Мислим да је неправедно да се читав Јеротићев опус сагледава кроз једно питање и одговор, он је имао многа питања и многе одговоре.
Већ сам написао да је Јеротић имао доста неправославних ставова иако се представљао као православац. Симо је споменуо текст Владимира Димитријевића који је доступан на интернету:
https://vladimirdimitrijevic.com/images/e-knjiga/jagnje-i-zmija-vladimirdimitrijevic.pdfНије ми проблем да цитирам још неке примере којих заиста има доста. Тако да, као што сам већ рекао, ово није изолован случај.
Већини оних који су се огласили на овој теми бих препоручио да прочитају тај текст пре него што се огласе поново са својим неаргументованим ставовима.
Зашто вадити нешто из контекста и тврдити да су његове речи лицемерне.
Ништа није извађено из контекста. Јеротић је на врло јасно питање новинара самоуверено дао врло јасан и притом потпуно нетачан одговор од кога се никада није оградио, барем колико је мени познато.
Човек је одговорио на сасвим исправан начин. Он није презвитер ни ђакон нити духовник да одговара на оваква питања.
Утолико није чак ни дужан да даје савете попут - питајте свог духовника.
У суштини, то и јесте ствар личног избора.
Као што је ствар нечијег личног избора да буде верник, неверник, агностик, православац, католик...
Зар Јеротић треба да даје такве инструкције?
Не, он није одговорио на исправан начин. Питање је јасно гласило да ли
православни верници (а не неверници, агностици, католици или не знам већ ко) могу да иду на католичку мису. Свако има право да иде да се моли где год жели, али православни верници ако то и даље желе да буду не смеју да иду на католичку мису јер у том случају директно крши најмање четири црквена канона која сам навео. Јеротић је могао да каже да није упућен, али је уместо тога изнео потпуно нетачну тврдњу да "нема правила" и да је то избор сваког православног верника. Тиме је директно навео све недовољно упућене православне вернике да водећи се за његовим ауторитетом (као што је већ речено, био је професор на богословском факултету) себе доведу у врло незавидну ситуацију уколико им је заиста стало да буду узорни православни верници.
Па онда и у наставку индиректно сврставање у исти кош са свештеницима педофилима.
Ово је крајње злонамерно тумачење. Никога нисам сврстао у исти кош са свештеницима педофилима, ни директно ни индиректно, а камо ли Јеротића или било кога са форума ко је устао у одбрану његовог лика и дела. Само сам рекао
да се људи који немају аргументе за своје ставове или поступке редовно позивају на ту 7. главу, а таквих очигледно има неколико на овој теми. Банални пример да исто сигурно раде и свештеници педофили сам навео баш да бих указао на то да са таквим приступом буквално свако може да се на то позове, а не да бих било кога овде упоредио са њима.
Том логиком да нико никоме не сме било шта да приговори црквени судови уопште не би требало да постоје и треба их све укинути јер забога нико нема право да било коме суди.
Потпуно ми је дегутантно називати га лицемером и овде га "развлачити" један дан након што се упокојио. То није питање вере и православља већ основне пристојности.
Видиш, то што си сад написао јасно говори о томе да спадаш у оне којима је битнија форма од суштине. Нису ти засметале неистине, али ти је засметао начин на који су те неистине побијене. Ја свакако не бих отворио тему о Јеротићу дан након што је умро и за њега рекао да је лицемер, али када чујем како се велича његов рад и где треба и где не треба, не могу да а да не кажем шта мислим о томе. Можда је био изврстан психијатар, али говорити о њему као о "добром хришћанину" је могуће једино ако се православље не поистовећује са хришћанством што је сасвим легитиман став, али не за оне који себе сматрају православцима.
Мало мање емоција и патетике, а више аргументованог приступа дискусији не би било на одмет.