Јањевци

[Pavo]

Meni je zanimljivo da među Janjevcima nema rodova koji pričaju da su im preci došli iz Trepče i Novog Brda.  Pogotovu jer ima rodova koji imaju tradiciju da su došli iz daljih rudarskih mjesta kao Kratovo kad su tamošnje katoličke zajednice propale prije 300-350 godina.  A i iz dokumenata se vidi da je nakon 1700. Janjevo bilo neka vrsta okupljališta za preostale katolike iz okolice. 

Zna li netko postoje li testirani Janjevci?

[Милош]

Meni je zanimljivo da među Janjevcima nema rodova koji pričaju da su im preci došli iz Trepče i Novog Brda.  Pogotovu jer ima rodova koji imaju tradiciju da su došli iz daljih rudarskih mjesta kao Kratovo kad su tamošnje katoličke zajednice propale prije 300-350 godina.  A i iz dokumenata se vidi da je nakon 1700. Janjevo bilo neka vrsta okupljališta za preostale katolike iz okolice. 

Zna li netko postoje li testirani Janjevci?

У oнoм дeфтepу Ceлимa II ce у Tpeпчи cпoмињу Гуcнићи. Taj poд je живeo у XX вeку у Jaњeву. Пoзнajeм нeкe и личнo.

[Милош]

У oнoм дeфтepу Ceлимa II ce у Tpeпчи cпoмињу Гуcнићи. Taj poд je живeo у XX вeку у Jaњeву. Пoзнajeм нeкe и личнo.

Иcтo вaжи и зa Koлићe...

[Pavo]

Vrlo zanimljivo.  Nisam to uočio ranije. 

[Voljen od Boga]

Meni je zanimljivo da među Janjevcima nema rodova koji pričaju da su im preci došli iz Trepče i Novog Brda.  Pogotovu jer ima rodova koji imaju tradiciju da su došli iz daljih rudarskih mjesta kao Kratovo kad su tamošnje katoličke zajednice propale prije 300-350 godina.  A i iz dokumenata se vidi da je nakon 1700. Janjevo bilo neka vrsta okupljališta za preostale katolike iz okolice. 

Zna li netko postoje li testirani Janjevci?

Јањевци су били више трговци и занатлије него привредници и обично су долазили из Котора и Дубровника и углавном су то Хрвати.
Оно што данас зовемо Саси су могли бити Нјемци, Шљези, Лехи, Русини, Украјинци, Мађари (Ујђури), ... Везала их је католичка религија али су могли бити доминиканци и фрањевци а изгледа да је био и ред клименти. Чини ми се да је било компромиса између православља и католичанства код њих. 
Када су бјежали од османлија послије 1690. обично су се склањали у брда.

[Voljen od Boga]

Иcтo вaжи и зa Koлићe...

Колића има муслимана у Санджаку и католика у Конавлима и Дубровнику. Потомци су саских рудара.

[Pavo]

Јањевци су били више трговци и занатлије него привредници и обично су долазили из Котора и Дубровника и углавном су то Хрвати.

Janjevo je u XVI i XVII stoljeću rudarska naseobina i jedina katolička mahala u naselju oko 1570. se zove Arbanas i ima dobrim dijelom albansku antroponimiju.  Ako išta, meni se čini da su Janjevci kao skupina dobrim dijelom albanskom podrijetla.

 

[Pavo]

A kad već ovo spominjemo, ovo su dvije mahale u Trepči iz deftera oko 1570. za koje sam prilično siguran da su uglavnom katoličke.

[Crni Kralj]

Колића има муслимана у Санджаку и католика у Конавлима и Дубровнику. Потомци су саских рудара.

Колића има и у северо-западној Хрватској,мислим да име један тестирани припадник  R1a-Z280>CTS3402>Y2613>Y2608 из Босиљева код Карловца (карпатско-далматински грозд).

Колића има и у Бачкој,иначе потомци исељених у сеоби Хрвата у северну Барању 1715. године.Колико видим и данас има Колића у Печују.

[Pavo]

A ovo je mahala Arbanas u Janjevu.

[Милош]

Janjevo je u XVI i XVII stoljeću rudarska naseobina i jedina katolička mahala u naselju oko 1570. se zove Arbanas i ima dobrim dijelom albansku antroponimiju.  Ako išta, meni se čini da su Janjevci kao skupina dobrim dijelom albanskom podrijetla.

Тaкo je. И дaнac имa Jaњeвaцa-Xpвaтa ca типичним aлбaнcким пpeзимeнимa, кao нпp. Гaши, Kpуeзиjу, Бepишић, Maзapeкић...

[Voljen od Boga]

Ево мало упоређујем имена у дефтеру. Врло је тешко повезат име са етносом али понегдје може.
- Dobrodole:  1 Radica Ramko,    2 Stepan Jovan. 
                                     
- Lagatore:  1 Vukašin Radina,   2 Pop Radina,   3 Dobrin Vuk.                   

-Hazane:  1 Radina Milašin,    2 Živko Radosav,  3 Radina Vukašin, 4 Rain Drago.                                                                                                     

- Ponor:  1 Cvetko Jovan,  2 Gordan Uglješa,  3 Radan Uglješa,  4 Radosac Dragan,  5 Rajo Rahač,  6 Dujo Radina,  7 Dimitre Radeta,  8 Raqdosav Vuk, 9Niko Majo,  10 Radina Stefan,  11 Mihajlo Novak.                                                                                             
-Tucanje:  1 Milašin Radina.                                                                     

-Trpezi:  1 Ilija Milašin,  2 Vuk Milašin,  3 Medoje Radivoj,  4 Mirko Radosav  5 Radul Radojica,  6 Jovan Milovan,  7 Golan Asen.                                                                                                       

-Kalica:   1 Vukašin Radivoje,  2 Stojan Radica,  3 Vojin Radica,  4 Šilj Radina, 5 Radosav Vukašin,  6 Đuro Marko.                                                                                                     
- Orahovo:   1 Radul Đuro,  2 Marko Radosav.                                               

-Godočelje:   1 Miloš arko,  2 Vuk Nikola.                                                 

-Vrševo:   1 Dimitri Jovan,  2 Marko Stepan,  3 Branko Ranko,  4 Radosav Vuk,  5 Radivoj Jovan.                                                                               - Gornja

-Vrbica:   1 Rain Ivan,  2 Vuksan Jakov, 3 Petrin Ranko,  4 Stojan Niko.                                                                                                        -
-Donja Vrbica:   1 Radina Stojan,  2 Uglješa Jovan,  3 Milašin Vukman,        4Niko Malko, 5 Pavle Beran,  6 Nomadi.                                                    Kalica-Turijakl:   1 Radosav Brain.                                                           

-Laze:   1 Marko Radina.                                                                           

-Petnica:  1 Radina Hayimane,  2 Ranko Radina.                                       

-Bor:  1 Vukman Vuk,  2 Jovan Radosav,  Živko Ivan. 

[Voljen od Boga]

Занимљива презимена:
Кадић, Цервенко, Шуман, Бошњак, Колић, Лукач, Шароња, Дилић, Андређини, Роси, Паравда Марини,

[Милош]

Тaкo je. И дaнac имa Jaњeвaцa-Xpвaтa ca типичним aлбaнcким пpeзимeнимa, кao нпp. Гaши, Kpуeзиjу, Бepишић, Maзapeкић...

Ocим oвe кapaктepиcтикe, peкao биx дa cу и тaмниje пути у oднocу нa oкoлнo cтaнoвништвo...

[Милош]

Занимљива презимена:
Кадић, Цервенко, Шуман, Бошњак, Колић, Лукач, Шароња, Дилић, Андређини, Роси, Паравда Марини,

Шapoњa je ceлo- fshati Sharonja

[Одисеј]

Тaкo je. И дaнac имa Jaњeвaцa-Xpвaтa ca типичним aлбaнcким пpeзимeнимa, кao нпp. Гaши, Kpуeзиjу, Бepишић, Maзapeкић...

Јањевачки случај би требало да је мање-више сличан новопазарском. Српски језик, бошњачки/хрватски идентитет, ислам/католичанство, доминантно албанско поријекло.

Иначе, премда се ради о лаичком, псеудонаучном и прилично "кафанском" аргументу, интересантно ми је било то што су ми многи Хрвати за њих рекли да имају црте лица које се на Балкану стереотипно везују за косовске Албанце. И једних и других има у Хрватској, па их локалци лакше могу упоредити.

[Voljen od Boga]

Јањевачки случај би требало да је мање-више сличан новопазарском. Српски језик, бошњачки/хрватски идентитет, ислам/католичанство, доминантно албанско поријекло.

Управо тако, трговачка мјест и било је ту људи од свукуд. Саси су живјели увијек мало по страни и у затвореним заједницама.

[Милош]

Јањевачки случај би требало да је мање-више сличан новопазарском. Српски језик, бошњачки/хрватски идентитет, ислам/католичанство, доминантно албанско поријекло.

Иначе, премда се ради о лаичком, псеудонаучном и прилично "кафанском" аргументу, интересантно ми је било то што су ми многи Хрвати за њих рекли да имају црте лица које се на Балкану стереотипно везују за косовске Албанце. И једних и других има у Хрватској, па их локалци лакше могу упоредити.

Кao штo peкox у пpeтxoднoм пocту, пpиличнo cу тaмнoг тeнa, пa cу joш лaкшe уoчљивиjи. Живe у вeћини у мecту Kиcтaњe, у cpпcким кућaмa, aли иx имa шиpoм Xpвaтcкe.

[Сол]

Занимљива презимена:
Кадић, Цервенко, Шуман, Бошњак, Колић, Лукач, Шароња, Дилић, Андређини, Роси, Паравда Марини,

ови Црвенци би могли бити од Сјеклоћа-Горевука

[vojinenad]

Кao штo peкox у пpeтxoднoм пocту, пpиличнo cу тaмнoг тeнa, пa cу joш лaкшe уoчљивиjи. Живe у вeћини у мecту Kиcтaњe, у cpпcким кућaмa, aли иx имa шиpoм Xpвaтcкe.

Мало ћу да се понављам пошто сам о томе већ писао једном приликом. Док сам боравио у Приштини слушао сам причу о Јањевцима од људи који их добро познају да су и другачијег темперамента у односу на сво друго околно становништво, српско, шиптарско и циганско. Рекоше ми између осталог да кад се двоје Јањеваца закрве и побију међусобно да то није као код свих других, већ да се знају уједати и очи копати са таквом мржњом да је то неописиво.

[Voljen od Boga]

Кao штo peкox у пpeтxoднoм пocту, пpиличнo cу тaмнoг тeнa, пa cу joш лaкшe уoчљивиjи. Живe у вeћини у мecту Kиcтaњe, у cpпcким кућaмa, aли иx имa шиpoм Xpвaтcкe.

Упознао сам једну часну сестру из Јањева, на кратко је мојем сину предавала Културу религија. Јесте путена али не личи на албанке и није висока. Мени се чини да је то генетика која је дошла са југа. Као мала католичка заједница женили су се унутар заједнице и задржали су неке карактеристике југа. Мислим да јањевци немају пуно везе са Сасима а мало више имају са Албанцима.

[Voljen od Boga]

ови Црвенци би могли бити од Сјеклоћа-Горевука

Шуман, Колић, Лукач, Шароња (сада надимак за Рамчиловиће), Долић (тако се зове село на Пештери) се јављају у Горњем Бихору.

[Милош]

Упознао сам једну часну сестру из Јањева, на кратко је мојем сину предавала Културу религија. Јесте путена али не личи на албанке и није висока. Мени се чини да је то генетика која је дошла са југа. Као мала католичка заједница женили су се унутар заједнице и задржали су неке карактеристике југа. Мислим да јањевци немају пуно везе са Сасима а мало више имају са Албанцима.

Mиcлим дa je jaк уплив Poмa, мaкap ca жeнcкe cтpaнe...

[Voljen od Boga]

Mиcлим дa je jaк уплив Poмa, мaкap ca жeнcкe cтpaнe...

У мом крају су били неки ковачи који су мало посјећали на Роме а имају презиме које има германске коријене. Ништа није искључено али ја мислим да су трговачка мјеста увијек имала мијешано становништво. Нису само Роми путени !!!

[Voljen od Boga]

<a href="https://www.youtube.com/v/gppMlnIa3IY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/gppMlnIa3IY</a>

[Милош]

У мом крају су били неки ковачи који су мало посјећали на Роме а имају презиме које има германске коријене. Ништа није искључено али ја мислим да су трговачка мјеста увијек имала мијешано становништво. Нису само Роми путени !!!

'Ajдe дa кaжeмo дa имa paзлoгa штo oвo пpичaм...

[Voljen od Boga]

Боже како смо прожети, грехота од нас

<a href="https://www.youtube.com/v/CseHt_mGZXY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/CseHt_mGZXY</a>

[Pavo]

Veliki turski rat je jako pogodio janjevske katolike.  Dok 1670. imamo u Janjevu 70 kuća katolika, za koje se navodi da su zbog pada rudarstva vrlo siromašni, 1720. imamo samo 10 kuća s 80 vjernika.  Župi Janjevo je tad pripadala Priština u kojoj je još bilo 6 kuća katolika i 45 vjernika, kao i razna sela u bližoj i daljoj okolici.  Ovdje je prikaz tog dijela biskupskog izvještaja.



Ja znam gdje je Brasaljce jer je tu još prije 100 godina bilo kripto-katolika koji su upisivani u matične knjige u Janjevu, ali ne znam ostala sela.

[Pavo]

Боже како смо прожети, грехота од нас

https://www.youtube.com/v/CseHt_mGZXY

Takt je u svakoj pjesmi baš klasični 7/8.  I onako podijeljen 3-2-2 kao u Makedoniji i južnoj Srbiji.

[Voljen od Boga]

Veliki turski rat je jako pogodio janjevske katolike.  Dok 1670. imamo u Janjevu 70 kuća katolika, za koje se navodi da su zbog pada rudarstva vrlo siromašni, 1720. imamo samo 10 kuća s 80 vjernika.  Župi Janjevo je tad pripadala Priština u kojoj je još bilo 6 kuća katolika i 45 vjernika, kao i razna sela u bližoj i daljoj okolici.  Ovdje je prikaz tog dijela biskupskog izvještaja.

Ja znam gdje je Brasaljce jer je tu još prije 100 godina bilo kripto-katolika koji su upisivani u matične knjige u Janjevu, ali ne znam ostala sela.

Молим Те, шта су то крипто католици?
Све је наопако кренуло након Бечког рата ! И моји то памте.

[Voljen od Boga]

Takt je u svakoj pjesmi baš klasični 7/8.  I onako podijeljen 3-2-2 kao u Makedoniji i južnoj Srbiji.

Све звучи познато и у ритму карактеристичном за подручје које си поменуо. Нисам раније посвећивао пажње јањевцима, тако их осјећам блиским.

<a href="https://www.youtube.com/v/ob2PMnY7iH8" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/ob2PMnY7iH8</a>

[Pavo]

Молим Те, шта су то крипто католици?

Na Kosovu poznatiji kao Ljaramani.  Katolici koji su se prividno(izvana) izdavali za muslimana a tajno se držali katoličke vjere.  Pojava relativno česta na među Albancima na Kosovu u XVIII i XIX stoljeću, a drži se i do danas.  Selo Kravasarija je na popisu stanovništva Kosova muslimansko, a imaju katoličku crkvu u koju danas otvoreno idu.  Selo Dunave kod Gnjilana je muslimansko, no imaju katoličku crkvu i iz sela je trenutno jedna svećenik i jedna časna sestra.

O ovom je opširno pisao Shan Zefi.

http://www.mediafire.com/file/66c5k0977xyb58t/Zefi.pdf

Zef Gashi, današnji nadbiskup Bara, je imao oca koji je rođen kao Ljaraman i nosio muslimansko ime.

[Voljen od Boga]

Na Kosovu poznatiji kao Ljaramani.  Katolici koji su se prividno(izvana) izdavali za muslimana a tajno se držali katoličke vjere.  Pojava relativno česta na među Albancima na Kosovu u XVIII i XIX stoljeću, a drži se i do danas.  Selo Kravasarija je na popisu stanovništva Kosova muslimansko, a imaju katoličku crkvu u koju danas otvoreno idu.  Selo Dunave kod Gnjilana je muslimansko, no imaju katoličku crkvu i iz sela je trenutno jedna svećenik i jedna časna sestra.

O ovom je opširno pisao Shan Zefi.

Zef Gashi, današnji nadbiskup Bara, je imao oca koji je rođen kao Ljaraman i nosio muslimansko ime.

Е, то је то. Хвала, најзад сам ријешио загонетку.
Хвала !!!

[Акса]

Veliki turski rat je jako pogodio janjevske katolike.  Dok 1670. imamo u Janjevu 70 kuća katolika, za koje se navodi da su zbog pada rudarstva vrlo siromašni, 1720. imamo samo 10 kuća s 80 vjernika.  Župi Janjevo je tad pripadala Priština u kojoj je još bilo 6 kuća katolika i 45 vjernika, kao i razna sela u bližoj i daljoj okolici.  Ovdje je prikaz tog dijela biskupskog izvještaja.



Ja znam gdje je Brasaljce jer je tu još prije 100 godina bilo kripto-katolika koji su upisivani u matične knjige u Janjevu, ali ne znam ostala sela.

Livoč - Gornji i Donji Livoč, (Gnjilane)
Crnica - Cernica, (Gnjilane)
Slavkovci - Gornje i Donje Slavkovce, (Gnjilane)
Slatina - Slatina, (Vitina)
Miraš (Mirase) - Stari i Novi Miraš, (Uroševac)
Oraovica - Oraovica, (Kosovska Kamenica)
Tolinoz (Tulanovce) - Jerli i Muhadzir Talinovac, (Uroševac)
Muhovac (Muhouz) - Muhovac kod Bujanovca?

[Voljen od Boga]

Livoč - Gornji i Donji Livoč, (Gnjilane)
Crnica - Cernica, (Gnjilane)
Slavkovci - Gornje i Donje Slavkovce, (Gnjilane)
Slatina - Slatina, (Vitina)
Miraš (Mirase) - Stari i Novi Miraš, (Uroševac)
Oraovica - Oraovica, (Kosovska Kamenica)
Tolinoz (Tulanovce) - Jerli i Muhadzir Talinovac, (Uroševac)
Muhovac (Muhouz) - Muhovac kod Bujanovca?

Шта знате о овом мјесту ?  https://mapcarta.com/13916704/Map
Хвала !

[Pavo]

Profesor Nikola Čolak, i sam Janjevac, je 1942. završio rukopis o povijesti Janjeva.  Kao svećenik je radio u Rimu i imao pristup vatikanskim arhvima.  Knjiga koju je Ive Mažuran izadao sredivši rukopis je puna zanimljivosti o Janjevu i katolicima na Kosovu uopće.

http://www.mediafire.com/file/2owctcrbzcwc3s3/Janjevo.pdf

[Pavo]

Katolici Janjeva pišu 1578. godine papi, tražeći da se izvjesni fra Marin Brajanović postavi za barskog nadbiskupa.  Potpisani Janjevci su: Nija, Đura, Peja, Luka, Stea Prentin, Stea Pepin, Stojan Lagić, Java Jaković i Stojan Lalić.

1670., župnik iz Janjeva piše Zboru za širenje vjere da u Janjevu u školu ide 25 katoličkih učenika.  Imena su:

Andrija iz Prokuplja
Marko Massarechi iz Vučitrna
Luka Bogdani
Vinko Bogdani
Antun Bogdani
Ivan Janković
Marko Kokić iz Prištine
Ivan Raspasanović iz Crne Gore (Letnice)
Josip Matević
Vinko Lisičić
Luka Plebanović
Vinko Perić
Demetrije Mirković
Ivan Deanović
Antun Pavlović
Antun Grgić
Matija Grgić
Jeronim Deanović
Stjepan Stjepančević
Vinko Stjepančević
Demetrije Radić
Božidar Fišović
Gabrijel Đonić
Demetrije Docić
Franjo Matević

[Pavo]

Vrlo vrijedni su i popisi naselja koja su pripadala Janjevu 1722.  Hvala Aksi što je ubicirao većinu.  Neka su od njih prilično daleko od Janjeva, ali i sam izvještaj veli da su neka sela po dva dana hoda od crkve. 

Spominje se i Trepča, za koju sam mislio da je raseljena u ovom trenutku.  Zanimljivo je i nekoliko selo južno od Vučitrna koja se spominju.  Za Drvare se kaže da je u njemu 25 kuća i 300 katolika.  Urošević govoreći o ovom selu nalazi uglavnom muhadžire i albanske rodove koji su navodno bili pravoslavni pa prešli na islam oko 1820.  Ništa ne govori o katolicima. 

1748. godine se spominju svjetovne župe Kratovo, Skoplje, Janjevo, Prizren, Đakovica, Zogaj, Peć i Zjum.  Franjevačka župa je Rugova.  Ovo je zanimljivo jer očito sredinom XVIII stoljeća još ima katolika u Kratovu i u Rugovi. 

U Janjevu je 1846. 132 kuća katolika, 13 kuća "Turaka" i 10 kuća Cigana.  Izvan samog naselja župnik služi kripto-katolike u selima Androvac, Brasaljce, Papaz i selo za koje mislim da piše "Leobara."

Govoreći o župi Crna Gora(Letnica), izvještaj kaže da kripto-katolici žive u selima Stubla, Binač, Laškobare, Karadag, Dunavo i Stančić.  Izvještaj ovo ne spominje, ali početkom 1846. je 25 ljaramanskih obitelji iz ove župe je javno istupilo, odbacujući islam i tražeći da ih vlast tretira kao katolike.  Lokalni kajmakam ih je dao zatvoriti i poslao u progonstvo u Anadoliju.  Posredovanjem katoličke crkve i zapadnih sila, konačno su 1848. preživjeli pušteni na slobodu.  Vratili su se u župu i od tad su njihovi potomci katoličke vjere.  Od 25 obitelji, 13 je bilo iz Gornje Stuble, 7 iz Binča, 3 iz Vrnavokola i 2 iz karadaške mahale Terzijaj.  1930-ih su stanovnici Donje Stuble počeli javno ispovjedati katoličku vjeru.  Ostatak Karadaga je i danas u ljaramanstvu, s tim da oni koji odsele iz Karadaga uglavnom postanu javno katolici.  U selu Kabaš kod Vitine danas živi oko 700 katolika koji su uglavnom doseljeni iz Karadaga i koji su u Karadagu bili muslimani.  Takvih ima 5-6 obitelji i u samoj Vitini.

[Pavo]

Jedan od slučajeva koje sam spominjao.

Časna sestra iz Kabaša kod Vitine.  Antoneta Zejnullahu.  Roditelji su joj Miftar Zejnullahu i Nazife rođ. Ajvazi. 

[Милош]

Пopeклo Jaњeвaцa (пpeузeтo ca jeднoг њиxoвoг cajтa).

Из Дубровника и околинe су:

Гласновићи (око 80 кућа): Највећи и најстарији род у Јањеву.
Мацукићи (17 к.): Исто тако из Дубровника.
Чифит-Колићи (2 к.): Знају само да су из Далмације.

Ово су три најстарија рода у Jaњeву. Сви други су досељени за вpеме турске владавине.

Ћибарићи (око 40 к.): Пореклом из Дубровника, у Јањево преселили из Скопља.
Матићи (2 к.): Пореклом из Дубровника, у Јањево преселили из Кратова у Македонији.
Ивановићи(Магаревићи) (1 к.): Пореклом из Дубровника, у Јањево преселили из Кратова у Македонији.


Из Босне и Херцеговине су:

Бркићи (око 20 к.): Данас се сматрају за Дубровчане, али старија традиција је да су из околине Широког Бријега. Зна се да су дошли после пада Србије под Турке.
Ивановићи (око 35 к): Из Грачанице у Босни.


Из Летнице на Косову:

Починковић, Гргићи, Крљузи, Ајтићи и Лукићи су порeклом из летничких села.


Из оближњих места:

Митровићи (5к.): Из Пећи у Метохији.
Гечовићи (12 к.): Из Качаника на југу Косова.
Брајсовчани (4 к.): Из села Брасаљце у новобрдском крају источно од Јањева.
Ђурићи (11 к.): Из неког села близу Јањева, али не знају којег. Тврде да су у Јањеву од пре његовог пада под Турке. Мисли се да су некад били у правосављу.
Крстићи (1 к.): Род с православним Ђорговићима из села Лабљане код Пећи. Предак Марко дошао половинoм XIX. вeкa и са женом и два сина прешао с православња на католичанство


Из сeверне Албаније:

Мазреки или Голомејићи (око 50 к.): Из области Мазрека у северној Албанији.
Беришићи (око 40 к.): Из области фиса (племена) Бериша у северној Албанији.
Иљини (2 к.): Из Скадра.
Родићи (16 к.): Из Мовљана код Призрена. Пред крај XIX вeкa су старији чланови рода још знали албански.


Непознатог порекла су:

Паљићи (око 60 к.): Стари су род у месту, и имају три верзије порекла. По једној су из Дубровника, по другој из сeверне Албаније (ова се ослања на презиме; Паљ је албанска верзија имена Павлe), а по трећој из сусeдног села Сушице.


Oд 1935. од многих jањевских родова cу ce одвојили огранци који су узели нова презимена. Тако су се од Паљића одвојили Матићи и Руцићи, од Беришића се одвојили Анцићи, од Гласновића се одвојили Томкићи, Топаловићи и Гуцићи.

По нeким истраживањима, 2002. је у целој Хрватској живeло 966 пopoдицa порeклом из Јањева. Од тог броја, 669 је живело у Загребу, а друга највећа концентрација је била 45 пopoдицe у Кистању. У самом Загребу, 502 од 569 пopoдицe су живеле у бившој општини Дубрава. По проценама, у читавом свету би могло бити око 10.000-12.000 Јањеваца и њихових потомака.

[симо]

Рекло би се да је католичко становништво српских земаља било различитог поријекла. Саске заједнице су представљале вјероватно најранији основ, а затим су се,у историјском слиједу, на њих лијепили Приморци и Дубровчани, Срби, Албанци, павликијани. Свакако да су и досељени Саси могли у себи садржати не само становништво германског поријекла, већ и словенског, влашког и мађарског.

Оно што је мени много интересантније јесте степен интеракције између изолованих католичких заједница на Балкану, које су користиле српски језик у комуникацији (од средње Босне, Сребренице, западне Србије, Копаоника, Трепче, Јањева, Кратова, Ћипроваца). Поред чињенице да их је у касном средњем и новом вијеку покривала иста фрањевачка провинција Босна Сребрна, и социјални положај је био сличан, јер је био везан за градове и руднике. Такав положај је самим тим узроковао и тјешње везе са Турцима у односу на остало српско становништво. Надимак Кулизе, од исквареног турског калауз (доушник, ухода, потказивач), некако је био логичан слијед.

У попису Трепче видимо и нека презимена која налазимо и у другим рударским средиштима. Помињу се Шумани, Мирчете... Шумановићи су колико ми је познато католички род у Фојници, Мирчетићи су забиљежени као рударски род у Подрињу досељен од Сребренице.

На тај начин би положак католика у српским земљама био донекле сличан положају Јевреја у Европи. Они су свакако били упућенији једни на друге него на околно православно становништво, ако ништа друго оно због бракова, који су се ипак склапали у оквиру своје конфесије.

Бечки рат је свакако донио велику промјену јер је збрисао многе католичке енклаве и сасвим је извјесно да је један дио тих католика завршио у православљу или исламу.

[НиколаВук]

Muhovac (Muhouz) - Muhovac kod Bujanovca?

Постоји и село Муховце близу Урошевца, одмах северно од Јерли Талиновца:

http://www.geonames.org/787787/muhovce.html

С обзиром на локацију ових других набројаних села, пре ће бити да је ово Муховце у питању.

[НиколаВук]

Vrlo vrijedni su i popisi naselja koja su pripadala Janjevu 1722.  Hvala Aksi što je ubicirao većinu.  Neka su od njih prilično daleko od Janjeva, ali i sam izvještaj veli da su neka sela po dva dana hoda od crkve. 

Spominje se i Trepča, za koju sam mislio da je raseljena u ovom trenutku.  Zanimljivo je i nekoliko selo južno od Vučitrna koja se spominju.  Za Drvare se kaže da je u njemu 25 kuća i 300 katolika.  Urošević govoreći o ovom selu nalazi uglavnom muhadžire i albanske rodove koji su navodno bili pravoslavni pa prešli na islam oko 1820.  Ništa ne govori o katolicima. 

1748. godine se spominju svjetovne župe Kratovo, Skoplje, Janjevo, Prizren, Đakovica, Zogaj, Peć i Zjum.  Franjevačka župa je Rugova.  Ovo je zanimljivo jer očito sredinom XVIII stoljeća još ima katolika u Kratovu i u Rugovi. 

U Janjevu je 1846. 132 kuća katolika, 13 kuća "Turaka" i 10 kuća Cigana.  Izvan samog naselja župnik služi kripto-katolike u selima Androvac, Brasaljce, Papaz i selo za koje mislim da piše "Leobara."

Govoreći o župi Crna Gora(Letnica), izvještaj kaže da kripto-katolici žive u selima Stubla, Binač, Laškobare, Karadag, Dunavo i Stančić.  Izvještaj ovo ne spominje, ali početkom 1846. je 25 ljaramanskih obitelji iz ove župe je javno istupilo, odbacujući islam i tražeći da ih vlast tretira kao katolike.  Lokalni kajmakam ih je dao zatvoriti i poslao u progonstvo u Anadoliju.  Posredovanjem katoličke crkve i zapadnih sila, konačno su 1848. preživjeli pušteni na slobodu.  Vratili su se u župu i od tad su njihovi potomci katoličke vjere.  Od 25 obitelji, 13 je bilo iz Gornje Stuble, 7 iz Binča, 3 iz Vrnavokola i 2 iz karadaške mahale Terzijaj.  1930-ih su stanovnici Donje Stuble počeli javno ispovjedati katoličku vjeru.  Ostatak Karadaga je i danas u ljaramanstvu, s tim da oni koji odsele iz Karadaga uglavnom postanu javno katolici.  U selu Kabaš kod Vitine danas živi oko 700 katolika koji su uglavnom doseljeni iz Karadaga i koji su u Karadagu bili muslimani.  Takvih ima 5-6 obitelji i u samoj Vitini.

Урошевић је као извор информација о пореклу родова у неком селу користио мештане који су о томе више знали, пошто је Дрваре било већински албанско село (између два рата је ту насељено више српских аутоколонистичких и колонистичких породица) не делује ми логично да би му сами Албанци измишљали како су преци од неких родова пре исламизације били православни Срби. Он се бавио и криптокатолицима-љараманима у гњиланском и витинском крају, управо као такве их и наводи према информацијама које је добио од самих мештана Албанаца. Љарамани из тих крајева потичу од малисорско-дукађинске досељеничке струје из 18. века, не од ових католика из 16. и 17. века; они су се досељавали као католици, и док је већина њихових сународника прелазила на ислам убрзо након досељења, они то нису учинили, али су касније због притиска већински исламизоване околине привидно прешли на ислам док су у кући и даље славили све католичке празнике, вршили крштења деце и остале обреде, али кришом. Још један разлог привидног преласка на ислам, поред притиска комшија-сународника, је и тај што су као муслимани, па макар и привидни, имали много већа права и нису били раја.

[НиколаВук]

Осим католичког становништва, током 16. и 17. века је у Јањеву био присутан и јак православни српски елемент, који је бројем надмашивао и католике и муслимане у том месту. Цитат из књиге Димитрија Богдановића "Књига о Косову" (стр. 87):

"Око Јањева су плодна поља са много шизматичких (православних, прим. Н.В.) села, као и Косово поље, које је добро обрађено и такође пуно шизматичких села. У самом Јањеву он налази 120 домова латинских, 200 „шизматичких"и 180 домова „Турака“, из чега се мора закључити да је почетком XVII века водећи елеменат у Јањеву још увек српски православни народ – како се то види и из других извора кроз цео XVI век."

Горе наведени подаци су из извештаја барског надбискупа Марина Биција из 1610. године, сачињеног приликом његовог обиласка католичких жупа на простору Старе Србије.

Такође су занимљиви подаци које Атанасије Урошевић доноси о овој варошици у свом чланку "Јањево-антропогеографска испитивања":

"Данашње је Јањево сигурно постало при отварању рудника за наше средњовековне владавине при крају 13. века. Ранија насеобина вероватно је расељена за време варварских најезда. Најстарији помен ове рударске колоније имамо из 1303. године, y једном писму папе Бенедикта IX барском надбискупу Марину, где се уз остале католичке парохије y Србији: y Брсковy, Руднику, Рогозни и Трепчи, наводи и парохија Грачанице (,,Grazaniza“). Помињање ове рударске колоније под именом Грачанице свакако је дошло отуда, што су куће њених првих колониста биле близу села Грачанице, око ушћа Кижнице у Грачанку, где је био главни део јањевских рудника^{Није можда пука случајност у истоветности имена косе Гласновика, која се од Велетина пружа на запад поред Грачанице, и презимена Гласновића, највећег и најстаријег рода у Јањеву, који је ту, по предању, од оснивања Јањева.}, а не на садашњем месту, у Јањеву, где су премештене нешто доцније. 1328. године, ова колонија има и свога католичког пароха, а 1346. године, у једном писму папе Климентија IV Стефану Душану о которским дијецезанским црквама, поред Призрена, Новог Брда, Трепче и других места, помиње се и Јањево („Јаnevа“). У даљем излагању видећемо да је ову католичку парохију састављало углавном дубровачко становништво, јер се овде дубровачка колонија јасно помиње y 15. и 16. веку. Јањево се потом све до краја 17. века помиње као рударско место, богато рудом; извештаји католичких мисионара готово редовно говоре о стању католичког становништва у овом месту. Из једног таквог извештаја видимо да је јањевска католичка црква 1671. године, служила за катедралу скопског надбискупа, пошто је катедрала у Скопљу преобраћена y џамију."

[НиколаВук]

Занимљив је такође Урошевићев чланак "На чијим развалинама је подигнута садашња римокатоличка црква у Јањеву?", где доноси податак да су у Јањеву током 16. и 17. века постојале најмање три цркве, две православне и једна католичка. За католичку су православци погрешно мислили да је некад била православна, те су у више наврата бранили католичким Јањевцима да поруше запуштену цркву Св. Николе и подигну на њеном месту нову богомољу. Свакако препоручујем да се прочита цео чланак.

[Equinox]

Veliki turski rat je jako pogodio janjevske katolike.  Dok 1670. imamo u Janjevu 70 kuća katolika, za koje se navodi da su zbog pada rudarstva vrlo siromašni, 1720. imamo samo 10 kuća s 80 vjernika.  Župi Janjevo je tad pripadala Priština u kojoj je još bilo 6 kuća katolika i 45 vjernika, kao i razna sela u bližoj i daljoj okolici.  Ovdje je prikaz tog dijela biskupskog izvještaja.



Ja znam gdje je Brasaljce jer je tu još prije 100 godina bilo kripto-katolika koji su upisivani u matične knjige u Janjevu, ali ne znam ostala sela.

Овај податак је мени веома интересантан јер је Главотина једно од села на потезу од Вучитрна ка Обилићу у које су се Ковачани исељавали. Тачан временски период усељавања у Главотину је непознат иако се лицитира почетак 19. века. Биће интересантно видети резултат Војиновића-Ковачанина из Главотине, који слави Св. Враче.

[НиколаВук]

Овај податак је мени веома интересантан јер је Главотина једно од села на потезу од Вучитрна ка Обилићу у које су се Ковачани исељавали. Тачан временски период усељавања у Главотину је непознат иако се лицитира почетак 19. века. Биће интересантно видети резултат Војиновића-Ковачанина из Главотине, који слави Св. Враче.

По Урошевићу, време усељавања Ковачана у Главотину је око 1830.

[Equinox]

По Урошевићу, време усељавања Ковачана у Главотину је око 1830.

Да, готово је сва исељења из Ковачице у села у околини Вучитрна датирао у сличне периоде, док је Р. Павловић, и после њега Б. Павловић датирао усељење Кадића, Филимоновића и Јеленића у Лешак почетком 18. века.

Биће у сваком случају, интересантно видети да ли се Војиновић уклапа у неки од већ идентификованих кластера. Ја лично очекујем једну од две И2-З17855 подгране, јер ми се чини, бар према досадашњим резултатима, да су Кадићки родови сконцентрисани  по бившим рударским местима на Копаонику, уз незнатна померања ка северу, вероватно након Првог српског устанка и то ка Јарињу и Врачеву.

[НиколаВук]

Да, готово је сва исељења из Ковачице у села у околини Вучитрна датирао у сличне периоде, док је Р. Павловић, и после њега Б. Павловић датирао усељење Кадића, Филимоновића и Јеленића у Лешак почетком 18. века.

Биће у сваком случају, интересантно видети да ли се Војиновић уклапа у неки од већ идентификованих кластера. Ја лично очекујем једну од две И2-З17855 подгране, јер ми се чини, бар према досадашњим резултатима, да су Кадићки родови сконцентрисани  по бившим рударским местима на Копаонику, уз незнатна померања ка северу, вероватно након Првог српског устанка и то ка Јарињу и Врачеву.

Мислим да ће се у Косметском ДНК подухвату највећа концентрација I2a2 родова јавити око Призрена, али и у Косовском Поморављу и Новобрдској Кривој Реци; у призренском крају због значаја који је он као један од главних градских и трговинских центара имао у средњем веку и где су стално циркулисали људи најразличитијег порекла, а у Поморављу и Кривој Реци због близине Новог Брда и других рудника.

[Неродимац]

Ако оно сматрају да су Хрвати то је њихова ствар само је наша да то не прихватимо...Проблем је што је 1920. године када је обновљена Пећка патријаршија за Србе прогласила само Православне, тиме одвојила велики део других религијских представника од онога што заправо јесу СРБИ. Хрвати, Албанци па и сви око нас гледају да што више приграбе оне у Србију који су се на неки начин осетили несигурни у смислу коме припадају, па тако Румини својетају Влахе, Бугари Нишки крај па тако су и Хрвати искористили и све оне који си били Католици назвали Хрватима. Иако су Јањевци и дошли из Далмације у 14.веку они никако нису могли бити Хрвати јер тамо тада њих није ни било тако да ни ови не могу бити они. Мало ми је криво што прихватамо увек оно што нам други пласирају, још мало ће нас са Косова да зову, не знам ни ја како, да нас спајају са неким народима а ми смо само СРБИ и ништа више од тога, јер смо упркос свему што се од Косовског боја све десило Српском народу на Косову ипак остали Срби и православни, а ови други због бољих положаја и разних других привилегија прелазили у друге вере у зависности шта им је том приликом одговарало, а чак су се у 19. веку Католици на Косову изјашњавали као Муслимани а у тајности били католици...У том Јањеву су живели и Срби аједан ид њих је Свети Патријарх Пајсије Јањевац,а у Јањеву је била и Српска заједница са православном црквом, можда су садашњи Јањевци пореклом од тих Срба, можда су неки видели да Католици боље пролазе па прелазили у Католичку веру, што је у време Турака било много безболније него прећи у Ислам. Много је питања, мало одговора, али бих волео да ми Срби њих као заједницу никако не прихватимо као Хрвате (што по мени никако нису) већ Србе католичке вероисповести а они пошто ни сами не знају коме припадају (час су Хрвати, час Саси, час Арбанаси) некаиспитају своје порекло на прави начин...

[Pavo]

Овај податак је мени веома интересантан јер је Главотина једно од села на потезу од Вучитрна ка Обилићу у које су се Ковачани исељавали. Тачан временски период усељавања у Главотину је непознат иако се лицитира почетак 19. века. Биће интересантно видети резултат Војиновића-Ковачанина из Главотине, који слави Св. Враче.

Koja bi sela mogla biti ova Sanouz i Dobrosciuze?

[Voljen od Boga]

Ако оно сматрају да су Хрвати то је њихова ствар само је наша да то не прихватимо...Проблем је што је 1920. године када је обновљена Пећка патријаршија за Србе прогласила само Православне, тиме одвојила велики део других религијских представника од онога што заправо јесу СРБИ. Хрвати, Албанци па и сви око нас гледају да што више приграбе оне у Србију који су се на неки начин осетили несигурни у смислу коме припадају, па тако Румини својетају Влахе, Бугари Нишки крај па тако су и Хрвати искористили и све оне који си били Католици назвали Хрватима. Иако су Јањевци и дошли из Далмације у 14.веку они никако нису могли бити Хрвати јер тамо тада њих није ни било тако да ни ови не могу бити они. Мало ми је криво што прихватамо увек оно што нам други пласирају, још мало ће нас са Косова да зову, не знам ни ја како, да нас спајају са неким народима а ми смо само СРБИ и ништа више од тога, јер смо упркос свему што се од Косовског боја све десило Српском народу на Косову ипак остали Срби и православни, а ови други због бољих положаја и разних других привилегија прелазили у друге вере у зависности шта им је том приликом одговарало, а чак су се у 19. веку Католици на Косову изјашњавали као Муслимани а у тајности били католици...У том Јањеву су живели и Срби аједан ид њих је Свети Патријарх Пајсије Јањевац,а у Јањеву је била и Српска заједница са православном црквом, можда су садашњи Јањевци пореклом од тих Срба, можда су неки видели да Католици боље пролазе па прелазили у Католичку веру, што је у време Турака било много безболније него прећи у Ислам. Много је питања, мало одговора, али бих волео да ми Срби њих као заједницу никако не прихватимо као Хрвате (што по мени никако нису) већ Србе католичке вероисповести а они пошто ни сами не знају коме припадају (час су Хрвати, час Саси, час Арбанаси) некаиспитају своје порекло на прави начин...

Надам се да уредници овог фрума цијене нас који се трудимо да нешто кажемо на тему поријекла и да ће нас поштедјет оваквих коментара. Ми смо овдје да допринесемо вашем истраживању а не да се препиремо на националној основи. Резултати до којих долазимо нису одраз наших жеља већ посљедица аргумената које људи од струке и казиваоци износе. Нека открића су изненађујућа и не поклапају се са оним што смо раније мислили о својем поријеклу и о поријеклу других али ако се узме у обзир да се све ово односи само на поријекло по мушкој линији, наша међусобна повезаност није доведена у питању. Није пријатно када човјек види да се наше ријечи овдје другачије тумаче и доживљавају.

[Милош]

Koja bi sela mogla biti ova Sanouz i Dobrosciuze?

Sanouz je мoждa Cтaнoвцe...

[Одисеј]

Ако човјек за себе каже да је Хрват, он то јесте и тачка. Глупо је препуцавати се око тога. Можемо расправљати о генетском поријеклу те особе (то је и сврха већине расправа), али не можемо га ми прогласити у националном смислу нечим што он не сматра да јесте.

[Voljen od Boga]

Рекло би се да је католичко становништво српских земаља било различитог поријекла. Саске заједнице су представљале вјероватно најранији основ, а затим су се,у историјском слиједу, на њих лијепили Приморци и Дубровчани, Срби, Албанци, павликијани. Свакако да су и досељени Саси могли у себи садржати не само становништво германског поријекла, већ и словенског, влашког и мађарског.

Оно што је мени много интересантније јесте степен интеракције између изолованих католичких заједница на Балкану, које су користиле српски језик у комуникацији (од средње Босне, Сребренице, западне Србије, Копаоника, Трепче, Јањева, Кратова, Ћипроваца). Поред чињенице да их је у касном средњем и новом вијеку покривала иста фрањевачка провинција Босна Сребрна, и социјални положај је био сличан, јер је био везан за градове и руднике. Такав положај је самим тим узроковао и тјешње везе са Турцима у односу на остало српско становништво. Надимак Кулизе, од исквареног турског калауз (доушник, ухода, потказивач), некако је био логичан слијед.

У попису Трепче видимо и нека презимена која налазимо и у другим рударским средиштима. Помињу се Шумани, Мирчете... Шумановићи су колико ми је познато католички род у Фојници, Мирчетићи су забиљежени као рударски род у Подрињу досељен од Сребренице.

На тај начин би положак католика у српским земљама био донекле сличан положају Јевреја у Европи. Они су свакако били упућенији једни на друге него на околно православно становништво, ако ништа друго оно због бракова, који су се ипак склапали у оквиру своје конфесије.

Бечки рат је свакако донио велику промјену јер је збрисао многе католичке енклаве и сасвим је извјесно да је један дио тих католика завршио у православљу или исламу.

Према називима села гдје су живјели "саси", Шљегово, Русиново, Лехово,...чини ми се да припадност једној вјери није била довољна да се једни с другим поистовјете у смислу етноса. Међу њима је било расне, језичке и културне разлике и чини ми се да је велики дио рудара Славена прешло на православље још за вријеме Немањића. Оно што видимо кроз примјер Јањева је само једна блиједа слика средњовјековља на том простору али довољно јасна да се види да су таква насеља више дубровачке него саске колоније. Ово са крипто-католицима доста јасно говори о статусу католика након 1690. г. Оно што ме сада интересује је како је долазило до тога да католици имају славу као и Срби. Јели то био неки компромис а остајали су католици или је то значило дефинитиван прелазак на православни обред.   

[Voljen od Boga]

Урошевић .......Он се бавио и криптокатолицима-љараманима у гњиланском и витинском крају, управо као такве их и наводи према информацијама које је добио од самих мештана Албанаца. Љарамани из тих крајева потичу од малисорско-дукађинске досељеничке струје из 18. века, не од ових католика из 16. и 17. века; они су се досељавали као католици, и док је већина њихових сународника прелазила на ислам убрзо након досељења, они то нису учинили, али су касније због притиска већински исламизоване околине привидно прешли на ислам док су у кући и даље славили све католичке празнике, вршили крштења деце и остале обреде, али кришом. Још један разлог привидног преласка на ислам, поред притиска комшија-сународника, је и тај што су као муслимани, па макар и привидни, имали много већа права и нису били раја.

Можеш ли нам нешто више рећи о овим малисорско-дукађинским досељеницима у гњиланском и витинском крају? Јели било крипто-католика и на другим локацијама или је то карактеристично само за Гњилане и околину ?

[Милош]

Sanouz je мoждa Cтaнoвцe...

A Dobrosiuze je вepoвaтнo Дoбpoшeвaц.

[Pavo]

Можеш ли нам нешто више рећи о овим малисорско-дукађинским досељеницима у гњиланском и витинском крају? Јели било крипто-католика и на другим локацијама или је то карактеристично само за Гњилане и околину ?

Prije svega treba navesti da je ova pojava postojala samo kod Albanaca.  I Letničani i Janjevci su uvijek bili otvoreni katolici.  Kripto-katolika je moglo biti samo tamo gdje je bilo otvorenih katolika, jer samo tamo su im svećenici mogli dijeliti sakramente i održavati ih u tajnom katoličanstvu.  Tako imamo kripto-katolike u blizini Janjeva i Letnice ali ih nije bilo u Toplici jer tamo nema katoličke župe.  Između Đakovice i Prizrena je postojala župa Zjum, i tu su u istoimenom selu i susjednom Karašinđerđu Albanci uvijek živjeli kao katolici.  Međutim, oko Đakovice je bilo nekih 30-40 sela kripto-katolika koji nisu javno istupili kao katolici sve do početka XX stoljeća.  Danas su svi otvoreno katolici.  Slično je bilo oko Peći, gdje je župa postojala samo u gradu a današnji katolici oko Kline(to je danas župa Zlokućane) živjeli u ljaramanstvu.

Kao primjer kako je sve ovo izgledalo, evo katolika iz sela Kruševa kod Peći s poreznog popisa 1913.  Popis je u obliku "ime - ime oca - prezime."

Mark Drec Gojanović
Mark Đok Gojanović
Frok Đin Gojanović
Frok Nua Merdić
Kol Ajdar Merdić
Prek Nikol Merdić
Mark Rama Gojanović

S druge strane, u katoličkoj mahali same varoši Peći, svih 30 ljudi imaju očeve koji imaju katolička imena. 

[Pavo]

A Dobrosiuze je вepoвaтнo Дoбpoшeвaц.

To ima smisla.  Sva sela bi se onda nalazila između Vučitrna i Prištine.

[Pavo]

O Janjevu i njegovom stanovništvu su manje radove objavili i Atanasije Urošević i Mirko Bajraktarović, a Gliša Elezović je još prije 100 godina istraživao njihov govor.

http://www.mediafire.com/file/xsd9309f2600k1h/Atanasije%20Urosevic%20-%20Janjevo.pdf
http://www.mediafire.com/file/iy5301wt61025u7/kqkumu8u7o0dhcjia3cijeibj1_out.pdf
http://www.mediafire.com/file/pomxoiejn3ji8i9/Elezovic-Janjevo.pdf

[vidoje 013]

Prije svega treba navesti da je ova pojava postojala samo kod Albanaca.  I Letničani i Janjevci su uvijek bili otvoreni katolici.  Kripto-katolika je moglo biti samo tamo gdje je bilo otvorenih katolika, jer samo tamo su im svećenici mogli dijeliti sakramente i održavati ih u tajnom katoličanstvu.  Tako imamo kripto-katolike u blizini Janjeva i Letnice ali ih nije bilo u Toplici jer tamo nema katoličke župe.  Između Đakovice i Prizrena je postojala župa Zjum, i tu su u istoimenom selu i susjednom Karašinđerđu Albanci uvijek živjeli kao katolici.  Međutim, oko Đakovice je bilo nekih 30-40 sela kripto-katolika koji nisu javno istupili kao katolici sve do početka XX stoljeća.  Danas su svi otvoreno katolici.  Slično je bilo oko Peći, gdje je župa postojala samo u gradu a današnji katolici oko Kline(to je danas župa Zlokućane) živjeli u ljaramanstvu.

Kao primjer kako je sve ovo izgledalo, evo katolika iz sela Kruševa kod Peći s poreznog popisa 1913.  Popis je u obliku "ime - ime oca - prezime."

Mark Drec Gojanović
Mark Đok Gojanović
Frok Đin Gojanović
Frok Nua Merdić
Kol Ajdar Merdić
Prek Nikol Merdić
Mark Rama Gojanović

S druge strane, u katoličkoj mahali same varoši Peći, svih 30 ljudi imaju očeve koji imaju katolička imena.

     Цијеним   Павово познавање материје и позивање на изворе.
 Тачно је да је  криптокатоличанство -љарамани било карактеристично за Албанце. Међутим, двојеверства је било и код других заједница. О томе је између осталих писала Олга Зиројевић српска историчарка, стручњак  за оријенталистику и историју Османског царства. Она каже:"двоверје( двоверци, шарени, домаћи, словенски називи; код Грка диптисти, патсали) је регистровано и у  Македонији, на Косову, у Јужној Србији, Црној Гори, Херцеговини, Босни, Бугарској, и у некадашњем Новопазарском санџаку - како свједочи један допис из 1848.г.- било је кућа у којима су два брата, пак један вјерује у Христа, а други у Мухамеда, један клања, а други се крсти".  У неким кућама има по три брата и сви држе да су Турци, а отац им је Србин, и тако синови клањају, а отац се крсти, а кад бајрам... дође, сви заједно прославе, отац иде у цркву, а синови у џамију".
 О. Зиројевић - говори о Алаховим хришћанима...
    pescanik.net/alahovi-hriscani

[Милош]

Ja znam gdje je Brasaljce jer je tu još prije 100 godina bilo kripto-katolika koji su upisivani u matične knjige u Janjevu, ali ne znam ostala sela.

Livoč - Gornji i Donji Livoč, (Gnjilane)
Crnica - Cernica, (Gnjilane)
Slavkovci - Gornje i Donje Slavkovce, (Gnjilane)
Slatina - Slatina, (Vitina)
Miraš (Mirase) - Stari i Novi Miraš, (Uroševac)
Oraovica - Oraovica, (Kosovska Kamenica)
Tolinoz (Tulanovce) - Jerli i Muhadzir Talinovac, (Uroševac)
Muhovac (Muhouz) - Muhovac kod Bujanovca?

Постоји и село Муховце близу Урошевца, одмах северно од Јерли Талиновца:

http://www.geonames.org/787787/muhovce.html

С обзиром на локацију ових других набројаних села, пре ће бити да је ово Муховце у питању.

Oraovica je мoждa пpe Paxoвицa кoд Уpoшeвцa. Saskoc je нajвepoвaтниje Шaшкoвaц кoд Jaњeвa. Csraze je мoждa Гpaцe или пpe Гpaцкo (Cтapo). Cвa cу мecтa изглeдa у тpoуглу Пpиштинa-Уpoшeвaц-Гњилaнe, пa ту тpeбa тpaжити ocтaлa нeубициpaнa ceлa.

[Equinox]

Katolici Janjeva pišu 1578. godine papi, tražeći da se izvjesni fra Marin Brajanović postavi za barskog nadbiskupa.  Potpisani Janjevci su: Nija, Đura, Peja, Luka, Stea Prentin, Stea Pepin, Stojan Lagić, Java Jaković i Stojan Lalić.

1670., župnik iz Janjeva piše Zboru za širenje vjere da u Janjevu u školu ide 25 katoličkih učenika.  Imena su:

Andrija iz Prokuplja
Marko Massarechi iz Vučitrna
Luka Bogdani
Vinko Bogdani
Antun Bogdani
Ivan Janković
Marko Kokić iz Prištine
Ivan Raspasanović iz Crne Gore (Letnice)
Josip Matević
Vinko Lisičić
Luka Plebanović
Vinko Perić
Demetrije Mirković
Ivan Deanović
Antun Pavlović
Antun Grgić
Matija Grgić
Jeronim Deanović
Stjepan Stjepančević
Vinko Stjepančević
Demetrije Radić
Božidar Fišović
Gabrijel Đonić
Demetrije Docić
Franjo Matević

Једна мала допуна, која је ће мало појаснити друштвено-политичке прилике које су претходиле упућивању поменутог писма, а самим тим и осипању, односно ненаметнутој асимилацији дела католичког становништва у православље на Косову, након чега је највећа концентрација католичког живља остала сконцентрисана управо и околини Јањева.

Цитирам Б. Храбака (Католичко становништво у Србији 1460-1700):” Писмо почиње кратким излагањем о жалосном стању у коме су се нашле те старе католичке општине после заузимања Бара од стране Турака и смрти њиховог надбискупа. Нису баш имали много да се похвале ни њиме а ни свештеницима, великим незналицама, које је његов намесник слао у њихове крајеве. Али после катастрофе од 1571, верски положај у јужној Србији је постао неиздржив:саблазни и отпадништва међу свештеницима и, као природна последица, удаљавање верника од цркве, од којих неки пређоше на православље, а други на ислам, док су и сами католици били принуђени да се обраћају свештеницима друге конфесије да им крштавају децу.”

У чланку “ Дубровчани у рударству и увозно-извозној трговини Косова 1455-1700” се на једном месту посебно осврће на положај Саса, који су за разлику од већег броја Дубровчана у том периоду, прешли на православље, јер за разлику од Дубровчана, нису имали политичку залеђину и подршку коју су ови имали од стране Дубровачке Републике.

Дакле, ошта клима, као и чињеница да је Реформација, која је уздрмала католичку цркву, била увелико у току су допринели стварању једног својеврсног вакума без одговарајућег броја и квалитета свештенства које је утицали на претакање католичког становништва на просторима Старе Србије у православље, при чему се то највише одразило на Сасе и друго локално католичко становништво,које није имало политичку подршку изван територија које су биле под влашћу Турака.

[симо]

Дакле, ошта клима, као и чињеница да је Реформација, која је уздрмала католичку цркву, била увелико у току су допринели стварању једног својеврсног вакума без одговарајућег броја и квалитета свештенства које је утицали на претакање католичког становништва на просторима Старе Србије у православље, при чему се то највише одразило на Сасе и друго локално католичко становништво,које није имало политичку подршку изван територија које су биле под влашћу Турака.

И сам нисам био свјестан потреса којег је реформација произвела у католичкој цркви, тек сам скоро читао неке радове, из којих се види да је крајем 16. вијека положај католичке цркве, поготово у централној Европи био тако слаб, да никаквих запрека ширењу протестантизма није било. Рецимо, готово сав официрски њемачки кадар Хабсбуршке монархије, они који су се у Крајини борили против Турака, био је протестантски. Хабсбурзи, угрожени од Турака са једне стране, у том периоду немају снаге да се значајније супроставе протестантима. Тек ће се у 17. вијеку католичка црква, ангажманом језуита, прије свега, почети опорављати, а племство почети масовније враћати у католицизам.

Други битан елеменат за слабљење католичког елемента на Балкану је била и промјена календара 1582. године. Неки аутори сматрају да је било католика који ту промјену нису могли  прихватити и да су прелазили на православље. Додуше, ово не знам колико је подупрто конкретним чињеницама.

[НиколаВук]

Можеш ли нам нешто више рећи о овим малисорско-дукађинским досељеницима у гњиланском и витинском крају? Јели било крипто-католика и на другим локацијама или је то карактеристично само за Гњилане и околину ?

Prije svega treba navesti da je ova pojava postojala samo kod Albanaca.  I Letničani i Janjevci su uvijek bili otvoreni katolici.  Kripto-katolika je moglo biti samo tamo gdje je bilo otvorenih katolika, jer samo tamo su im svećenici mogli dijeliti sakramente i održavati ih u tajnom katoličanstvu.  Tako imamo kripto-katolike u blizini Janjeva i Letnice ali ih nije bilo u Toplici jer tamo nema katoličke župe.  Između Đakovice i Prizrena je postojala župa Zjum, i tu su u istoimenom selu i susjednom Karašinđerđu Albanci uvijek živjeli kao katolici.  Međutim, oko Đakovice je bilo nekih 30-40 sela kripto-katolika koji nisu javno istupili kao katolici sve do početka XX stoljeća.  Danas su svi otvoreno katolici.  Slično je bilo oko Peći, gdje je župa postojala samo u gradu a današnji katolici oko Kline(to je danas župa Zlokućane) živjeli u ljaramanstvu.

Kao primjer kako je sve ovo izgledalo, evo katolika iz sela Kruševa kod Peći s poreznog popisa 1913.  Popis je u obliku "ime - ime oca - prezime."

Mark Drec Gojanović
Mark Đok Gojanović
Frok Đin Gojanović
Frok Nua Merdić
Kol Ajdar Merdić
Prek Nikol Merdić
Mark Rama Gojanović

S druge strane, u katoličkoj mahali same varoši Peći, svih 30 ljudi imaju očeve koji imaju katolička imena. 

Паво је већ дао одговор.  Користан чланак о појави љараманства је дао Атанасије Урошевић у свом чланку "Двоверство међу Арбанасима". Тај чланак, као и раније помињани "На чијим је развалинама подигнута садашња римокатоличка црква у Јањеву?" се може наћи у зборнику његових радова "О Косову-градови, насеља и други антропогеографски списи" који је изашао 2009. у издању Народне и универзитетске библиотеке "Иво Андрић" из Приштине. Још један занимљив чланак који се може наћи у том зборнику је "Католичка жупа Црна Гора у Јужној Србији (Летничка жупа)".

[НиколаВук]

     Цијеним   Павово познавање материје и позивање на изворе.
 Тачно је да је  криптокатоличанство -љарамани било карактеристично за Албанце. Међутим, двојеверства је било и код других заједница. О томе је између осталих писала Олга Зиројевић српска историчарка, стручњак  за оријенталистику и историју Османског царства. Она каже:"двоверје( двоверци, шарени, домаћи, словенски називи; код Грка диптисти, патсали) је регистровано и у  Македонији, на Косову, у Јужној Србији, Црној Гори, Херцеговини, Босни, Бугарској, и у некадашњем Новопазарском санџаку - како свједочи један допис из 1848.г.- било је кућа у којима су два брата, пак један вјерује у Христа, а други у Мухамеда, један клања, а други се крсти".  У неким кућама има по три брата и сви држе да су Турци, а отац им је Србин, и тако синови клањају, а отац се крсти, а кад бајрам... дође, сви заједно прославе, отац иде у цркву, а синови у џамију".
 О. Зиројевић - говори о Алаховим хришћанима...
    pescanik.net/alahovi-hriscani

Овде је у питању двоверство гледано на појединачном нивоу, не на породичном. Породично двоверство је много раширенија појава, осим у примерима које си набројао постојала је и код Горанаца до половине 19. века. Међутим, љараманство је карактеристично по томе што се појединац пред властима и муслиманским суседима приказивао као муслиман и уживао све привилегије које уз то иду, а с друге стране је кући кришом и даље обављао католичке обреде и тајно позивао католичке жупнике у своју кућу ради обављања тих обреда. То код Срба никада није био случај, већ као што си рекао, могла су браћа да се разликују по вероисповести, или отац и син, или су мушки чланови били муслимани а жене остајале у православљу (такав случај је био код Горанаца), али су увек ти који су прелазили у ислам били искрени муслимани, а не криптоправославци.

[Pavo]

Други битан елеменат за слабљење католичког елемента на Балкану је била и промјена календара 1582. године. Неки аутори сматрају да је било католика који ту промјену нису могли  прихватити и да су прелазили на православље. Додуше, ово не знам колико је подупрто конкретним чињеницама.

Imaj na umu da je na području Osmanskog carstva, novi kalendar postao obvezan za katolike tek 1633.  Ni tad nije išlo lagano, jer za razliku od zapadne i južne Europe, nije bilo podrške svjetovne vlasti.  Čak što više, Osmanlije su u novom kalendaru vidjeli nekakav pokušaj da se plaćanje poreza ili izbjegne ili podlegne nekoj manipulaciji.  Isusovci u osmanskom dijelu Ugarske se žale da Kalvini uvjeravaju Osmanlije da je novi kalendar nekakva podla zamka.  No, ovaj otpor se uglavnom svodio na jednostavno neprihvatanje novog kalendara.  Kako je Zbor za širenje vjere osnovan nekoliko godina prije ovog, imamo prilično dobre izvore za ovo vrijeme i za ovaj proces promjene kalendara.  Nema zabilježenih slučajeva masovnog prelaska na bilo koju vjeru zbog kalendara.  Islamizacija je uglavnom završena, a ni Kalvini ni Luterani ne bilježe neki uspon nakon 1633.  Prelazak na kalvinizam je kod Mađara završio oko 1580.  Jedini ozbiljnjiji slučaj prelaska par župa na pravoslavlje, onaj u Popovo, se dogodio krajem XVI stoljeća tako da ne može imati veze s novim kalendarom.  Osim toga, imamo izričit izvještaj da se radilo o manjku klera. 

Inače, kad se priča o masovnom prelasku katolika na islam u Bosni i Albaniji u XVI stoljeću, često se previđa činjenica da je i u drugim krajevima Osmanskog carstva 70-80% katolika napustilo vjeru.  Svi Sasi u Erdelju su prešli na luteransku vjeru, tako da u pravom Erdelju u XIX stoljeću nema Nijemaca katolika.  Tek četvrtina Mađara u Erdelju su ostali katolici.  Većina katolika u Erdelju su kasnije u stvari bili Rumunji grko-katolici.  Zapadna Mađarska je i danas kalvinska.  Procjene su da je čak 3/4 Mađara u dijelu koji je bio pod Austrijom bilo prešlo na protestantizam, ali je protu-reformacija to suzbila. 

[Неродимац]

...Варошица (=Јањево) је на мене учинила веома пријатан утисак изгледом и својим и расположењем, у којем сам нашао становнике јој, ЧИСТЕ, ОВАЈАНЕ, СРБЕ, као што су и они други, што се на Косову налазе. Можда ћеш се, изненађен, запитати откуд да се Јањево представи друкчијим, него што то чине друга места и становници ових крајева. Отуд што су Јањевци Латини; тако и они себе, а и другу их тако зову. То су СРБИ католици, којима је вера пружила заштиту много моћнију од оне, коју су имали њихова ПРАВОСЛАВНА БРАЋА...                                             1894. година

[Voljen od Boga]

Inače, kad se priča o masovnom prelasku katolika na islam u Bosni i Albaniji u XVI stoljeću, često se previđa činjenica da je i u drugim krajevima Osmanskog carstva 70-80% katolika napustilo vjeru.  Svi Sasi u Erdelju su prešli na luteransku vjeru, tako da u pravom Erdelju u XIX stoljeću nema Nijemaca katolika.  Tek četvrtina Mađara u Erdelju su ostali katolici.  Većina katolika u Erdelju su kasnije u stvari bili Rumunji grko-katolici.  Zapadna Mađarska je i danas kalvinska.  Procjene su da je čak 3/4 Mađara u dijelu koji je bio pod Austrijom bilo prešlo na protestantizam, ali je protu-reformacija to suzbila.

Ово је подручје у којем се најмање сналазим. Паво, ја сам читао да су Саси на Балкану били католици-доминиканци на које су имали утицај католици-фрањевци из Босне. Јели било разлике између Саса у дубровчана када је религија у питању? Јесу ли Саси из Спиша и они из Трансилваније исте вјероисповијести?
Гдје су све Саси имали цркве на Балкану?
Хвала.

[Неродимац]

...Јањево-католичка оаза на Косову. Говоре лепим јужњачкм наречјем; католички фратри претворили су их у Хрвате; отуд и Хрвати допиру до Косова. По овој истој логици тврдио је и главни уредник "Вечерње Поште" да у Липљану на сред Косова живе Бугари што је на станици у Липљану говорио Бугарски са једним Велешенином досељеником у Липљану...
1906. године

[Рус]

Ima li podataka za Janjevce iselenjih u centralnu Srbiju? I imaju li oni neku vezu s Kulizama/Mratinjstacima?