Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2523795 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5484
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4060 послато: Јул 16, 2017, 01:15:43 поподне »
За Кочане,уколико би се испоставило да имају везе са словачким Кочанима, то би значило да имају једно од најстаријих презимена у континуитету код нас,а можда и једно од мало презимена које је остало у изворном облику и после "посрбљавања", чак није ни Кочанић :)

Aли имa Koчaнoвићa...

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4061 послато: Јул 16, 2017, 02:17:17 поподне »
Ocим Mapaшa, и Maцуpe ce пo мoм мишљeњу нe уклaпajу и тpeбaлo би дa cу cтapи poд, a нe дoceљeници из XIII/XVI вeкa. C дpугe cтpaнe, у кoнтeкcту oвe пpичe, мeни cу зaнимљиви Кулизe (Бишeвци, Coвpлићи, Paдићи, Кулизићи...) кojи cлaвe Mpaтиндaн. Вeликa вepoвaтнoћa je дa cу I2-PH3310, пa иaкo joш нeмa пoтвpдe, мoгућe je дa je и oвa пoдгpaнa PH908 дoшлa ca "Cacимa"...

Izgleda da je prvo došla manja grupa Sasa na poziv kralja Stefana:
„...poče kralj Stefan nastojati da poveća svoje prihode i carine. U tu svrhu posla u Nemačku ljude da mu dovedu Nemce vešte u kopanju zlata, srebra i drugih kovina. I tako, blagodareći mnogim rudnicima koje mu ovi otvoriše, poraste veoma njegovo blago i postade vrlo bogat. Ovo nisu umeli njegovi prethodnici, pa su živeli priprosto, ne brinući se za sakupljanje blaga i sticanje novca.“
Ove riječi potiču od Mavra Orbinija, iz njegove knjige „Kraljevstvo Slovena“ (u originalu „Il regno degli Slavi“), objavljene 1601. godine.
Ovi su bili etnički Njemci.
Drugi talas Sasa dolazi nakon najezde Mongola, Budući da su već duže vremena na Karpatima, među Slavene, dolazi do „simbioze“ ova dva etnosa. Nakon napuštanja Karpata privukli su ih sasaki rudnici u Brskovu. Oni donose  sasku tehnologiju i zakone o rudarstvu, stručni termini su im na Njemačkom a govorili su zapadnoslavenskim varijantama jezika.Siniša Jerković je pretpostavio da Macura dolazi od poljske oblasti Mazurija i meni se to čini vjerovatnim. Ne zaboravite da su Macure živjeli u Šekularu ! To što Maraša ima u Albaniji nije čudo, mnogi Sasi su se spustili ka moru, najčešće ka Kotoru i Dubrovniku ali išli su i u albansko primorje. Svakako da i ove Kulize mogli biti tog porijekla ali ne treba kod Sasa očekivati da imaju svi istu haplogrupu. Naprotiv njihova etnogeneza je vrlo složena.

За Кочане,уколико би се испоставило да имају везе са словачким Кочанима, то би значило да имају једно од најстаријих презимена у континуитету код нас,а можда и једно од мало презимена које је остало у изворном облику и после "посрбљавања", чак није ни Кочанић :)

S obzirom da Kočani imaju vrlo rijetku dinarsku (sjevernu) granu moguće je metodama genetske geneologije naći tu vezu između Kočana u Crnoj Gori i Kočana u Slovačkoj, odnosno, Ukrajini, Poljskoj, Češkoj, Njemačkoj...Međutim, prezime Kočan je tako često kod zapadnih Slavena da bi to bilo poskupo. S druge strane između Kočana na Balkanu nije ustanovljena genetska veza, Kočani nisu pleme ! Ali, nikad se nezna.
Ima posrbljenih Kočana, bilo ih je u Bileći. Iz Bileće su se preselili 1918-te u okolici Sarajeva. Braća Dušan i Obren su bili poznati fudbaleri, generacija ispred Osima. Dušan je igrao za sarajevski Željezničar a Obren za zenički Čelik. Oni najverovatnije vuku korijen od Kočana u Dubi Konavoskoj. Kapetanić i Vekarić ih detaljno prate u djelu KONAVOSKI RODOVI.  U Dubi se pojavljuju 1536-te. Jedan od Kočana je odveden u Bijele Pećine i smatrali su ga ubijenim, izgleda da bilećki Kočani potiču od tog Kočana. (Ne miješati prezimena Kočan i Kočanj). Ovi iz Dube Konavoske silaze u Višnjiće zbog problema sa Vlasima Zubcima, danas žive u Dubrovniku. Kočanovići iz Murina mogu sami istražiti svoje porijeklo.
OK, srdačan pozdrav svima na forumu, od mene toliko. Ako bi neki poznavaoc srednjeg vijeka na našim prostorima, uz to dobar onomastičar kada su u pitanju zapadnoslavenski jezici, želio da mi bude koautor knjige moj e-mail adresa je poznata administratoru.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13156
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4062 послато: Јул 16, 2017, 02:45:41 поподне »
Ступар, Аранђеловдан, Београд, раније БиХ

Припада хаплогрупи E-V13>PH1246, роду тзв. крајишких Васојевића. Од тестираних из днк пројекта, најближи му је вероватно Здјелар са Кордуна, са којим дели вредност 13 на маркеру DYS458. Ступар поседује нешто специфичнију вредност на маркеру DYS385a (15).

Ступари су иначе Крајишници. У Босанској Крајини су најбројнији Ступари који славе Лазаревдан, али они нису истог порекла као и ови Ступари. Поред ове две гране, у Крајини постоји још неколико грана Ступара (различите славе).

Према литератури, ови Ступари су део велике крајишке групе Родић-Стојсављевић. Међу Родићима већ имамо неколико хаплогрупа (I2-CTS10228, I1-P109, J2b-M241, E-V13>Z5017), што је случај и са осталим већим крајишким родовима, Богуновићима, Кецманима, Трнинићима, итд.

Наравно, углавном се код свих "врте" хаплогрупе/подгране карактеристичне за Крајину, тако је и овај пут.

Ступари са овом славом су крајем 19. века пописани само у дубичком и крупском округу. Уз Новаковиће, Родиће и Стојсављевиће, спадају у најбројније  породице у оквиру рода Родића. Почетком 20. века било их је чак 22 куће у 5 насеља средњег Поуња.

Колика је шанса да су крајишки Ступари који славе Лазаревдан и Аранђеловдан повезани? Код њих се обично преплићу предања о Зрмањи и Далмацији/Змијању. Помиње се у оквиру Ступара и презиме Станаревић. Станаревићи у Крајини славе и Аранђела и Лазаревдан.

Мада овде треба бити опрезан зато што је презиме настало по занимању и не мора бити никакве везе између поменутих Ступара.

"Ступар - двадесет осам кућа. Славе Лазаревдан, прича се за њих, да су били пре више од 200 година у неком селу кључког среза. То би могло бити негде у области Змијања. Имали су тамо земљу под тапију. Једна њихова жена чувала овце и држала увек тапију при себи. Турчин чувао своје овце и састајао се с њоме. Једном приликом украде јој он тапију и даде је бегу. Бег стаде да' беглучи њихову земљу. Старешина задруге рече му: „Зашто то чиниш беже?'‘ Бег му одговори: „Ово је моје, ево тапије од ове земље, камо теби тапија?' ‘ Старешина оде да донесе своју тапију, али је нигде не нађе. Кад бег опет дође на њиву да је оре, старешина га дочека с пушком и убије га. Сместа се сви дигну одатле и разбегну на више страна. Један брат дође у Скакавац, други у Вел. Рујишку (срез крупски), трећи у Подове (Двор), у Банији. - Друго казивање хоће, да су Ступари старином из Зрмање, на граници личко-далматинској. Ово ће бити вероватније. Они на које се односи она прича о тапији, могли су доселити из Зрмање тамо у кључки срез. Пошто се у оним временима врло ретко остајало задуго на једном месту, тако су можда и они морали због онога догађаја напустити то место и одбећи једним делом овамо у Скакавац. Са Скакавца су се Ступари у току дуга времена расељавали на више страна, као у Вођеницу, Ластве, Крњеушу, Горињу (крупски срез), у сански срез и у Липу (бихаћки срез). Тамо су једни променили презиме у Станаревић."

(Петар Рађеновић, "Бјелајско Поље и Бравско")

Колико ми је познатно, међу породицама које славе Св. Лазара у Крајини (сва истражвиања), највише има I2-PH908.

Ван мреже гаша

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 76
  • I1-M227
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4063 послато: Јул 16, 2017, 03:26:56 поподне »
ДушкоВучко,Вољен од Бога је мислио на моје претке,који су били староседеоци у селу Пријелоге код Бјелог Поља,врло близу средњевековног Брскова. Они су забележени као Мараши,односно Марашевићи. Славимо Михољдан. Мислећи да смо род са зетским Марашима ,обезбедио сам поред свог и тестирање и једног зетског Мараша. Испало је да сам ја I1-227, а он R1b. Значи,бјелопољски Мараши немају генетске везе са зетским.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5484
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4064 послато: Јул 16, 2017, 03:35:17 поподне »
ДушкоВучко,Вољен од Бога је мислио на моје претке,који су били староседеоци у селу Пријелоге код Бјелог Поља,врло близу средњевековног Брскова. Они су забележени као Мараши,односно Марашевићи. Славимо Михољдан. Мислећи да смо род са зетским Марашима ,обезбедио сам поред свог и тестирање и једног зетског Мараша. Испало је да сам ја I1-227, а он R1b. Значи,бјелопољски Мараши немају генетске везе са зетским.

И cлaвa Mиxoљдaн, пoпут Mpaтиндaнa, дoбap je пoкaзaтeљ cacкoг или бoљe peчeнo "зaпaднoг" пopeклa...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7259
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4065 послато: Јул 16, 2017, 03:55:00 поподне »
ДушкоВучко,Вољен од Бога је мислио на моје претке,који су били староседеоци у селу Пријелоге код Бјелог Поља,врло близу средњевековног Брскова. Они су забележени као Мараши,односно Марашевићи. Славимо Михољдан. Мислећи да смо род са зетским Марашима ,обезбедио сам поред свог и тестирање и једног зетског Мараша. Испало је да сам ја I1-227, а он R1b. Значи,бјелопољски Мараши немају генетске везе са зетским.
Нема те у табели,зато сам се питао...А има Бојовић ,Михољдан I1-227 и Миленковић,Михољдан I1-227 ,први је тутински,други куршумлијски крај,па можеш да упоредиш са њима,да видиш да ли сте блиски...А занимљиво је откуд зетским Марашима презиме као ваше...претпостављам да је ваше оригинално,али можда њихово има неку другу причу,да су независно од вас добили то презиме...Као што имамо презиме Кочан у Сливачкој и код нас,а опет мислим да је та реч и турцизам,незнам да ли се у Турској јавља (наравно ,појмови немају везе један са другим ,иако се исто изговара)...можда бошњачки Кочани,муслимани,имају то презиме због турцизма,а не у смислу старих Кочана који су прешли на ислам а задржали презиме...тако да незнам како је са зетским и брсковским Марашима,да ли је другачија прича око презимена
« Последња измена: Јул 16, 2017, 04:04:58 поподне ДушанВучко »

Ван мреже гаша

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 76
  • I1-M227
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4066 послато: Јул 16, 2017, 04:10:16 поподне »
ДушкоВучко,моја је грешка што се нисам у претходној објави представио. Ја сам Миленковић, пореклом од Куршумлије,а Бојовић је мој сродник из села Мојстир код Тутина,кога сам ја замолио да се тестира да би се породнично предање потврдило или не.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4067 послато: Јул 16, 2017, 04:22:06 поподне »
U defteru za Bihor i Plav 1485. godine u selu Kruševo upisan je Andrija Kočano :
Selo Kirusovo, ista oblast, has je starjesine
........... Vuca, sin Djure; ANDRIJA KOCANO; Bojko Siromah; Bozidar, sin Vladisala; Nikola, sin Djurasina; Dimitrije, sin Doline; udovica Petrina; udovica Bogosava; udovica Visosava; udovica Belosava.
Kuca 50, udovica 4.
   Kruševo je bio naselje sa trgom čiji stanovnici su bili Sasi, Kotorani i Dubrovčani. Očigledno da je slavensko prezime Kočan ovdje latinizirano. O ovom lokalitetu će biti još govora.

U Tutinu ima još rodova Saskog porijekla.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4068 послато: Јул 16, 2017, 04:46:44 поподне »
ДушкоВучко,Вољен од Бога је мислио на моје претке,који су били староседеоци у селу Пријелоге код Бјелог Поља,врло близу средњевековног Брскова. Они су забележени као Мараши,односно Марашевићи. Славимо Михољдан. Мислећи да смо род са зетским Марашима ,обезбедио сам поред свог и тестирање и једног зетског Мараша. Испало је да сам ја I1-227, а он R1b. Значи,бјелопољски Мараши немају генетске везе са зетским.

Гашо, управо сам у својој претходној поруци навео Мараше као пример да прича о пореклу од саских рудара може имати пукотине. Презиме Мараш може бити од досељеника из 13. века из средњеевропских крајева, а и не мора. Јер, имамо исто такво презиме и у Зети, и генетика показује да су у питању Албанци словенског етнонима. Тај етноним могао им је бити донет од било којег словенског таласа, од 6. века надаље.

С друге стране, ово што Вољен од Бога пише, и те како има добре темеље, па немојте мислити да презименом Мараш оповргавам све сувисло што је човек написао. Само, треба бити опрезан кад су у питању словенски етноними, јер могу потицати из било којег раздобља досељења Словена на Балкан.
« Последња измена: Јул 16, 2017, 04:58:05 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4069 послато: Јул 16, 2017, 04:54:25 поподне »
Гашо, управо сам у својој претходној поруци навео Мараше као пример да прича о пореклу од саских рудара може имати пукотине. Презиме Мараш може бити од досељеника из 13. века из средњееврпских крајева, а и не мора. Јер, имамо исто такво презиме и у Зети, и генетика показује да су у питању Албанци словенског етнонима. Тај етноним могао им је бити донет од било којег словенског таласа, од 6. века надаље.

С друге стране, ово што Вољен од Бога пише, и те како има добре темеље, па немојте мислити да презименом Мараш оповргавам све сувисло што је човек написао. Само, треба бити опрезан кад су у питању словенски етноними, јер могу потицати из било којег раздобља досељења Словена на Балкан.

Ја сам још раније негде читао да је Мараш стари албански антропоним, у равни са Ђон, Ђин, Љеш, Ндре итд. То би се слагало са генетским резултатом зетског Мараша, али не и са овим I1. Свакако треба бити опрезан са антропонимима уопште...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4070 послато: Јул 16, 2017, 04:57:04 поподне »
Prvi dokaz da su Kočani bili rudari je toponim Kočanske Njive ( https://mapcarta.com/19021498 ), zaseok sela Konjuhe ispod Komova. Ovo „njive“ je došlo od češkog/slovačkog jezika i ima značenje „posjed“. Konjuhe su lokacija najbogatija rudama u cijelom kraju koji je ulazio u Brskovsku župu, što je rezultat istraživanja slovenačkih stručnjaka u vrijeme bivše Jugoslavije. Uz Kočanske Njive je potok Biruljak koji ukazuje da je u blizini bio rudnik. U srednjem vijeku rudača se sitnila u mlin-čekićima i kasnije ispirala od zemlje i kamena, birajući samo čistu rudu. Sva okolina obiluje toponimima koji ukazuju na rudarstvo, topioničarstvo i ugljarstvo, uglavnom su zapadnoslavenske onomastike, toponimi sa njemačkom osnovom su ređi. U neposrednoj blizini, u Murinu ( murin=zid, na češkom/slovačkom), i dan danas žive Kočanovići.
Kočanski Andak (https://mapcarta.com/32899168 ) i Kočanski Rid (https://mapcarta.com/32969788 ) su lokacije koje ukazuju na rudarenje ali ovaj put u Osogovskim planinama, gdje su se Sasi, kao etnos, najduže održali. Andak dolazi od turske riječe hendek u značenju kanal, jarak. Sasi su bili poznati i priznati rudari, i uopšte privrednici, zbog toga što je njihov tehnološki postupak bio daleko ispred svih ostalih etnosa u Evropi. Znali su vaditi, topiti i obrađivati srebro i zlato. Svoje umijeće su krili tako da su radnu snagu angažovali samo na one poslove koji nisu zahtijevali posebno umijeće. Ima mišljenja da su nalagali ogromnu vatru u oknu i na kraju je gasili ogromnom količinom vode. Zbog nagle promjene temperature stijene su pucale upravo na mjestima gdje počinje ruda. Poznat je njihov mlin-čekić (Hammerwerken) kojim su drobili rudu. Ove vodenice su služile i za pokretanje mešina koje su raspirivale vatru i na kraju mlinovi čekićari koristili su za kovanje. Za čekić, nakovanj i mjeh koristili su se zapadnslavenski pojmovi beran, šabot i bubanj. Danas u Gornjem Polimlju imamo toponim Beran selo i Berane a i prezimena Šabotić i Bubanja. Veza između nas i Kočana u današnjoj Makedoniji je zabilježena u našem rodoslovu ali to predanje čuvaju i Kočani u Peći. Jedna grupa Kočana se vratila iz Osogova nakon Karpoševog ustanka u tom kraju.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4071 послато: Јул 16, 2017, 05:08:25 поподне »
Prvi dokaz da su Kočani bili rudari je toponim Kočanske Njive ( https://mapcarta.com/19021498 ), zaseok sela Konjuhe ispod Komova. Ovo „njive“ je došlo od češkog/slovačkog jezika i ima značenje „posjed“.

Ово је све занимљиво, али постоји много простије објашњење за реч "њиве" од повезивања са чешким - њива у српском језику означава поље које се обрађује, а топонима у којима се јавља ова реч имате широм Балкана. Не треба баш свуда тражити неки западнословенски траг...оно за беран, шабот и бубањ је занимљиво, али и ту треба проверити да ли се те речи можда појављују и у старосрпском језику.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4072 послато: Јул 16, 2017, 05:11:58 поподне »
Ово је све занимљиво, али постоји много простије објашњење за реч "њиве" од повезивања са чешким - њива у српском језику означава поље које се обрађује, а топонима у којима се јавља ова реч имате широм Балкана. Не треба баш свуда тражити неки западнословенски траг...оно за беран, шабот и бубањ је занимљиво, али и ту треба проверити да ли се те речи можда појављују и у старосрпском језику.

Jeste kada je to zemlja koja se može orati ali Kočanske Njive su tik ispod Komova i ne djeluju kao njiva :)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4073 послато: Јул 16, 2017, 05:14:59 поподне »
Jeste kada je to zemlja koja se može orati ali Kočanske Njive su tik ispod Komova i ne djeluju kao njiva :)

Богами након читања онога што је Војиненад писао за Ровца, како су ту људи орали своје минијатурне њиве везани за дрво како не би пали у амбис, ништа не бих искључио.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4074 послато: Јул 16, 2017, 05:21:52 поподне »
Богами након читања онога што је Војиненад писао за Ровца, како су ту људи орали своје минијатурне њиве везани за дрво како не би пали у амбис, ништа не бих искључио.  ;)

Još nisam bio na tom lokalitetu ali su mi pričali drugi da djeluje kao neki stari rudnik. Kraljske Bare i Kralje izgleda dolaze od saskog kral=ulaz u okno. Jako, jako puno toponima upućuje da se tu rudarilo ali ja ne iznosim one na našem jeziku jer je cilj dokazati prisustvo Sasa. U svakom slučaju ovo Vaše ću shvatiti kao riječ recenzenta ;)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 442
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4075 послато: Јул 16, 2017, 05:41:36 поподне »
Prvi dokaz da su Kočani bili rudari je toponim Kočanske Njive ( https://mapcarta.com/19021498 ), zaseok sela Konjuhe ispod Komova. Ovo „njive“ je došlo od češkog/slovačkog jezika i ima značenje „posjed“. Konjuhe su lokacija najbogatija rudama u cijelom kraju koji je ulazio u Brskovsku župu, što je rezultat istraživanja slovenačkih stručnjaka u vrijeme bivše Jugoslavije. Uz Kočanske Njive je potok Biruljak koji ukazuje da je u blizini bio rudnik. U srednjem vijeku rudača se sitnila u mlin-čekićima i kasnije ispirala od zemlje i kamena, birajući samo čistu rudu. Sva okolina obiluje toponimima koji ukazuju na rudarstvo, topioničarstvo i ugljarstvo, uglavnom su zapadnoslavenske onomastike, toponimi sa njemačkom osnovom su ređi. U neposrednoj blizini, u Murinu ( murin=zid, na češkom/slovačkom), i dan danas žive Kočanovići.
Kočanski Andak (https://mapcarta.com/32899168 ) i Kočanski Rid (https://mapcarta.com/32969788 ) su lokacije koje ukazuju na rudarenje ali ovaj put u Osogovskim planinama, gdje su se Sasi, kao etnos, najduže održali. Andak dolazi od turske riječe hendek u značenju kanal, jarak. Sasi su bili poznati i priznati rudari, i uopšte privrednici, zbog toga što je njihov tehnološki postupak bio daleko ispred svih ostalih etnosa u Evropi. Znali su vaditi, topiti i obrađivati srebro i zlato. Svoje umijeće su krili tako da su radnu snagu angažovali samo na one poslove koji nisu zahtijevali posebno umijeće. Ima mišljenja da su nalagali ogromnu vatru u oknu i na kraju je gasili ogromnom količinom vode. Zbog nagle promjene temperature stijene su pucale upravo na mjestima gdje počinje ruda. Poznat je njihov mlin-čekić (Hammerwerken) kojim su drobili rudu. Ove vodenice su služile i za pokretanje mešina koje su raspirivale vatru i na kraju mlinovi čekićari koristili su za kovanje. Za čekić, nakovanj i mjeh koristili su se zapadnslavenski pojmovi beran, šabot i bubanj. Danas u Gornjem Polimlju imamo toponim Beran selo i Berane a i prezimena Šabotić i Bubanja. Veza između nas i Kočana u današnjoj Makedoniji je zabilježena u našem rodoslovu ali to predanje čuvaju i Kočani u Peći. Jedna grupa Kočana se vratila iz Osogova nakon Karpoševog ustanka u tom kraju.

Потпуно погрешно што се тиче Бубања.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4076 послато: Јул 16, 2017, 06:09:40 поподне »
Ако ие Кочан презиме из предтурског доба, и уз обзир предање о саском пореклу, тада ие могуће и порекло из места Kötzschen (од 1950.) део града Мерзебурга у покраини Саксен-Анхалт. (Ово треба схватити, као иедну од опциа)

https://de.wikipedia.org/wiki/Kötzschen
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4077 послато: Јул 16, 2017, 07:21:05 поподне »
Ако ие Кочан презиме из предтурског доба, и уз обзир предање о саском пореклу, тада ие могуће и порекло из места Kötzschen (од 1950.) део града Мерзебурга у покраини Саксен-Анхалт. (Ово треба схватити, као иедну од опциа)

https://de.wikipedia.org/wiki/Kötzschen

Moguće ali meni se čini da bi moglo biti iz Gornjih Lužica.
http://www.gen-evolu.de/index.php?id=75

Upisati Kochan
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4078 послато: Јул 16, 2017, 07:33:07 поподне »

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #4079 послато: Јул 16, 2017, 07:34:38 поподне »
Ако смем да кажем, ово Kochan се увек на немачком чита као Кохан - никада Кочан, иедино би га англофони прочитали као Кочан. Мислим да ово Кохан има значење - лепи/лепо (као на пољском)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ