Томингај и Дерингај (Грачац, Лика) - порекло породица и Y-ДНК резултати

[Небојша]

Чланак о пореклу становништва Томингаја и Дерингаја у Лици:
https://www.poreklo.rs/2020/09/08/tomingaj-i-deringaj-u-lici/

Овде се можемо осврнути на порекло родова и генетичку слику.

[Андрић]

Да ли постоји нека веза између ових Вучковића Никољштака у Томигају и Дерингају са Вучковићима Никољштацима из Ервеника у Далмацији?

[Небојша]

Да ли постоји нека веза између ових Вучковића Никољштака у Томигају и Дерингају са Вучковићима Никољштацима из Ервеника у Далмацији?

Требали би бити истог порекла. Вучковићи су досељени из Далмације (Полача, Книн). Има Вучковића са овом славом и у Бјелајском пољу. Спадају међу старије досељенике, а пореклом су из Скрадина у Далмацији.

Вучковићи из Книна су I2-Y3120*
Вучковићи из Петровца су I2-S17250

[Небојша]

Као што је речено, становништво овог краја води порекло махом из Северне Далмације (крај 17, почетак 18. века). Неколико породица досељено је са старог крајишког земљишта.


- Блануша, Никољдан

Блануша са славом Јовањдан било је у Северној Далмацији, тачније у околини Бенковца (Бргуд). Блануше из Горње Крајине славе Никољдан и Ђурђевдан. Верује се да презиме има француски корен, односно да је формирано у "наполеоново доба". На 23andMe тестиране су Блануше из Лике. По свему судећи из Доњег Лапца. Хаплогрупа - I2-S17250.

[Андрић]

Требали би бити истог порекла. Вучковићи су досељени из Далмације (Полача, Книн). Има Вучковића са овом славом и у Бјелајском пољу. Спадају међу старије досељенике, а пореклом су из Скрадина у Далмацији.

Вучковићи из Книна су I2-Y3120*
Вучковићи из Петровца су I2-S17250

Да требало би да су од ових из Далмације. Зар нису Вучковићи из Бјелајског Поља (Крњеуша и Капљух) по предању доселили од Ервеника и Отона, а не из Скрадина? Колико је мени познато за Вучковиће из подгрмечког Дабра се сматра да су поријеклом из Скрадина у Далмацији.

Познато ми је да су тестирани Вучковићи из Полаче код Книна и Вучковићи из Капљуха код Петровца. Очигледно је да нека веза постоји између њих.

[Небојша]

Да требало би да су од ових из Далмације. Зар нису Вучковићи из Бјелајског Поља (Крњеуша и Капљух) по предању доселили од Ервеника и Отона, а не из Скрадина? Колико је мени познато за Вучковиће из подгрмечког Дабра се сматра да су поријеклом из Скрадина у Далмацији.

Ови из Петровца су досељени баш преко Дабра. А за те из Дабра се каже да су од Скрадина.

Познато ми је да су тестирани Вучковићи из Полаче код Книна и Вучковићи из Капљуха код Петровца. Очигледно је да нека веза постоји између њих.

Судећи по хаплогрупама, веза не постоји, осим ако Вучковићи из Книна нису такође I2-S17250+, али верујем да би то наши I2 админи уочили.

[НиколаВук]

Као што је речено, становништво овог краја води порекло махом из Северне Далмације (крај 17, почетак 18. века). Неколико породица досељено је са старог крајишког земљишта.


- Блануша, Никољдан

Блануша са славом Јовањдан било је у Северној Далмацији, тачније у околини Бенковца (Бргуд). Блануше из Горње Крајине славе Никољдан и Ђурђевдан. Верује се да презиме има француски корен, односно да је формирано у "наполеоново доба". На 23andMe тестиране су Блануше из Лике. По свему судећи из Доњег Лапца. Хаплогрупа - I2-S17250.

Блануша је термин за вунени пастирски кожух. Потиче од румунске (источнороманске) речи blană са значењем "крзно" и "капут".

 https://dexonline.ro/definitie/blan%C4%83

[drajver]

Блануша је термин за вунени пастирски кожух. Потиче од румунске (источнороманске) речи blană са значењем "крзно" и "капут".

 https://dexonline.ro/definitie/blan%C4%83

Не вјерујем да је презиме толико старо да је могло чувати неку романску ријеч која није ни присутна међу становништвом Крајине. Као и добар дио крајишких презимена и ово презиме је надимачко, вјероватно повезано са глаголом блањати или са именицом блања, које јесу у употреби у Крајини. Могло је имати и пренесено значења, човјека који равна или глади, не улази у сукоб, подилази.

[Јовица Кртинић]

Да ли постоји нека веза између ових Вучковића Никољштака у Томигају и Дерингају са Вучковићима Никољштацима из Ервеника у Далмацији?

Интересантна је ова веза Ервеник - Томингај. Вероватно су повезани и ервенички и томингајски Мрдаљи.

[Небојша]

- Чанковић, Јовањдан

О Чанковићима смо писали на следећој теми:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2814.msg77266#msg77266

Није сигурно да ли су досељени из Северне Далмације, или су део струје са крајишког земљишта. С обзиром на нека днк поклапања, вероватнија је друга опција. Тестирани су једни Чанковићи из околине Удбине и припадају хаплогрупи I2-PH908.

[Небојша]

- Ћалић, Јовањдан

Ћалићи (Чалићи) су по свему судећи део досељеничке струје из Северне Далмације. Тестирани су једни Ћалићи из околине Грачаца (Купирово), припадају хаплогрупи I2-PH908. На 23andMe има и Ћалића из Бргуда крај Бенковца (иста слава), хаплогрупа I2-S17250.

[Небојша]

- Добрић, Ђурђевдан

Добрићи се помињу у Томингају на попису из 1915. године, док су касније забележени и у Дерингају (становништво је повезано). За Добриће се такође може установити миграциони пут из Северне Далмације. Тестирани су тамошњи Добрићи са истом славом (Добропољци/Бенковац) и припадају хаплогрупи I2-PH908. Добрићи из Буковице су били веома бројни, а тамо су досељени највероватније из Босне у 17. веку.

[Exiled]

- Чанковић, Јовањдан

О Чанковићима смо писали на следећој теми:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=2814.msg77266#msg77266

Није сигурно да ли су досељени из Северне Далмације, или су део струје са крајишког земљишта. С обзиром на нека днк поклапања, вероватнија је друга опција. Тестирани су једни Чанковићи из околине Удбине и припадају хаплогрупи I2-PH908.

Ja sam davno kontaktiro ovog Čankovića ali bezuspešno.Imam ga u matchevima,doduše vrlo niskim,pa sam ga htio motivisati za dalje testiranje ali zalud.Ovaj njegov sv.Jovan i moj sv.Jovan su mislim čista slučajnost a ne bi bilo loše iskopati neke Dalmatince za testiranje.Ako neko od vas koji pratite zna nekog od Glamužina neka mi se javi.Njih sam pokušo naći preko Zdenka ali se umešo Vatikan...

[нцп]

Ja sam davno kontaktiro ovog Čankovića ali bezuspešno.Imam ga u matchevima,doduše vrlo niskim,pa sam ga htio motivisati za dalje testiranje ali zalud.Ovaj njegov sv.Jovan i moj sv.Jovan su mislim čista slučajnost a ne bi bilo loše iskopati neke Dalmatince za testiranje.Ako neko od vas koji pratite zna nekog od Glamužina neka mi se javi.Njih sam pokušo naći preko Zdenka ali se umešo Vatikan...

Гламузина или Гламужина?

[Exiled]

Гламузина или Гламужина?

I to je pitanje jer je to na I2a projektu.Ja bih reko da je Ž u pitanju ali nisam siguran.Uglavnom navode ih i kao Vlahe Banjane u nekim izvorima...

[нцп]

I to je pitanje jer je to na I2a projektu.Ja bih reko da je Ž u pitanju ali nisam siguran.Uglavnom navode ih i kao Vlahe Banjane u nekim izvorima...

Јавља нам се као 3-5 рођак. Видећу његова поклапања.

[Небојша]

- Драгосавац, Јовањдан

Драгосаваца је, осим у околини Грачаца, било још и у Врепцу крја Госпића. Стјепан Павичић их је не помиње међу досељеницима "од Оточца и Бриња", одакле води порекло највећи број породица са вребачког подручја. Остали су насељени из Северне Далмације. Ти Драгосавци из Врепца су тестирани и припадају хаплогрупи J2b-M205. На основу генетике (веза са Усорцима) и славе, може се претпоставити да су и Драгосавци део сеобе од Оточца.

Од Драгосаваца из Врепца је и Душан Драгосавац, доктор правних наука, учесник НОБ и друштвено-политички радник СФР Југославије

[Небојша]

- Дукић, Стевањдан

Дукићи су свакако део досељеничке струје из Северне Далмације. Дукића са овом славом било је у Равним Котарима (Горње Биљане), где су потврђени још 1696. године. Тестирани су Дукићи из Дерингаја и припадају хаплогрупи I2-PH908.

Од Дукића из Дерингаја је и Тихомир "Тика" Дукић, бивши боксер и кик-боксер, а данас персонални тренер, глумац и каскадер у Холивуду

[Uzi]

Чини ми се да би доста српских породица из Грачаца и околине, које су тамо насељене након 1699. године, то била повратна сеоба у те крајеве и да су на том подручју живели и пре почетка Морејског рата 1684. године.

[Небојша]

- Јакшић, Василијевдан

Једна кућа у Томингају 1915, 4 у Штикади, као и у Грачацу, а најбројнији убедљиво у Глогову (чак 51 кућа). Вероватно струја из Северне Далмације. Иначе су ти Јакшићи из Глогова тестирани на 23andMe и припадају хаплогрупи E-V13. Међу слављеницима ове славе до сада смо у Крајини имали I2-PH908, R1a-M458 и J2b-M205.

[Небојша]

- Кокот, Јовањдан

Колико ми је познато, презиме не постоји код Срба из Северне Далмације. Присутно је код Срба из Лике, тачније околине Косиња. Тамошњи Кокотовићи славе Јовањдан и припадају хаплогрупи J2b-M205. Могуће да су ови Кокоти из Грачаца у некој вези са њима, иако их вероватно има више несродних по Лици.

[Exiled]

Незнам да ли је ово мој лични утисак,биће да јес,али огроман број родова из Далмације и генерално из Крајине слави Св.Јована.У чему је штос,има ли ко идеју?

[Небојша]

Незнам да ли је ово мој лични утисак,биће да јес,али огроман број родова из Далмације и генерално из Крајине слави Св.Јована.У чему је штос,има ли ко идеју?

Не знам да ли постоји неки штос, или је случајност. Јовањдан је мислим трећи на листи најчешћих слава код Срба. Ако не и други(?) Према томе и у Крајини је веома заступљен. Верујем да би у неком општем пресеку био слабије заступљен од Св. Николе, али опет 2., или 3. место.

Није ни у Крајини свуда заступљен исто. Више на западу Лике, Кордуну, у неким крајевима Босанске Крајине.

Оно што се може сигурно рећи, неке "родовске" групе чине да се ова слава нешто чешће јавља у Крајини. Први ми на памет падају Бањани N-P189.2 и њихови огранци по Крајини (махом славе Јовањдан). Затим су ту лички Усорци са истом славом, најбројнија група родова у Лици. Веома раширена у Крајини је и подграна I2-PH908>Z16983, чији огранци у Бос. Крајини, Далмацији, Банији и Кордуну славе махом Јовањдан (Шкрбићи, Меселџије, Тркуље, итд.). Код R1a, I1 и E-V13 је Јовањдан у Крајини веома скромно заступљен.

[vid.knezevic]

Не знам да ли постоји неки штос, или је случајност. Јовањдан је мислим трећи на листи најчешћих слава код Срба. Ако не и други(?) Према томе и у Крајини је веома заступљен. Верујем да би у неком општем пресеку био слабије заступљен од Св. Николе, али опет 2., или 3. место.

Није ни у Крајини свуда заступљен исто. Више на западу Лике, Кордуну, у неким крајевима Босанске Крајине.

Оно што се може сигурно рећи, неке "родовске" групе чине да се ова слава нешто чешће јавља у Крајини. Први ми на памет падају Бањани N-P189.2 и њихови огранци по Крајини (махом славе Јовањдан). Затим су ту лички Усорци са истом славом, најбројнија група родова у Лици. Веома раширена у Крајини је и подграна I2-PH908>Z16983, чији огранци у Бос. Крајини, Далмацији, Банији и Кордуну славе махом Јовањдан (Шкрбићи, Меселџије, Тркуље, итд.). Код R1a, I1 и E-V13 је Јовањдан у Крајини веома скромно заступљен.

Ја бих поменуо и Богуновиће из Босанске Крајине и породице које припадају овом племену(Ковачевиће,Живковиће).

[Небојша]

- Дукић, Стевањдан

Дукићи су свакако део досељеничке струје из Северне Далмације. Дукића са овом славом било је у Равним Котарима (Горње Биљане), где су потврђени још 1696. године. Тестирани су Дукићи из Дерингаја и припадају хаплогрупи I2-PH908.

Од Дукића из Дерингаја је и Тихомир "Тика" Дукић, бивши боксер и кик-боксер, а данас персонални тренер, глумац и каскадер у Холивуду

Срби из Дерингаја и Томингаја као добровољци у Првом светском рату

Томингај:

Блануша Гаје Јован
Блануша Петра Раде
Блануша Раде Томо
Брујић Ђурђа Дмитар
Брујић Ђорђа Стеван
Вучковић Јована Лазар
Вучковић Јована Стеван
Добрић Томе Дане
Добрић Тоше Илија
Дошен Дане
Драгосавац Дане Илија
Драгосавац Ђуре Мане
Дукић Јове Томо
Дукић Дане Томо
Жутић Раде Лука
Миловановић Петра Дане
Миловановић Давида Душан
Миловановић Јован
Миловановић Јована Никола
Опалић Богдан
Самарџија Николе Никола
Селаковић Раде Милан
Селаковић Раде Стево
Совиљ-Ерцеговић П. Никола
Ћалић Јована Ђукан
Ћалић Младена Раде
Чанковић Миле Ђуро

Овај списак добровољаца сигурно није потпун. Фале барем двојица из наше линије Дукића (мајчина страна), који су били у Првом светском рату (Солунци).

Дукић Миле Раде
Дукић Симо Миле (чукунђед)

[Небојша]

Ја бих поменуо и Богуновиће из Босанске Крајине и породице које припадају овом племену(Ковачевиће,Живковиће).

Тачно. Само J2a-M92 није тако раширена у Крајини као горепоменуте подгране, али свакако је присутна.

Од E-V13 родова биће бројни E-L241 са Јовањданом, Ћулибрци, Мајсторовићи и остали. Ћулибрка је само у Поуњу било 107 кућа 1925.

Од R1a родова биће заступљени R1a-YP417, Рашете, Бероње (81 кућа) и остали.

[Exiled]

Не знам да ли постоји неки штос, или је случајност. Јовањдан је мислим трећи на листи најчешћих слава код Срба. Ако не и други(?) Према томе и у Крајини је веома заступљен. Верујем да би у неком општем пресеку био слабије заступљен од Св. Николе, али опет 2., или 3. место.

Није ни у Крајини свуда заступљен исто. Више на западу Лике, Кордуну, у неким крајевима Босанске Крајине.

Оно што се може сигурно рећи, неке "родовске" групе чине да се ова слава нешто чешће јавља у Крајини. Први ми на памет падају Бањани N-P189.2 и њихови огранци по Крајини (махом славе Јовањдан). Затим су ту лички Усорци са истом славом, најбројнија група родова у Лици. Веома раширена у Крајини је и подграна I2-PH908>Z16983, чији огранци у Бос. Крајини, Далмацији, Банији и Кордуну славе махом Јовањдан (Шкрбићи, Меселџије, Тркуље, итд.). Код R1a, I1 и E-V13 је Јовањдан у Крајини веома скромно заступљен.

Знам за ту општу статистику што се слава тиче а некако имам утисак да западни Срби више славе св.Јована од остатка...А свакако последње три ХГ које си набројао су ретки Јовањдањци,генерално...Можда може бити један од путоказа миграција,тј.да добар дио потиче из Пиве и Бањана...

[Небојша]

Знам за ту општу статистику што се слава тиче а некако имам утисак да западни Срби више славе св.Јована од остатка...А свакако последње три ХГ које си набројао су ретки Јовањдањци,генерално...Можда може бити један од путоказа миграција,тј.да добар дио потиче из Пиве и Бањана...

Да, намеће се такав закључак, онако угрубо речено. Интересантно да, осим за N-P189.2 родове у Крајини, за које је и генетика потврдила присуство на простору Бањана, и за неке друге слављенике Св. Јована постоји та прича.

Примера ради, Карановић је управо ове Мајсторовиће (E-L241) повезао са Бањанима и Крајишницима N-P189.2 (сличног порекла, карактеристика).

Даље, за личке Усорце често помињемо ону везу са Бањанима, преко једног старог записа ("Усорци Бањани", Сениори херцеговачких влаха, Есад Куртовић).

Подграна I2-Z16983 је свакако присутна на простору Источне Херцеговине.

Сигурно је да је подручје Бањана једно од изворишта за Крајишке Србе

[Exiled]

Да, намеће се такав закључак, онако угрубо речено. Интересантно да, осим за N-P189.2 родове у Крајини, за које је и генетика потврдила присуство на простору Бањана, и за неке друге слављенике Св. Јована постоји та прича.

Примера ради, Карановић је управо ове Мајсторовиће (E-L241) повезао са Бањанима и Крајишницима N-P189.2 (сличног порекла, карактеристика).

Даље, за личке Усорце често помињемо ону везу са Бањанима, преко једног старог записа ("Усорци Бањани", Сениори херцеговачких влаха, Есад Куртовић).

Подграна I2-Z16983 је свакако присутна на простору Источне Херцеговине.

Сигурно је да је подручје Бањана једно од изворишта за Крајишке Србе

I Jusuf Muloć u knjizi o Hercegovini nabraja dosta rodova iz Banjana i Pive a koje se letimičnim pregledom može utvrditi da ne pripadaju istoj HG a opet se s druge strane može se pretpostaviti,i ako on to ne navodi,da većina tih rodova slavi sv.Jovana.Vjerujem da je dobar dio tih familija završio na "zapadu"...Pardon na promeni pisma,igram simultanku na tri table...

[Небојша]

- Мамузић, Ђурђевдан

Мамузића је у Лици било само у Кијанима и Томингају. Ако нису ту староседоеци, онда су вероватно дошли из Северне Далмације. У бази не постоји неки неки днк резултат који би указивао на могућу хаплогрупу Мамузића.


- Мандић, Лазаревдан

Мандићи из Томингаја су тестирани - хаплогрупа E-V13. Сврстани су у род E-Z38456. Ова подграна је код нас присутна највише на Косову и Метохији, а јавља се спорадично и у динарским крајевима.

Од ових Мандића је пореклом и Теслина мајка, Георгина Мандић


Гроб Томе Мандића (Георгинин брат), свештеника горњограчачког и зрмањског

[Небојша]

- Миловановић, Стевањдан

Миловановићи су забележени једино у Томингају (14 кућа). Због славе би се могло претпоставити да су у некој вези са Дукићима (I2-PH908).

- Мрдаљ, Ђурђевдан

Мрдаљи су готово сигурно у вези са Мрдаљима из Ервеника (иста слава). У Северну Далмацију долазе из Бјелајског Поља, негде у 17. веку. Припадају хаплогрупи E-V13>Y37092.

- Опалић, Петровдан

- Опалићи су забележени 1712. и у комићком пољу. Могу бити генетски повезани са крајишким родовима који славе ретку славу Петровдан. Ту пре свега мислим на оне I2-PH908 (Маодуш, Јерковић, Радмановић, итд.).

[Небојша]

- Остојић, Никољдан

Остојићи из Грачаца су тестирани, хаплогрупа R1a-M458. Остојића са овом славом било је и у Равним Котарима.

- Поповић, Јовањдан

Ови Поповићи су такође тестирани и припадају хаплогрупи J2a-M92>S8230, род Пјешиваца.

- Познић, Јовањдан

Познићи би требали бити део сеобе са старог крајишког земљишта. Тестирани су једни Познићи из Поуња, као и једни Манојловићи из Лике (раније Познићи) - хаплогрупа N-P189.2.

- Радаковић, Никољдан

Радаковићи су део досељеничке струје из Северне Далмације и припадају хаплогрупи J2b-M205.

- Вучковић, Никољдан

О Вучковићима смо причали на почетку теме. Досељени су из Северне Далмације (Полача, Книн). Вучковићи из Книна припадају I2-Y3120*.

- Зорић, Ђурђевдан

Зорићи из овог краја су тестирани и припадају хаплогрупи I2-PH908.

- Жежељ, Ђурђевдан
 
Жежељи из околине Грачаца су у вези са Жежељима из Буковице и Равних Котара. Верује се да су из Лике прешли у Жегар и околину крајем 17. века.

[Небојша]

- Миљуш, Јовањдан

Mиљуши из овог краја су тестирани. Хаплогрупа I2-PH908.

- Петровић, Ђурђевдан

Петровићи из околине Грачаца (Омсица) су такође тестирани и припадају хаплогрупи J2b-M205.

- Тојагић, Св. Козма и Дамјан

Тојагићи из Губавчевог Поља су тестирани преко 23andMe, припадају I2-S17250.


Породице које се не помињу у Дерингају на попису из 1915. године, али су ту присутне у каснијем периоду

Швоња, Лазаревдан - због славе постоји потенцијална веза са породицама које славе Лазаревдан, а припадају I2-PH908 и E-V13
Сурла, Никољдан - Сурле из Бихаћа су E-V13 (23andMe). Сурле (Никољдан) из Средњег Поуња пореклом су из Грачаца
Обрадовић, Јовањдан - Могуће R1a-M458
Веселиновић, Петровдан
Жежељ, Ђурђевдан
Жутић, Јовањдан
Вучковић, Никољдан
Зубовић, Аранђеловдан
Блануша, Никољдан
Добрић, Ђурђевдан
Миловановић, Стевањдан

[Небојша]

Статистика (хаплогрупе) за Дерингај и Томингај, према стању из 1915. (по броју кућа)

I2-Y3120 = 57,6%
I2-S17250/PH908 = 54,5%
E-V13 = 17,8%
J2a-M92 = 11%
R1a-M458 = 7,3%
J2b-M205 = 4,7%
N2-P189.2 = 1,6%

[Јовица Кртинић]

Зубовић, Аранђеловдан

Из Лике имамо тестираног Зубовића из Врела (Кореница), који исто слави Аранђеловдан. Хаплогрупа I2-PH908.

[Небојша]

Из Лике имамо тестираног Зубовића из Врела (Кореница), који исто слави Аранђеловдан. Хаплогрупа I2-PH908.

Пропустио сам га, зато што сам мислио да ови из Коренице славе Јовањдан. Овде сигурно постоји веза са Зубовићима из околине Грачаца. Сама статистика се неће променити значајно, пошто је била једна кућа Зубовића те 1915. године. Али свакако приметан висок проценат PH908 у овом крају, као и генетска слика која асоцира на слику Северне Далмације. Фали само хаплогрупа I1, али ње ће бити у неким другим местима у околини Грачаца, која ћу обрадити други пут.

[Onlinetrader]

Pozdrav Nebojša

Dali možete malo više napisati o prezimenu Vojnović koji je poreklom iz Mazina ?
Moja pokojna baka je bila devojački prezime Vojnović i bila je iz Mazina a kasnije je bila udata u Deringaj za Dukiće.
Njezina devojačka krsna slava je bila Đurđevdan.

Lijep pozdrav;
                          Mišo Dukić

[Небојша]

Pozdrav Nebojša

Dali možete malo više napisati o prezimenu Vojnović koji je poreklom iz Mazina ?
Moja pokojna baka je bila devojački prezime Vojnović i bila je iz Mazina a kasnije je bila udata u Deringaj za Dukiće.
Njezina devojačka krsna slava je bila Đurđevdan.

Lijep pozdrav;
                          Mišo Dukić

Војновићи (слава Ђурђевдан) из Мазина су део досељеничке струје из Северне Далмације. Према подацима Петра Рађеновића, исти су род са Каранима и Грубишићима из Бјелајског поља. Генетика је потврдила ову везу, с обзиром да сви припадају хаплогрупи I1-P109>FGC22045.

Војиновић — има их четири куће. Славе Ђурђевдан. Доселили се 1879. г. из Мазина (Лика). У Мазин су дошли за време Стојана Јанковића, кад је Лика насељивана, њих тројица браће: Војин, Каран и Грубиша. Од њих постадоше три племена: Војиновићи, Карановићи и Грубишићи. Тако прича најстарији Војиновић у Брестовцу. И збиља све три ове породице славе исту крсну славу.
https://www.poreklo.rs/2012/04/23/brestovac-selo-kod-bosanskog-petrovca/

Иначе је ова подграна I1 карактеристична за племе Дробњака у Старој Херцеговини.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=472.0

[Onlinetrader]

Hvala Nebojša 

Ako sam dobro shvatio Vojnovići i Vojinovići pripadaju istim rodovima ?

Lijep pozdrav;
                         Mišo Dukić

[Небојша]

Hvala Nebojša 

Ako sam dobro shvatio Vojnovići i Vojinovići pripadaju istim rodovima ?

Lijep pozdrav;
                         Mišo Dukić

Нема на чему. Да, ови Војновићи/Војиновићи (Ђурђевдан) из околине Грачаца и Подгрмеча у Босанској Крајини су сви исти род. То не важи за све Војновиће са простора Војне крајине.

[PetarD95]

- Добрић, Ђурђевдан

Добрићи се помињу у Томингају на попису из 1915. године, док су касније забележени и у Дерингају (становништво је повезано). За Добриће се такође може установити миграциони пут из Северне Далмације. Тестирани су тамошњи Добрићи са истом славом (Добропољци/Бенковац) и припадају хаплогрупи I2-PH908. Добрићи из Буковице су били веома бројни, а тамо су досељени највероватније из Босне у 17. веку.

Поздрав. Ја сам Добрић из села Добропољаца из Буковице (Северна Далмација), славимо св. Ђурђа, хаплогрупа I2-PH908.
Интересује ме одакле вам информација за Добриће да су дошли из Босне у 17. веку? Познајем своје стабло до 1638 године сви смо из Добропољаца, а пре тога били су само турски пописи који нису сачињавали презимена становништва.

Дал је тај попис из 1915 захватао и Северну Далмацију? Интересује ме, пошто би за мене био веома значајан. Како да "завирим" у њега? Хвала унапред.

[Небојша]

Поздрав. Ја сам Добрић из села Добропољаца из Буковице (Северна Далмација), славимо св. Ђурђа, хаплогрупа I2-PH908.
Интересује ме одакле вам информација за Добриће да су дошли из Босне у 17. веку? Познајем своје стабло до 1638 године сви смо из Добропољаца, а пре тога били су само турски пописи који нису сачињавали презимена становништва.

Дал је тај попис из 1915 захватао и Северну Далмацију? Интересује ме, пошто би за мене био веома значајан. Како да "завирим" у њега? Хвала унапред.

Сеобу из Босне помињу сви аутори који су се бавили пореклом становништва Северне Далмације. Буковица је насељена крајем 17. века, махом из Босанске Крајине, па је то највероватнији миграциони правац и самих Добрића. Први пут чујем да неко има родослов све до средине 17. века. Свака част, ако је тако.

Не, тај попис из 1915. обухвата само Лику.

[Јовица Кртинић]

Интересантна је ова веза Ервеник - Томингај. Вероватно су повезани и ервенички и томингајски Мрдаљи.

Само да напоменем - недавно је тестиран Мрдаљ из Томигнаја и потврђена је генетичка веза с Мрдаљима из Ервеника.

[Јовица Кртинић]

- Драгосавац, Јовањдан

Драгосаваца је, осим у околини Грачаца, било још и у Врепцу крја Госпића. Стјепан Павичић их је не помиње међу досељеницима "од Оточца и Бриња", одакле води порекло највећи број породица са вребачког подручја. Остали су насељени из Северне Далмације. Ти Драгосавци из Врепца су тестирани и припадају хаплогрупи J2b-M205. На основу генетике (веза са Усорцима) и славе, може се претпоставити да су и Драгосавци део сеобе од Оточца.

Од Драгосаваца из Врепца је и Душан Драгосавац, доктор правних наука, учесник НОБ и друштвено-политички радник СФР Југославије

У међувремену је тестиран Драгосавац из Рудопоља Брувањског (село суседно Томингају) и потврђена је генетичка веза с Драгосавцима из Врепца.

[шуљин џула]

Незнам да ли је ово мој лични утисак,биће да јес,али огроман број родова из Далмације и генерално из Крајине слави Св.Јована.У чему је штос,има ли ко идеју?

Da jako zanimljivo. Sv. Jovan Krstitelj je na ikonama zaogrnut ovčjom kožom, deluje kao da je zaštinik stada a samim tim i ljudi koji se bave pretežno stočarstvom. Proslavlja se 20. januara u zimsko vreme kada su stada već na sigurnom a stočari kod svojih kuća a katuni  prazni.