Аутор Тема: Свети Петар Цетињски  (Прочитано 2628 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Свети Петар Цетињски
« послато: Октобар 31, 2017, 03:14:44 поподне »
Данас се обележава успомена на Светог апостола и јеванђелисту Луку, у народу празник познатији као Лучиндан и прилично честа слава међу Србљем.

https://www.youtube.com/v/OIPV8ZSF3wA

Међутим, у црквеном календару овај празник је у категорији празника који су уписани масним црним словима. Литургијски сјај данашњем дану даје успомена на нашег великог светитеља - Светог Петра Цетињског, митрополита црногорског и чудотворца, чије име у календару је исписано црвеним словима, што ће рећи да је то данашњи главни празник.


Свети Петар Цетињски

Прослављање Светог Петра Цетињског као светитеља уведено је већ четири године након његовог упокојења, а убрзо и у црквени календар, но за црвено слово (литургијско прослављање у свим храмовима) је проглашен такорећи недавно, негде почетком 21. века, као и Свети Василије Острошки (не могу наћи тачан податак када је то било, али се сећам тога).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Петар Цетињски
« Одговор #1 послато: Октобар 31, 2017, 03:16:51 поподне »
Петар је рођен 1747. или 1748. године у Његушима, од родитеља Марка Дамјанова Петровића и мајке Анђелије (кћери војводе Ника од бајичких Мартиновића). Занимљиво је да крштено име Петрово није упамћено, нити о томе постоји неки запис. Према неким мишљењима, а нарочито према ономе што је уврежено у народу, име му је било Лука. Дамјан, ђед Петров, био је рођени брат владике Данила (о чијем времену и протеривању потурчењака из Катунске нахије говори „Горски вијенац“), као и Саве митрополита црногорског у време кад се Петар родио. Петар је још имао браћу: Сава, Стијепа и Тома.

Петар Петровић је огранак братства Петровића, од ширег братства Хераковића са Његуша. О њиховом пореклу од Богуте из Дробњака је свакако већ подоста писано и на овом форуму и другде. Према досадашњим сазнањима, могли бисмо рећи да су Петровићи и њима сродни Поповићи са Његуша носиоци хаплогрупе E1b V13.

http://www.poreklo.rs/2015/12/24/pleme-njegusi/

Између синова свог синовца Марка, владика Сава је себи за наследника изабрао Петра, око 1760. године, када је дечак примио монашки постриг. Образовање је стекао у Русији (1765-66), а затим се вратио у Црну Гору, где је живео уз владику Саву у манастирима Стањевићи и Цетиње, стекавши чин архимандрита. У време Шћепана Малог, владика Сава је већ био стар, те је фактичку митрополитску власт вршио његов сестрић Арсеније Пламенац, кога народ није волео, али је био Шћепанов човек. Владика Сава се упокојио 1781. године, а наследио га је Пламенац. Међутим, и он умире 1784. године. Архимандрита Петра је у чин митрополита црногорског, приморског и скендеријског произвео митрополит Мојсије Путник, 25/13. октобра 1784. године у Сремским Карловцима.

Владику Петра је народ волео и поштовао. Његова реч, а нарочито клетва, имале су велику тежину код Црногораца. Стално је обилазио све крајеве Црне Горе, мирио завађена племена и братства, решавао спорове, писао посланице о разним стварима, и бавио се још и црквеним делима. Јуна 1796. године, на збору главара на Цетињу, приволео их је да се закуну на јединство и одбрану вере и слободе, а уочи сукоба са војском Махмуд-паше Бушатлије. Тај договор и облигација главара и њега на челу, назван је - Стега. Десетак дана касније, владика Петар је предводио Црногорце у великој победи над Бушатлијиним башибозуком код Мартинића. Иако је паша добио упозорење, јер је у боју био рањен, осионост му није дала да се смири, те је два месеца касније поново кренуо на Црну Гору. Овај пут, његова војска је била страшно потучена код Круса у Љешанској нахији, а сам паша посечен. Тада су Бјелопавлићи и Пипери ушли у Црну Гору.


Уочи боја на Мартинићима

Владичин сан је био да ослободи и друга херцеговачка и брђанска племена и створи једну јаку државу. Било би то обновљено Славјаносербско царство, којим би као заштитник царевао руски цар, и обухватало би Црну Гору, Херцеговину и Далмацију, а престоно место био би Дубровник. На владичину жалост, не само што су ове приморске просторе окупирали најпре Французи, па Аустријанци, већ је он сам пао у немилост код руског цара Александра, неправедно оклеветан од дволичног грофа Ивелића. Владика је тежак живот живео и међу својима. Не само што су једни другима чинили разна зла, плијенидбе, освете, већ је било и оних који су ударали право на владику и Цетињски манастир. Манастиру су Бајице и Доњокрајци толику штету правили, да је и проклетство бацао на њих (као некада Свети Василије на кнеза Раича који је чинио зла Острошком манастиру). Писао је владика: „да међу Турцима живим, не бих толики зулум трпио, колико трпим од Црногорацах“. Једном приликом (1816. године) је чак гувернадур Јоко Радоњић испланирао убиство владике Петра ако се овај успротиви његовом проглашењу за јединог господара у Црној Гори. Завера је разоткривена и Јоков план пропао. Црногорци, кад се све сазнало, хтели су све Радоњиће протерати из Црне Горе, но смирени владика хришћанске душе није дозволио да Радоњиће ико дирне (тај посао је завршио касније владика Петар II).

У време владике Петра донет је и први црногорски Законик, 1798. године (допуњен 1803). Тако је владика Петар, Стегом и Закоником, својим посланицама и трудом да заведе мир међу Црногорцима утро пут стварања модерне црногорске државе.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Петар Цетињски
« Одговор #2 послато: Октобар 31, 2017, 03:18:26 поподне »
Осећајући да му се ближи крај, за свог наследника је именовао синовца Радивоја Томова, кога је претходних година припремао за владичански пут. Тестамент је издиктирао свом секретару и пријатељу Сими Милутиновићу Сарајлили, а затим се опростио од свих који су дошли да га обиђу, легао у своју постељу и мирно се упокојио, на данашњи дан, на празник Светог Луке 31/18. октобра 1830. године. Тачно четири године касније, на Лучиндан 1834. године, ковчег са телом владике Петра је откопан и свима су се указале његове нетрулежне мошти, што је био показатељ владичине светости. Одмах је дошло до канонизације светог владике, чему се успротивио карловачки митрополит Стратимировић, сматрајући то преурањеним. Тиме се потврдило да је владика Петар и у Цркви имао противника, а због свог доследног одбијања да се дозволи утицај неких западних верских кругова на нашу Цркву. За њега су Црногорци имали обичај да кажу; „Онај Свети Петар што је у Риму, три пута се одрекао Христа, а наш Свети Петар што је на Цетиње, није ни једанпут!“


Мошти Светог Петра Цетињског

За живота, владика Петар је показао дар пророштва. Најпознатије његово пророчанство било је о династији Петровића, где је тачно предвидео ко и како ће иза њега владати Црном Гором и када ће се окончати владавина куће Петровића. Након упокојења и прослављења владичиних моштију, показао се и дар чудотворства: постоји више сведочанстава о исцељењима која су се десила над моштима Светог Петра Цетињског. Осим што је био владика, дипломата и војсковођа, владика Петар је много писао. Остали су разни његови записи, пре свих посланице племенима, а затим и неколико родољубивих песама. Свуда и доследно се казивао Србином и није имао двојбу да ли су Црногорци Срби или не. О чему сведоче управо његови записи, посланице и песме.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Петар Цетињски
« Одговор #3 послато: Октобар 31, 2017, 03:20:55 поподне »
Извор: "Житије Светог Петра Цетињског", Митрополија црногорско-приморска, приредио јерођакон Петар Драгојловић, Цетињски манастир, 2003. године
"Наша мука ваља за причешћа"