С обзиром да Средњи век није моја специјалност и више сам ту читалац, него познавалац, једна опаска и једно питање:
Опаска: Термин "natio": питање је како је овај термин био интерпретиран у Франачкој 9. века. Мислим требало би погледати како је аутор користио овај термин за друге регије, па повући паралелу.
Питање око термина "Vrborum": Ако је тачно ово што Џино наводи да је Historia Salonitana Maior писана у 16-ом веку на основу старијег списа из 13ог века, који опет описује дешавања од три века раније, да ли са сигурношћу може реч "Vrborum" да се интерпретира као Serborum. Ако су наводи Џина тачни, онда он ово питање по мом мишљењу поставља са правом.
Што се Травуњана, Конављана и Захумљана тиче, уколико знамо да смо и на простору данашње Србије имали племена попут Морављана, можемо сматрати и да је код ова три племена у питању једна целина која се можда у самом почетку није сматрала делом српског племена, али се временом утопила у српско и хрватско, или можемо сматрати да су ова три били део српског племена, али је услед географске удаљености и засебних управа, дошло до неке врсте (пре свега управно-друштвене) сепарације од заједничког српског корена.
Оно што је код Џина проблем у агрументацији, су нпр. ствари попут тога да наводи да Срби нису могли да буду досељени у 7. веку јер ДАИ наводи да су се после напуштања Грчке зауставили код Београда, а у 7. веку Београд није био познат под тим именом, него као Сингидунум. Да, у 7. није, али је у времену када аутор пише ДАИ био познат под именом Београд, те је услед тога логично да аутор користи то име.
Или нпр. да оповрагва везу топонима Сервиа са Србима је такође по мени проблематично, ако знамо да је су Словени населили добар део Балканског полуострва, све до Пелепонеза, а да је доста становништва јужнословенског порекла живело на простору грчке Македоније све до Другог св. рата.