Аутор Тема: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику  (Прочитано 23383 пута)

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #40 послато: Децембар 07, 2019, 09:48:08 поподне »
Аорист је глаголско време традиционалног света, света приповедања, света у којем нису свест кројили медији. Кад су је почели кројити, из ње је полако престала потреба за приповедањем, па тако и само приповедање нестаде, а зацари се публицистика. Није га нико систематски гонио. Са ил без комунаца, лоше му се писало.

А инфинитив богме прогоне. У нашим школама професори утувљују деци у главу да инфинитив није српски, зато што га Хрвати много више користе од нас. Мене лектори годинама гањају због инфинитива. Једном сам морао запретити да ћу повући текст ако ми дирну један једини инфинитив. Од тада се трудим свесно користити инфинитив у писању, јер је његово избацивање још једна од последица попростачења језика. Као да нам није било доста...  Ја волим то звати "геџованизација" језика, но да се не би неки увредили, боље рећи упростачење.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #41 послато: Децембар 07, 2019, 10:02:46 поподне »
Аорист је глаголско време традиционалног света, света приповедања, света у којем нису свест кројили медији. Кад су је почели кројити, из ње је полако престала потреба за приповедањем, па тако и само приповедање нестаде, а зацари се публицистика. Није га нико систематски гонио. Са ил без комунаца, лоше му се писало.
Прилично ви йе површно мишљење. Аорист се итекако прогоњаше, а прогони се и дан данас. Познайем човѣка койи йе имао невоља с издавачем и његовим йезичким уредником због аориста, и то у књижевном дѣлу. Такозвани "лектори" су данас найвећи прогонитељи аориста.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #42 послато: Децембар 07, 2019, 10:33:42 поподне »
Аорист је глаголско време традиционалног света, света приповедања, света у којем нису свест кројили медији. Кад су је почели кројити, из ње је полако престала потреба за приповедањем, па тако и само приповедање нестаде, а зацари се публицистика. Није га нико систематски гонио. Са ил без комунаца, лоше му се писало.

А инфинитив богме прогоне. У нашим школама професори утувљују деци у главу да инфинитив није српски, зато што га Хрвати много више користе од нас. Мене лектори годинама гањају због инфинитива. Једном сам морао запретити да ћу повући текст ако ми дирну један једини инфинитив. Од тада се трудим свесно користити инфинитив у писању, јер је његово избацивање још једна од последица попростачења језика. Као да нам није било доста...  Ја волим то звати "геџованизација" језика, но да се не би неки увредили, боље рећи упростачење.

Баш напротив, треба да се инсистира на употреби аориста јер је краћи од перфекта, да се настоји да се и имперфекат понекад, где му је место, употребљава, а инфинитив нам је готово потпуно непотребан, сем евентуално за футур глагола на -ћи.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #43 послато: Децембар 09, 2019, 08:27:08 пре подне »
Баш напротив, треба да се инсистира на употреби аориста јер је краћи од перфекта, да се настоји да се и имперфекат понекад, где му је место, употребљава, а инфинитив нам је готово потпуно непотребан, сем евентуално за футур глагола на -ћи.

Неће то да може.

Ако на ово питање применимо рационализујуће мишљење - шта је краће, а шта није нужно - онда ћемо доћи до закључка да нам је најбоље имати програмски језик.

Ајд на пример да видимо како бисмо у том духу кориговали превод оног чувеног монолога. Има ту гомила инфинитива.

Бити ил' не бити? - питање је сад.
Је л' лепше у души трпети
праћке и стреле судбе обесне,
или на оружје против мора беда дићи се,
и борбом учинити им крај?
Умрети - спавати - ништа више -
реци, да спавањем се сврши срца бол
и хиљада животних потреса и наследних месу,
ето то је циљ и предано му тежи ти.
Умрети, спавати - спавати - можда сањати!

Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #44 послато: Децембар 09, 2019, 06:45:56 поподне »
Неће то да може.

Узмогнуће.

[К]ако бисмо у том духу кориговали превод оног чувеног монолога[? ...]

Бити ил' не бити? - питање је сад.
Је л' лепше у души трпети
праћке и стреле судбе обесне,
или на оружје против мора беда дићи се,
и борбом учинити им крај?
Умрети - спавати - ништа више -
реци, да спавањем се сврши срца бол
и хиљада животних потреса и наследних месу,
ето то је циљ и предано му тежи ти.
Умрети, спавати - спавати - можда сањати!

Бивање или небивање, дилема је сад.
Да се трпе у души праћке и стреле судбе обесне,
или се на оружје против мора беда дигне,
е да се борбом скончају.

&c.

Дакле, нашао би се начин. (Немам сад овде оригинал па не бих да преводим с превода, а и није ми потребан тај превод, кад могу да говорим то у оригиналу.)

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #45 послато: Децембар 10, 2019, 12:32:54 пре подне »
Нетко бјеше Страхинићу бане,
Бјеше бане у маленој Бањској,
У маленој Бањској крај Косова,
Да такога не има сокола.
Једно јутро бане подранио,
Зове слуге и к себе призивље:
"Слуге моје! хитро похитајте,
"Седлајте ми од мегдана ђога,
"Окитите, што љепше можете,
"Опашите, што тврђе можете;
"Јер ја, ђецо, мислим путовати:
"Хоћу Бањску оставити града,
"Мислим ђога коња уморити
"И у гости, ђецо, одлазити,
"У тазбину у била Крушевца,
"К милу тасту старцу Југ-Богдану,
"Ка шурева девет Југовића;
"Тазбина ме та жељкује моја."

Свака част и презенту и перфекту, ал нема србскога без инфинитива и дике своје међу Словенима – аориста и имперфекта, беза ких ниједне епске пјесме нема.
« Последња измена: Децембар 10, 2019, 12:34:40 пре подне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #46 послато: Децембар 10, 2019, 07:33:49 пре подне »
Бивање или небивање, дилема је сад.
Да се трпе у души праћке и стреле судбе обесне,
или се на оружје против мора беда дигне,
е да се борбом скончају.

&c.

Дакле, нашао би се начин. (Немам сад овде оригинал па не бих да преводим с превода, а и није ми потребан тај превод, кад могу да говорим то у оригиналу.)

Начин би се свакако нашао... Али такав да се од девојке прави баба крезуба.  :-X
Свидело би се онима што имаду ђон на ушеси.
За свакодневне разговоре може, и за уџбенике из термодинамике, али за нешто више - није довољно.
Разумео бих да се каже: глаголски прилози нам нису нужни, у говору се више не користе.
А у књижевности?
Кад овога нема, све се претвара у осредњи новински чланак.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #47 послато: Децембар 11, 2019, 08:26:32 пре подне »
Баш напротив, треба да се инсистира на употреби аориста јер је краћи од перфекта, да се настоји да се и имперфекат понекад, где му је место, употребљава, а инфинитив нам је готово потпуно непотребан, сем евентуално за футур глагола на -ћи.

Примѣна "правила мойега села". Што ће ни бесконачник, када га у мойем селу нема. Тако остадосмо и без седмога падежа, йер га немаше у несрећном Тршићу, иако бѣше прилично раширен по србских земљах и говорах.
Због примѣне истога правила, у крайњой мѣри, остасмо и без аориста. Што ће ни аорист, када се у Кумровцу и Загребу не користи, и када Кумровчани и Загребчани сасвим лѣпо живе без њега?
Када се због свакога "мѣстнога родољуба" одбаци од све што се у његовом крайу не користи, од йезика ни не оста ништа, само мумлање и махање руками.
Што ће ни и књиге, када их многи не читайу. Спалимо све књиге, како бисмо угодили неписмењакомъ и простакомъ, и како бисмо показали колику им подржку пружамо.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #48 послато: Децембар 11, 2019, 12:29:35 поподне »
Што ће ни бесконачник, када га у мойем селу нема.

Бесконачник је промашено означење данога глаголскога облика. Није најбоље решење вазда само превести латински термин, јер се ови термини често и нажалост примјењају неадекватно и протирјечиво.

Нити инфинитив нити перфект нити аорист нити имперфект кано граматички термини се заиста уклапају у граматички склоп словенских језика чији глаголски облици садрже много више одлика неголи латински.

Главна одлика инфинитива није у коначности или бесконачности, но у том да је безличан и на том треба саздати његов назив.

У граматиках словенских језика, чак и у најпроминентнијих лингвиста налази се понављање истога шаблона, да словенски глаголи долазе у парових два вида, свршенога и несвршенога, наводећи онда
читати - прочитати,
чекати - сачекати итд.

То је једна велика заблуда настала на покушавању словенску граматику описати познатом им латинском терминологијом. Но како ни словенску ријеч не можеш написати чисто латинским или грчким писмом тако ни словенску граматику не можеш објаснити устаљеним латинским или грчким граматичким склопом.

Не долазе словенски глаголи у парних облицих свршеном и несвршеном, но својими морфемами предају три информације:
1. основом значење
2. уметком -а- трајност
3. префикосом (приставком) вид

Глагол у простом облику нема пунктуално значење:
врьшити (врьшу, врьшиши...)

С помоћу приставка основно значење се поближе позиционира у времену или простору и поприма пунтуалну трајност;

съврьшити - вршити до краја
доврьшити - вршити од одређене тачке до краја
преврьшити - вршити преко предвиђене тачке
наврьшити - вршити до уподпуњења
изврьшити - вршити у пуној мјери или обиму
заврьшити - вршити до постижења резултата

Када се к основи добави -а- онда радња поприма значење трајности, континуитета, процеса

врьшити < vîršiti < vîrsi-ti
-врьшати < vîrsjati < virsi-a-ti

(У србском се развило -вршати>вршаати>вршавати)

съвршати  (свршавати)
доврьшати (довршавати)
преврьшати (превршавати)
наврьшати (навршавати)
изврьшати (извршавати)
заврьшати (завршавати)

Но прости облик, облик без приставка не проширује основу с -а-. Дакле нема облика вршати самога по себи, но се шири само она основа, која је с приставком (префиксом).

Зашто је ово важно?
Важно је зато јер овај принцип утиче на прошло вријеме.

вршити > врших, врши, врши, вршисмо, вршисте, вршише зову аорист, но оно ипак има трајно значење;

Тек префиксни облик има дистинкцију
изврших (једном) - извршавах (процес)
изврши (једном) - извршаваше (процес)

Према тому аорист/имперфект су једно глаголско вријеме; међу њима нема семантичке дистинкције, јер ту семантику носи сама основа, но је разлика у наставцих искључиво механичке природе; то јест, наставци су се развили другојачије качећи се само на основу или на уметак -а-, који је сигнализатор трајности радње. Стога су и називи аорист и имперфект овдје сасвим неадекватни, те се ради о једном једином прошлостном глаголском времену. Перфект је такођере промашен термин, јере он не сигнализује свршеност радње, но само да се радња налази у прошлости. Семантичка разлика између једнога и другога глаголскога времена прошлости је та, да је прва везана за доживљење радње а друга за извјештавање о стању.
Ја бих их називао глаголско вријеме прошлости I и глаголско вријеме прошлости II.
Такођер бих избјегавао називати их "прошло глаголско вријеме" јер није оно прошло но само се односи на прошлост, дакле прошлостно. Тако би требало бити по логици и унутарњим механизмом нашега језика.

« Последња измена: Децембар 11, 2019, 12:39:18 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #49 послато: Децембар 11, 2019, 12:49:27 поподне »
Ma јок. Само је бескористан, инфинитив.

Уосталом као и ово твоје трућање "по правилима бабе Смиљанее" тј надриписање по ономе како ти замишљаш да су некад употребљавана слово "ѣ" и слово "й" у неком спису, а сумњам да иједан такав појединачан спис постоји, а свакако није никад било особина било које иоле стандардизоване редакције предвуковског српског.

Anyway... I have better things to do. Аорист ћемо да враћамо, а инфинитив ћемо да фејзујемо-аут (phase out).

Примѣна "правила мойега села". Што ће ни бесконачник, када га у мойем селу нема. Тако остадосмо и без седмога падежа, йер га немаше у несрећном Тршићу, иако бѣше прилично раширен по србских земљах и говорах.
Због примѣне истога правила, у крайњой мѣри, остасмо и без аориста. Што ће ни аорист, када се у Кумровцу и Загребу не користи, и када Кумровчани и Загребчани сасвим лѣпо живе без њега?
Када се због свакога "мѣстнога родољуба" одбаци од све што се у његовом крайу не користи, од йезика ни не оста ништа, само мумлање и махање руками.
Што ће ни и књиге, када их многи не читайу. Спалимо све књиге, како бисмо угодили неписмењакомъ и простакомъ, и како бисмо показали колику им подржку пружамо.

« Последња измена: Децембар 11, 2019, 12:51:51 поподне Онај с ону главу »

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #50 послато: Децембар 11, 2019, 09:00:50 поподне »
Бесконачник је промашено означење данога глаголскога облика. Није најбоље решење вазда само превести латински термин, јер се ови термини често и нажалост примјењају неадекватно и протирјечиво.

Нити инфинитив нити перфект нити аорист нити имперфект кано граматички термини се заиста уклапају у граматички склоп словенских језика чији глаголски облици садрже много више одлика неголи латински.

Главна одлика инфинитива није у коначности или бесконачности, но у том да је безличан и на том треба саздати његов назив.

У граматиках словенских језика, чак и у најпроминентнијих лингвиста налази се понављање истога шаблона, да словенски глаголи долазе у парових два вида, свршенога и несвршенога, наводећи онда
читати - прочитати,
чекати - сачекати итд.

То је једна велика заблуда настала на покушавању словенску граматику описати познатом им латинском терминологијом. Но како ни словенску ријеч не можеш написати чисто латинским или грчким писмом тако ни словенску граматику не можеш објаснити устаљеним латинским или грчким граматичким склопом.

Не долазе словенски глаголи у парних облицих свршеном и несвршеном, но својими морфемами предају три информације:
1. основом значење
2. уметком -а- трајност
3. префикосом (приставком) вид

Глагол у простом облику нема пунктуално значење:
врьшити (врьшу, врьшиши...)

С помоћу приставка основно значење се поближе позиционира у времену или простору и поприма пунтуалну трајност;

съврьшити - вршити до краја
доврьшити - вршити од одређене тачке до краја
преврьшити - вршити преко предвиђене тачке
наврьшити - вршити до уподпуњења
изврьшити - вршити у пуној мјери или обиму
заврьшити - вршити до постижења резултата

Када се к основи добави -а- онда радња поприма значење трајности, континуитета, процеса

врьшити < vîršiti < vîrsi-ti
-врьшати < vîrsjati < virsi-a-ti

(У србском се развило -вршати>вршаати>вршавати)

съвршати  (свршавати)
доврьшати (довршавати)
преврьшати (превршавати)
наврьшати (навршавати)
изврьшати (извршавати)
заврьшати (завршавати)

Но прости облик, облик без приставка не проширује основу с -а-. Дакле нема облика вршати самога по себи, но се шири само она основа, која је с приставком (префиксом).

Зашто је ово важно?
Важно је зато јер овај принцип утиче на прошло вријеме.

вршити > врших, врши, врши, вршисмо, вршисте, вршише зову аорист, но оно ипак има трајно значење;

Тек префиксни облик има дистинкцију
изврших (једном) - извршавах (процес)
изврши (једном) - извршаваше (процес)

Према тому аорист/имперфект су једно глаголско вријеме; међу њима нема семантичке дистинкције, јер ту семантику носи сама основа, но је разлика у наставцих искључиво механичке природе; то јест, наставци су се развили другојачије качећи се само на основу или на уметак -а-, који је сигнализатор трајности радње. Стога су и називи аорист и имперфект овдје сасвим неадекватни, те се ради о једном једином прошлостном глаголском времену. Перфект је такођере промашен термин, јере он не сигнализује свршеност радње, но само да се радња налази у прошлости. Семантичка разлика између једнога и другога глаголскога времена прошлости је та, да је прва везана за доживљење радње а друга за извјештавање о стању.
Ја бих их називао глаголско вријеме прошлости I и глаголско вријеме прошлости II.
Такођер бих избјегавао називати их "прошло глаголско вријеме" јер није оно прошло но само се односи на прошлост, дакле прошлостно. Тако би требало бити по логици и унутарњим механизмом нашега језика.

Сунце, никако се не могу сложити да су аорист и имперфект исто глаголско врѣме. Йер често од истога глагола имайу потпуно различито значење.

Рецимо йужносрбиянско "Он дође до мене" и "Он дођеше до мене".
Или црногорско "Они дођоше до нас" и "Они дођаху до нас".
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #51 послато: Децембар 11, 2019, 11:39:43 поподне »
Сунце, никако се не могу сложити да су аорист и имперфект исто глаголско врѣме. Йер често од истога глагола имайу потпуно различито значење.

Рецимо йужносрбиянско "Он дође до мене" и "Он дођеше до мене".
Или црногорско "Они дођоше до нас" и "Они дођаху до нас".

Нигдје у србском нема тога што ти наводиш.
Има у бугарском "он дойде" (аорист)  и "он дойдеше"(имперфект), но имају бугари јадници и "дойдел съм, отивам" и друге изопачине од овога јаднога глагола, гдје ми имамо "дошао сам" и "одлазим". Тако да "он дођеше до мен" није србско. То је видно и по том, да су наставци имперфекта вазда -ах, -аше, -аше, -асмо, -асте, -аху а никако -еше.

Што се тиче цг "они дођаху до нас", то си, богами, негдје из ваздуха побрао. Жив човјек тако неће рећи.
Има само "они дохађаху" од доходити, које би се у говору и с глухим х изговарало.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #52 послато: Децембар 12, 2019, 05:38:43 пре подне »
Нигдје у србском нема тога што ти наводиш.
Има у бугарском "он дойде" (аорист)  и "он дойдеше"(имперфект), но имају бугари јадници и "дойдел съм, отивам" и друге изопачине од овога јаднога глагола, гдје ми имамо "дошао сам" и "одлазим". Тако да "он дођеше до мен" није србско. То је видно и по том, да су наставци имперфекта вазда -ах, -аше, -аше, -асмо, -асте, -аху а никако -еше.

Што се тиче цг "они дођаху до нас", то си, богами, негдје из ваздуха побрао. Жив човјек тако неће рећи.
Има само "они дохађаху" од доходити, које би се у говору и с глухим х изговарало.

Сунце, значи я лажем? Бѣше ли ти икада у Врању, Власотинцу, Владичином Хану, па да можеш тврдити да Срби тако не говоре? Или по селах Катунске области? Я када нешто не знам, я ћутим. Боље йе и теби ћутати.
« Последња измена: Децембар 13, 2019, 08:46:35 пре подне Amicus »
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #53 послато: Децембар 12, 2019, 07:36:09 пре подне »
Ако и постоји то "дођеше", не мере никако бит у трећем лицу једнине, него само множине. Теоретски.
А "дођаху" море бит само од "дохођаху", па испало у зборењу "х" и остало тек "доођаху". Али не би реко да може бити "дођаху", макар каква да је дужина на "о". Морају се некако чути та два "о", али не као једно.

Ово говорим будући свестан да ћу и ја добити етикетлу лупетала. Ал има језик неке своје законе, шта ћу.

Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #54 послато: Децембар 12, 2019, 09:15:35 поподне »
Ако и постоји то "дођеше", не мере никако бит у трећем лицу једнине, него само множине. Теоретски.
А "дођаху" море бит само од "дохођаху", па испало у зборењу "х" и остало тек "доођаху". Али не би реко да може бити "дођаху", макар каква да је дужина на "о". Морају се некако чути та два "о", али не као једно.

Ово говорим будући свестан да ћу и ја добити етикетлу лупетала. Ал има језик неке своје законе, шта ћу.

До'ођаху с кракосилазним акцентом на другом "о" у косовскоресавском. Наравно, дохођаху а не *дохађаху у књижевном. И апсолутно никакво *дођаху нигде.

Уосталом и просто, без "до-": "они хођаху, по мраку у Тамном вилајету". Имперфекат је то, све од реда, тј радња која је трајала у прошлости.

Дакле не радња која је била тренутна тј аористна (догодила се у тренутку у прошлости), то би било "они дођоше" (нпр: "баш кад смо били спремни да пођемо, те се замајасмо с њима још по сахата").
« Последња измена: Децембар 12, 2019, 09:17:45 поподне Онај с ону главу »

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #55 послато: Децембар 13, 2019, 08:49:16 поподне »
Господо тршићски теоретичари, имперфекти свршених глагола постойе йош увѣк у йугоисточной Србийи, и нѣсу чак ни тако рѣдки. Колико год се то вама не свиђало. А има их и по селах Катунске области Црне Горе. Попут "Они дођаху". А ви се можете довияти колико год ви йе воља, али чињенице промѣнити не можете.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #56 послато: Децембар 13, 2019, 10:56:26 поподне »
Јок, море! До'ођаху да, дођаху не.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #57 послато: Децембар 31, 2019, 07:36:56 поподне »
Ево исхода мойега данашњега рада, прављења цртежа гдѣ се виде закључци о употрѣби аориста у народних говорах Срба и Хрвата.
Радови о народних говорах пойединих крайева су найвећи дѣлом рађени послѣ 1945 године, а доста од њих и послѣ 2000-те. Радове скидах с мреже, а многе и са овога разговаралишта ранийих година.
Радови од прѣ 1945 о говорах Срба обично се нѣсу много освртали на стање употрѣбе аориста. Ваљда йе се подразумѣвало да йе чест.
Радове направияху йезикословци, као свойе стручне радове. Оваква истраживања се обично врше по селах, и бирайу се старийи људи, по могућству без образовања, односно неписмени или што мање писмени.
Пожељно йе да испитаници оваквих истраживања нѣсу никада били запослени, односно да су читав живот провели на селу, и по могућству да немайу ни далековиденийе у дому и да не читайу новине.
Циљ ових ограничења йе да йезик испитаников буде што мање под утицайем државе, односно образовања и явних гласила.
Ако неко има радове с наведеним стањем аориста из областий койи нѣсу приказане овдѣ, био бих захвалан да ми се пошаљу. Нарочито о говорах Хрвата и Срба западно од Дрине.



Ознаке су разврстане по оцѣнах употрѣбе аориста у датом крайу самих сачинитеља. На примѣр "чест", "врло чест", "врло фреквентан", "жив", "сасвим обичан" (оба у смислу "чест"), "найчешће прошло глаголско врѣме" итд.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже пек

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #58 послато: Јануар 02, 2020, 10:36:35 пре подне »
 Видим да ни Вук Караџић није много користио аорист. Да није још Копитар преко Вука сузбијао аорист да би приближио српски хрватском?

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #59 послато: Јануар 05, 2020, 08:45:02 пре подне »
Видим да ни Вук Караџић није много користио аорист. Да није још Копитар преко Вука сузбијао аорист да би приближио српски хрватском?

У раду "Извештай о диялектолошкой екскурзийи по ужой Србийи“ Павла Ивића из 1959 године се каже: “И у Тршићу и у Биоски (село западно од Ужица) аорист йе у живой употреби”.

Пошто аорист у Тршићу у врѣме Вука тешко могаше бити ређи него што йе био у врѣме комунизма, очигледно йе да йе Вук користио аорист знатно ређе него што йе се користио у његовом родном селу.
Шта йе узрок томе, то йе већ посебно питање. Мишљења сам да йе узрок томе утицай йезика виших слойева войвођанских Срба, гдѣ йе аорист у то доба био знатно ређи него у Срба йужно од Саве и Дунава. А шта йе томе другоме узрок, захтѣва дубље истраживање. Може бити утисак рускога (гдѣ аориста нема) прѣко славяносербскога, или утицай званичнога нѣмачкога (у Аустрийи йе претерит - койи одговара нашему аористу, био у опадању). Или нешто треће, рецимо утицай образовања.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"