Аутор Тема: Тема везана за турске дефтере  (Прочитано 37816 пута)

Ван мреже Марен

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 67
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #140 послато: Август 05, 2023, 11:30:01 поподне »
Pozdrav ljudi, evo da ne bude da se ništa radilo nije, da navedem za "mračni" 18. vek jedan tefter baština iz 1708. godine, dakle odmah posle Prve seobe Srba pod Čarnojevićem za oblast današnjeg Sandžaka, tj Raške oblasti u užem smislu.

Signatura je MAD 4480 iz Osmanskog arhiva u Stambolu.

Pun naziv teftera je:"Oficir Salih Aga je sastavio tahrir deftere u provinciji Bosna, u Priboju, Novom Pazaru, nahijama Starog Vlaha koji su podvrgnuti mukati Stari Vlah, a u nahiji, selu i salašu koji su podvrgnuti ovim oblastima, imena postojećih rudara i glavnog filologa, naplaćene sume i njihovi ukupni katastarski registar mukata, koji obuhvata račun, status načelnika, neki pravni status, potpis i pečat pomenutog lica i Novopazarskog kadije".... veoma rogobatno...

Dakle, ko je iz kadiluka Priboj, Stari Vla i Novi Pazar, u njemu ima popis vlasnika baština iz 1708. godine...

pozdrav

Ван мреже Sale1976

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 23
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #141 послато: Август 06, 2023, 03:17:36 поподне »
Pozdrav, negde je objavljen u digitalnom obliku?

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 390
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #142 послато: Август 06, 2023, 10:18:49 поподне »
Pozdrav, negde je objavljen u digitalnom obliku?

Да ли се зна гдје је објављен у дигиталној форми?

Ван мреже Давид Радић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 19
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #143 послато: Децембар 03, 2023, 11:23:19 поподне »
Што се тиче детаљних турских пописа (defter-i mufassal) који су везани за територију Босне и Херцеговине, покушао бих да сумирам, ако има грешака замолио бих вас да ме исправите:

- Попис Босанског санџака из 1468. - 1469. године
- Попис Херцеговачког санџака из 1475. - 1477. године
- Попис тимара у Босни након освојења из 1476. године
- Попис "Краљеве земље" у средишњој Босни из 1485. године
- Попис Босанског санџака из 1489. године
- Попис порезних обвезника у Босанском санџаку из 1490. године
- Попис за Босну из 1517. године
- Попис Босанског санџака 1528. - 1530. године
- Попис тимара и вакуфа у Босни из 1530. године
- Попис Босанског санџака из 1532. године
- Попис Босанског санџака 1540. - 1542. године
- Попис порезних обвезника, за источну и средњу Босну из 1541. године
- Попис Клишког санџака из 1550. године
- Попис Босанског санџака (нема датума, а настао је послије јула 1561. године.)
- Попис Босанског санџака из 1566. године
- Попис Клишког санџака 1574. године
- Попис Босанског санџака (нема датума, а настао је послије јануара 1575. године.)
- Попис Херцеговачког санџака из 1585. године
- Попис Босанског санџака из 1604. године
- Попис Клишког санџака 1604. године
- Попис села и земље санџака Крка, Клис и Херцеговина, ослобођених од Млетачке републике 1701. године
- Попис Босанског санџака за 1850. - 1851. годину
- Попис Босанског санџака за 1851. - 1852. годину

Ван мреже CrmnicaKrnjice

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 91
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #144 послато: Децембар 11, 2023, 10:53:10 пре подне »
ja sam kontaktirao drzavni arhiv turske u istanbulu, jer predpostavljam da imaju dosta informacija vezanih npr za okolinu skadarskog jezera odakle poticem.
Kontaktirao sam razne arhive, pocev od Cetinja, pa Beograda, Njemacke i Belgije. Nikad cudnijeg odgovora nisam dobio na moja pitanja.

Ван мреже Грабеж

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954, Трескавац/Растока
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #145 послато: Јануар 04, 2024, 12:30:13 пре подне »
Пописни дефтер становништва и домаћинстава Височке и Зеничке (Брод) нахије за 1850 г. подручје данашње општине Какањ:

https://kakanj.gov.ba/v5/wp-content/uploads/2020/12/Popisni-defter-Kakanj-1850..pdf

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 693
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #146 послато: Јануар 04, 2024, 09:06:57 пре подне »
Пописни дефтер становништва и домаћинстава Височке и Зеничке (Брод) нахије за 1850 г. подручје данашње општине Какањ:

https://kakanj.gov.ba/v5/wp-content/uploads/2020/12/Popisni-defter-Kakanj-1850..pdf
Родила се идеја да се овај дефтер и за нахија Тимар преведе и укоричи, што би било велико дјело за овај крај. Наш Лазић је покретач овога посла. Ваљда ће се још неко нађи да му се придружи.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #147 послато: Фебруар 28, 2024, 01:35:06 поподне »
https://www.derstandard.at/story/3000000208559/zum-preis-von-altpapier-die-entstehung-des-osmanischen-archivs-in-sofia 

Чланак је на немачком али одлучио сам да га поставим. Ради се о чланку бугарског историчара Григора Бојкова, који ради на Јужноевроспком инстути при Бечком универзитету и у овом чланку се бави темом како је дошло до тога да се највећи архив Османских списа налази у Софији, а не у Истанбулу.

Већи део тог архива је архива "министарства финансија" Османског царства и протеже се на период од 15. до 19. века.

Ван мреже Bosko Kap

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 8
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #148 послато: Март 26, 2024, 10:57:45 пре подне »
Da li je tacno da turski defter za popis iz 1851/1852 godine jos uvek nije kompletno preveden vec samo neki delovi kao gore navedeni deo za opstinu Kakanj ? Konkretno me interesuje status da li ima išta prevedeno za područije Bihaćkog pašaluka , današnje područije bosanske krajine

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 711
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #149 послато: Март 26, 2024, 11:03:38 пре подне »
https://www.derstandard.at/story/3000000208559/zum-preis-von-altpapier-die-entstehung-des-osmanischen-archivs-in-sofia 

Чланак је на немачком али одлучио сам да га поставим. Ради се о чланку бугарског историчара Григора Бојкова, који ради на Јужноевроспком инстути при Бечком универзитету и у овом чланку се бави темом како је дошло до тога да се највећи архив Османских списа налази у Софији, а не у Истанбулу.

Већи део тог архива је архива "министарства финансија" Османског царства и протеже се на период од 15. до 19. века.
Ја, некако, највише верујем овом министарству  :), ово је "Министарство ресурса свих ресурса"..., па би то могло значити да су ово најверодостојнији подаци до којих се може доћи. 
Историја се односи према археологији као што се алхемија односи према хемији!

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #150 послато: Март 26, 2024, 02:53:48 поподне »
Da li je tacno da turski defter za popis iz 1851/1852 godine jos uvek nije kompletno preveden vec samo neki delovi kao gore navedeni deo za opstinu Kakanj ? Konkretno me interesuje status da li ima išta prevedeno za područije Bihaćkog pašaluka , današnje područije bosanske krajine

Турски дефтер за поменути попис није комплетно преведен, већ га преводе појединци по наручби. Превод се плаћа у просеку између 100 и 200€. Мени је то радио др. Емир Демир из Сарајева.

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • N2
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #151 послато: Март 26, 2024, 03:23:00 поподне »
Da li je tacno da turski defter za popis iz 1851/1852 godine jos uvek nije kompletno preveden vec samo neki delovi kao gore navedeni deo za opstinu Kakanj ? Konkretno me interesuje status da li ima išta prevedeno za područije Bihaćkog pašaluka , današnje područije bosanske krajine

Ако говоримо о попису из 1850/51, не ради се о дефтеру, него о дефтерима. Само за Бањалучки санџак их има, чини ми се, девет, са око 1500 страна и то говорим само о дефтерима немуслимана (пописивани су одвојено муслиманим, немуслимани и Роми). Цијену преводиоци формирају по страници изворника и она варира, али је у последње вријеме негдје око 15 евра по страници оригинала. Омјер оригинала и превода је око 1:1,5, што ће рећи да се у преводу добије 50% више страница него што их има у изворнику.

Што се тиче самих граница санџака (Бихаћки, Бањалучки, Травнички, Зворничи, Сарајевски, Херцеговачки и Новопазарски), тешко је то и поредити са данашњим територијалним уређењем, па је од највеће помоћи аустроугарски попис из 1879. године, који је у највећој мјери задржао административну подјелу с краја турске владавине. Бихаћки санџак је у односу на Бањалучки захватао релативно мало, а многи се изненаде када схвате докле је досезао Травнички.

Бихаћки санџак је релативно мало превођен, колико је мени познато, а и има прилично мали проценат пописаних презимена, бар што се тиче дефтера немуслимана.

Што се тиче неког организованог превођења, за државу су то велике паре, а премала корист, док привредници с правом упиру прстом у државу и говоре да не виде зашто би они финансирали преводе нечег што је од националног значаја. Примјер ради, погледајте само Бањалучки санџак - 1500 страна по 15 евра би било 22.500 евра, а за штампање таквог и толиког издања отишло би ко зна колико још. Реално, наши државници толико провуку кроз ауспухе службених возила у врло малим временским јединицама, али за ово се нема...

Тешким напорима се нешто може рјешавати на локалном нивоу, као што смо ми урадили за Бијељину, Угљевик, Озрен, али све то иде споро.

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1859
  • I-A1328
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #152 послато: Март 27, 2024, 01:13:39 поподне »
Ако говоримо о попису из 1850/51, не ради се о дефтеру, него о дефтерима. Само за Бањалучки санџак их има, чини ми се, девет, са око 1500 страна и то говорим само о дефтерима немуслимана (пописивани су одвојено муслиманим, немуслимани и Роми). Цијену преводиоци формирају по страници изворника и она варира, али је у последње вријеме негдје око 15 евра по страници оригинала. Омјер оригинала и превода је око 1:1,5, што ће рећи да се у преводу добије 50% више страница него што их има у изворнику.

Што се тиче самих граница санџака (Бихаћки, Бањалучки, Травнички, Зворничи, Сарајевски, Херцеговачки и Новопазарски), тешко је то и поредити са данашњим територијалним уређењем, па је од највеће помоћи аустроугарски попис из 1879. године, који је у највећој мјери задржао административну подјелу с краја турске владавине. Бихаћки санџак је у односу на Бањалучки захватао релативно мало, а многи се изненаде када схвате докле је досезао Травнички.

Бихаћки санџак је релативно мало превођен, колико је мени познато, а и има прилично мали проценат пописаних презимена, бар што се тиче дефтера немуслимана.

Што се тиче неког организованог превођења, за државу су то велике паре, а премала корист, док привредници с правом упиру прстом у државу и говоре да не виде зашто би они финансирали преводе нечег што је од националног значаја. Примјер ради, погледајте само Бањалучки санџак - 1500 страна по 15 евра би било 22.500 евра, а за штампање таквог и толиког издања отишло би ко зна колико још. Реално, наши државници толико провуку кроз ауспухе службених возила у врло малим временским јединицама, али за ово се нема...

Тешким напорима се нешто може рјешавати на локалном нивоу, као што смо ми урадили за Бијељину, Угљевик, Озрен, али све то иде споро.


Јесу ли ти пописи дигитализовани и ако јесу, како могу добити приступ к њим, да видим могу ли то сам превести?
Најдеш ли се у њекој великој биједи,
не реци "Свевишњи, имам велику биједу!"
реци "Биједо, имам великога Свевишњега!"

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • N2
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #153 послато: Март 28, 2024, 12:54:46 поподне »

Јесу ли ти пописи дигитализовани и ако јесу, како могу добити приступ к њим, да видим могу ли то сам превести?

Велики дио грађе који се односи на наше крајеве јесте дигитализован. Добити се може уз накнаду, која је, када се упореди са нашим условима, стварно симболична. Што се тиче овог пописа из 1850/51. године, ако Вас интересују нека конкретна непреведена мјеста, могао бих Вам можда обезбиједити изворник у дигиталном облику. Пишите на [email protected].

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1859
  • I-A1328
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #154 послато: Март 28, 2024, 02:58:41 поподне »
Велики дио грађе који се односи на наше крајеве јесте дигитализован. Добити се може уз накнаду, која је, када се упореди са нашим условима, стварно симболична. Што се тиче овог пописа из 1850/51. године, ако Вас интересују нека конкретна непреведена мјеста, могао бих Вам можда обезбиједити изворник у дигиталном облику. Пишите на [email protected].

Господине Лазићу, учинили бисте ми велику услугу обезбјеђењем изворника. Занимају ме понајвеће пописи бањалучке и бихаћке крајине, подробније крај Посања и Гомилнице који међу њими лежи те Поуња. А када се ту вјештим учиним, могао бих кренути преводит по реду колико ми вријеме и вјештина допусте.
Најдеш ли се у њекој великој биједи,
не реци "Свевишњи, имам велику биједу!"
реци "Биједо, имам великога Свевишњега!"

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • N2
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #155 послато: Март 28, 2024, 03:16:19 поподне »
Господине Лазићу, учинили бисте ми велику услугу обезбјеђењем изворника. Занимају ме понајвеће пописи бањалучке и бихаћке крајине, подробније крај Посања и Гомилнице који међу њими лежи те Поуња. А када се ту вјештим учиним, могао бих кренути преводит по реду колико ми вријеме и вјештина допусте.

Пишите ми неко конкретно село из слива Гомионице, па да видим шта могу урадити. Ту је таман већи дио преведен, али необјављен, па ћемо моћи поредити како сте урадили.

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1859
  • I-A1328
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #156 послато: Март 28, 2024, 08:26:05 поподне »
Пишите ми неко конкретно село из слива Гомионице, па да видим шта могу урадити. Ту је таман већи дио преведен, али необјављен, па ћемо моћи поредити како сте урадили.


Хазићи, Трамошња, Козица, Омарска ...
Најдеш ли се у њекој великој биједи,
не реци "Свевишњи, имам велику биједу!"
реци "Биједо, имам великога Свевишњега!"

Ван мреже ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • N2
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #157 послато: Март 28, 2024, 08:52:02 поподне »

Хазићи, Трамошња, Козица, Омарска ...

Ваша мејл адреса?

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1859
  • I-A1328
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #158 послато: Март 28, 2024, 10:33:46 поподне »
Најдеш ли се у њекој великој биједи,
не реци "Свевишњи, имам велику биједу!"
реци "Биједо, имам великога Свевишњега!"

Ван мреже Antigona

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 7
Одг: Тема везана за турске дефтере
« Одговор #159 послато: Децембар 26, 2024, 12:41:41 поподне »
Prevod nahije Sanica prema defteru "Sandžak Klis i Krka" 1604. godine (neobjavljena arhivska gradja)

Nahija Sanica u sandžaku Klis

Selo Krasulje, pripada Sanici

-Baština Radula u ruci Vujice sina Radula
-Baština Ivka u ruci Radivoja sina Lurvača sada u ruci Alije sina Hasana
-Baština Vukača  u ruci Radmana sada u ruci Nikole sina Radmana
-Baština Vukašina u ruci Vujice sina Vukača
-Baština Rajka [sina] Đurin u ruci Husejina sina Hizira
-Baština Vukoja u ruci Radoja sina Uglješe
-Baština Vujina sina Dobrosalića drži je spomenuti
-Baština Vukaila u ruci stanovnika sela
-Baština Radoja [sina] Radašina u ruci Mustafe
-Baština Osmana u ruci Nikole sina Dobrosalića
-Baština Novaka sina Stepana drži je spomenuti
-Baština Radula sina Grguča drži je spomenuti
-Baština Radoja sina Radovana u ruci Ramazan-age
-Baština Dragina sina Stupara
-Baština Dragoja sina Stepana (…)
-Baština Radoja sina Voje  u ruci Ramazan-age
-Vodenica u ruci stanovnika pomentuog sela, komada 1, resum 15
-Prihod od hajmana, polovine badihave, svadbarine, poljačine, tapija zemlje: 782
Kuća 20 po 200
Ukupno: 3.997

-Čiftlik Osmana sina Mustafe, deo sela Krasulje u pritežavanju stanovnika sela Krasulje, korišćenje pašnjaka u vreme upisa evidentirano je u novi defter u njegovom pritežavanju.
-Prihod od poljoprivrednih proizvoda, ušura na lan i drugih dažbina: 400

Selo Donje Hrustovo, pripada Sanici

-Baština Vukosava u ruci Ivana sina Đurašina
-Baština Radivoja u ruci Radosava sina Vujina
-Baština Bratića u ruci Radulča sina Velibora
-Baština Vukana  u ruci Bogdana sina Đuriča
-Baština Petka u ruci Đuraja sina Radoja
-Baština Vukača u ruci Đuraja
-Baština Alije sina Mustafe drži je spomenuti
-Baština Petra u ruci Luke sina Pavela
-Baština Radivoja u ruci Branka sina Radovana
-Baština Hizira u ruci Tursuna sina Velija
-Baština Dragića u ruci Osmana sina Hasana
-Baština Stepana u ruci Radula sina Juraja
-Baština Timura sina Mustafe drži je spomenuti
-Baština Radula Kovač drži je spomenuti
-Baština Velija sina Mustafe drži je spomenuti
-Baština Radivoja sina Hajina drži je spomenuti
-Baština Jaćima? sina Dragoja
-Baština Novaka u ruci njegovog brata Đuračina sada u ruci Ibrahima i Oruča sinovi Velija
-Baština Vujice Kolaka drži je spomenuti
-Baština Ilija [sina] Radosav u ruci Milosava [sina] Vujina
-Baština Radovana u ruci Ivana sina Vukomila – 150
-Baština Gordana u ruci Pirija sina Velija – 100
-Baština Balie sina Mustafe drži je spomenuti – 100
Kuća 20 po 200
Kuća 1 po 150
Kuća 2 po 100

-Čiftlik Džafer-age i Sulejman-age, deo sela Donje Hrustovo, zemin Donje Žabukoje i livada, ova mesta su u njihovom vlasništvu koja nisu u vlasništvu raje, Donje Hrustovo kao i letnje ispasište i pašnjak, pripada Sanici.
-Prihod od poljoprivrednih proizvoda, ušura na lan i drugih dažbina: 230

-Čiftlik Serra sina Husejina, deo sela Donje Hrustovo u blizini tvrđave Kamičak, ova mesta su u njihovom vlasništvu koja više nisu u vlasništvu raje, Donje Hrustovo kao i pašnjaci i letnja ispasišta, pripada Sanici.
Prihod
Pšenica, kejla: 5/125
Mešanica, kejla: 11/22
Ovas, kejla: 7/105
Ušur na vrt, lan, seno, košnice, beli i crni luk, kupus: 63
Polovina badihave, svadbarina, poljačina, tapije zemlje: 27
Ukupno: 540

Selo Brezača, pripada Sanici

-Baština Juraja u ruci Radoja sina Vukaila
-Baština Petra u ruci Mališe [sina] Radivoja sada u ruci Boška došlice
-Baština Miliča u ruci Milašina [sina] Vukoja sada u ruci kneza Vuksana
-Baština Radula u ruci Durada?  [sina] Vuka
-Baština Radula [sina] Grujice drži je spomenuti
-Baština Tomaša sina Ivaniša
-Prihod od hajmana, polovine badihave, svadbarine, poljačine, tapije zemlje: 50
Kuća 6 po 200
Ukupno: 1.258

Selo Vrhpolje, pripada Sanici

-Baština Đurašina u ruci Radoja sina Petra
-Baština došlice Radovana sina Dmitra u ruci stanovnika sela
-Baština Luke u ruci Ivka sina Mihovila?
-Baština Vladka u ruci Radovana sina Vukana
-Baština Oruša u ruci Hazira sina Hasana
-Baština došlice u ruci Radiča sina Vlađa sada u ruci Radoja sina Petra
-Baština Radoja u ruci Džafera sina Abdulaha
-Baština Husejina u ruci Turhana sina Husejina
-Baština Mehmeda sina Abdulaha drži je pomenuti
-Baština Džabi Paše u ruci Velija
-Baština Velija
-Zemin Sahina Čavuša, Bakija, (…) Čavuša, Radosava, Vukana, došlice Radiča, Vuka Ivaniša.
-Mezra Mojsište u blizini spomenutog sela
-Baština Vukašina [sina] Radmana u ruci Milovana došlica sada u ruci Sahina Čavuša – 50

-Mezra Pištanice u blizini sela Vrhpolje, pripada Sanici
-Baština Vladka u ruci sveštenika Nikole
-Baština Radula sina Heraka u ruci Nikole sina Radula
-Vodenica na reci Sanica u pritežavanju stanovnika sela Vrhpolje i Kamička, pripada Sanici, komada 3 po 15, resum 45
-Prihod od hajmana, polovina badihave, svadbarina, poljačina, tapije zemlje: 305
Kuća 14 po 200
Kuća 1 po 90
Kuća 1 po 50
Ukupno: 3.600

Selo Kamička, pripada Sanici

-Baština Alije sina Iskendera u ruci Ahmeda Bošnaka
-Baština Došlice u ruci Hasana sina Ferhada sada u ruci spomenutog Hasana
-Baština Džafera sina Abdulaha u ruci Timura sina Selima – 180
-Baština Velija sina Nasuha u ruci Novaka sina Lalića
-Prihod od hajmana, badihave, svadbarine, poljačine, tapije zemlje: 20
Kuća 3 po 200
Kuća 1 po 180
Ukupno: 800

Izvor: (BOA) TK.GM.d   119, str. 210A, 210B
Link ka faksimilima: https://drive.google.com/drive/folders/1skd-lCNuPi4n8nKtmSFHMnFyLJLkBtzd?usp=drive_link

Ovu nahiju sam nasumično izabrao da prevedem, možda nekom bude korisno. Takođe, neko ko poznaje ovu oblast nek me slobodno ispravi ako sam pogrešno preveo neki naziv sela.