Тема везана за турске дефтере

[goca 11]

Али шта се финансира ?
Те документације има колико хоћете, а колико видим само је конкретоно наведен један датум и пописи везани за њега:
"Ako bi uspeli da nadjemo poimenični teftrer Novopazarskog sandžaka iz 1795-te, kao i Beogradskog pašaluka, time bi jednim udarcem uradili čitav posao koji su Cvijić i ekipa radili decenijama..."

Моје мишљење у целој причи је свакако маргинално, али ако се већ планира шира подршка за пројекат, онда је потребно предочити, шта имамо, шта не, на чему се тренутно ради и који попис је најоптималнији, ако већ није спорно да се има особа која би то могла одрадити.

А што се тиче времена, ако се чекало до сад, пар месеци не мења пуно.
Такође би се држао и оне максиме да је припрема пола посла.

У сваком случају толико од мене за ову тему.

Izvinite, ali možda niste pratili temu od početka...
Ali potpuno ste u pravu... što ste stavili tačku .Svi bi al' za džabe...ali ova tema je ozbiljno istraživanje i to košta ..samo ko će to da plati 

[Милош]

Мене лично занимају тефтери, уколико постоје, за Новопазарски санџак (1790-1817), Босански пашалук (1817-1865), Новопазарски санџак (1865-1879), Косовски вилајет (1879-1912). Што се тиче тефтера, свакога ту занима свој крај и у ту сврху ће и издвојити новац. И то је реално, а и поштено. Дакле прва ствар би требала да буде шта од тефтера или сличних докумената за тај период постоји, знајући да је и то период погоршања здравственог стања болесника са Босфора.

[goca 11]

Мене лично занимају тефтери, уколико постоје, за Новопазарски санџак (1790-1817), Босански пашалук (1817-1865), Новопазарски санџак (1865-1879), Косовски вилајет (1879-1912). Што се тиче тефтера, свакога ту занима свој крај и у ту сврху ће и издвојити новац. И то је реално, а и поштено. Дакле прва ствар би требала да буде шта од тефтера или сличних докумената за тај период постоји, знајући да је и то период погоршања здравственог стања болесника са Босфора.

Bravo Miloše!
Tačno tako.

[marigold]

И ја се придружујем, интересује ме карта број 4  .

[Sale1976]

Мене лично занимају тефтери, уколико постоје, за Новопазарски санџак (1790-1817), Босански пашалук (1817-1865), Новопазарски санџак (1865-1879), Косовски вилајет (1879-1912). Што се тиче тефтера, свакога ту занима свој крај и у ту сврху ће и издвојити новац. И то је реално, а и поштено. Дакле прва ствар би требала да буде шта од тефтера или сличних докумената за тај период постоји, знајући да је и то период погоршања здравственог стања болесника са Босфора.

Potpuno iste informacije me zanimaju i spreman sam izdvojiti novac za istrazivanje.

[Be like Bill]

Ne znam da li bi se nešto moglo dobiti na jeftiniji način, preko Turskog kulturnog centra (u Dobračinovoj 38) ili preko atašea za kulturu turske ambasade.

https://belgrad.yee.org.tr/sr/content/institut-yunus-emre

http://www.posetitursku.com/contact/

Kulturni institut Junus Emre ima svoju Fejsbuk stranicu pa se može i na taj način postaviti pitanje o mogućoj pomoći u pristupu zanimljivim dokumentima


https://sr-rs.facebook.com/yeebelgrad/

[Милош]

Potpuno iste informacije me zanimaju i spreman sam izdvojiti novac za istrazivanje.

Многи су спремни. Јер многи су и дошли, што се тиче генетичке генеалогије, до оне линије када се може пратити путем докумената. Зато сам и често наглашавао да је генетичка генеалогија само помоћна историјска наука. Јер без документованих имена и веза, не значи нам много.

[Platin]

Многи су спремни. Јер многи су и дошли, што се тиче генетичке генеалогије, до оне линије када се може пратити путем докумената. Зато сам и често наглашавао да је генетичка генеалогија само помоћна историјска наука. Јер без документованих имена и веза, не значи нам много.

Генетика нас усмерава ка одговарајућим документима и књигама.

[Милош]

Генетика нас усмерава ка одговарајућим документима и књигама.

Тако је. Узрочно-последична веза и то егзактна...

[Vlax]

Mislim da su za ovih 7 godina bar ova pitanja rešena i da treba delovati odmah, inače ćemo opet utrošiti vreme na razne priče, radne grupe, odbore gde jednima odgovara ovo a drugima je to nebitno...
Niko ne pominje finansiranje, a to je najvažniji deo...
Dajte da se organizujemo koliko košta ovo istraživanje i prevodjenje  i krenuti ... u projekat!

Рано је правити финансијску конструкцију кад се још не зна какав посао треба обавити.
-Који су дефтери доступни? Где? У ком облику?
-Које ћемо преводити?
-Да ли истраживачи могу понети микрофилмове са собом или морају преводити у Турској?
Од тога ће директно зависити трошкови  превода и трошкови путовања.

Али рецимо овако: Повратни лет за Истанбул је око 100 евра. Ван сезоне 4 ноћења са доручком у пристојном хотелу (3* или 4*) у старом делу града може се наћи за неких 100е. Не знам где се налази тај архив. Тестирање  ПЦР, тамо и натраг, око 150 евра. Ту су још трошкови ручка и вечере, трошак превоза од/до аеродрома. Не знам да ли би тражио посебно дневнице или би остале трошкове урачунао у цену превода.
Све у свему одлазак и боравак у Истанбулу би коштали неких 500-600 евра, не рачунајући административне трошкове приступа архивској грађи. На то треба додати трошак превода који не знам колико би износио, јер то зависи од обима посла.

[goca 11]

Рано је правити финансијску конструкцију кад се још не зна какав посао треба обавити.
-Који су дефтери доступни? Где? У ком облику?
-Које ћемо преводити?
-Да ли истраживачи могу понети микрофилмове са собом или морају преводити у Турској?
Од тога ће директно зависити трошкови  превода и трошкови путовања.

Али рецимо овако: Повратни лет за Истанбул је око 100 евра. Ван сезоне 4 ноћења са доручком у пристојном хотелу (3* или 4*) у старом делу града може се наћи за неких 100е. Не знам где се налази тај архив. Тестирање  ПЦР, тамо и натраг, око 150 евра. Ту су још трошкови ручка и вечере, трошак превоза од/до аеродрома. Не знам да ли би тражио посебно дневнице или би остале трошкове урачунао у цену превода.
Све у свему одлазак и боравак у Истанбулу би коштали неких 500-600 евра, не рачунајући административне трошкове приступа архивској грађи. На то треба додати трошак превода који не знам колико би износио, јер то зависи од обима посла.

Pa to je taj okvir otprilike....+ još neki troškovi neka bude ukupno i 1000 .Znači 20 rodoslovaca po 50e.
Na volju onima koji finansiraju, da li će dobijene podatke deliti  putem sajta Porekla, na temama ili ne.

[Platin]

Рано је правити финансијску конструкцију кад се још не зна какав посао треба обавити.
-Који су дефтери доступни? Где? У ком облику?
-Које ћемо преводити?
-Да ли истраживачи могу понети микрофилмове са собом или морају преводити у Турској?
Од тога ће директно зависити трошкови  превода и трошкови путовања.

Али рецимо овако: Повратни лет за Истанбул је око 100 евра. Ван сезоне 4 ноћења са доручком у пристојном хотелу (3* или 4*) у старом делу града може се наћи за неких 100е. Не знам где се налази тај архив. Тестирање  ПЦР, тамо и натраг, око 150 евра. Ту су још трошкови ручка и вечере, трошак превоза од/до аеродрома. Не знам да ли би тражио посебно дневнице или би остале трошкове урачунао у цену превода.
Све у свему одлазак и боравак у Истанбулу би коштали неких 500-600 евра, не рачунајући административне трошкове приступа архивској грађи. На то треба додати трошак превода који не знам колико би износио, јер то зависи од обима посла.

Претпостављам, али сам веома сигуран, да не бисмо добили никакве микрофилмове. И у Турској су чули за нову технологију - добићемо скенирано шта нам треба. Да ли на двд диск (вероватно) или чак на наш сопствени усб флеш, не знам толико детаљно.
Биће потребан добар лаптоп и интернет на месту где буде истраживач.

[нцп]

А.Аличић, Турски катастарски попис неких подручја Западне Србије XV и XVI века, Чачак , 1984

То би овако требало да изгледа



Ово је из турског пописа из 1476 године, село Липница, (други назив Лепчин) које је припадало тимару Јована Ресића.

Попис је извршен тако да су становници по мушкој линији родбински груписани

Иначе, свеобухватним истраживањима турских пописа 1476, 1516, 1528 и 1560 и аустријског пописа из 1718 лоцирано је село Лепеница на просторима данашњег Крагујевца и села Корићани.Место Лепеница се помиње и као Лепенац, а уз њега и Горњи и Доњи Градић.
Први помен жупе Лепеница датира из 1220-1228г.

[Vlax]

Претпостављам, али сам веома сигуран, да не бисмо добили никакве микрофилмове. И у Турској су чули за нову технологију - добићемо скенирано шта нам треба. Да ли на двд диск (вероватно) или чак на наш сопствени усб флеш, не знам толико детаљно.
Биће потребан добар лаптоп и интернет на месту где буде истраживач.

Да, да, на дигитални формат сам и мислио, а не праве микрофилмове у физичком облику. Углавном да се може донети и преводити овде, а не само да одобре ишчитавање на њиховим рачунарима.

Ако би Порекло стало иза тога могла би се издати и књига и из тога покрити трошкови истраживања.

[Црна Гуја]

- Који су радови(књиге) већ објављени, па направити систематично мапирање области и места ( слично помињаној, "exel" tabeli)

Ево списка у ком покушах сакупити све битне податке о до сада објављеним турским дефтерима који се тичу подручја која насељавају Срби:

https://drive.google.com/file/d/1dOo7qfaBthpN529WCgx3Sj6Pme3Hd8wD/view?usp=sharing

[нцп]

Ево списка у ком покушах сакупити све битне податке о до сада објављеним турским дефтерима који се тичу подручја која насељавају Срби:

https://drive.google.com/file/d/1dOo7qfaBthpN529WCgx3Sj6Pme3Hd8wD/view?usp=sharing

Хвала.
Сјајно!

[НикПав]

Само да се пријавим да бих подржао овај подухват.

[гаша]

И ја подржавам ову идеју и спреман сам да је финансијски испратим. Посебно ме интересују сви пописи који се односе на подручје Бихора и Корита као и Рожаја и Штавице од почетка турске власти до краја 19 века.

[Đorđo]

Не бих да мрачим, али мислим да имате нереалну представу о свему томе
Нечијим одласком тамо реалистично се може добити нешто од онога што постоји у званичном каталогу архива председништва и то је то.
Али за то се чак ни не мора ићи у Истамбул.. Наши османисти имају контакте са људима који раде у њиховим архивима и вероватно могу то да заврше ако хоће, поготово ако нешто частимо

[rugovac]

Za ljude koji se bave svojim poreklom su jedino korisni popisi u od 1690 do 1880 jer ničije predanje ne ide sa sigurnošću dalje od 1690. Ranija turska dokumenta su samo gradja za naučnike i njihove radové.