Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 3109826 пута)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5656
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9600 послато: Јануар 04, 2025, 10:46:05 поподне »
Дискић, Петковдан, Бошњаце/Лебане, I2-Y3120

Почетком осамдесетих година 20. века Дискића је у селу Бошњаце у Доњој Јабланици, било 11 кућа. Зову их и Дискини, а у литератури се наводи да су пореклом из Горње Јабланице. Тестирани наводи да су у селу присутни барем шест генерација уназад. Има непоуздана сазнања са Интернета о ранијем презимену Јовић, али у породици такво предање не постоји.

Хаплотип тестираног карактерише ретка вредност DYS389ii=33, а ређе се појављују и маркери DYS19=17 и DYS635=24. Међу тестиранима из етнографски релевантних зона, најближи овом хаплотипу је један за сада необјављени резултат тестираног из Севца код Штрпца на КиМ, који слави Аранђеловдан. Ова два хаплотипа имају поклапање 20/23 и подударање на маркерима DYS389ii=33 и DYS635=24. Без додатних геномских тестова не може се ипак тврдити да између тестираних постоји и ближа филогенетичка веза.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5656
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9601 послато: Јануар 04, 2025, 11:03:30 поподне »
Преочанин, Аранђеловдан, Цетина/Цивљане, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643> род Крајишких аранђеловштака - "Родића"

Ово је други тестирани Преочанин из истог места и од истог рода. Први је тестиран у оквиру акције тестирања родова Врличке Крајине и у суштини се нема шта ново написати. Хаплотип "новотестираног" разликује се само на једном маркеру од претходног резултата и на њему има нешто ређу вредност DYS389ii=30. Двојица тестираних Преочана поседују и нешто ређу вредност DYS635=22. Све остало што бих имао рећи већ је написано:

20. Преочанин, Аранђеловдан, Цетина/Цивљане

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643 и генетичком роду коју смо условно назвали Родићима.

Преочани су у Цетину дошли из села Преодац, које се налази у Босни, испод планине Шатор, на тромеђи Босанског Грахова, Дрвара и Гламоча. Своје садашње презиме Преочани су понели управо по имену села из којег су се доселили. У изворима се помињу и под презименима Preozanin, Presanin и Preodac. Године 1728. Rade Preozanin с породицом од 27 чланова добио је инвеституру на 44 campa и 190 tavola земље. Године 1810. у Цетини је било седам породица Преочанин, са 35 чланова. Године 1846. у Цетини су шесторица Presanina власници кућа. У наредних 30 година породица се развила, па се 1878. године наводе четрнаесторица Преочанина као власници 15 кућа у селу. Огранци Преочана у Цетини носе надимке: Луићи, Шантићи, Вурлановићи и Јуранковићи.

Претпоставља се да се део припадника овог братства иселио у 18. веку у Шајкашку крајину, у место Мошорин, данас село општине Тител. Преочани се под различитим презименима (Преочанин, Преочан, Преочански) у више наврата помињу у матичним књигама Мошорина, у периоду од 1783. до 1852. године.

(Наведени подаци о Вуковићима преузети су из књига Породице далматинских Срба, Александар Бачко, 2008, стр. 367 и Srbi u Cetinskoj krajini, Božidar Simić i Filip Škiljan, 2017, стр. 482-483.)

Хаплотип тестираног Преочанина карактерише маркер DYS390=25. Сличност се уочава са хаплотиповима групе братстава која припадају крајишком роду Родића, а која такође славе Аранђеловдан. Како је и матица Родића у дрварском крају, нема сумње да су им Преочани сродни. Генетичким тестовима до сада је пронађено двадесетак појединаца из овог генетичког рода, међу којима има и припадника староседелачких херцеговачких породица, па би се његова даља старина могла тражити управо на подручју Херцеговине, и још даље ка југоистоку. О крајишким Родићима више је писано на засебној теми Форума: Родићи - I2-CTS10228>S17250>Y4882>A1328
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2439
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9602 послато: Јануар 05, 2025, 01:00:34 пре подне »
Можда још рећи да је то исти род са Дедићима (старије презиме Преочанин) из Миочића, који су одселили у Шибеник, па су од њих Арсен и Милутин Дедић.

https://www.poreklo.rs/2021/03/12/poreklo-arsena-i-milutina-dedica/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13566
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9603 послато: Јануар 07, 2025, 08:18:38 пре подне »
Шешум, Ђурђевдан, Горњи Дабар, Сански Мост, I2-Y3120>PH908


Шешуми су пореклом из Унца, а у Подгрмеч су доселили крајем 19. века. У Унцу су им сродни Бијељци са истом славом. За тамошње Шешуме П. Рађеновић наводи да су доселили “из Босне, из Љесковице”. Мисли се вероватно на Лисковицу код Мркоњић Града. Презиме Шешум карактеристично је за крајеве око Купреса, где их има више несродних и са више слава (Јовањдан, Ђурђевдан, Илиндан, Марковдан). Нама су интересантни они из Рилића, са славом Ђурђевдан, за које се каже да су се презивали Поповић и Убавић и да су даљом старином из Попова Поља у Херцеговини.

У Крајини су Шешумима генетички блиски Бијељци из Унца, Пене (Ђурђевдан) из Медне код Мркоњић Града, као и Илићи (Ђурђевдан) из околине Шипова. Хаплотип поседује доста модалних вредности, али треба споменути да блиских хаплотипова има управо на простору Источне Херцеговине и то са славом Ђурђевдан. Херцеговачко порекло у случају Шешума делује доста извесно. Хаплотипом су им прилично блиски и поједини Никшићи, па би можда требало испитати неки појединачни SNP, мада је препорука за све наше PH908 ипак дубински тест.

На крају треба споменути да су на 23andMe тестирани Убовићи из овога краја и припадају такође хаплогрупи I2.

Убовић, Ђурђевдан, Герзово, Мркоњић Град, I2-S17250
Убовић, Ђурђевдан, Гламоч, I2-S17250

За Козоморе (Ђурђевдан) из Купреса се каже да су такође старином од Убавића. Према предању, њихов предак је дошао овде “уз мајку”, која се удала за једног Козомору. Козомаре из Гламоча такође припадају I2-PH908, али није сигурно да су исти род са Шешумима и осталима, баш као што је и ово предање о њиховом пореклу несигурно.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13566
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9604 послато: Јануар 07, 2025, 08:36:50 пре подне »
Два резултата која се могу објавити као један:


Цвијовић, Ђурђевдан, Његњево, Бијело Поље, J2b-M205>Y22059
Цвијовић, Ђурђевдан, Сутиван, Бијело Поље, J2b-M205>Y22059


Цвијовића је било у више села у околини Бијелог Поља. Милисав В. Лутовац (Бихор и Корита, 1967) забележио је да су пореклом из Дробњака. Исто предање преносе и тестирани Цвијовићи, а помиње се и село Јабука у којем су живели једно време. Реч је о подграни Y155375. Имају потпуно поклапање са давно тестираним Цвијoвићем из Рибаревина код Бијелог Поља. Такође су им прилично блиски и многи J2b-Y22059 из Затарја и шире околине (Козице, Глушчевићи и остали), као и Никољштаци Крнојелци из Фоче и Кричке из Северне Далмације.

Цвијовићи ће радити појединачне SNP тестове преко YSEQ у циљу откривање дубље подгране.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5656
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9605 послато: Јануар 07, 2025, 03:05:15 поподне »
Митровић, Ђурђевдан, Умка/Чукарица/Београд, I2-Y3120>Z17855>Y230195>Y230196>A16413, род Цеклињана-Горњака

Тестирани нема предање о старијем пореклу. Претке зна до прадеде који је погинуо у једном од Балканских ратова. У антропогеографским истраживањима Умке са краја 19. века у насељу се помиње 11 кућа Јагића са старим презименом Митровић који славе Ђурђевдан, од којих су издељени Миловановићи, Живковићи, Станимировићи. За овај род се наводи да су досељеници из Баћеваца, при чему се мисли на Баћевац у општини Барајево. Не знам да ли су ови Јагићи у вези  са тестираним, али то су били једини Митровићи у Умци у то време, а и слава се подудара.

Хаплотип Митровића веома је специфичан и у потпуности се поклапа са модалним хаплотипом Цеклињана - Горњака, братства из племена Цеклин у Ријечкој нахији у Црној Гори. Као и модални хаплотип Горњака карактеришу га ретки маркери: повишена вредност на DYS456=16, затим DYS570=21, DYS643=11, те нешто ређи DYS19=17, DYS481=28. Цеклињани имају срећу да поседују овако добро профилисан хаплотип, па нема сумње да Митровић припада овом братству. Слава Горњака је Никољдан, а Митровић је први Горњак са славом Ђурђевдан.

О Цеклињанима - Горњацима можете прочитати више у текстовим Небојше Бабића и Ивана Вукићевића:

https://www.poreklo.rs/2016/03/10/bratstva-plemena-ceklin/
https://www.poreklo.rs/2017/11/19/geneticki-rodovi-slovenskog-porekla-u-crnoj-gori/
« Последња измена: Јануар 08, 2025, 12:37:33 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8742
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9606 послато: Јануар 08, 2025, 11:06:03 пре подне »
Вишњић, Јовањдан, Вишњића До/Никшић

Припада хаплогрупи N2, вјероватно грани  FGC28435, a можда и нижој подграни FT286752.

Хаплотип тестираног Вишњића је веома близак модалном хаплотипу, уз једино одступање на маркеру DYS570, на ком има повишену вриједност 19. С обзиром да се ради о брзомутирајућем маркеру, ни ова разлика нема неки велики значај.

Због наведеног релативно је велики број блиских резултата, са потпуним поклапањем на 22, или 16 упоредивих маркера, односно са једним маркером разлике на 22, или 16 упоредивих. Међу овим резултатима нема много оних који су и географски блиски, што може водити ка занимљивим закључцима/претпоставкама.

Тестирани наводи да је преткиња Вишња, са сином Јованом на Голију дошла из Велестова почетком 17. вијека. Међутим, етнографска литература преноси нешто другачије предање.  Обрад Вишњић у књизи „Голија и Голијани“, о својим Вишњићима каже да су досељени из Вилуса, а не из Велестова. Он помиње предање по ком су двојица браће из Дробњака са сестром Вишњом прешли у околину Требиња, па се Вишња удала у Вилусе (не даје податке о њеном мужу, али је по неком од предања његово име било Никола), те да је по смрти мужа и тројице синова са јединим преживјелим сином Јованом дошла на мјесто данашњег Вишњића Дола. И Вишњић процјењује да се то десило почетком, односно средином прве половине 17. вијека. Дакле, у оба предања подударају се имена протагониста и временски оквир. С обзиром на резултат тестираног, ја бих предност свакако дао верзији предања која укључује Вилусе.

На жалост, ни из Вилуса нити из Вишњића Дола или ближе околине за сада нема других тестираних припадника ове хаплогрупе, а како рекох, нема ни других потпуних поклапања у широј околини. С обзиром на то, не треба искључити ни могућност да се овдје ипак није радило о појединачној миграцији, него о неком расељавању већег броја становника, од којих су неки стигли на Голију, а други завршили у Крајини, Подрињу, данашњој Војводини итд. Вјерујем да ће нам будућа тестирања донијети више одговора.

У контексту миграција на сјевер, поменућу и предање о наводном пресељењу свих Вишњића „у Трнаву“, за коју се каже да је „код Дрине“. Добар дио Вишњића се вратио у родни крај, али је један дио и остао. С обзиром на то да се из контекста цијелог предања може претпоставити да је у питању село Трнова, у опптини Угљевик (али исто тако и у мајевичком Подрињу), те да се вријеме у ком се та сеоба дешава  поклапа са поновним насељавањем Семберије и Мајевице након велике „куге“ осамдесетих година 18. вијека, неће ме изненадити ако тестирања јовањштака из засеока Буковац потврде да се ради о потомцима Вишњића.

Било би одлично уколико би тестирани урадио неки од дубинских тестова, али би за почетак свакако било корисно урадити директно тестирање код YSEQ-a на FT286752.

Тестирани се накнадно јавио и пренео да је направио грешку када је написао да су дошли из Велестова, и да је мислио на Вилусе.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Mitar 1969

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9607 послато: Јануар 08, 2025, 01:44:45 поподне »
Поштовани. У вези коментара за тестираног Вишњић,Вишњића До,Голија,Никшић, само да кажем да се поткрала грешка при достављању података, гдје је наведено Велестово умјесто Вилуси као мјесто одакле је доселила родоначелница Вишња у Голију, тако да је верзија по Обраду Вишњићу у књизи Голија и Голија тачна.Извињавам  се због грешке.                                                                     Пошто ми је утврђена хапло група N2P189.2, која се везује за простор Бањана,Пиве и Голије, ако може неко да ми одговори да ли имају међусобне везе тестирани са ових простора  а утврђено им је да имају ову хапло групу са Вишњићима.            Дјело Обрада Вишњића ми је добро познато, јер ми је то ђед и по његовој књизи и казивањима Вишњићи су око 1760 ,због зулума од никшићких Тур
Тестирани се накнадно јавио и пренео да је направио грешку када је написао да су дошли из Велестова, и да је мислио на Вилусе.
ака одселили у Босну.После 7 година вратила се једна породица Вишњић у Голију и сви Вишњићи у Голију и Никшићу су од те породице.

На мрежи ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 279
  • N2
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9608 послато: Јануар 08, 2025, 04:21:04 поподне »
Поштовани. У вези коментара за тестираног Вишњић,Вишњића До,Голија,Никшић, само да кажем да се поткрала грешка при достављању података, гдје је наведено Велестово умјесто Вилуси као мјесто одакле је доселила родоначелница Вишња у Голију, тако да је верзија по Обраду Вишњићу у књизи Голија и Голија тачна.Извињавам  се због грешке.                                                                     Пошто ми је утврђена хапло група N2P189.2, која се везује за простор Бањана,Пиве и Голије, ако може неко да ми одговори да ли имају међусобне везе тестирани са ових простора  а утврђено им је да имају ову хапло групу са Вишњићима.            Дјело Обрада Вишњића ми је добро познато, јер ми је то ђед и по његовој књизи и казивањима Вишњићи су око 1760 ,због зулума од никшићких Турака одселили у Босну.После 7 година вратила се једна породица Вишњић у Голију и сви Вишњићи у Голију и Никшићу су од те породице.

Поштовани, писаћу на Ваш мејл нешто више о овој теми, првом приликом.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3754
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9609 послато: Јануар 10, 2025, 10:20:51 поподне »
Арамбашић, Аранђеловдан, Отишић, Врлика, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY34282>FT12534>Y172786>FT44630

Припада роду Стојисављевића из истог места, чија је крсна слава такође Аранђеловдан. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS643=11, док је модална вредност за овај род 12 на том маркеру.

Арамбашићи су по предању огранак Стојисављевића, што је овим резултатом потврђено:
У Цетини сљедеће породице по предању потичу од Стојисављевића: У Отишићу: Арамбашићи, Кукавице, Станојевићи, Суботићи, Трифуновићи. Од ових су Суботићи и генетички потврђени. Поред њих још неколико породица у Отишићу генетички припада роду Стојисављевића иако предања то изричито не тврде: Мељанци, Гајићи, Крунићи. Овом списку треба додати и Павловиће из Цивљана и Добрице из Прова/Ливно.

Арамбашићи из Ервеника славе Никољдан и генетички су сродни Мрдаљима (E-Y176894), тако да на северу Далмације постоје две породице Арамбашић које су различитог порекла.

О роду Стојисављевића имамо засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7212.0

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3754
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9610 послато: Јануар 11, 2025, 12:06:19 пре подне »
Марковић, Јовањдан, Доње Вуковско, Купрес, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS385b=19 и DYS643=14 и снижене вредности маркера DYS448=19 и DYS481=21. Нема блиских поклапања хаплотипова.

Боривоје Милојевић у свом раду Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље наводи следеће:
Савановићи, Баришићи, Митровићи, Марковићи и Глишићи старином су род. Њихов предак Саван живео је у Крешеву, изнад Грахова и отуда добегао од Турака. Овде се оженио од Павловића и имао девет синова. Како се рачуна, Саван је дошао око средине 16. века. Славе Св. Јована. „Прије куге“ одселили су од њих Дешићи у Мрачај и у околину Травника. У првој половини 19. века дед Марковића Симо одселио је у Србију.

Тестирани је навео да су Марковићи раније имали презиме Саван или Савановић, што је у складу са горе наведеним подацима.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2652
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9611 послато: Јануар 12, 2025, 07:57:11 поподне »
Вучетић, Ђурђиц, Слатина, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908, могуће и млађој подграни A5913>A22312. Поседује неколико карактеристичних вредности: снижене DYS390=23, DYS19=15, DYS533=12 и DYS635=22. Најближе поклапање има са Суботићем из Подлозника код Пала (Арлијевдан) и Џунићем из Великог Села код Пирота (Аранђеловдан), од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од двојице припадника рода Коматовића, које се Вучетићем повезује и слава Ђурђиц. У питању су Коматовић из Казновића код Рашке и Милојевић из Брњака код Зубиног Потока. Од модалног хаплотипа рода Коматовића разликује се на поменутим маркерима DYS390 и DYS19, а од највећег дела њих и на маркеру Y-GATA-H4. Могуће да су у питању случајне мутације у релативно скоријем периоду, али је вероватније да ако веза са Коматовићима заиста постоји, да је она прилично стара. У сваком случају препорука Вучетићу је додатно тестирање, било путем дубинског теста (WGS или BigY-700), било циљаним тестирањем SNP-a A22312, а у случају позитивног резултата и низводног SNP-a Y260989, којем припада род Коматовића. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13566
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9612 послато: Јануар 13, 2025, 11:10:26 пре подне »
Стојановић, Јовањдан, Осојница, Зеница, J2b-M205>Y22059


Према предању, Стојановићи су имали породични надимак Лукићи, по претку Луки. Пореклом су из Врбање код Бања Луке, а доселили су у околину Зенице око 1800. године. Нема потпуних генетичких поклапања, али му је најближи Томић са истом славом, из околине Вршца (разлика на једном маркеру). Од блиских породица треба издвојити и Печенице (Аранђеловдан) из околине Сребренице, такође једна разлика. С обзиром да је хаплотип у глобалу близак модалном, најбоље је радити неки од дубинских тестова ради конкретног профилисања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8742
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9613 послато: Јануар 13, 2025, 02:30:37 поподне »
Вуксановић, Томиндан (преслава Никољдан), Бистрица, Петровац на Млави

Припада хаплогрупи N1-TAT. По хаплотипу је врло "усамљен", у табели СДНКП међу припадницима N1 хаплогрупе, која се ретко јавља на овим просторима, се од најближег разликује на чак 9 маркера, док је у светским базама тек мало "боље", али су и ту најмање разлике на 5 маркера од упоредивих 25. С тим у вези, ако тестирани има интереса, било би добро да уради неки од дубинских ДНК тестова (Big Y код FTDNA или неки од WGS тестова), како би могао да прецизира најнижу подграну унутар N1 хаплогрупе којој припада.

Тестирани је написао да је по породичном предању раније презиме било Милисављевић и да је предак дошао негде из Црне Горе, што ДНК резултат негира, јер у Црној Гори није констатовано присуство N1 хаплогрупе. У раду Љубомира Јовановића: "Млава - антропогеографска проучавања" из 1903. године се у Бистрици не спомињу Вуксановићи под тим презименом, али се помиње род Шкуља у врху села и у Горњој Мали, који су једини од свих у селу славили Томиндан, па вероватно од овог рода потиче тестирани. За њих је записано да су у село дошли из Неготинске Крајине почетком 19. века.
« Последња измена: Јануар 13, 2025, 02:33:18 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ВелиборЛазић13

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 279
  • N2
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9614 послато: Јануар 14, 2025, 11:05:24 пре подне »
Радовановић, Ђурђевдан, Фатница/Билећа

Припада хаплогрупи N2, врло вјероватно подграни Y334541.

Тестирани има хаплотип приближан модалном, са повишеном вриједношћу на DYS385 и сниженом вриједношћу на YGATAH4=10.

Гледајући управо ову снижену вриједност на YGATAH4, а узимајући у обзир и крсну славу тестираног, најближи међу осталим тестиранима су му један нејавни тестирани из околине билеће, један из Далмације, те Брчин из Лике.

Јевто Дедијер даје сљедеће податке који могу бити од значаја за одгонетање поријекла Радовановића:

„Фатница
Радовановићи су доселили из Подгорја. (О њихову поријеклу види опћину Границу). Славе Ђурђев дан.

Граница
У Подгорју имамо три породице, које чине три засебна чопора. Од њих су: Радовановићи (7 кућа).
Радовановићи су старином с Врање Дубраве на Баљцима од истог племена, од кога су Комленићи у Мирушама и Шекарићи у Почековићима у Црној Гори. *Радовановићи* су се с Врање Дубраве преселили у Риоца. Ту су, веле, дуго живјели и имали су своју земљу. Једном су куповали вино у Стоцу за крсног имена. Пошто нијесу имали свијех новаца, остану дужни 80 гроша. За тај им дуг одузеше Риоца. Одатле се *Радовановићи* раселише и живе у Давидовићима (8 кућа), у Лукавцу (6 кућа), у Дабру (7 кућа), у Ватници (3 куће) и у Врањскијем (20 кућа). Славе Ђурђев дан.

Мируше
Комленићи су овдје доселили с Пилатоваца. Прича се, да су *Радовановићи*, Шекарићи и Комленићи поријеклом с Врање Дубраве. Према томе Комленићи су поријеклом из Рудина. Славе Ђурђев дан.
Шумоње веле, да су поријеклом од овијех истијех Комленића. Дуго су времена живјели у Гливи, више Требиња. Једанпут им ударе хајдуци и све им оплијене. Ради тога се пресели у Мируше. Славе Ђурђев дан.

Баљци
По причању сељана, Баљци су се некада звали Овчипоље.
На западном крају ове области је село Врања Дубрава, у којој су куће веома раштркане. Најмање удаљење између њих је 50 м, а обично је више и од 100 м.
У Доњијем Баљцима има мјесто, које се зове Кљенци. На томе мјесту има старо селиште и на њему много омеђина од старијех кућа. Прича се, да је ту било најстарије село. То се село по народном причању одржало све, док се нијесу почели у околна села досељавати Новљани. Тада се цијело село завјери, да ће селити. Када буду на Чемерну, једноме се разжали за старијем селом, пушти остале да иду, а сам се врати на Баљке. Од њега је данашња породица Грубачићи.

Најстарије су породице Грубачићи и Кукићи. O њиховом поријеклу не зна нико ништа причати. Сваки тврди, да су они старјеници. Зна се, да су њихови били сви Баљци, а живјели су на Кљенцима и на Врањој Дубрави. Они су градили и цркву на Врањој Дубрави и око ње су се посвадили. Један се брат наљути и оде у Цариград, извади од цара ферман, да може градити цркву и донесе га на Баљке на тојази. Од тада се прозову Тојажићи. Грубачићи и Kyкићи прозвали су се по јетрвама, од којијех је једна била ружна – груба, а другој се пео поганац (врста ране) на нос, те је остала кукаста носа. Прича се да су они дуго живјели сами на Баљцима, пошто се раселило село на Кљенцима. Њихово су племе Комленићи (у Мирушама и на Пилатовцима), Шекарићи (у Почековићима) и Радовановићи (у Фатници, Подгорју и Давидовићима). Славе Ђурђев дан.“

С обзиром на то да међу лицима чији је резултат најближи Радовановићевом има оних чија је припадност подграни  Y334541 потврђена, свакако би и даље тестирање Радовановића требало ићи у правцу потврђивања ове чињенице.

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 508
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9615 послато: Јануар 14, 2025, 06:19:54 поподне »
Радовановић, Ђурђевдан, Фатница/Билећа

Припада хаплогрупи N2, врло вјероватно подграни Y334541.

Тестирани има хаплотип приближан модалном, са повишеном вриједношћу на DYS385 и сниженом вриједношћу на YGATAH4=10.

Гледајући управо ову снижену вриједност на YGATAH4, а узимајући у обзир и крсну славу тестираног, најближи међу осталим тестиранима су му један нејавни тестирани из околине билеће, један из Далмације, те Брчин из Лике.

Јевто Дедијер даје сљедеће податке који могу бити од значаја за одгонетање поријекла Радовановића:

„Фатница
Радовановићи су доселили из Подгорја. (О њихову поријеклу види опћину Границу). Славе Ђурђев дан.

Граница
У Подгорју имамо три породице, које чине три засебна чопора. Од њих су: Радовановићи (7 кућа).
Радовановићи су старином с Врање Дубраве на Баљцима од истог племена, од кога су Комленићи у Мирушама и Шекарићи у Почековићима у Црној Гори. *Радовановићи* су се с Врање Дубраве преселили у Риоца. Ту су, веле, дуго живјели и имали су своју земљу. Једном су куповали вино у Стоцу за крсног имена. Пошто нијесу имали свијех новаца, остану дужни 80 гроша. За тај им дуг одузеше Риоца. Одатле се *Радовановићи* раселише и живе у Давидовићима (8 кућа), у Лукавцу (6 кућа), у Дабру (7 кућа), у Ватници (3 куће) и у Врањскијем (20 кућа). Славе Ђурђев дан.

Мируше
Комленићи су овдје доселили с Пилатоваца. Прича се, да су *Радовановићи*, Шекарићи и Комленићи поријеклом с Врање Дубраве. Према томе Комленићи су поријеклом из Рудина. Славе Ђурђев дан.
Шумоње веле, да су поријеклом од овијех истијех Комленића. Дуго су времена живјели у Гливи, више Требиња. Једанпут им ударе хајдуци и све им оплијене. Ради тога се пресели у Мируше. Славе Ђурђев дан.

Баљци
По причању сељана, Баљци су се некада звали Овчипоље.
На западном крају ове области је село Врања Дубрава, у којој су куће веома раштркане. Најмање удаљење између њих је 50 м, а обично је више и од 100 м.
У Доњијем Баљцима има мјесто, које се зове Кљенци. На томе мјесту има старо селиште и на њему много омеђина од старијех кућа. Прича се, да је ту било најстарије село. То се село по народном причању одржало све, док се нијесу почели у околна села досељавати Новљани. Тада се цијело село завјери, да ће селити. Када буду на Чемерну, једноме се разжали за старијем селом, пушти остале да иду, а сам се врати на Баљке. Од њега је данашња породица Грубачићи.

Најстарије су породице Грубачићи и Кукићи. O њиховом поријеклу не зна нико ништа причати. Сваки тврди, да су они старјеници. Зна се, да су њихови били сви Баљци, а живјели су на Кљенцима и на Врањој Дубрави. Они су градили и цркву на Врањој Дубрави и око ње су се посвадили. Један се брат наљути и оде у Цариград, извади од цара ферман, да може градити цркву и донесе га на Баљке на тојази. Од тада се прозову Тојажићи. Грубачићи и Kyкићи прозвали су се по јетрвама, од којијех је једна била ружна – груба, а другој се пео поганац (врста ране) на нос, те је остала кукаста носа. Прича се да су они дуго живјели сами на Баљцима, пошто се раселило село на Кљенцима. Њихово су племе Комленићи (у Мирушама и на Пилатовцима), Шекарићи (у Почековићима) и Радовановићи (у Фатници, Подгорју и Давидовићима). Славе Ђурђев дан.“

С обзиром на то да међу лицима чији је резултат најближи Радовановићевом има оних чија је припадност подграни  Y334541 потврђена, свакако би и даље тестирање Радовановића требало ићи у правцу потврђивања ове чињенице.

Ovde haplogrupa ne odgovara prici o Pilatovcima, niti se slaze a Sekaricima, a Grubacici su tek treca grupa, itd. Primetio sam nesto kod Dedijera kad opisuje Radovanovice iz nevesinjskih sela. Za Radovanovice u Lukavcu kaze: ... iz Copkova klanca kod Hodzica, slave Djurdjevdan, prisluzuju Djurdjic. Za Radovanovice iz Kljena kaze: Radovanovici su iz Petrovica (Banjani) a sa Davidovica prije cetrdeset godina u Kljen. Slave Djurdjevdan, prisluzuju Djurdjic.

1. Soknici iz susednog sela Dzinova Mala su ispali N2, sa kombinacijom Djurdjevdan-Djurdjic i predanjem o Banjanima.
2. ako se ne varam i Pilatovci imaju kombinaciju Djurdjevdan-Djurdjic?

Da li je doslo do nekakvog pribracivanja genetskih Banjana Radovanovicima plemenu Pilatovaca? Ili mozda postoje dve porodice Radovanovica, jedni Banjani, drugi Pilatovci?

Ван мреже Слобо

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 131
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9616 послато: Јануар 14, 2025, 07:01:58 поподне »
Ovde haplogrupa ne odgovara prici o Pilatovcima, niti se slaze a Sekaricima, a Grubacici su tek treca grupa, itd. Primetio sam nesto kod Dedijera kad opisuje Radovanovice iz nevesinjskih sela. Za Radovanovice u Lukavcu kaze: ... iz Copkova klanca kod Hodzica, slave Djurdjevdan, prisluzuju Djurdjic. Za Radovanovice iz Kljena kaze: Radovanovici su iz Petrovica (Banjani) a sa Davidovica prije cetrdeset godina u Kljen. Slave Djurdjevdan, prisluzuju Djurdjic.

1. Soknici iz susednog sela Dzinova Mala su ispali N2, sa kombinacijom Djurdjevdan-Djurdjic i predanjem o Banjanima.
2. ako se ne varam i Pilatovci imaju kombinaciju Djurdjevdan-Djurdjic?

Da li je doslo do nekakvog pribracivanja genetskih Banjana Radovanovicima plemenu Pilatovaca? Ili mozda postoje dve porodice Radovanovica, jedni Banjani, drugi Pilatovci?

Не битно шта кажу генетичка тестирања, Рашо Радовановић мора да буде уврштен у N2 пошто смо хаплогрупу већ прогласили кошаркашком...  :D

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3754
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9617 послато: Јануар 15, 2025, 12:42:30 поподне »
Тошић, Никољдан, Бошњаце, Лебане, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS391=11, DYS385a=11 и DYS576=19 и снижену вредност маркера YGATAH4=10. Нема блиских поклапања хаплотипова.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Тошићи важе за староседеоце у Бошњацу:
https://www.poreklo.rs/2016/05/14/poreklo-prezimena-selo-bosnjace-lebane/

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3754
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9618 послато: Јануар 15, 2025, 02:03:02 поподне »
Ђукић, Никољдан, Горња Добриња, Пожега, E-V13>Z5017>CTS9320>Y20805>BY148067

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS458=18. Припада истом генетичком роду као и следећи тестирани:
- Узуновић, Аранђеловдан, Рогача/Лучани (матица им је у Горњој Добрињи код Пожеге)
- Обрадовић, Никољдан, Међулужје/Младеновац
- Павловић, Никољдан, Крушевица/Лазаревац
- Савић, Ђурђиц, Шуме/Ивањица
- необјављени резултат, Никољдан, Шлегово/Кратово
- Јовановић, Аранђеловдан, Лопаш/Пожега
- Пантовић, Ђурђиц, Ивањица
- Дедеић, муслиман, Биохане/Тутин (матица им је у Кољену код Рожаја)

Старост гране E-BY148067, којој сви горе наведени припадају, процењена је на 650 година:
https://www.yfull.com/tree/E-BY148067/

Љубомир Павловић у свом раду „Ужичка Црна Гора“ наводи следеће:
Милошевићи, у овом селу познатији као Ђукићи су друга велика породица досељена истодобно као и претходни. Поп Милош је пореклом из Братоножића (одакле су по свој прилици и Узуновићи), први пут је пред крај 17. века дошао у Рошце по позиву неког свог сродника калуђера у кабларским манастирима. Како је дошао са много сродника, неке је оставио а сам се упути у ово село ради поповања. Прву кућу засновао је на брду, где су сада Достанића куће, па се иста премештала, тако да је час припадала овом селу, час Средњој Добрињи. Поп Милош је оставио из себе синове: Михаила, Гаврила и Ђуку. Михаило је поповао и имао синове: Петра и Теодора, где је Петар опет био поп, Гаврило је био трговац и оставио иза себе синове: Теофана, Арсенија и Танаска. Теофан је трговао, немирне природе, одметнуо се у хајдуке у због гоњења пребегао у Турски Бечеј у Банату, тамо остао и имао потомства. Ђука је оставио иза себе снове: Филипа, Радована и Јована попа и наследника попа Петра. Поп Петар је оставио иза себе кћер, удату у Чачак, умро је 1804. године и сахрањен код добрињске цркве. Теодор је био земљоделац и деобом од Петра отишао у Средњу Добрињу и оставио иза себе синове: Радомира, Радисава, Радоњу, Милоша, Јеврема и Јована. Милош Милошевић је Милош Т. Обреновић, кнез обновљене Србије, кога је поп Петар извео и направио великим човеком уз његовог брата по мајци војводу Милана Обреновића.

Дакле, по родослову Милошевића, од њих потиче и кнез Милош Обреновић, рођен као Теодоровић.



Ово треба узети са одређеном резервом пошто Љубомир Павловић наводи да од попа Милоша потичу и Чвркићи из села Рошци код Чачка, који припадају грани I2-BY55537:
Најстарије породице су Чвркићи, потомци старог попа Милоша из Братоножића, које је довео некакав игуман ман. Никоља, стриц попа Милоша. Стриц је отпратио попа у Г. Добрињу да тамо попује, а овде је задржао његовог синовца Јеврема Чврку и од њега су остали потомци, познати у селу под неколико презимена, али уопште најпознатији под горњим презименом; има их под Кабларом 12 кућа, у Рапајловачи 2, у Каменици 2, у Новом Селу 8, у Раковици 5, свега 29 кућа, славе св. Николу.

Међутим, резултат Ђукића је свакако далеко меродавнији за порекло Милоша Обреновића, него резултат Чвркића, пошто Милош Обреновић по родослову потиче од Ђукића.

Љубомир Павловић за Узуновиће наводи да су се доселили у Горњу Добрињу под овим презименом:
Узуновићи су најстарија породица овог села. Обична, мирна и радна породица доселила се из Црне Горе под овим презименом, дошла доста јака, населила се на 3 км североисточно од садашње цркве.

С обзиром да за попа Милоша, родоначелника Милошевића (потоњих Ђукића), није познато како се презивао, а Ђукићи су генетички сродни Узуновићима, постоји могућност да је и поп Милош од Узуновића, а да се изгубило сећање на то пошто се населио у другом делу села.

Овај род свакако потиче из Црне Горе, пошто му припадају муслимани Дедеићи из Кољена код Рожаја. Они по предању потичу из Куча, а не из Братоножића, како се наводи за Милошевиће. За утврђивање матице овог рода је свакако приоритет тестирање староседелачких братстава из Братоножића и Куча чија хаплогрупа још није позната.
« Последња измена: Јануар 15, 2025, 02:06:10 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5727
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #9619 послато: Јануар 15, 2025, 02:17:26 поподне »
Овај род свакако потиче из Црне Горе, пошто му припадају муслимани Дедеићи из Кољена код Рожаја. Они по предању потичу из Куча, а не из Братоножића, како се наводи за Милошевиће. За утврђивање матице овог рода је свакако приоритет тестирање староседелачких братстава из Братоножића и Куча чија хаплогрупа још није позната.

Не вјерујем да овај род уопште потиче из Црне Горе. Предања ни Узуновића ни Дедеића нису богзна како поуздана што се тиче поријекла из Црне Горе, а колико ми је познато на подручју Црне Горе није регистрована ова хаплогрупа.

Вјерујем да су Дедеићи рожајски старинци. Рожајски Срби су били једна прилично активна и ратоборна популација у периоду 1690-тих. Иако је добар дио иселио, један дио је свакако остао и примио ислам. А већ знамо каве су поузданости приче тих старих Срба о поријеклу из Куча, из Братоножића, од Роваца и сл.