Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 934204 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1200 послато: Август 15, 2016, 09:23:07 пре подне »
Генетска анализа појединаца који носе презиме Colomb/Colombo (Јужна Европа)

http://www.nature.com/ejhg/journal/v20/n2/full/ejhg2011162a.html

Тестирана подручја:
http://www.nature.com/ejhg/journal/v20/n2/fig_tab/ejhg2011162f1.html#figure-title

Хаплотипови:
http://www.nature.com/ejhg/journal/v20/n2/extref/ejhg2011162x1.xls

Код испитаника се најчешће јавља хаплогрупа R1b, а присутне су још неке, углавном медитеранске хаплогрупе.

За Криче могу занимљиви узорци из Каталоније (C-035, C-060, C-101). Наиме, сва три хаплотипа J2b1 M205 поседују вредност 12 на маркеру DYS392.

12 24 15 10 16-20 ? ? 12 12 12 28 (437=14, 456=14, 458=17)

Вероватно не постоји блиска веза са балканским M205 (пре свега због следћих вредности: 390=24, 385ab=16-20, 458=17), али ови хаплотипови са 12 на 392 се за сада појављују широм медитеранског простора (Грчка/зап. Анадолија, Италија, Шпанија), а карактеристични су и за припаднике "кричког" кластера.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1201 послато: Август 15, 2016, 09:59:24 пре подне »
Интересантно да је и у овом делу Шпаније било грчких колонија (Empúries) и баш ту постоји M205 са 12 на маркеру DYS392.

Подсетићу да се овакви хаплотипови јављају у још два истраживања која се баве грчком колонизацијом западног Медитерана:

- The coming of the Greeks to Provence and Corsica: Y-chromosome models of archaic Greek colonization of the western Mediterranean (Фокеја)
- The Greeks in the West: genetic signatures of the Hellenic colonisation in southern Italy and Sicily (Сицилија)




Ван мреже Бобан Чамџић

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 30
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1202 послато: Август 16, 2016, 10:44:34 пре подне »
Небојша

Нисам до малопре видео твој пост од 7.јула на Y-ДНК резултати... где наводиш и тестираног Голубовића који припада нашој групи.

Да ли имаш нека сазнања о тестираном Голубовићу?

Хвала

Ван мреже Frontier1768

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 79
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1203 послато: Август 21, 2016, 06:56:44 поподне »
Скренуо бих пажњу на готово извјесну везу далматинских Бусовића са далматинским Кричкама.

Вјероватно је многима познато да су унијаћење на подручју Петровог поља и Врлике (XIX вијек) предводили Петар Кричка (парох у Кричкама), Марко Бусовић (парох у Баљцима) и Пахомије Бусовић (парох у Врлици). Занимљиво је што се Марко и Пахомије Бусовић у неким изворима помињу под презименом Бусовић-Кричка.

Александар Бачко, који се бавио презименима далматинских Срба, наводи да су Бусовићи српска породица из Шибеника, која је временом нестала (вјероватно изумрла) и која је имала надимак Кричка.

Он наводи и примјер из Скрадина, гдје је постојала породица Кричка-Бусовић и гдје је сачуван споменик ове породице из 1789. године. Познато је да је један од првих православних свјештеника у Скрадину био Вукадин Кричка ("Вукадин Кричка, праотац многих шизматика").

Од Бусовића је поријеклом и далматински епископ Никодим Бусовић, који је 8. II 1694. године рукоположио Радојицу Кричку (вјероватно свог рођака) за пароха у Дрнишу.
https://en.wikipedia.org/wiki/Nikodim_Busovi%C4%87

Никодим Бусовић, далматински епископ (1693-1705)
« Последња измена: Август 21, 2016, 08:04:21 поподне Црна Гуја »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1204 послато: Август 21, 2016, 08:10:02 поподне »
Скренуо бих пажњу на готово извјесну везу далматинских Бусовића са далматинским Кричкама.

Вјероватно је многима познато да су унијаћење на подручју Петровог поља и Врлике (XIX вијек) предводили Петар Кричка (парох у Кричкама), Марко Бусовић (парох у Баљцима) и Пахомије Бусовић (парох у Врлици). Занимљиво је што се Марко и Пахомије Бусовић у неким изворима помињу под презименом Бусовић-Кричка.

Александар Бачко, који се бавио презименима далматинских Срба, наводи да су Бусовићи српска породица из Шибеника, која је временом нестала (вјероватно изумрла) и која је имала надимак Кричка.

Он наводи и примјер из Скрадина, гдје је постојала породица Кричка-Бусовић и гдје је сачуван споменик ове породице из 1789. године. Познато је да је један од првих православних свјештеника у Скрадину био Вукадин Кричка ("Вукадин Кричка, праотац многих шизматика").

Од Бусовића је поријеклом и далматински епископ Никодим Бусовић, који је 8. II 1694. године рукоположио Радојицу Кричку (вјероватно свог рођака) за пароха у Дрнишу.

Не знам откад је Никодим Бусовић светитељ, али судећи по фресци изгледа да је дошло вријеме да свака епархија, па и парохија, сама проглашава светитеље.

Ево још једног податка који потврђује ову везу Бусовић -Кричка из сљедећег рада http://hrcak.srce.hr/file/174385

"U Arhivu Skradinske biskupije sačuvana su svjedočenja serdara Josipa Semonića i Jeronima
Pokrajca pok. Jovana iz Varivoda da je Simeon kršten u crkvi Sv. Julijana u Šibeniku.
Prema izjavi svjedoka krstio ga je pop Nikola Metaxa, Grk, a kum mu je bio Petar Busović
zvani Krička
. Kako su se takva svjedočanstva tražila samo u
slučajevima kada se nije moglo doći do službenoga izvoda i matice krštenih, moglo bi se
naslutiti da mu paroh nije želio izdati takvu potvrdu. "

Иначе овај Јероним (Јерко) Покрајац покојног Јована из Варивода је родоначелник вариводских Јерковића, од којих вјерујем да и сам потичем.

Иначе та стара  црква св. Јулијана у Шибенику занимљива је и због православне братовштине која је при њој основана крајем 17. вијека. Братовштина је основана по узору на католичке братовштине тог времена. И опет у њој налазимо и Бусовиће и Покрајце.
http://www.rastko.rs/rastko/delo/12684

"Nomi delli fratelli che al presente s' attrovano nella scola della B. V. Maria di San Zulian del rito greco nella citta di Sebenico, qual nota fu fatta sotto il procuratorato et giudicato dell' infrascritti, cioè:

Dragoslav Busović, Vuleta Busović, Jovan Busović, Đorđe Busović...Milin Pokrajac

God. 1697. bratovština je isplatila vladici Nikodimu Busoviću 182 L, da nabavi u Mlecima nekoliko ikona za crkvu. – G. 1699. isplaćeno je Parasku Stankoviću »Bugarinu« L 546 za dva zvona, što ih je donio iz Mletaka. – Iste godine, u mjesecu maju, utrošeno je L 85 za 12 novih svijećnjaka od žute mjedi pred ikonama 12 apostola i L 15 za nove okvire za ikone 12 apostola i Spasiteljevu. Nešto kasnije u junu, isplaćeno je vladici Nikodimu Busoviću L 338 za ikone 12 apostola i Spasiteljevu, nabavljene iz Krfa po L 26 svaka i L 572 za 11 većih ikona po L 52 svaka."

Поред Грка као старијег слоја и Срба, крајем 17. вијека међу православне Шибеника почињу долазити и цинцарски трговци који су у овим документима називају "Бугари"

Иначе, црква св. Јулијана је данас у рушевном стању

« Последња измена: Август 21, 2016, 08:19:58 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1205 послато: Август 21, 2016, 08:23:48 поподне »
Хвала Перо на занимљивим подацима. Бусовићи, по свему судећи, лако могу бити J2b M205.


Поделио бих још неке информације о Кричкама. Истина, не тичу се те духовне стране, већ се више односе на место порекла племена. :)

Код Симе Ћирковића (Пљевља у средњем веку), помиње се извесни Богета Кричак:

"Судећи по очуваним подацима, више напада је било на оном другом краку пута који је водио преко Дурмитора према Оногошту и даље према приморју. Пролазио је кроз пределе које су Дубровчани називали Планине, а некад и Морлакија. Прецизни је назив био Језера, а цео крај је приписиван Власима Бањанима. Чак овамо се упутио са територије Павловића у зиму 1427. један од кнезова војводе Радослава, по имену Богданац Бориновић, са братом и са људима, и ту је на Сандаљевој територији оштетио дубровачке трговце. Сами Бањани и браћа Златоносовићи оштетитли су трговце код места Пирни До, које је тај назив сачувало до данас у близини Плужина. Забележени су и неки напади ближе Пљевљима. Власи звани Злокруховићи оштетитли су трговце “у селу Кренешево званом Тара”, које се не може препознати у данашњој топономастици. Код Маоча су Богета Кричак и Радич Пролимлековић de Vlachia отели 500 литара бибера које је 1439. један Дубровчанин доносио из Турске"

С обзиром да су Кричи "оперисали" близу територије Бањана, можда не треба да чуди помен оних "Усораца Бањана". Име Богота се иначе појављује у попису херцеговацчког санџака (1477.) и у нахији Кричак ("Џемат Радича, сина Боготе").


Поменимо и неке податке који могу бити интересантни Ненаду М., с обзиром да његови Миловановићи кажу да су пореклом "од Ђурђевића Таре"



(Извор: П. Влаховић, "Кричи и зачеци њиховог етничког раслојавања")

Ђурђевића Тара



Батоћанима J2b1 може бити занимљив податак да су Топлицу, у истој сеоби са Копаоника, населили Кошутанци (старије презиме породице Батоћанин), као и Кричке.



(Извор: Вујадин Б. Рудић, "Становништво Топлице")

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1206 послато: Август 21, 2016, 08:29:59 поподне »
Код Маоча су Богета Кричак и Радич Пролимлековић de Vlachia отели 500 литара бибера које је 1439. један Дубровчанин доносио из Турске"

Заборавих да поменем. У овом крају (Маоче) има (или је бар било) припадника J2b1 (Марковићи из днк пројекта), што само сведочи о њиховој старини (и бројности?) у овој области:

"Марковићи су потомци старог српског становништва из периода Немањића. Насељавали су Водно, Градину, Слатку, Горње Крупице и др. Почетком XIX века било их је више десетина кућа Били су најбројније братство, па су се понекад и бахато понашали. Долазили су на вашар код цркве у Мариној Шуми (на Ускрс) у великом броју (преко 100 момака и толико девојака).

Како су се Мицановићи брзо увећавали и суседним Србима отимали земљу, стигли су и до насеља Марковића и испланирали обрачун са њима. На једном вашару код цркве у Мариној Шуми напали су Мемићи, Синановићи и Штроке Марковиће, око 1830. године. Погинуло је око 30 Марковића. Тада су се Марковићи разбежали на више страна: једни су отишли у Босну, а други у Србију и на друге стране. Остали су само Јовови потомци и од њега су сви Марковићи у Водном, Крупицама и др. Погинула су и два Јовова унука Највероватније да су до тада сви Јовови потомци живели у једној кућној заједници. Сви остали Марковићи (више десетина кућа) одселили су у Нову Варош, Прибој, Пећ, Чајниче, Миљевину итд. Изгледа да су се неки селили и пре погибије код цркве. Све њихове куће и имања запосели су Мемићи и Синановићи."

Извор:

http://www.poreklo.rs/2014/02/07/poreklo-prezimena-selo-maoce-pljevlja/

Ван мреже Frontier1768

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 79
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1207 послато: Август 22, 2016, 12:34:50 пре подне »
Не знам откад је Никодим Бусовић светитељ, али судећи по фресци изгледа да је дошло вријеме да свака епархија, па и парохија, сама проглашава светитеље.

Вјерујем да је на фресци ипак далматински епископ Никодим Милаш и да је неко гријешком поставио фотографију његове фреске из манастира Крке на чланак о далматинском епископу Никодиму Бусовићу.

http://www.eparhija-dalmatinska.hr/arhiva2012/0140-12-c.html
<a href="https://www.youtube.com/v/YyuEXuoeERc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/YyuEXuoeERc</a>

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1208 послато: Август 22, 2016, 07:08:34 пре подне »
Вјерујем да је на фресци ипак далматински епископ Никодим Милаш и да је неко гријешком поставио фотографију његове фреске из манастира Крке на чланак о далматинском епископу Никодиму Бусовићу.

Свеједно ни Никодим Милаш није светитељ. За проглашење светим у Цркви постоје процедуре. Не иде то баш тако, некоме падне на памет...

Ван мреже Nenad M

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1209 послато: Август 22, 2016, 08:01:26 пре подне »

...
Поменимо и неке податке који могу бити интересантни Ненаду М., с обзиром да његови Миловановићи кажу да су пореклом "од Ђурђевића Таре"



(Извор: П. Влаховић, "Кричи и зачеци њиховог етничког раслојавања")



Хвала, Небојша, на овим подацима. Већ неко време ми је јасно да водимо порекло од Крича, али оваква директна веза добро дође. Сада покушавам да дођем до података о становништву тих крајева у другој половини XVIII века, у нади да ћу тамо пронаћи Јанићијевиће, јер сам уверен да смо се тада тако презивали.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1210 послато: Август 22, 2016, 12:07:34 поподне »
Хвала, Небојша, на овим подацима. Већ неко време ми је јасно да водимо порекло од Крича, али оваква директна веза добро дође. Сада покушавам да дођем до података о становништву тих крајева у другој половини XVIII века, у нади да ћу тамо пронаћи Јанићијевиће, јер сам уверен да смо се тада тако презивали.

Нема на чему, Ненаде.

Име Јанићије, тј. презиме Јанићијевић, се у неколико наврата помиње у историји Полимља и Потарја. Треба установити да ли се може успсотавити директна веза са Јанићијевићима од којих, према предању и подацима из архива, воде порекло Ђоковићи и Миловановићи из Груже (слава Аранђеловдан).

У тим крајевима се помиње презиме Шиљак. Шиљци су дали много попова Било их је једанпут истовремено 17 живих свештеника. Игуман Јанићије (1780-1856) био је старешина у Манастиру Св. тројице. Његов син је поп Гавро; Гавров поп Јосиф; а Јосифов Проле.

Милета Војиновић помиње и неке Јанићијевиће из околине Пљеваља:

"Отац Пера Јанићијевића је побегао као младић од родитеља из Ћустендила - Велбужда, из Бугарске и дошао у Пљевља око 1860. године. Његов син је Перо, а Перов Јанићије. Он је имао два сина."

Колико ми је познато, Миловановићи имају генетско поклапање у Бугарској (као и још неки Кричи), али се време сеобе овде не уклапа, зато што су "Тарани" у то време већ у Шумадији.

(Милета Војиновић, "Пљеваљски крај, прошлост и порекло становништва")


Ово нам, нажалост, не открива превише. Ако бих морао да типујем на неку од ове две породице, онда су то свакако Шиљци. Наиме, за Кљајевиће из пљеваљског краја се каже да су старином Шиљци, који су пореклом управо из Кричка (Бличкова). Интересантно да Кљајевићи и Шиљци славе Аранђеловдан, исто као и Миловановићи.





Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1211 послато: Август 22, 2016, 12:17:03 поподне »
Нема на чему, Ненаде.

Име Јанићије, тј. презиме Јанићијевић, се у неколико наврата помиње у историји Полимља и Потарја. Треба установити да ли се може успсотавити директна веза са Јанићијевићима од којих, према предању и подацима из архива, воде порекло Ђоковићи и Миловановићи из Груже (слава Аранђеловдан).

У тим крајевима се помиње презиме Шиљак. Шиљци су дали много попова Било их је једанпут истовремено 17 живих свештеника. Игуман Јанићије (1780-1856) био је старешина у Манастиру Св. тројице. Његов син је поп Гавро; Гавров поп Јосиф; а Јосифов Проле.

Милета Војиновић помиње и неке Јанићијевиће из околине Пљеваља:

"Отац Пера Јанићијевића је побегао као младић од родитеља из Ћустендила - Велбужда, из Бугарске и дошао у Пљевља око 1860. године. Његов син је Перо, а Перов Јанићије. Он је имао два сина."

Колико ми је познато, Миловановићи имају генетско поклапање у Бугарској (као и још неки Кричи), али се време сеобе овде не уклапа, зато што су "Тарани" у то време већ у Шумадији.

(Милета Војиновић, "Пљеваљски крај, прошлост и порекло становништва")


Ово нам, нажалост, не открива превише. Ако бих морао да типујем на неку од ове две породице, онда су то свакако Шиљци. Наиме, за Кљајевиће из пљеваљског краја се каже да су старином Шиљци, који су пореклом управо из Кричка (Бличкова). Интересантно да Кљајевићи и Шиљци славе Аранђеловдан, исто као и Миловановићи.
Јел' од ових Кљајевића и Божидар? Претпостављам да јесте. Он своје Кљајевиће повезује са Кљајићима из Мораче, али та прича нема везе са предањима, као ни са истином.

Ван мреже Nenad M

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1212 послато: Август 22, 2016, 12:30:32 поподне »
Нема на чему, Ненаде.

Име Јанићије, тј. презиме Јанићијевић, се у неколико наврата помиње у историји Полимља и Потарја. Треба установити да ли се може успсотавити директна веза са Јанићијевићима од којих, према предању и подацима из архива, воде порекло Ђоковићи и Миловановићи из Груже (слава Аранђеловдан).

У тим крајевима се помиње презиме Шиљак. Шиљци су дали много попова Било их је једанпут истовремено 17 живих свештеника. Игуман Јанићије (1780-1856) био је старешина у Манастиру Св. тројице. Његов син је поп Гавро; Гавров поп Јосиф; а Јосифов Проле.

Милета Војиновић помиње и неке Јанићијевиће из околине Пљеваља:

"Отац Пера Јанићијевића је побегао као младић од родитеља из Ћустендила - Велбужда, из Бугарске и дошао у Пљевља око 1860. године. Његов син је Перо, а Перов Јанићије. Он је имао два сина."

Колико ми је познато, Миловановићи имају генетско поклапање у Бугарској (као и још неки Кричи), али се време сеобе овде не уклапа, зато што су "Тарани" у то време већ у Шумадији.

(Милета Војиновић, "Пљеваљски крај, прошлост и порекло становништва")


Ово нам, нажалост, не открива превише. Ако бих морао да типујем на неку од ове две породице, онда су то свакако Шиљци. Наиме, за Кљајевиће из пљеваљског краја се каже да су старином Шиљци, који су пореклом управо из Кричка (Бличкова). Интересантно да Кљајевићи и Шиљци славе Аранђеловдан, исто као и Миловановићи.

Е па, у томе и јесте штос; ми нисмо славили Аранђеловдан док смо били тамо, него св. Симеуна. Само не знам да ли оног што пада на други дан Сретења, или Столпника, у септембру. О томе је већ било речи, како се овај први доста слави у Босни.

Игуман Јанићије долази сувише касно да би од њега настало то презиме; људи који су дошли у Гружу били су старији од њега.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1213 послато: Август 22, 2016, 01:49:05 поподне »
Е па, у томе и јесте штос; ми нисмо славили Аранђеловдан док смо били тамо, него св. Симеуна. Само не знам да ли оног што пада на други дан Сретења, или Столпника, у септембру. О томе је већ било речи, како се овај први доста слави у Босни.

Игуман Јанићије долази сувише касно да би од њега настало то презиме; људи који су дошли у Гружу били су старији од њега.

Тачно. Ово је већ средина 19. века. Занимљиви су свакако ови Шиљци.

Колико је сигуран тај податак о старијем презимену Миловановића? Не среће се пречесто презиме Јанићијевић на простору Црне Горе.

Ђоковићи долазе уз Миловановиће, или обе породице настају од истог родоначелника? Презиме Ђоковић се већ може пронаћи у тим областима.


Јел' од ових Кљајевића и Божидар? Претпостављам да јесте. Он своје Кљајевиће повезује са Кљајићима из Мораче, али та прича нема везе са предањима, као ни са истином.

Не бих знао. Према неким подацима, ови пљеваљски Кљајевићи су пореклом из Блишкова (Бијело Поље).

http://www.poreklo.rs/2014/02/10/poreklo-prezimena-selo-kosanica-pljevlja/

Ван мреже Nenad M

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1214 послато: Август 22, 2016, 02:51:51 поподне »
Тачно. Ово је већ средина 19. века. Занимљиви су свакако ови Шиљци.

Колико је сигуран тај податак о старијем презимену Миловановића? Не среће се пречесто презиме Јанићијевић на простору Црне Горе.

Ђоковићи долазе уз Миловановиће, или обе породице настају од истог родоначелника? Презиме Ђоковић се већ може пронаћи у тим областима.


Не бих знао. Према неким подацима, ови пљеваљски Кљајевићи су пореклом из Блишкова (Бијело Поље).

http://www.poreklo.rs/2014/02/10/poreklo-prezimena-selo-kosanica-pljevlja/
Подаци су тачни. Нашао сам их у историјском архиву у Крагујевцу, у матичним књигама из борачке цркве.

У књизи Михаила Драгића "Гружа - антропогеографска истраживања" се каже да су дошла четири брата из Таре: Драгутин, Јездимир, Теодор и Јоја. Такође се каже да су остали Тарани наставили пут до Брестовца, тројица браће, заборавио сам им имена, а такође се каже и да је породица Мићаковић из Гривца истог порекла. Од ових брестовачких Тарана се после разгранало мноштво породица, па је малтене пола фамилија у Брестовцу тог порекла.

Да се вратим Борчу. Породично предање казује да су Драгутинови синови били Милован и Ђоко, од којих настају Миловановићи и Ђоковићи. Ова се подела, дакле, одиграла тек у Борчу. Ја сам у матичним књигама нашао забележене податке о рођењу Драгутинових унука, од оба сина, од којих је један мој чукун деда. У тим забелешкама се и Милован и Ђоко воде као Јанићијевићи. Закључујем да се и Драгутин тако презивао. А пошто се зна да је и Милован дошао у Борач, дакле рођен је у Потарју (1790. године), неминован је закључак да су се презивали Јанићијевић док су били "на старом вилајету".

Занимљиво је да, када се погледају подаци за Драгутиновог брата, Јездимира, види да су се његови синови (Мијаило и Јевто - од њих су Мијаиловићи и Јевтовићи, садашње борачке породице) водили као Јездимировићи у матичним књигама. Зашто се Милован и Ђоко нису презивали Драгутиновић, већ су задржали старо Јанићијевић, не знам, можда је Драгутин био најстарији брат, но то није ни толико битно за целу причу.

Могао бих да овде ставим и слике из матичне књиге рођених где се види да су се и Милован и Ђоко презивали Јанићијевић, али сам на послу и прокси сервер је тако подешен да спречава приступ postimg.org сајту.

Ван мреже Nenad M

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1215 послато: Август 22, 2016, 02:59:29 поподне »
Да додам само и да се у свим дефтерима о харачу и пореским главама из 1829, 1839 и слично, појављује Милован Јанићијевић, тако да нема дилеме.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1216 послато: Август 22, 2016, 03:03:23 поподне »
Ненаде, Јанићије је по свему судећи било име Драгутиновог оца. Тада једноставно није било правила како се уписују презимена.

Мој предак Деспот рођен 1780. у арачком тефтеру уписан је као Илић, и чисто сумњам да је то неко презиме које је трајало дуже и било презиме у старом крају. Много је вероватније да се Деспотов отац звао Илија.

Зато мислим да се и твој најстарији познати предак, Драгутинов отац, звао Јоаникије/Јанићије, у то време су црквена имена била честа, рецимо синови поменутог Деспота зову се Методије и Антоније (мој предак).

Ван мреже Nenad M

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1217 послато: Август 22, 2016, 03:14:09 поподне »
Ненаде, Јанићије је по свему судећи било име Драгутиновог оца. Тада једноставно није било правила како се уписују презимена.

Мој предак Деспот рођен 1780. у арачком тефтеру уписан је као Илић, и чисто сумњам да је то неко презиме које је трајало дуже и било презиме у старом крају. Много је вероватније да се Деспотов отац звао Илија.

Зато мислим да се и твој најстарији познати предак, Драгутинов отац, звао Јоаникије/Јанићије, у то време су црквена имена била честа, рецимо синови поменутог Деспота зову се Методије и Антоније (мој предак).

Сасвим је могуће, но то је опет неки податак са којим може да се ради. Ако би се, дакле, у неком дефтеру за тај део Потарја нашао низ Јоаникије/Јанићије - Драгутин - Милован (јер сви они су тамо рођени), то би било то. А опет, ко зна, можда се ипак јесу презивали Јанићијевић, мада је за то шанса мања него за ово што ти кажеш.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1218 послато: Август 22, 2016, 03:21:38 поподне »
Ненаде, Јанићије је по свему судећи било име Драгутиновог оца. Тада једноставно није било правила како се уписују презимена.

Мој предак Деспот рођен 1780. у арачком тефтеру уписан је као Илић, и чисто сумњам да је то неко презиме које је трајало дуже и било презиме у старом крају. Много је вероватније да се Деспотов отац звао Илија.

Зато мислим да се и твој најстарији познати предак, Драгутинов отац, звао Јоаникије/Јанићије, у то време су црквена имена била честа, рецимо синови поменутог Деспота зову се Методије и Антоније (мој предак).

Слажем се са овим што Лепеничанин каже. По већини мојих предачких линија (све у Западној Србији) презиме уписано на тефтерима 1823, 1824, 1831, 1832... је изведено од имена оца. Тако је са Васићима, Исаиловићима, Васиљевићима, Павловићима, Јовановићима, Јевтићима... И та презимена су им остала до данас. Па опет, ту је и изузетак Селаковића (Селака) који су у 80-90% случајева пописивани као Селак(овић) (иако им је тај Селак био углавном прадеда и чукундеда). Рецимо, већина данашњих презимена у Кремнима су пописивана као таква и на првим тефтерима, а потичу махом од пре 1750. Слично је и са мојим прецима Максимовићима и Трипковићима у Лесковицама код Ваљева, исто презимена из прве половине 18. века. Тако да, све је могуће. 

Ван мреже Nenad M

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 260
  • YDNA J2b1-Y22063+ mtDNA H6b1
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1219 послато: Август 22, 2016, 03:25:10 поподне »
Ипак, Миловану (рођен 1790.) и његовом брату Ђоку презиме је Јанићијевић, а не Драгутиновић (по оцу). Мислим да не може да се потпуно одбаци могућност да су, ко зна зашто, то презиме држали нешто дуже.