Милојевићи, али чуди ме да нема Срећка ( мада, ово су директни преци, зато га нема...ја знам за причу о три брата , Сава, Милоје и Срећко, и да им је отац био поп, као што си и написао)...Од Анђе су претпостављам "Бабаанђелићи", тј. ми сви спадамо у "Бабаанђелиће"...Мада не знам за Поповиће и Томиће, али претпостављам да смо род (сувише истих имена имамо, Чала Стојко, Анђа, Сава, Милоје, па и презиме Петровић у предању
Не би било лоше да наведеш славу по мушкој линији, и предање , ако знаш одакле су дошли у Влакчу

[ДушанВучко]

Sa majčine strane.

01. Milivoj Petrović (~1675- posle 1737),
02. Čola-Stojko M. Petrović (~1700- druga polovina 18. veka),
03. Ivan S. Petrović (~1725-1???) i Anđelija (~1730-1???),
04. Pop Milovan Petrović (1757- pre 1830),
05. Sava M. Popović (1792- posle 1830),
06. Miloje S. Popović (1812-1860) i Marija (1816-1901),

"После Стојана се доселио неки Миливоје са сином (Чала – Стојком) из Лопата (Васојевићи – црногорска Брда). Од њих су ово породице: Јеленићи (Живановићи, Милошевићи, Радојичићи, Томићи 35 кућа., Павловићи 8 кућа), Баба Анђелићи (Јовановићи, Благојевићи, Лукићи, Радојковићи) 20 кућа., Савићи (Милојевићи, Срећковићи) 14 кућа., Стојковићи (Живановићи, Симићи, Вукићи, Милићевићи укупно 42 к., Петровићи (Јовичићи) 9 к., Славе Св. Јована."
https://www.poreklo.rs/2012/07/06/poreklo-prezimena-selo-trnava-topola/
Моји су Савићи, од Саве
Изгледа да смо негде на јубилеју, око 300 година од доласка у Трнаву

[ДушанВучко]

"После Стојана се доселио неки Миливоје са сином (Чала – Стојком) из Лопата (Васојевићи – црногорска Брда). Од њих су ово породице: Јеленићи (Живановићи, Милошевићи, Радојичићи, Томићи 35 кућа., Павловићи 8 кућа), Баба Анђелићи (Јовановићи, Благојевићи, Лукићи, Радојковићи) 20 кућа., Савићи (Милојевићи, Срећковићи) 14 кућа., Стојковићи (Живановићи, Симићи, Вукићи, Милићевићи укупно 42 к., Петровићи (Јовичићи) 9 к., Славе Св. Јована."
https://www.poreklo.rs/2012/07/06/poreklo-prezimena-selo-trnava-topola/
Моји су Савићи, од Саве
Изгледа да смо негде на јубилеју, око 300 година од доласка у Трнаву

Јешо, могуће да смо по мајчиној линији Радмужевићи,  J1-Z1828>Z18463 (с обзиром да је порекло из Лопата и слава Св.Јован) :
Миновић, Јовањдан, Гокчаница, Краљево
Припада хаплогрупи J1-Z1828>Z18463, роду Радмужевића
Миновићи по литератури припадају роду Лопаћана који је досељен још у 17. веку из Лопата код Лијеве Ријеке у Васојевићима.
Гокчаница:
"Миновићи, Јовањдан – прекада Св. Јован летњи, су род Лопаћана у Церју
Војмиловићи:
Око 1650. године су се доселили далеки преци:
-Лопаћана Раковића и Костовића (9 кућа, Св. Јован, 7. јануара и Св. Јован Претеча, 24. јануара) из Лопата у Левој реци у Васојевићима.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=941.msg118272#msg118272

[Iєшα Влɑкчɑнин]

DušanVučko, slušaj!

U Trnavu su se oko 1737. god. naselili Čola-Stojko Petrović i njegov otac Milivoj. Starina im je od Vasojevića, iz levorečkog sela Lopate. Po svoj prilici, pre nego što su došli u Trnavu, najverovatnije su živeli u selu Lijeva Rijeka kod Sjenice. Najverovatnije su pripadali vasojevićkoj podgrupi Lopaćana i da su ogranak Popovića (Vešovića).

Rodoslov koji je zapisao Bora Drobnjaković 1920.-ih godina, ide ovako. Milivoj-Stojko-Ivan-Milovan-Sava-Miloje...
Stojko je imao tri sina - Ivana, Jovana i Lazara.
Ivan Stojkov je imao sedam sinova: Jovana, Luku, Blagoja, Miloja, Milovana, Radovana i Mihaila. Veoma je moguće da je Ivanov sin Miloje, brat popa Milovana, bio srpski vojvoda Miloje Petrović Trnavac, zbog kog smo izgubili bitku na Čegru, 1809. god.
Sava pop-Milovanov je imao pet sinova, od kojih mu najstariji beše Miloje, a od njega su Milojevići, dok su od njegove braće - Savići. Srećko beše pop-Milovanov pastorak i brat po majci Savi pop-Milovanovom. To Srećkovi potomci - Srećkovići dobro znaju, a tako i pričaju. To znaju i ostali. Srećko beše predsednik Velikog suda u Kragujevcu, a kasnije, predsednik prvostepenog suda u Rači. Srećko je pomenut u Šotrinom filmu ,,Kneževina Srbija'', kao seljak Srećko iz Trnave.

[ДушанВучко]

DušanVučko, slušaj!

U Trnavu su se oko 1737. god. naselili Čola-Stojko Petrović i njegov otac Milivoj. Starina im je od Vasojevića, iz levorečkog sela Lopate. Po svoj prilici, pre nego što su došli u Trnavu, najverovatnije su živeli u selu Lijeva Rijeka kod Sjenice. Najverovatnije su pripadali vasojevićkoj podgrupi Lopaćana i da su ogranak Popovića (Vešovića).

Rodoslov koji je zapisao Bora Drobnjaković 1920.-ih godina, ide ovako. Milivoj-Stojko-Ivan-Milovan-Sava-Miloje...
Stojko je imao tri sina - Ivana, Jovana i Lazara.
Ivan Stojkov je imao sedam sinova: Jovana, Luku, Blagoja, Miloja, Milovana, Radovana i Mihaila. Veoma je moguće da je Ivanov sin Miloje, brat popa Milovana, bio srpski vojvoda Miloje Petrović Trnavac, zbog kog smo izgubili bitku na Čegru, 1809. god.
Sava pop-Milovanov je imao pet sinova, od kojih mu najstariji beše Miloje, a od njega su Milojevići, dok su od njegove braće - Savići. Srećko beše pop-Milovanov pastorak i brat po majci Savi pop-Milovanovom. To Srećkovi potomci - Srećkovići dobro znaju, a tako i pričaju. To znaju i ostali. Srećko beše predsednik Velikog suda u Kragujevcu, a kasnije, predsednik prvostepenog suda u Rači. Srećko je pomenut u Šotrinom filmu ,,Kneževina Srbija'', kao seljak Srećko iz Trnave.

Што се Срећка тиче, постоји прича код нашег ширег рода, да је он од неког турског аге ванбрачни син, тј. само брат по мајци Савин...па кад је тај ага ишао за Турску, оставио је неки новац за то дете, док је још био мали и рекао "чувате ми ово дете, од њега ће постати велики човек"...Ујак ми је причао како су се њима увек јављали са "мерхаба"

[Iєшα Влɑкчɑнин]

Srećko je došao na ovaj svet, kao posledica prava prve bračne noći ili ,,šetanja opanaka''. Srećkovići i dan-danas imaju predanje, kako je popu Milovanu i supruzi mu, taj aga rekao ,,Neka se dete rodi, nemojte ga ubijati, biće to veliki čovek!''. On se rodio i dali su mu ime Srećko. Milovan ga je sa ženom odgajao kao svog sina.

Sudija Srećko Trnavac, veliki opozicionar kneza Miloša, je naposletku stradao od strane kneza Miloša, jer mu se opasno zamerio. Kad je knez Miloš abdicirao 1839. god., mnogi znameniti ljudi onovremene kneževine Srbije je kneza ispratilo iz Srbije. Ispratili su ga do reke Save, gde je kneza Miloša čekala lađa. Kad se knez popeo na lađu, prisutni sudija Srećko Trnavac je uzeo neki kamenčić blizu reke i glasno viknuo ,,Bacam ovaj kamen u reku i kad on iz reke izašao, ti se kneže vratio u Srbiju!''. Knez je to čuo i video i dobro upamtio.
Kad se knez Miloš vratio na vlast, dve decenije kasnije, Toma-Vučić Perišić je uhapšen i otrovan, a Srećku je obešena volovska medenica, zvono, oko vrata i određen mu je pratilac da ga vodi četvoronoške kao vola. Vođen je tako neko vreme dok se nije premorio i nešto kasnije je tako osramoćen i ponižen umro. Poslednjih dana svog života, Srećko je kleo kneza Miloša, ,,Miloše, seme ti se zatrlo!''. Pričao mi je to jedan njegov direktni potomak, stariji čovek.

Pričaćeš mi šta ti je ujak rek'o još o Srećku Trnavcu.

[ДушанВучко]

Не знам више о Срећку, ето, осим тога што сам рекао, знам и те ствари које си написао, као и да је тај ага био из Паланке...Кад се Милош вратио, рекао је Срећку "Срећко , као што видиш, ја се вратих" , а Срећко рече "честити Кнеже, ти си се вратио, а сад чини са мном шта ти је воља" ...и Кнез га казни са тим звоном (мада ја сам чуо да је наређено да му звоно звони над главом, након чега је полудео

[Iєшα Влɑкчɑнин]

Sve sam lepo napisao samo sam nenamerno napravio jednu malu grešku, otac popa Milovana Petrovića je bio Lazar Stojkov, a ne Ivan Stojkov. Tako kaže Drobnjaković. Lazar S. Petrović i Anđelija su bili roditelji popa Milovana Petrovića i deda i baba Save M. Popovića.

[Skalica]

15-19

[saledelagano]

- Saša ja
- Stojče
- Božidar
- Živko
- Manasije (Stoilković) od njega na ^ smo Manasijević
- Stoilko

Ima još 2-3 Stoilkovića na groblju pored crkve i to trebam iztražiti.

[spaja1978]

Slobodan(1978)
Pero(1937)
Nikola(1901)
Petar(1863)
Zeko(1816)
Peša(oko 1770)
Vule(oko 1730)
Gavrilo(oko 1700)

[saledelagano]

Добар дан, људи!

Ја нови овде, већ неко време регистрован додуше, али ово ми је прва објава чини ми се. Па реко' да кренем од ове теме.

Презиме је Илијин, шпицнаме Радојичин, из Панчева су сви мушки преци које имам забележене. Слава је Свети Тома.


3.  + Ружа Голић (1939), Голићи, општина Милићи, Реп. Српска

Ta familija mi je tazbina.
Deda ženin 1933 i on je bas iz mesta Golići kod Milića, možda mu je rodjena sestra, pitacu ga kad ga budem video.
Pozdrav

[Julian_B]

Julian - 1992
Nebojsa - 1963
Bozin - 1936
Tripun - 1914
Nasto - 1885
Bogoje - 18??
Sinadin -18??
Simijan -17??

[Љубо Мирков]

Бањанско братство Петровић - Пејовић
1. Војвода Грбоје Цвјетковић (1465 , помен неименованог бањанског војводе ?? дубровачки архив cons.rog 18;208)
2. Војвода Вукосав Грбељац, Грбојевић (помен1465 дубровачки архив, турски дефтер Херцеговина 1475, страна 76)
3. Војвода Радич Вуков Бањанин(помен 1485,1523 дубровачки архив cons.rog 37;103)
4. Војвода Петар Радичев Бањанин(помен 1519,1536 дубровачки архивcons.rog.33;39)
5. Војвода Радоје Петровић Бањанин( помен 1549, дубровачки архив cons.rog. 24;42)
6. Војвода Иван Петровић Бањанин( помен 1574, гласник зем.музеја 43 за 1931, 61)
7. Дамјан Петровић Бањанин
8. Војвода Павле Дамјановић Петровић (помен1589, 1605,1608,1616 дубровачки архив-турска документа172 , земаљ.музеј 43 за 1931,61 , списи манастира Морача и Косијерево)
9. Јанко Павлов Петровић ( помен 1644, дубровачки архив cons.rog 137, дона турц.184 )
10. Пејо Јанков Петровић(помен 1685, писмо которском провидуру)
11. Павле Пејов Пејовић ( рођ. 1701 село Петровићи)
12. Алекса Павлов Пејовић (рођ. 1738 село Петровићи)
13. Ђурица Алексин Пејовић ( 1776 -1814 село Петровићи)
14. Алекса Ђуричин Пејовић (1806 - 1871  1851.преселио у село Подврш, Опутна Рудина, на земљу бегова Ћатовића.)
15. Петар Алексин Пејовић (1842 - 1907 село Подврш)
16. Ћетко Петров Пејовић (1868 - 1918 село Подврш)
17. Јован(Јошо) Ћетков Пејовић (1896- 1945  25.новембра 1945 преселио са породицом на борачку колонизацију у Врбас, Војводина. 18. децембра 1945 умро у војној болници у Новом Саду од последица рана из рата.)
18. Мирко Јошов Пејовић (1938 - 2009 Врбас)
19. Љубо Мирков Пејовић 1966.
20. Огњен Балша Љубов Пејовић 2000.
Пасова 20 , засад 

[Љубо Мирков]

Ееххх да ... заборавих претка Бот.15 N2 P189.2, 3.500 год.пре нове ере 

[David Stoevski]

1. Давид (ја) -2002
2. Горан  1976
3. Деспод 1945 - 2015
4. Аритон 1914-1991
5. Здравко 1883 -  1950
6. Велко 1841-1854 (доживео 113 година)
7. Трајко?  - отприлике 1810
8. Стаја - отприлике 1785 по коме носимо и презиме Стоевски, а негде уписано и Стаевски

Место: с. Нерав (Горна Пчиња у околини Криве Паланке, данас Македонија) , род Балабановци

[Андрић]

Ево да мало ажурирам своје претке у низу

Раденко (1969)
Миле (1936)
Перо (1903)
Симо (око 1870)
Перо (1827)
Павле (око 1790)
Јован (око 1760)

[Андрић]

А са мајчине стране

Бранкица (1969)
Зоркан (1944)
Илија (1908)
Никола (1876)
Алекса (1837)
Никола (1801)
Илија (око 1770)

[Iєшα Влɑкчɑнин]

1. Давид (ја) -2002
2. Горан  1976
3. Деспот 1945 - 2015
4. Аритон 1914-1991
5. Здравко 1883 -  1950
6. Велко 1841-1954 (доживео 113 година)
7. Трајко?  - отприлике 1810
8. Стаја - отприлике 1785 по коме носимо и презиме Стоевски, а негде уписано и Стаевски

Место: с. Нерав (Горна Пчиња у околини Криве Паланке, данас Македонија) , род Балабановци

Predak je živeo 113 godina? Impozantan podatak!

[David Stoevski]

Да, браћа од мога деде га јако врло добро памте и радио је у воденици до свог последног дана. Е сада или је било 113 или 112 година нисам баш сигуран али мислим да су 113.

[Iєшα Влɑкчɑнин]

Да, браћа од мога деде га јако врло добро памте и радио је у воденици до свог последног дана. Е сада или је било 113 или 112 година нисам баш сигуран али мислим да су 113.

Odličan podatak, pogotovo ako je još i dokumentovan.

Zanimljiva je to stvar da su naši ljudi iz nekih ranijih vremena dugo živeli, naročito oni rođeni 1870.-ih, 1880.-ih, 1890.-ih i 1900.-ih godina (živeli su u proseku duže od generacija rođenih tokom 1910.-ih i prve polovine 1920.-ih godina), koji su dobrim delom bili sa sela, naravno bilo je dugo živećih ljudi i ranije, kao što je bio tvoj predak.

[David Stoevski]

Не знам дали је документован јер у том крају није било толико занимања око документације, али чу свакако то истражити и ако нашто нађем онда чу да споделим.Такође треба да посетим гробље и проверит дали је датум родјења уписан ако се уопште може прочитати.Нисам досад имао прилике да отидем јер не живим баш у близини.

Како што си и сам напоменуо људи рођени у доба 1800-1900 године су имали доста дужи век ради услова у којима си живели. Углавном су живели по планинама над 1000 метра надморске висине где је воздух био доста чистији, а и цело време су били доста активни, движили се доста итд. Како друго није било рафиниране хране и хранили су се чисто са домаћом органском храном, најчешће коју су одгајали у својим баштама. И месо које су јели кад би се заклало неко теле, свиња или слично је било квалитетно без икаквих додатних концентрата.

[Malesevic]

С подацима којима сам добио уз помоћ оног турског дефтера из 1851. знам 6 генерација до мене Ја сам тако рећи седма.

[Nikola_I]

Nikola ja 1934  Ivanović
Slavko 1910 +2015
Sreten 18??  +1914
Sofronije  1844  +1916 Mišković-Ivanović
Đorđe  ~1813   +?  Mišković
Ivan ~1783 Mišković
Branko ~1765

Milutin- Miško ~ 1700 Banjani- Bajevac Prezime ?

[Деус Вулт]

Данило(ја) 1987
Томислав 1955
Никола 1907
Петар, око 1875-?
Никола, око 1845-?

Нажалост код варошких породица укључујући и моју доста је слабо познавање имена предака, готово је немогуће наћи варошку породицу која зна име претка
који је рођен прије 200 година, док с друге стране постоји нереално прећеривање код самих градских породица о њиховој старости, па је неки минимум 300-500-800 година! 😀
Додатни проблем је направљен што су Крштенице и ,књиге мртвих" које су вођене и чуване у Цркви
св. Николе у Никољцу нестале непосредно након другог светског рата. Ето изгледа да су комунистима више сметале крштенице него ли турцима за 450 г окупације.
Цркву коју турци сигурно нису уништавали и пљачкали од обнове 1688.г, опљачкали су комунисти и уништили много вриједну документацију.

[Starovlah]

Данило(ја) 1987
Томислав 1955
Никола 1907
Петар, око 1875-?
Никола, око 1845-?
Додатни проблем је направљен што су Крштенице и ,књиге мртвих" које су вођене и чуване у Цркви
св. Николе у Никољцу нестале непосредно након другог светског рата. Ето изгледа да су комунистима више сметале крштенице него ли турцима за 450 г окупације.

Да. Било је то планско уништавање докумената а да до данас није познат стварни разлог за тај "злочин". Имао сам прилику да, на ту тему, разговарам са више "носиоца" власти из тог времена (можда чак и актера тих догађаја ) и нијесу знали (смјели или хтјели) да ми кажу разлоге.

[ДушанПан]

Мало да оживим тему 

                                    Рођак 1994
Ја 1992                         Отац  1967       
Отац 1965                     Деда 1943 - 2006
Деда 1939                     Божидар 1918-?
Живорад 1906-1971,     Крстивоје 1898-1979 (Живорадов рођени брат)
                   
                   Стеван 1869-1943,                                       
                   Алекса око 1843 - ?,
                   Никола око 1811-1851,

Занимљивост: ово десно је један огранак стабла где су мање разлике између генерација, па тако имам рођака који две године млађи од мене , а ја њему и његовој сестри која је старија од мене дођем стриц. Због тога они могу да се похвале да знају још једно колено.

Имена жена су: Госпава, Смиљана, Павлија, Тодора...

[Глигорија]

Ја и брат Зоран
Љубомир Глигоријевић(1936-2021г) и Верица од Станковића из Свођа(1944-1995г)
Миодраг Глигоријевић(1912-1993г) и Милунка од Крстића из Модре Стене(1914-2000г)
Игњат Глигоријевић(1872-1929г) и Пејка од Илића из Остатовице(1874-1946г)
Јован Глишић-Глигоријевић(1831-1901г) и Цвета из Грнчара(1851-1891г)
Глигорија Николић и Митровић(р.око 1805-умро између 1865 и 1878г и Ружа из Врела ћер Игњатова(1812-1883г)
Гмитар рођен око 1880 г
Никола рођен око 1750 г
По предању Глигорија довео породицу у Мезграју око 1830г. из околине Србице код Призрена. Део породице остао у Горњем ораху. Махала у Мезграји се зове Гмитровци по Гмитру Глигоријином оцу. Осим Глигоријевића део породице се презива Јовановић по Глигоријином сину Јовану. Глигорија је имао брата Анђелка Гмитровића, од њега су Анђелковићи и Николићи.
То је то у принципу. Тешко да могу да одем даље.

[Грабеж]

Ја - 1991
отац - 1958
Сава - 1929 - 2004 (рођен мјесец-два након прадидове смрти)
Сава - ? - 1929
Сава - ? - ?
Стојан - ? - ?

Стојан је имао 5 синова: Илију, Јову, Саву, Станка и Симу а његов син Илија је имао Тривуна који је рођен 1871 и убијен од Усташа 1941 тако да сам преко тог пописа жртава успио доћи до његовог датума рођења. Дакле Стојан би могао бити рођен негдје између 1820 - 30 ако је то реално?

Захваљујући подацима из турског дефтера 1850/51 сам успио пронаћи шестог претка у директној мушкој линији.

jа - 1991*
отац - 1958*
Сава - 1928* - 2004+ (рођен мјесец-два након прадидове смрти)
Сава - ? - 1928+
Сава - 1844* - 1928+
Стојан - 1816* - 1858+
Раде ~1785* - ?

[Душан]

Душан 1990
Никола 1954
Милош 1927
Стеван
Милета

[НикПав]

Ненад
Радисав
Василије
Дмитар
Павле
Јован
Евђен (у неким изворима Ефћен)

[Ивица Јовановић]

Evđenov kum je izgleda bio obožavalac Eugena Savojskog, tako su ga naši stari zvali. Evđen.

[НикПав]

Evđenov kum je izgleda bio obožavalac Eugena Savojskog, tako su ga naši stari zvali. Evđen.

Ххахаххахаха не знам Ивице, али да му име није баш уобичајено није, мада је било заступљено у Западној Србији. Брат му се по предању звао Комнен, али док не тестирам Комненовиће из Босуте нећу знати јел то тачно или не. У сваком случају су два ређа али не и непостојећа имена.

[Антонин]

Ххахаххахаха не знам Ивице, али да му име није баш уобичајено није, мада је било заступљено у Западној Србији. Брат му се по предању звао Комнен, али док не тестирам Комненовиће из Босуте нећу знати јел то тачно или не. У сваком случају су два ређа али не и непостојећа имена.

Verovatno po svetom Evgeniju (ne ruskom vojniku, nego onom iz vremena cara Dioklecijana), pa se izmenilo u Jevdjenije, Evdjenije, Evdjen.
Kad smo kod retkih imena, dugo mi je bilo zagonetno ime mog strica - Viliman. Nikakvog smisla i veze niko nije nalazio, sem da se zvao po kumu, koji se isto zvao Viliman. Medjutim, sasvim slucajno naidjem u maticnim knjigama na izvod iz knjoge rodjenih njegovog kuma, i na krstenju se nije zvao Viliman, nego Filimon, pa se onda iskvarilo u Vilimon, i na kraju Viliman, narodska verzija hriscanskog grckog imena.

[Platin]

Verovatno po svetom Evgeniju (ne ruskom vojniku, nego onom iz vremena cara Dioklecijana), pa se izmenilo u Jevdjenije, Evdjenije, Evdjen.
Kad smo kod retkih imena, dugo mi je bilo zagonetno ime mog strica - Viliman. Nikakvog smisla i veze niko nije nalazio, sem da se zvao po kumu, koji se isto zvao Viliman. Medjutim, sasvim slucajno naidjem u maticnim knjigama na izvod iz knjoge rodjenih njegovog kuma, i na krstenju se nije zvao Viliman, nego Filimon, pa se onda iskvarilo u Vilimon, i na kraju Viliman, narodska verzija hriscanskog grckog imena.

Не бих гарантовао да је реч о "квару"... Ако се ради о пречанским крајевима, и утицају немачког, очекивано је да се пише Вилиман, да би се читало Филиман.

[ⲥуⲛцⲉ]

Не бих гарантовао да је реч о "квару"... Ако се ради о пречанским крајевима, и утицају немачког, очекивано је да се пише Вилиман, да би се читало Филиман.

Нема ту њемачкога утицаја, него србскому глас "ф" није лагодан, па га уста народа мијене на "п" или "в". Тим Стефан постаје Стјепан или Стеван, а Филип > Пилип или Вилип. Тому образцу слиједи и Филимон.

[НикПав]

Verovatno po svetom Evgeniju (ne ruskom vojniku, nego onom iz vremena cara Dioklecijana), pa se izmenilo u Jevdjenije, Evdjenije, Evdjen.
Kad smo kod retkih imena, dugo mi je bilo zagonetno ime mog strica - Viliman. Nikakvog smisla i veze niko nije nalazio, sem da se zvao po kumu, koji se isto zvao Viliman. Medjutim, sasvim slucajno naidjem u maticnim knjigama na izvod iz knjoge rodjenih njegovog kuma, i na krstenju se nije zvao Viliman, nego Filimon, pa se onda iskvarilo u Vilimon, i na kraju Viliman, narodska verzija hriscanskog grckog imena.

Ко зна. Нека имена мојих шумадијских предака су засигурно пописивачи из неког разлога покварили, као на пример Еросим, прилично сам сигуран да се аскурђел по прабаби звао Јевросим. На југу су пописи стигли јако касно, тамо имам имена као Антанас, Стоил, Герасим, Љепоја, јесу мало чудна али су у складу са простором и временом.

[Драган Максимовић]

Ко зна. Нека имена мојих шумадијских предака су засигурно пописивачи из неког разлога покварили, као на пример Еросим, прилично сам сигуран да се аскурђел по прабаби звао Јевросим. На југу су пописи стигли јако касно, тамо имам имена као Антанас, Стоил, Герасим, Љепоја, јесу мало чудна али су у складу са простором и временом.

Мислим да се по црквено-словенском (или како се већ звао) правопису користила слова за два гласа па је слово које нама личи на Е у ствари читао као Је. У матичним књигама видео сам доста Елена које су вероватно биле Јелене, или Еврема који су вероватно били Јевреми. Или слово Я које се чита као Ја па сам видео Янко који је вероватно био Јанко.

[НикПав]

Мислим да се по црквено-словенском (или како се већ звао) правопису користила слова за два гласа па је слово које нама личи на Е у ствари читао као Је. У матичним књигама видео сам доста Елена које су вероватно биле Јелене, или Еврема који су вероватно били Јевреми. Или слово Я које се чита као Ја па сам видео Янко који је вероватно био Јанко.

И то је истина, мада сам ја читао углавном модерне транскрипције тих старих пописа. Ја , јо, ју и дан данас имају своја посебна слова у неким ћириличним писмима, Је скоро никад није имало, сем разлике између оног наопаког е и нормалног у руском, а Ји ако се сећам само у украјинском.

[Селаковић]

Код мене:

1. ја (1988)
2. отац (1945)
3. деда (1923-1945)
4. Данило (1893-1979) ж. Павлија
5. Светозар (1869-1894) ж. Крстина
6. Марко (1840-?) ж. Николија
7. Јован (~1785-1852) ж. Станојка *Јован је последњи потврђен и по предању и у документима
8. Милић ж. Милица *само предање, поуздано
---------
9. непоуздано, била су браћа Кузман и Ананије Селак, један је имао децу, а други није
10. највероватније је носио име Селак (презиме Вуковић???)

Да допуним после осам година. Постојање Кузмана и Анананија потврдио је дефтер из 1795, али нити су њих двојица били браћа, нити су они преци свих Селаковића. Откривена је и још једна генерација у прошлост. 

1. ја (1988)
2. отац (1945)
3. деда (1923-1945)
4. Данило (1893-1979)
5. Светозар (1869-1894)
6. Марко (1840-1915)
7. Јован (~1790-1852)
8. Милић
9. Марко

[Драган Обреновић]

Да допуним после осам година. Постојање Кузмана и Анананија потврдио је дефтер из 1795, али нити су њих двојица били браћа, нити су они преци свих Селаковића. Откривена је и још једна генерација у прошлост. 

1. ја (1988)
2. отац (1945)
3. деда (1923-1945)
4. Данило (1893-1979)
5. Светозар (1869-1894)
6. Марко (1840-1915)
7. Јован (~1790-1852)
8. Милић
9. Марко

Свака част! Пример да се помоћу османских дефтера може открити још која генерација предака у прошлости! Све најбоље у даљем истраживању!

[Pikuc]

1. Петар 1978
2. Јован 1946
3. Петар  1915
4. Веселин 1877
5. Лазар 1842
6. Јован 1818
7. Кирило  око 1773
8. Јован око 1745
9. непознат
10. Бајо око 1670
11. Јаков око 1635
12. Михајло око 1600

[izinata]

1. брат (1992)
2. отац (1966)
3. деда (1933)
4. Драгољуб (1912-?)
5. Милорад (1880-1955)
6. Милутин (1858-1892)
7. Дамјан (1832-1914)
8. Алексије (1804-1884) - нема писмена потврда у виду МК да је Дамјанов отац, а у попису из 1863. живе одвојено, али је свакако родоначелник.

Интересанто да су сви, осим Алексија, најстарији или једини синови најстаријих/јединих синова

[Селаковић]

1. брат (1992)
2. отац (1966)
3. деда (1933)
4. Драгољуб (1912-?)
5. Милорад (1880-1955)
6. Милутин (1858-1892)
7. Дамјан (1832-1914)
8. Алексије (1804-1884) - нема писмена потврда у виду МК да је Дамјанов отац, а у попису из 1863. живе одвојено, али је свакако родоначелник.

Интересанто да су сви, осим Алексија, најстарији или једини синови најстаријих/јединих синова

Јесте ли имали увида у тефтере из 1830-их, могу ли они помоћи код утврђивања Дамјановог оца? Како стојите са црквеним књигама у вашем крају? С обзиром на то када је приближно рођен, ако је имао касније у животу неки други брак, може се у форми појавити име оца у МКВ; такође у МКУ.

[izinata]

Све сам црквене матичне књиге за село погледала, у периоду када се венчавао није се наводило име оца, а другог брака није било. У МКУ не стоји име оца, јер је умро веома стар, само се за децу писало ко су родитељи.

Не знам да ли би баш писало у тефтерима у том периоду је је био дете, али нисам ни успела да се докопам тефтера.

Носио је патроним Алексијевић у МКВ. У фамилији је устаљено да нам је Алексије родоначелник, па сам ставила ту везу на основу приче, али бих волела документовано да потврдим.

Хвала за идеју!

[Селаковић]

Све сам црквене матичне књиге за село погледала, у периоду када се венчавао није се наводило име оца, а другог брака није било. У МКУ не стоји име оца, јер је умро веома стар, само се за децу писало ко су родитељи.

Не знам да ли би баш писало у тефтерима у том периоду је је био дете, али нисам ни успела да се докопам тефтера.

Носио је патроним Алексијевић у МКВ. У фамилији је устаљено да нам је Алексије родоначелник, па сам ставила ту везу на основу приче, али бих волела документовано да потврдим.

Хвала за идеју!

Свакако гледајте да се докопате тефтера, пре свега арачког тефтера - на њему су сви мушкарци, чак и скоророђени. Ако будете имали среће, може све разјаснити.

[Жупљанин]

Моја маленкост (1974)
Отац (1952)
Милан (1929)
Обрен (1897)
Милосав (1870)
Симеон (1839)
Милош (1795)
Андре(и)ја (око1769)
Марко