Ови дани између Божића и Богојављања у народу се називају „некрштени дани“. Кажу да треба бити опрезан, јер свакава искушења ових дана вребају...
Тачно тако. То је доба када се отварају врата онога свијета и вребају разни дуси, море, вјештице, виле, вукодлаци, упири. Народ је вјеровао да они могу запосјести у сну, зато се те ноћи опрезно бдило поред огња.
У стара времена усмјерење није било на бадњаку него на самому бдењу и огњу који се подпитава дрвом, најчешће храстовим. Бадњак је добио име по називу дана "бадњи дан" а не бадњи дан по бадњаку.
Огањ је тај кога су се злодуси бојали и који је штитио људе, исто као и муња, која се вјеровала бити огњем божијим.
Србски обичаји не стоје сами него представљају један преживјели огранак унутар сјеверноевропскога сплета обичаја. Погледај обичај коледарења у источнијим крајевима, крајишких вучара, буњевачких бушара који су некада давно било много распрострањенији па их црква погушила. Све те личине и опонашања демона су одраз старих обреда који су игром и глумом вршили помен тога како је Бог укротио демоне огњем и тим створио поредак и услове за људе да живе.
Обрати пажњу на то како се је у скандинавији настао обичај чинити сламенога Julebock, то јест Јуле јарца. Јарац је одраз демона као и маске бушара, звончара, коледара, словеначки корунта; Они ће доцније бити стопљени са хришћанством па ће демон ходити са св. Николом као помоћник у раздјељавању дарова.
Наш бадњак је првобитно било овеће дебло или пањ који је горио цијелу ноћ на огњишту, чувајући укућане. Као такво је описано Вуком Караџићем и другим етнографима понајвише у Дубровнику и Приморју. Такав исти обичај донедавно био је у њемаца Weihnachtsklotz, Скандинава Julblock, француза Buche de Noël.
Од 5. до 8. вијека црква исписавала запријете које се тичу тих паганских обичаја, док је током 12. вијека тај обичај преосмишљен и постаје дио хришћанскога помена рођења христова.
Another early reference can be found in the text Liber statutorum civitatis Ragusii compositus anno, which was written in Dubrovnik in 1272 CE. It records that shipmasters and the sailors brought the count of the city a large log on Christmas eve and place it on the fire, for which they are given as reward two gold coins and alcohol.
По вјеровању злодуси харају све до јутра, када се рађа ново сунце које ће поплашити све духове и вратиће се у свој свијет.
По једном вјеровању које су пренесли цигани, сам господар демона који је везан веригама у понору или на некој гори покушава да се ослободи и долазе многе вјештице да спавају с њим и рађају нове демоне, скупљајући војеватеље за вјечну борбу сиа добра и зла.
Много је ту митолошких наслојавања. Углавном бадњак се је мистификовао тек у послиједње вријеме, док је првобитни смисао било преживљавање опасне ноћи од злодуха путем огња као очишћавајућега средства.