Кричи J2b-M205>Y22066

[vojinenad]

То презиме Крстојевићи мени указује на њихово највероватније порекло управо из правца Брда односно Црне Горе, тако ми просто звучи. Они надимци Кошутанци и Чајтинци ми имају призвук косовско-ресавског дијалекта.

[vidoje 013]

Небојша, велики проблем код  сада штампаних књига, па и ове Павловићеве, што немају лектора и коректора,  има пуно штампарских  и других грешака, ако се човјек не удуби, него дословно пренесе, настаје свашта. У књизи пише :Чајетинци,  а треба Чајтинци, итд.

[НИКОЛА82]

Поздрав за Видоја
Много Вам хвала за податке из Павловићеве књиге, таман сам се спремао да контактирам пријатеље из Бруса да ми погледају примерак у библиотеци кад видех вашу објаву.
Ово је коначно податак који сам тражио да попуним причу о Батоћанима пре Батота.
Моји Батоћани су од ових Кошутинаца-Здравковића из засеока Кошутице и сада видим траг да је њихов правац кретања из Чајетине са источне стране Копаоника а као старина се помињу Кучи.  А уз Батоћане и поменуту групу презимена додајем и Чајиће, Чајетинце и Здравковиће.
Игром случаја моја породица познаје Чајиће и Здравковиће из Бруса па ћу покушати да проверим неке податке.
Код Лутовца у опису Доброљубаца нема Чајетинаца али разлог томе је можда што су се Чајетинци одселили такође у трстенички крај јер знам за неколико породица Чајетинац у селима трстеничког краја и сутра ћу проверити њихову крсну славу и порекло.
Што се тиче Куча ту се ствар мало компликује јер је то једна јако хетерогена маса становништва различитог порекла са доста контрадикција. У групи  Куча-Мрњавчића се помињу фамилије које славе св. Стевана и које се везују за Скадар и претка Гојка Мрњавчића а затим се везују за северну Албанију али су они Е1б1 као и Орловићи који славе св.Стевана који су такође Е1б1.
Од почетка сам сумњао у везу са Морачом иако већина родова у Батотама и Жупи долази одатле.
Наводи се да Кучи-Мрњавчићи као главну славу славе св.Димитрија а да преслављају св.Стевана и да су други родови досељени у Куче узели славу св.Стефан од потиснутих староседелаца.
Постоји могућност да Кошутинци јесу потомци најстаријих Куча који су се махом иселили и изумрли у тим крајевима.

[НИКОЛА82]

Чајетина је заселак испод самог Сувог рудишта на западној падини Копаоника. Околна села су Шипачина, Ново село, Јариње, Лисина.
Некада давно је Чајетина била велико село и налазила се на локалитету Селиште где постоји старо српско гробље и остаци старе цркве.
Погледао сам у књизи "Ибар-антропогеографска проучавања" аутора Радомира М. Илића и у опису Чајетине пише да је некада било велико село али се становништво иселило тако да су забележене само две фамилије и нема помена о Крстојевићима на жалост.
Такође аутор наводи да је некада раније било доста винограда у тој подгорини али изгледа да је новодосељено становништво више сточарски оријентисано.

[vidoje 013]

 Никола, ту смо да подијелимо сазнања. Село се зове Чајтина и на карти, а не Чајетина. Видим, у књизи пише:Чајтина. Да ли се у народу чује Чајетина?

[vojinenad]

Да ли је исправно Чајетина и Чајтина, и да ли се тај назив доводи у везу са Чајићима?

[vojinenad]

Имам утисак да је село добило назив по неком Чајти кога су још звали и Чаја, па по њему касније Чајићи. Или је можда обрнуто?

[rajo]

Да ли је исправно Чајетина и Чајтина, и да ли се тај назив доводи у везу са Чајићима?

Како га зову сами становници не знам, али се село званично зове Чајетина

[Đorđo]

Никола, ту смо да подијелимо сазнања. Село се зове Чајтина и на карти, а не Чајетина. Видим, у књизи пише:Чајтина. Да ли се у народу чује Чајетина?

И Чајетина на Златибору се раније звала "Чајтина" а не "Чајетина"

[Небојша]

Поздрав за Видоја
Много Вам хвала за податке из Павловићеве књиге, таман сам се спремао да контактирам пријатеље из Бруса да ми погледају примерак у библиотеци кад видех вашу објаву.
Ово је коначно податак који сам тражио да попуним причу о Батоћанима пре Батота.
Моји Батоћани су од ових Кошутинаца-Здравковића из засеока Кошутице и сада видим траг да је њихов правац кретања из Чајетине са источне стране Копаоника а као старина се помињу Кучи.  А уз Батоћане и поменуту групу презимена додајем и Чајиће, Чајетинце и Здравковиће.
Игром случаја моја породица познаје Чајиће и Здравковиће из Бруса па ћу покушати да проверим неке податке.
Код Лутовца у опису Доброљубаца нема Чајетинаца али разлог томе је можда што су се Чајетинци одселили такође у трстенички крај јер знам за неколико породица Чајетинац у селима трстеничког краја и сутра ћу проверити њихову крсну славу и порекло.
Што се тиче Куча ту се ствар мало компликује јер је то једна јако хетерогена маса становништва различитог порекла са доста контрадикција. У групи  Куча-Мрњавчића се помињу фамилије које славе св. Стевана и које се везују за Скадар и претка Гојка Мрњавчића а затим се везују за северну Албанију али су они Е1б1 као и Орловићи који славе св.Стевана који су такође Е1б1.
Од почетка сам сумњао у везу са Морачом иако већина родова у Батотама и Жупи долази одатле.
Наводи се да Кучи-Мрњавчићи као главну славу славе св.Димитрија а да преслављају св.Стевана и да су други родови досељени у Куче узели славу св.Стефан од потиснутих староседелаца.
Постоји могућност да Кошутинци јесу потомци најстаријих Куча који су се махом иселили и изумрли у тим крајевима.

Никола, као што си могао да видиш, тај крај је населила једна струја из Мораче, а једна из Куча. Та два племена иначе нису превише удаљена једно од другог. Слава Св. Стеван више упућује на Куче, слажем се, а ту је и оно предање.

Не бих се упуштао у прогнозе ко је који слој у Кучима. Постоји шанса да су ови Е1б нешто млађи слој, док је раније у овом племену вероватно било и R1a (M458 и L1280).

Да ли је ту било и М205(?), сасвим могуће, с обзиром да још неке фамилије из ЦГ везују своје порекло за те крајеве (околина Скадра).

Радимо на тестирању једног Ћировића из Мораче (староседеоци). Ово ће бити веома важно за Годијеље зато што су ови Ћировићи у Морачи наводно још од средине 13. века. У сваком случају, није у питању велика удаљеност, читав тај потез Скадар - Кучи - Морача.

[Небојша]

Заборавих да напишем. Једно је сигурно, за ове Ј2б1 из цент. Србије дефинитивно отпада вардарска струја. Не само зато што готово све ове породице имају предање о пореклу из ЦГ, већ зато што је на простору БЈРМ хаплогрупа Ј2б1 веома слабо заступљена.

Преко 600 тестираних Македонаца, Ј2б-М205 свега око 0.5%.

[vidoje 013]

  "Кнез Лазар повељом од 1387. потврди Обраду Драгосалићу заселие Чајтину, заселак селу "Кукању" (ном.Кукањ).Вуку је "Чајетина", село у кнежини Горњем Ибру, нахији новопазарској. Ј. Гавриловић у Речнику Србије 1846. забележио је "Чајтину", заселак у јошаничком срезу крушевачкога округа. По поису од 1921. Чајетина, заселак Лисина, имала је 7 домаћинстава, с 37 чланова". ( Р. Љ. Павловић)

[НИКОЛА82]

Село се зове Чајетина, тако се зове данас и тако се звало и раније. Лично сам био у том крају и познајем народ тог краја и засеоке.
Приметио сам да се на форуму често погрешно дају неки подаци као што су неки помињали Батоте и Расје у ЦГ.
Такође Чајетина се помиње и у хрисовуљу деспота Стефана издатој манастиру Хиландару под истим именом Чајетина.
Радомир Илић је почетком 20.века написао "Ибар-антропогеографска проучавања" где се налази географски опис локалитета Чајетине опис селишта са старим гробљем и темељима цркве.
Могуће да је на некој карти грешком уписано Чајтина.
Топоними Чајетина су врло чести у Србији.
Израз чајетина је стари српски израз који се користи за места која:
се налазе на простору или заравни која је погодна за насељење,
се налазе на сувом простору који се не плави водом,
места на којима се нешто чека или збира тј. скупља.
Израз Чајити се користи уместо израза чекати.
У мом селу Оџаци постоји истоимени потес Чајетина и то је једини део поља који Морава никад не плави и где се за време турске мукаде чекало да се преда жито.
Рекао сам вам да моји Батоћани па и ја лично користимо у говору архаизме, између осталих и ове изразе чајити и чајетина.
Фамилија Чајетинац поменута у Павловићевој књизи је насељена у трстеничком селу Дубље, контактирао сам неке Чајетинце и сазнао да славе исту славу св.Стевана и да су заиста дошли од Чајетине с Копаоника.
Тренутно чекам одговор од Чајића и Здравковића из Бруса.
Иначе у Батотама има доста Здравковића и изгледа да су они део оних који су остали у том селу док су се Батоћани иселили.
Небојша је у праву, сада је очигледно да одпада вардарска струја као опција и у оквиру шире слике Годијеља опет се Скадарска област намеће као неко најраније жариште.
Требало би Батоћане некако одредити у групи Куча.

[Небојша]

Годијељи:

12 23 15 10 15-19 11 15 12 12 12 28
12 24 15 10 15-19 11 15 12 12 12 28
12 23 15 10 16-18 11 15 12 12 12 28
12 23 15 10 15-18 11 15 12 12 12 28
12 23 15 10 15-19 11 15 13 12 12 29
12 23 15 10 16-19 11 15 12 12 11 28

Грци са Кипра:

12 24 15 10 15-19 ? 15 12 12 11 28
12 24 15 10 15-18 ? 15 12 12 11 28
12 24 15 10 16-18 ? 15 12 12 11 28
12 24 15 10 16-18 ? 15 12 12 11 27
12 24 15 10 16-19 ? 15 12 12 11 28
12 25 15 10 16-17 ? 15 12 12 11 28

Издвојио сам годијељске хаплотипове и неке хаплотипове Грка са Кипра. Може се приметити да је реч о веома сличним хаплотиповима. Основна разлика је у маркеру 392 који заправо одређује Годијеље као групу.

Рекло би се да су ово релативно блиски рођаци балканских Ј2б1 (заједнички предак пре 2000-3000 год.)

Поред високе заступљености, на Кипру постоји и солидна разноврсност хаплотипова. Аутори поменутог рада сматрају да је Кипар некаква матица Ј2б1 М205 и да су одатле пореклом и Либанци Ј2б1 (У Либану се М205 креће око 1%)

У сваком случају велика ствар за све М205, а посебно за Годијеље, зато што је она теорија о Византији и ист. Медитерану све ближа истини.

[Небојша]

Оно што опет понавља, као неко неписано правило, је то да проценат М205 расте тамо где се проценат М241 смањује.

Тако и сада видимо да је Ј2б1 М205 код кипарских Грка заступљена са 5.9%, док је Ј2б2 М241 свега 0.6%. Код Срба је такође присутна Ј2б1, док се Ј2б2 веома ретко јавља и то више код тестираних из ЦГ.

У Албанији се нпр. Ј2б2 М241 креће око 15%, док је Ј2б1 М205 практично непостојећа.

[Синиша Јерковић]

Годијељи:

12 23 15 10 15-19 11 15 12 12 12 28
12 24 15 10 15-19 11 15 12 12 12 28
12 23 15 10 16-18 11 15 12 12 12 28
12 23 15 10 15-18 11 15 12 12 12 28
12 23 15 10 15-19 11 15 13 12 12 29
12 23 15 10 16-19 11 15 12 12 11 28

Грци са Кипра:

12 24 15 10 15-19 ? 15 12 12 11 28
12 24 15 10 15-18 ? 15 12 12 11 28
12 24 15 10 16-18 ? 15 12 12 11 28
12 24 15 10 16-18 ? 15 12 12 11 27
12 24 15 10 16-19 ? 15 12 12 11 28
12 25 15 10 16-17 ? 15 12 12 11 28

Издвојио сам годијељске хаплотипове и неке хаплотипове Грка са Кипра. Може се приметити да је реч о веома сличним хаплотиповима. Основна разлика је у маркеру 392 који заправо одређује Годијеље као групу.

Рекло би се да су ово релативно блиски рођаци балканских Ј2б1 (заједнички предак пре 2000-3000 год.)

Поред високе заступљености, на Кипру постоји и солидна разноврсност хаплотипова. Аутори поменутог рада сматрају да је Кипар некаква матица Ј2б1 М205 и да су одатле пореклом и Либанци Ј2б1 (У Либану се М205 креће око 1%)

У сваком случају велика ствар за све М205, а посебно за Годијеље, зато што је она теорија о Византији и ист. Медитерану све ближа истини.

Значајни подаци за М205 и Кипар. Колико видим ово је највећи проценат М205 у једној испитаној популацији. Срби и Кипрани дакле имају највећи проценат.

Што се блискости тиче, кош увијек је то мали број маркера да би се нешто сигурно тврдило, но веза свакако постоји.

И добро запажање за однос М241 и М205. Заиста, нигдје нису у подједнако великом проценту једни и други.

[НИКОЛА82]

Да јако слична ситуација и заступљеност код кипарских Грка и Срба и идентично одсуство М241.
Чини ми се да је у северној Грчкој релативно мала заступљеност Ј2б М405 ако се добро сећам оних карти?
Егејска острва су у далекој прошлости насељавана са копна....е сад да ли је било јаче насељавање са Хелма или Мале Азије питање је. Рецимо у античко доба је највероватније дошло до пресељења становништва из Ликије-Мала Азија на Апенинско полуострво и од њих су потоњи Латини.  А у Италији и Анадолији чини ми се да је утврђена велика заступљеност М421.
Познато је и да су се преци Шћипетара доселили преко Калабрије у Италији па не чуди толика концентрација М421 у Албанији.

[Небојша]

Што се блискости тиче, кош увијек је то мали број маркера да би се нешто сигурно тврдило, но веза свакако постоји.

Јесте мали бр. маркера, али се већ сад назире веза са Годијељима и француском Групом Блаис/Лами, који су нам на 111 маркера на око 2500 год. до заједничког претка.

Такође, Кипрани на 385 имају комбинације 15-19 и 15-18. Мало је странаца М205 са том комбинацијом, ипак су то вредности карактеристичне за Годијеље. Чак бих рекао да су ови Кипрани ближи Годијељима него неки Грци са Пелопонеза и из Тесалије, што уосталом и одговара миграцијама и на неки начин даје објашњење откуд Годијељи у Анталији и Фокеји.

[Муњени Ћелић]

U svakom slučaju i dalje ostaje otvoreno otkud J2b1-M205 među kšatrijama u Indiji?

Са малим закашњењем, нађох могући одговор.
У време мезолита на Кавказу, заједно су живели мушка лоза Ј2 и женска U2. Пошто је први талас ИЕ освајача био чини се, војнички (R1a), други је био сигурно ''обично'' насељавање севера Индије у којој су учествовале наведене мушке и женске лозе. Отуд и М205 међу кшатријама (попуњавање владајућег слоја).
Поред тога, Ј и U2е су биле заједно и у источној Европи....све су то простори које су касније насељавала сарматска племена (Индо-Иранци).

[herceg]

Pozdrav,
Procitao sam sa zanimanjem cijeli thread, ali je toliko velik da nema sanse da ga prodjem ponovo. Vidim da se spominje vardarska / makedonska struja, Ako se dobro sjecam, spominje se i stanoviti gospodin Ignatov iz Engleske, porijeklom iz Bugarske.

Razog zasto ovo spominjem je moja prababa koja je Novakovic, najvjerojatnije iz Novog, rodjena oko 1875. Imam jednog Ignatova na FTDNA autosomalnim matchevima, onacenog kao 5+ cousin. Njegova haplogrupa je oznacena samo kao J M172. Naravno da postoji milion kombinacija kako je on mogao uci u obitelj, ali ako pretpostavimo da je Godijelj, onda ta podjela nije tako davna. Mozda nekih 8 generacija, sto bi bilo oko 1750.