Христос се роди! Живи и здрави били сви!
Војо, хвала! Код мене је прадеда улазио са бадњаком, а прабаба баца на њега пшеницу и кукуруз и говори: "Добро вече, честит' Свети!"
Ех... ја памтим прве Бадње вечери из средине деведесетих, када бих као мало дете с дедом изашао на трем, негде пред шест сати, и где деда наслоњен на зид трема ослушкивао када ће црква почети да звони, али оно што се мени тада више урезало у сећање од црквених звона, јесу били светлећи меци, плави, зелени, црвни, који би у шест почели да прелећу преко куће, пошто би почела пуцњава из суседства кад звоно најави Бадњак.

Тада би се уносио Бадњак у кућу, који је код њих био у виду једне цепанице, и који би се након честитања положио у пећ. Пошто је био лаган, носио сам га сам још као дете, на вратима бисмо поздравили укућане речима
Добро вече и срећан вам Бадњак!; а баба би деду и мене посипала три пута житом, из једне чиније у којој је тако било свега (углавном пшеница, на њој рукавица, на рукавици колач, около покоји орас, и конац са иглом).
Након тога би се поново изашло напоље, и отишло до пајте, одакле би деда упртио Божић, а заправо огроман свежањ сламе у којој су били поклони, са тим бисмо потом ушли поново у кућу и поздравили укућане речима
Добро вече и срећан вам Божић!; а баба би нас поново посула пшеницом, након чега бисмо се сви изљубили честитајући Божић.
Потом би се унела слама и истресла на под, након чега би наступила радост за нас децу, а сламе је хвала Богу било довољно да се поклон често није могао лако ни наћи... сећам се и сад тих неких тренутака кад пронађем поклон.

То је била неописива радост!
Ето, то су нека моја сећања Бадњих вечери, које сам проводио у Јужној Барањи, у којој се ова традиција није прекидала вероватно и вековима.