Цинцари

[Ивица Јовановић]

Malo navijački ali svakako lep članak.

https://oko.rts.rs/lektira/5085021/kako-su-cincari-naucili-srbe-da-se-smeju-nas-mediteranski-svet--i-nusicev-smeh.html?fbclid=IwAR0EYyJ_HntrErjFa-n0cYWqyaQ7ROWMhM9MAPKjq032EBvN5YSzOsxgBl4

[drajver]

Malo navijački ali svakako lep članak.

https://oko.rts.rs/lektira/5085021/kako-su-cincari-naucili-srbe-da-se-smeju-nas-mediteranski-svet--i-nusicev-smeh.html?fbclid=IwAR0EYyJ_HntrErjFa-n0cYWqyaQ7ROWMhM9MAPKjq032EBvN5YSzOsxgBl4

Колико видим, ово је чланак још из 1966. године. У сваком случају лијепо написан и интересантан, али и прилично субјективан. Превише се можда наглашава то "медитеранство" Цинцара, иако су они, бар по моме поимању, више балкански народ и то народ дубине Балкана. Грци су ти који стоје у приличној опозицији према свом балканском залеђу и који су више окренути мору. Насупрот њима, Цинцари циркулишу управо балканским континенталним путевима. Као такви, Цинцари јесу били преносиоци и одређених источномедитеранских традиција, али можемо поставити питање да ли су као трговци и покретан елемент били преносиоци и барокних и просвјетитељских средњеевропских традиција у српском друштву. Тј. је ли Стерија више медитеранац или средњоевропљанин, а у којој је мјери балканац?

[Vlax]

Malo navijački ali svakako lep članak.

https://oko.rts.rs/lektira/5085021/kako-su-cincari-naucili-srbe-da-se-smeju-nas-mediteranski-svet--i-nusicev-smeh.html?fbclid=IwAR0EYyJ_HntrErjFa-n0cYWqyaQ7ROWMhM9MAPKjq032EBvN5YSzOsxgBl4

Текст из 1966, али ништа без Бизмаркове бабе која, јадна, није знала немачки 
Мислио сам да су такве приче настале пар деценија касније

[drajver]

Занимљив филм о историји цинцарског села Метсово у сјеверној Грчкој. Садржи и кадрове филма браће Манаки с почетка 20. вијека, у којима се приказује цинцарска свадба из тог периода.

[Небо_Сав]

Zoran D. Janjetović:  Uloga Cincara u stvaranju srpske elite i   modernizaciji srpskog društva

Zoran Janjetović je srpski istoričar, istraživač na Institutu za noviju istoriju Srbije u Beogradu.

http://dokumenta.scd-lunjina.org/free/Cincari_i_elita.pdf

Zoran D. Janjetović:  Uloga Cincara u stvaranju srpske elite i   modernizaciji srpskog društva

Nije preterano reći da je teško naći brojčano manji narod sa
većim značajem ili bar sa većim brojem značajnih pojedinaca poteklih iz njegovih redova nego što je to slučaj sa
Cincarima. Cincari predstavljaju gotovo jedinstven istorijski
fenomen. To je narod koji je od predstavnika primitivnijih
oblika privređivanja
 uspeo da se svojim najznačajnijim
delom pretvori u nosioca modernizacije, više kulture i sloja
iz koga se regrutovao dobar deo elite naroda ne samo
Balkana nego i cele Jugoistočne Evrope. Od druge se
polovine X veka Cincari, pod imenom Vlaha, sve češće
pojavljuju u vojnoj, političkoj, privrednoj i kulturnoj istoriji
Balkana.
....
Kraj Drugoga svetskog rata je najvećim delom prekinuo
učešće ljudi cincarskog porekla u političkoj i privrednoj eliti
Srbije i Jugoslavije. Novi vođe su bili ili iz redova nesrpskih
nacionalnosti ili iz redova srpskih seljaka i radnika. Uloga
ljudi cincarskog porekla je donekle ostala značajna samo u
oblasti kulturnog stvaralaštva, ali je njihov procenat - sa
razmahom školovanja i sve većim brojem intelektualaca
poteklih sa sela - postao osetno manji. Pored toga kod
potomaka starih asimilanata ostalo je ponosno sećanje na
pripadnosti nekadašnjoj eliti.

Propast socijalizma i nastanak opozicionih političkih stranaka, koje su bile ili se su se bar izdavale za građanske, vratio je na političku scenu srazmerno dosta istaknutih
ličnosti cincarskog porekla. To je razumljivo ako se ima na
umu da su cincarske porodice pripadale nekadašnjem građanstvu, u kome su, naravno,
 komunisti stekli malo simpatizera. Promena situacije omogućila je, između ostalog, i
ostacima, odnosno potomcima nekadašnje buržoazije da se
ponovo uključe u politički život, naravno sa antikomunističkih pozicija.

Dolaskom na vlast oktobra 2000. u novoj
srpskoj političkoj eliti ima, prvi put u poslednjih pola stoleća, više osoba cincarskog porekla. Kao najistaknutije možemo nabrojati ministra inostranih poslova i vođu Građanskog saveza Srbije Gorana Svilanovića, ambasadore u Londonu (Vladetu Jankovića), Meksiku (Vesnu Pešić, nekadašnju šeficu Građanskog saveza), Vašingtonu (Milana St. Protića), kao i šefa Stalne misije pri Ujedinjenim nacijama
Dejana Šahovića.

Ova činjenica nije ostala skrivena ni poraženim predstavnicima Miloševićeva režima, tako da je i sama kćerka
bivšeg predsednika izjavila da ne voli više Srbiju jer njom “sad upravljaju Cigani, Cincari i Turci.”

Tako se jedna od istaknutih korisnica kvazi-nacionalističke politike Slobodana
Miloševića na određeni način stavila na iste pozicije kao
hrvatski nacionalisti, protiv kojih je bivši režim sipao drvlje i
kamenje. Jedna od zajedničkih osobina svih nacionalista je
da su ubeđeni u etničku čistotu sopstvene nacije, dok
druge nacije, uz moralnu, optužuju i za etničku nečistoću.

Ovaj rad je, inače, zamišljen da ukrako, na srpskom primeru,
još jednom potvrdi staru istinu da ni jedna nacija nije po
svom poreklu čista, kao i da pokaže da je dobro što je tako.

[Небо_Сав]

Колико видим, ово је чланак још из 1966. године. У сваком случају лијепо написан и интересантан, али и прилично субјективан. Превише се можда наглашава то "медитеранство" Цинцара, иако су они, бар по моме поимању, више балкански народ и то народ дубине Балкана. Грци су ти који стоје у приличној опозицији према свом балканском залеђу и који су више окренути мору. Насупрот њима, Цинцари циркулишу управо балканским континенталним путевима. Као такви, Цинцари јесу били преносиоци и одређених источномедитеранских традиција, али можемо поставити питање да ли су као трговци и покретан елемент били преносиоци и барокних и просвјетитељских средњеевропских традиција у српском друштву. Тј. је ли Стерија више медитеранац или средњоевропљанин, а у којој је мјери балканац?

Кад год чујем  реч "медитеранство" станем у гард...Негде сам, давно,  прочитао (бар се мени тако чини)  најтачнију дефиницију  "Медитерана"- то је област у којој расту маслине. И обрнуто,  тамо где нема маслина - нема ни Медитерана, па самим тим  нема ни медитеранаца ("ја као  еуропљанин, (медитеранац) и и интелектуалац"- рекао би онај лик (глуми га Ивица Видовић) из давнашње серије  "Наше мало мисто").
 
Али не бива: неће бити да су ови што су  одрасли на качамаку, сиру и вареници -  медитеранци. Тако је и са овим Цинцарима: одрасли су на сиру и качамаку у планинама, какав њи`ов црни медитеранизам. Био сам тамо, у њиховима планинама, у Мецову. Налази се на поред ауто-пута за Игуменицу, односно Крф. Да не знам да читам, мислио бих да сам негде на Проклетијама (Комови, на пример) или Шар-планини. Додуше,   био бих у праву, малочас видех на Википедији да је Шар планина огранак Пинда.

 Иначе,   посебно ме је, пре петнаестак година, пошто сам често боравио тамо послом,  нервирао, очито,  плаћени  и наручени  културни пројекат звани "медитеранизације Црне Горе"..., кроз музику,  говор политичара ( поготово се сећам  Света Маравића),и уопште, кроз сав тај  нови  јавни дискурс у јавним медијима.Али,  можда им и успе пројекат, ко зна,  за једно 50-ак година. 

[drajver]

Кад год чујем  реч "медитеранство" станем у гард...Негде сам, давно,  прочитао (бар се мени тако чини)  најтачнију дефиницију  "Медитерана"- то је област у којој расту маслине. И обрнуто,  тамо где нема маслина - нема ни Медитерана, па самим тим  нема ни медитеранаца ("ја као  еуропљанин, (медитеранац) и и интелектуалац"- рекао би онај лик (глуми га Ивица Видовић) из давнашње серије  "Наше мало мисто").

Па и није тако лоша дефиниција. Нађох на мрежи карту распростирања маслина која ми се учинила најдетаљнијом. Као што се може видјети, на нашим просторима је тај појас маслина прилично танак. И генерално, медитеранска култура код нас не допире ни пар километара од обале и већ се судара са културом "пуре, сира и варенике" како кажеш, а веома често култура "пуре, сира и варенике" избија на саму обалу и шири се и по острвима.



Али како год, Цинцари заиста јесу феномен. Као што се и каже у тексту који си горе поставио. Од једне сточарске популације постали су покретачи модернизације. А можда је то судбина свих тих путујућих народа да промовишу модернизам, јер се у традиционалне културе домицилних народа тешко уклапају. Слична је ствар и са Јеврејима, и они су били шамипони модернизма у готово свим друштвима у којима су живјели.

[Зрно]

Кад смо већ код маслина, оне се подударају са средоземном климом, а тај тип климе на нашој обали је изузетно узак, јер се високе планине протежу дуж обале и спречавају продоре топлог ваздуха. Иначе, на Пагу има велика шума дивљих маслина, а острво је познато по најбољем сиру од оваца (синтеза поменутих култура маслина и сира/варенике).

Цинцари су стварно били нешто слично Јеврејима, само не глобално, него уско на подручју Балкана. И огромна је разлика у томе што сус се масовно утопили у Србе и друге народе за разлику од Јевреја. Ја мислим да би један од најзанимљивијих подухвата Порекла била студија о цинцарским хаплогрупама међу Србима.

[ДушанВучко]

Нисам прочитао цело "Златно руно" од Пекића, али описује кроз генерације цинцарске породице промену у статусу, од сточара из Москопоља, преко трговаца у Србији , до грофова у Словенији (за свега пар генерација). Они јесу сад асимиловани у смислу да наши Цинцари се потпуно осећају Србима, али на прелому векова иако су већ имали српски идентитет, ипак су се држали међусобно, језик колико толико се знао. Имали су неки однос према Србима у смислу да су "изнад", као нека виша трговачка "каста", доста материјално настројени, да стичу капитал (слично као што су Јевреји гледали на већинску популацију где су живели). Али због исте православне вере, Цинцари су временом постали Срби. Та практична страна и амбиција их је гурала далеко до највиших позиција у држави (високи официри, свештеници, до врха владе...и Пекић ту помиње три брата у међуратном периоду пред рат, један је високи функционер владе, други епископ, а трећи генерал). "Породица једнако фирма, све се испланира дугорочно итд"

[Иван Вукићевић]

Занимљив филм о историји цинцарског села Метсово у сјеверној Грчкој. Садржи и кадрове филма браће Манаки с почетка 20. вијека, у којима се приказује цинцарска свадба из тог периода.

Али како год, Цинцари заиста јесу феномен. Као што се и каже у тексту који си горе поставио. Од једне сточарске популације постали су покретачи модернизације. А можда је то судбина свих тих путујућих народа да промовишу модернизам, јер се у традиционалне културе домицилних народа тешко уклапају. Слична је ствар и са Јеврејима, и они су били шамипони модернизма у готово свим друштвима у којима су живјели.

Изворно јесу сточари, али из овог документарца се јасно види да у градове нису долазили сточари (који су неким чудом напрасно постајали богати грађани), већ трговци из тих цинцарских села. У филму се чак наводи да су у многим случајевима само мушкарци долазили у градове, а породице остављали код куће. Неки су се можда враћали кући, али многи и нису, већ су после доводили и своје породице. Прелазак у градове је очито био постепен и за трајно пресељење су се одлучивали тек након што би успоставили контакте у граду у који долазе и обезбедили себи још већи извор прихода него што су га имали док су стално били на путу.

Суштина је у томе да су у градове долазили као материјално обезбеђени, а не као сиротиња, те да су само ширили већ постојеће послове. Самим тим, није изненађење да су брже напредовали од сиротиње која се досељавала као радничка класа.

[Drvoseča]

Изворно јесу сточари, али из овог документарца се јасно види да у градове нису долазили сточари (који су неким чудом напрасно постајали богати грађани), већ трговци из тих цинцарских села. У филму се чак наводи да су у многим случајевима само мушкарци долазили у градове, а породице остављали код куће. Неки су се можда враћали кући, али многи и нису, већ су после доводили и своје породице. Прелазак у градове је очито био постепен и за трајно пресељење су се одлучивали тек након што би успоставили контакте у граду у који долазе и обезбедили себи још већи извор прихода него што су га имали док су стално били на путу.

Суштина је у томе да су у градове долазили као материјално обезбеђени, а не као сиротиња, те да су само ширили већ постојеће послове. Самим тим, није изненађење да су брже напредовали од сиротиње која се досељавала као радничка класа.

Анегдотално, али пример мог чукундеде (по мајчиној линији) Димитрија Стојановића је баш супротан - у 19. веку је дошао из Призрена у Београд као сиротиња, и провео је живот као обичан радник, живео је у Ратарској (данашња 27. Марта) - ту испод Ташмајданског гробља је тада живела сиротиња, доста Цинцара је ту било.

Када прође човек Новим Гробљем, на почетку види велики број импресивних споменика многих  цинцарских трговаца и других богатијих људи тог времена, али ако се продужи горе и обиђу се мало удаљеније парцеле, наиђе се на доста старијих надгробних споменика са цинцарским именима, не баш импресивних, који указују на не баш висок друштвени и финансијски статус. Такав је и споменик мог чукундеде.

Рекао бих да је ту мешовита прича, има и богатих и обичне раје.

[шуљин џула]

Занимљив чланак о Цинцарима:

https://svilenkonac.net/2016/09/10/%D1%86%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B8-the-cincari-aromani/

Хвала, изузетан чланак.

[Zor]

 Мислио сам да је назив Цинцар новијег датума и да је скован примарно од Срба у 18 в. Тако често и стоји у литератури. Па и да је као "увреда", па сам често избјегавао да га користим.

 Међутим у османским дефтерима, почев од дефтера 1502. (неки га оптимистичније датују и у 1485.) у кази Серфиџе/Сервија у данашњем селу Кранидија . још од 16. в. је била махала, а као да је 1502. то било одвојено село под именом Цинцарохор (модерно Κρανίκ Τζίντζηρα). Село Цинцара. Очито да је назив Цинцари био у употреби и у 15 в. и то доста јужније близу њихове матице.

 У новије вријеме то су Грци али у 16 в. кристално јасно Цинцари по именима.

 Дефтери доста разјашњавају доста ствари око Цинцара. Често се помиње да су Цинцари досељеници у нека њихова села у 18 в., нпр. Белица код Охрида, ту стоји да су дошли Цинцари с југа у 18 в. у склопу њихових сеоба. Али дефтер из 1582. јасно показује да су ту живјели и тада Цинцари. И то има логике јер ту постоји засебни гопешко-белишки дијалекат који је очито ту пуно дуже, или је формиран под утицајима познијих миграција с југа. Ипак на територији Сјеверне Македоније та група у Белици је сигурно ту дуже, остали данашњи Цинцари јесу махом познији досељеници.