Како се на српском каже ,,тема"? 
Веома добро питање, Горанче. Ствари стоје овако:
Има грчко thema , што дословно значи "њешто дјенуто, стављено".
Има грчко problēma, од pro- (пред) и blema (бачено).
Аналогно тому Латини имаху obiectum од ob (пред), iectum (бачено). А такође имаху
subiectum од sub (под) iactum (бачено).
Зато италијани данас за тему кажу
suggetto, французи
sujet (сижé), који су калке од грчкога hypokeimen /
ипокимен. Успут и Арапи су исто по грчком узору сковали mauḍu, што ће у Османци попримити као
mevzu.
Да иду у корак с временом русски учењаци сковали су за своје потребе ријеч
предмет по истом творилу (калупу). При том "метнути" у русском и старословенском не значи ставити него бацити. По истом значењу је и Шулек сковао ријеч метак, буквално "бацак, врцак", и мета (циљ). Ту ријеч "предмет" усвојили су у вријеме националнога буђења и Чеси и Хрвати и Пољаци и Бугари итд. али дá је речеш кому Словенину из 15 в. не би је разумио као данас ми, него вјеројатно би наслућивао, да се мисли "смеће".
У старословенском се за "предмет" казивало "ствар, утвар, суд, ријеч" а тема? Па не би се рекло "шта је тема разговора" него "
о чем се говори". Зато ако желиш наставити словенску традицију говори "ријеч о ...". У одређених случајих може се рећи и "питање" или "поље".
Такође је занимљиво што се тиче ријечи проблем. У смислу турскога "белај" наш дријевни израз је
невоља, а у научном смислу проблем је нешто што се треба разријешити, дакле не могу обрести боље ријечи но
спетљај. 
