Томингај и Дерингај (Грачац, Лика) - порекло породица и Y-ДНК резултати

[PetarD95]

- Добрић, Ђурђевдан

Добрићи се помињу у Томингају на попису из 1915. године, док су касније забележени и у Дерингају (становништво је повезано). За Добриће се такође може установити миграциони пут из Северне Далмације. Тестирани су тамошњи Добрићи са истом славом (Добропољци/Бенковац) и припадају хаплогрупи I2-PH908. Добрићи из Буковице су били веома бројни, а тамо су досељени највероватније из Босне у 17. веку.

Поздрав. Ја сам Добрић из села Добропољаца из Буковице (Северна Далмација), славимо св. Ђурђа, хаплогрупа I2-PH908.
Интересује ме одакле вам информација за Добриће да су дошли из Босне у 17. веку? Познајем своје стабло до 1638 године сви смо из Добропољаца, а пре тога били су само турски пописи који нису сачињавали презимена становништва.

Дал је тај попис из 1915 захватао и Северну Далмацију? Интересује ме, пошто би за мене био веома значајан. Како да "завирим" у њега? Хвала унапред.

[Небојша]

Поздрав. Ја сам Добрић из села Добропољаца из Буковице (Северна Далмација), славимо св. Ђурђа, хаплогрупа I2-PH908.
Интересује ме одакле вам информација за Добриће да су дошли из Босне у 17. веку? Познајем своје стабло до 1638 године сви смо из Добропољаца, а пре тога били су само турски пописи који нису сачињавали презимена становништва.

Дал је тај попис из 1915 захватао и Северну Далмацију? Интересује ме, пошто би за мене био веома значајан. Како да "завирим" у њега? Хвала унапред.

Сеобу из Босне помињу сви аутори који су се бавили пореклом становништва Северне Далмације. Буковица је насељена крајем 17. века, махом из Босанске Крајине, па је то највероватнији миграциони правац и самих Добрића. Први пут чујем да неко има родослов све до средине 17. века. Свака част, ако је тако.

Не, тај попис из 1915. обухвата само Лику.

[Јовица Кртинић]

Интересантна је ова веза Ервеник - Томингај. Вероватно су повезани и ервенички и томингајски Мрдаљи.

Само да напоменем - недавно је тестиран Мрдаљ из Томигнаја и потврђена је генетичка веза с Мрдаљима из Ервеника.

[Јовица Кртинић]

- Драгосавац, Јовањдан

Драгосаваца је, осим у околини Грачаца, било још и у Врепцу крја Госпића. Стјепан Павичић их је не помиње међу досељеницима "од Оточца и Бриња", одакле води порекло највећи број породица са вребачког подручја. Остали су насељени из Северне Далмације. Ти Драгосавци из Врепца су тестирани и припадају хаплогрупи J2b-M205. На основу генетике (веза са Усорцима) и славе, може се претпоставити да су и Драгосавци део сеобе од Оточца.

Од Драгосаваца из Врепца је и Душан Драгосавац, доктор правних наука, учесник НОБ и друштвено-политички радник СФР Југославије

У међувремену је тестиран Драгосавац из Рудопоља Брувањског (село суседно Томингају) и потврђена је генетичка веза с Драгосавцима из Врепца.

[шуљин џула]

Незнам да ли је ово мој лични утисак,биће да јес,али огроман број родова из Далмације и генерално из Крајине слави Св.Јована.У чему је штос,има ли ко идеју?

Da jako zanimljivo. Sv. Jovan Krstitelj je na ikonama zaogrnut ovčjom kožom, deluje kao da je zaštinik stada a samim tim i ljudi koji se bave pretežno stočarstvom. Proslavlja se 20. januara u zimsko vreme kada su stada već na sigurnom a stočari kod svojih kuća a katuni  prazni.