Интересантан крај по много чему. Налази се на тромеђи Македоније, Бугарске и Грчке. Види се утицај тих трију држава, а и утицај четврте - Србије, која се сада налази далеко од овог краја, али је раније струмички регион био јако везан за Србију, а то су многи историчари приметили и писали о томе. Долина Струме је у доба цара Душана имала важну улогу, па су владари ратовали и борили се за ову област. Планина Беласаица која се из струмичке равнице нагло уздиже према југу као неки бедем крије у себи мноштво доказа великих битки. На сваком кораку могу се наћи споменици, могу се чути предања о ранијем периоду. На жалост, присуство Срба и њихов утицај на овај крај није се могао дуго задржати, али пажљивим посматрањем увек се неки траг може пронаћи. Село Мокриево се налази на највећој висини од свих села у подножју Беласице. Изворни назив је Макриево - макро (грч.) - велико - налази се на највишој тачки. Близу села налази се место Пирго - на грчком кула. Ту се 29. јула 1014. године одиграла страшна битка између војске цара Самуила и војске Василија Другог. Место је, захваљујући одоговрним појединцима поново "оживљено", извршено је археолошко испитивање и на самом месту је пронађена кула као остатак старе осматрачнице са које се видео читав простор од данашње Струмице до Петрича у Бугарској. На том месту налазе се три јавора стара око 1000 година, који сведоче о страшној судбини Беласице. Мој чукундеда по мајци, Петар Костадинов (1864-1949) био је чувени грчки свештеник. Проповедао је на грчком, о чему сведоче и библије и други документи. Његов син, а потом и унук, знали су грчки језик веома добро. Свештеник Петар сахрањен је у порти цркве у селу. На гробљу у селу, најстарији споменик је исписан чистим српским ћириличним писмом. Ради се о породици Вртевић, која је по мојој информацији касније променила презиме у Вртев и сада је чувена адвокатска породица која живи у Скопљу.