Село Кричани, које помиње Гордана Томовић, налази се недалеко од Хиландара (Каламарија, Солун). Поставља се питање да ли оно може бити у вези са полимским Кричима.
Изгледа да је и цар Душан дошао до овог села у свом походу на Византију. Није искључено да је изворни облик гласио управо
Крићани (мада, у повељи из 1348. пише Кричан):
"По њему је Душан, сазнавши за смрт византијског цара, напао део Македоније који је још увек био под византијском влашћу, прошао је поред Солуна и стигао до села Крићани".
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:stefan-dusanНа мрежи постоји занимљив текст о тим крајевима Грчке и Хиландару, али није најјасније како су настали и колико су стари поменути топоними:
Međutim iz Dušanove opšte potvrde od 1348. god. znamo, da je Hilandar pored sela Akomucula i Kričana imao u istom kraju još i crkvu Sv. Ilije sa njenim pravima i vinograd u kraju Afuskulu? St. Novaković izvodio je naziv predela Kalamarija od Καλη Μαρια, držeći da su svetogorski kaluđeri nazvali taj kraj tako po carici Mari, ćerci despota Đurđa Brankovića, koja im je bila dobra i učinila mnogo za njih kod sultana. Poznato mi je, da Hilandar i danas poseduje prostrana imanja na Kalamariji, ali nisam mogao doznati da li tamo postoje još i svi lokaliteti pod starim topografskim nazivima kako su zabeleženi u Andronikovoj i Dušanovoj povelji. Na vojnoj karti Halkidike našao sam zabeležen samo Mth. Kričana jugoistočno od Soluna i Mikre, a južno od kraja Kalamaria kako je označen na karti.
.jpg)
http://www.hilandar.info/strana_sr.php?strana_id=140Словом
К означена је Каламарија, а око ње су најближи J2b M205. Звездицом су означени припадници "кричког" кластера.
Пуно занимљивих информација о Кричима постоји на блогу Драгана Палдрмића
Prema predanju u ovim krajevima su živjeli iza Rimljana Grci, da su rejon Mataruga i okolina bili prenaseljeni, da su tu živjeli plemena Mataruge i Kriči, da je sve ovo bilo prenaseljeno i da su poslije pada pod Turke Mataruge i Kriči ostali vjerni svojoj vjeri i nijesu prelazili u islam.
Bili su to i poznati stočari, zvani Vlasi, koji su sa stadima putovali veoma daleko i povremeno se povraćali i asimilirali u Srbe-pravoslavce. Nazivi Kavala u Ljutićima i Kalipolje u Vrulji su grčkog porijekla.
O životu u Ljutićima u dalekoj prošlosti, čak i prije Ilira, postoje i drugi dokazi. U nekim pećinama rijeke Ćehotine, prilikom nekih istraživanja u 20. vijeku, su nađeni ostaci ljudskih staništa još iz perioda starijeg kamenog doba. Ovo i još neki arheološki nalazi svjedoče da su ovi krajevi bili naseljeni još i prije više hiljada godina prije nove ere.
Kriči su u ove krajeve bili naseljeni još u 7. vijeku bježeći pod najezdom Srba u Donju Hercegovinu.
Činjenica je da se Kričani ili Kriči prvi put pominju u dokumentima 1264. godine u povelji srpskog kralja Stefana Uroša I, u kojoj se kaže da selo Prošćenje graniči sa Kričkom, a docnije kričko ime se vezuje uglavnom za pljevaljski kraj i kao susjed Matarugama. Kriče, “staro pastirsko pleme, starosedeoca u predelu jezera” potisnuli su Drobnjaci prije 1390. godine, dijelom asimilovali, a dijelom istjerali na desnu obalu Tare.
Upravo ovdje, u pljevaljskom kraju, Kriče bilježi i Katastik manastira Dobrilovine, kao priložnike ovom manastiru, sredinom XVII vijeka, što svjedoči da su već tada bili hrišćani.
Kriči se nabrajaju u selima Krupice, Vodno, Podborovo i Svrkote, sa pravoslavnim imenima koja su i danas uobičajena. Međutim, od islamizacije nije bila pošteđena ni nahija Kričak, jer se njihov Katun pominje 1477. .godine sa knezom Jaroslavom, dok se nešto kasnije ovdje pominje neki Alija Kričak.
https://mostovikulture.wordpress.com/tag/breznicki-zapisi/Код неких аутора пронађох податке о великој просторној раширености Крича:
Овде се може видети где су се Кричи највише одржали. Управо се у овим крајевима Црне Горе и Србије појављује велики број припадника J2b M205.
