Аутор Тема: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику  (Прочитано 23390 пута)

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« послато: Фебруар 25, 2018, 02:02:21 поподне »
Однос (послѣратне) власти према аористу найбоље се може одсликати примѣром двейу књига сличне садржине, прве издате 1934. године (значи у врѣме Краљевине Йугославийе), и друге издате 1966 године.

Прва, "Српско-бугарски рат 1913 године", написана пуковником Милутином Лазаревићем и издата Српском Књижевном Задругом, описуйе борбе у Македонийи између србске и бугарске войске током Другога Балканскога рата. Пуковник Лазаревић, вѣроватно и сам учесник описаних борби, врло богатим и живим йезиком описуйе догађайе. Његов йезик, прѣпун аориста, имперфекта и давнога прошлога врѣмена нѣйе сухопаран, него њиховом чаролийом и природношћу свойим читатељемъ дочарава борбе у Македонийи, койе као да се догађайу испрѣд читатељевих очийу. Ево малога примѣра из књиге:

"Батаљон одмах поседе ровове на том крилу, а тамошњи делови V пука и митраљеско одељење рокираше се у десно и пойачаше посаду на десном крилу, ближе йарузи, према коме наступаше йедан од двайу батаљона бугарског 14. пешадийског пука, поравнат са другим койи већ увелико нападаше део Шаренковца окренут њему. Команду над трупама из оба пука, койе сада сачињаваху десно крило Моравске дивизийе I позива, примио йе командант I пука, пуковник Душан Туфегџић."

Друга књига, под називом "Битка на Дрини 1914." йе написана умировљеним генералом краљевске Йугословенске войске Ђорђем Лукићем и издата йе Титовим Войноиздавачким заводом 1966 године. Дѣло генерала Лукића йе далеко обимнийе, и описуйе борбе на Дрини, Сави и око њих, вођене између србске и аустроугарске войске. Обе књиге описуйу догађайе койи су се догодили са размаком од око годину дана. Иако дѣла описуйу врѣменски веома блиске догађайе, йезик ових дѣла йе веома различит, до те мѣре да читаоцу неупућену у йезичку политику изгледайу као да су писане разними йезики. Књигу прочитах, и на њених око 420 страна сачинитељ нѣйе употрѣбио нити йедан йедини аорист (а камо ли имперфект). Књига се тешко чита, прѣ свега због неприродна, Йеднолична, сухопарна и досадна йезика, койи по свем подсѣћа на йезик разних комунистичких партийских Конгреса и пленарних сѣдница. Ево малога примѣра из књиге:

"Пешаци су отворили паклену ватру у правцу ове батерийе. Убрзо се увидела грешка и ватра йе прекинута. Рањенике койи су с нестрпљењем очекивали да се доврши понтонски мост захватила йе паника. Лако рањени су потрчали найближем понтону и толико га напунили да се овай преврнуо. Настало йе дављење у Сави и запомагање. Ово йе погоршало морал код войника и они су напуштали строй и трчали ка мосту койи се под све већим оптерећењем све више рушио."


(наставак у слѣдећем писанийи)
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #1 послато: Фебруар 25, 2018, 02:03:00 поподне »
(наставак прѣдходнога писания)

Поставља се питање, како йе могуће да неко ко йе рођен у Србийи 1886. године, напише књигу од око 420 страна у койой има на тисуште употрѣбљених прошлих глаголских врѣмен, а не употрѣби нити йедан аорист? Овоме питању ћу посветити остатак овога одѣљка. У циљу проучавања прочитанога дѣла, на 15 насумично одабраних стран прѣброях све употрѣбе (придѣвскога) прошлога врѣмена. Имаше их укупно 251, или просѣчно 16,733 по страни. Што би значило да йе очекивано да их у цѣлом дѣлу има около 7028. Циљ овога йе срачунати вѣроватноћу да неко без било каквога йезичкога спутавања напише дѣло оволика обима а да не употрѣби нийедан аорист. А зато ни йе потрѣбнa учестаност аориста у йезику писца. Пошто то не можемо тачно знати, узећемо да йе она врло мала, само 1%. Односно да писац Лукић у неспутаном говору од 100 примѣра прошлих глаголских врѣмен употрѣби само 1 аорист (или имперфект). Пошто йе познато да йе до 1945 године учестаност аориста у Србийи била далеко већа, и да йе штавише по селах и мањих мѣстах аорист найвѣроватнийе био найчешће коришћено глаголско врѣме, мало йе вѣроватно да йе у йезику генерала Лукића аорист био заступљен са мање од йеднога постотка (штавише, вѣроватно йе био далеко чешћи, обзиром на тадашње стање у народу).
Проста рачуница дайе: (1. -0.01) ^ 7028, што дайе  2.1093Е-31. , илити 2.1 * 10 ^ -31.

Прѣведено на србски, вѣроватноћа за тако нешто йе бесконачно мала (реда величине 10 на - тридесет први степен), односно може се слободно узети да йе йеднака ништици. Значи, статистички йе немогуће да би неко ко аорист користи макар йедном у 100 случайева написао дѣло са чак 7028 примѣра прошлога глаголскога врѣмена без ийеднога аориста. Чиме йе доказано да йе овдѣ дошло до свѣстнога спутавања или самоспутавања (на англо-срПском би се то рекло "цензура" и "самоцензура").
Питање се сада своди, ради ли се овдѣ о спутавању (издавачем) или о самоспутавању (писцем), или о обойих?

Мойе мишљење йе да йе мало вѣроватно да се овдѣ ради (само) о самоспутавању, односно само о свѣстной тежњи писца не користити аорист. Йер, у његово врѣме, када су радови писани или руком или на писаћем стройу, било йе теже исправљати уочене грѣшке него данас, па се чини мало вѣроватним да писац живећи у србской срѣдини гдѣ йе аорист био сасвим обично глаголско врѣме у простом народу, напише толики рад а при том се нигдѣ не "прѣвари" и ненамѣрно га употрѣби при писању дѣла. Због тога потпуно одсуство у дѣлу основнога глаголскога врѣмена у Срба до 1945 сматрам исходом рада самога издавача, Войноиздавачкога завода, иначе установе Титове ЙНА, за койу сви знамо да йе била под яким утицайем идеологийе комунизма.
Двѣ чињенице додатно говоре томе у прилог:
-књига йе издата тек 1966 г, три године послѣ смрти сачинитеља (1963), па су државни йезички цензори имали више него довољно врѣмена очистити дѣло од свих аориста.
-у самом дѣлу су наведена имена петорице људи учествуйућих у надзору и прѣправках његове садржине. Имена нећу наводити, само њихова улоге. Йедан од њих имаше улогу "редактора", други "лектора", трећи "техничкога уредника" а четврти и пети "коректора" (шта год све ове стране рѣчи значиле).

Йош нешто, врло важно. Неко би могао рећи да писац нѣйе користио аорист зато што нѣйе сам доживѣо наведене догађайе (познато йе да се аорист првенствено користи за навођење доживљених радњи у прошлости, мада се користи и у приповѣдању). То нѣйе тачно, писац сам наводи да йе учествовао у тешких борбах на Мачковом Камену, гдѣ йе заповѣдао артиљерийском йединицом. Овим борбам йе посвећен велики дѣо дѣла, али ни ту нема аориста, као ни другдѣ.

Йош йедна мала занимљивост, у дѣлу генерала Лукића нађох 23 примѣра давнога прошлога врѣмена (рецимо, "...коя йе већ била одступила..."). Изгледа да йезичко спутавање нѣйе важило за ово глаголско врѣме.
Ово ми се чини разумљивим, йер се давно прошло врѣме користи и у хрватском Загорйу, Титовом завичайу, за разлику од аориста и имперфекта, койих тамо нема већ дуго.

Закључак: чини се мало вѣроватним да за неприродно одсуство аориста у дѣлу генерала Лукића нѣйе (су)одговорна война комунистичка цензура Титове СФРЙ. Такође, сасвим йе могуће и да йе сам генерал Лукић свѣстно избѣгавао аористе како би повећао изгледе да његово дѣло буде прихваћено за издавање комунистичкими властими.

(Ово йе само мали дѣо знатно ширега рада о политици сузбияња аориста у србском йезику, койега намѣравам обявити када буде вас готов)
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #2 послато: Април 22, 2018, 01:13:57 поподне »
У прѣводах цртаних филмова (койе силом прилика свакодневно морам слушати, пошто имам двойе мале дѣце прѣдшколска узраста) до скоро никада нѣсам био чуо аорист. А онда синоћ, учини ми се да у наставку "Сунђер Боба" чуйем аорист! Прво помислих да сањам или да ми се привиђа, па онда мало више начуљих уши и обратих пажњу, и стварно, чуйе се аорист са ТВ-а! Отрчах до собе погледати какво йе то чудо, и имах шта видѣти!
Главне йунаке серияла Сунђер Боба и Патрика, одлутавше далеко од свойега града Коралова, бѣху заробили полусељаци-полудивљаци и притом зликовци чудовиштна изледа. Вилами и другими сељачкими оруђи их гураху на саслушање прѣд свойега сеоскога старешину, бабу-вѣштицу Живку (обратите пажњу да йедино она од свих ликова носи србско име). Али, од свега овога йе найзанимљивийи йезик нашега прѣвода. Док Сунђер Боб, Патрик, остала дружина и сви остали до сада появивши се ликови увѣк говораху без аориста, као друг Тито, чистим кругодвойчанским новоговором и с београдским нагласком, дивљаци из села се гађайу с падежима, користе недозвољене личне замѣнице ("...да <b>ви</b> кажем..."), користе аорист ("утекоше", и многи други) и при том говоре нагласком личећим на наше косовско-ресавско нарѣчйе и говоре йужноморавских крайева, нешто попут говора остварења "Село гори и баба се чешља", мада значайно више израженога и искривљенога.
Ово йе до сада найгори мноме уочен примѣр ниподаштавања људи на основу говора и мѣста живљења и сатанизовања употрѣбе аориста, и могло би се рећи мржње према свему што нѣйе повезано с београдским кругом двойке и титовским комунистичким наслѣђем. Поистовећивати злочинство и наказан изглед са аористом и говором србских сељака йе крайње неприхватљиво и за сваку осуду. На жалост, овакав примѣр, иако прѣтѣран, савршено показуйе какав однос влада у нашой земљи према аористу од побѣде комунизма па до данас. И уопште према србскому сељаку.

Свако ко ме познайе, зна да изгледам управо онако како кругодвойчанска дѣца замишљайу оне што користе аористе. Имам три главе, йедем прасетину за доручак, ручак и вечеру, пийем ракийу мѣсто воде, у Београд долазим само када продайем купус или чварке, купам се три - четири пута годишње, спавам у штали, а слободно врѣме проводим плашећи дѣцу по околини.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #3 послато: Април 22, 2018, 02:37:12 поподне »
Свесно или несвесно, подилази се простоћи, а исмева се јасноћи.



Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #4 послато: Октобар 16, 2018, 09:01:48 поподне »


Ево сада исходов прѣброявања прошлих глаголских врѣмен у трийу књигах сличне садржине и сличнога начина писања.

Прва књига йе "Борбе у Топлици 1877-1878", написана Димитрийем Петровићем, старешином у войци учествовавшой у описаних борбах под заповѣдништвом Стевана Биничкога.
Друга йе ранийе споменута "Србско-бугарски рат 1913 године", издата 1934 године, написана пуковником Милутином Лазаревићем.
Трећа йе "Битка на Дрини 1914", издата 1966 године Войноиздавачким заводом Титове ЙНА, а написана краљевским генералом Ђорђем Лукићем. У њой на 420 страна има чак 0 аориста и 0 имперфеката (значи по нийедан).

Као што видимо, до изумирања аориста долази негдѣ између 1934-е и 1966-е. Аорист прѣживе Турке, али комунисте и кумровачкога бравара не могаше.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #5 послато: Октобар 19, 2018, 08:03:31 поподне »
Невски, је л' постоји сачуван или објављен неки документ, који би се могао узети као пример званичног рада на сузбијању аориста?



Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #6 послато: Октобар 21, 2018, 05:56:18 поподне »
Невски, је л' постоји сачуван или објављен неки документ, који би се могао узети као пример званичног рада на сузбијању аориста?

Амикусе, мени постояње тако нечега нѣйe познато. Тешко да ћемо пронаћи тако нешто. Као што ћемо тешко наћи и документ койи говори о намѣри потискивања ћирилице, или прогона вѣруйућих људий. Но, чињенице, од койих неке йош нѣсам обявио, недвосмислено говоре томе у прилог.


Овдѣ такође наводим занимљив поговор човѣка са слѣдеће везе, гдѣ се липња 2017. године писаше о йезику РТС-ова остварења о Немањићих. Поговор не писах я.

https://www.reddit.com/r/serbia/comments/6inv7w/cringe_uzvra%C4%87a_udarac_nemanji%C4%87i_trejler_broj_2/

"И наравно да йе аорист найнормалнийе време койе су не само Златиборци, него сви остали, користили као основно време за исказивање, пре свега, али не само, доживљене, проживљене прошлости. Доласком комуниста аорист и имперфекат нестайу из писаних медийа и радийа (самим тим, нема их каснийе на телевизийи), из државних докумената, судских пресуда и сличних ствари, ваљда йер су звучали превише мрачњачко-црквењачки и парали су уши некима у западним деловима тадашње земље."

Као што се из приложенога може видѣти, нѣсам усамљен у свойем мишљењу. Йош веће изненађење за мене прѣдстављаше сазнање да йе човѣк йезички образован, што закључих из других његових писаний.


Извињавам се што у горњем писанийи нема слова Ѣ и седмога падежа, хоћах га задржати у изворном облику.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #7 послато: Октобар 21, 2018, 07:23:50 поподне »
Ево малога осврта на употрѣбу аориста у првих пет наставака „Лудих година“, познатийих као „Жикине династийе“ (прѣгледах само првих пет), снимљених у врѣме Титове СФРЙ. Оно што мене ту занимаше и наведе ме проучити остварење бѣше жеља упоредити учестаност аориста у говору двойе високо образованих Београђана-кругодвойчана (Милан и Йелена Тодоровић) прѣдстављених у найбољем свѣтлу лѣпо васпитаних и културних особа, и двойе ниже образованих људи, дошавших у Београд са села, прѣдстављених у найгорем могућем свѣтлу некултурних простака и примитиваца (Живорад и Дара Павловић). Њим придодах и Жиковога стрица.



Као што видимо, Жиков стриц, иначе становник Жикова роднога села Милутовца (глумљаше га Мийо Алексић) имаше чак 40% аориста, и йедно давно прошло врѣме (йедино у свих пет прѣгледаних наставака). До душе, од не тако великога узорка од само десет примѣра прошлих врѣмена, изговорених током говора поводом испраћая у войску.

Уколико упоредимо супружнике Павловић („примитивци“) и Тодоровић („културни“), видѣћемо да први далеко чешће користе аорист него ли други (Дара 5 од 32, Жико 23 од 212; насупрот њим Милан, порѣклом из старе грађанске породице, само 2 од 68, док Йелена нийедан од 48). Зашто йе то битно? Битно йе зато што нам остварење ясно одсликава йезичку политику у доба Титове Йугославийе, тачнийе однос према аористу. Редитељ остварења вѣшто користи аорист као изражайно срѣдство койим додатно истиче некултуру, примитивизам и необразовање одговарайућих ликова, што йе нарочито упадљиво при поређењу Даре и Йелене. У остварењу су образоване, лѣпо васпитане, културне и пристойне особе ясно прѣдстављене као људи койи мало или нимало не користе аорист, док су насупрот њим примитивци, сељаци, неваспитане и слабо образоване особе прѣдстављене као далеко чешћи користници истога. Чиме се употрѣба аориста у народу оцрњуйе и обезхрабруйе.
Жико Павловић йе прѣдстављен као оличење србиянскога простака и примитивца (сам Милан Тодоровић га више пута тако назива), пиянца, дођоша са села у град, койи не само што йе ниско образован (майстор йе за канализацийу), неваспитан, некултуран, малограђанин, вара свойу жену (и то явно), него при том и користи аорист чешће него што йе пожељно. Дара йе прѣдстављена йош гором, необразованийом, глупљом и некултурнийом од свойега мужа (што йой Жико стално прѣбацуйе), па и не чуди што аорист користи више и од њега самога. Све у свем, примитивци су овдѣ прѣдстављени као нешто између сељака и вишега градскога сталежа койему теже (што се добро види и по учестаности аориста, користе га знатно мање од сељака, али ипак знатно више од свойих градских, односно кругодвойчанских узора). Из овога се, на жалост, ясно види да су за спроводиоце политике прогона аориста и редитеље остварења, (србиянски) сељаци нешто много горе од примитиваца!

Посебан значай овдѣ има чињеница да йе Милан Тодоровић йезички стручњак, односно лектор (што год то значило), койи гледаоцем дайе примѣр како трѣбайу говорити и тиме обезхрабруйе народ у коришћењу аориста. Његова йедина два примѣра аориста се явљайу у другом наставку, први од њих („рекосте да сте...“) у расправи с примитивцем Жиком (чиме се Милан донекле спушта на његову разину) и други („толике паре дадосмо...“) у наступу бѣса, када виче на свойу кћер због запостављања школе.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #8 послато: Октобар 22, 2018, 06:41:22 пре подне »
Aorist i perfekt nijesu istoznačna glagolska vremena. Aorist i imperfekt su zapravo isto glagolsko vrijeme, no drugim se sprežu glagoli trajne radnje (verba continua); njimi se opisuje d o ž i v l j e n a radnja ili ona kojoj si svjedok; upotrebivši njih u pripovjedkama, slušatelj se prenosi na mjesto radnje osjećajući se svjedokom; Isto tako upotrebljava se onda kada dogadjaj ili radnja ima posljedicu na sadašnje stanje.
Udari ga ( pa ga sada boli; možeš zato saosjećati njegovu bolu).
Udario ga je ( prosto izveštaj, opis, bez obzira na posljedicu).

S druge strane perfekt je glagolsko vrijeme, kojim se opisuju dogadjaji čuveni od nekoga i činjenična stanja; slušatelj treba biti odstranjen od subjektivnoga doživljaja dogadjaja; jezik nauke, izvještaja, objektivnosti.

Oba imaju svrhu i namijenu; brkati ih ne preporučujem.
Jedan je doživljajni, drugi je izvještajni.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #9 послато: Октобар 22, 2018, 05:47:17 поподне »
Сунце, ево одѣљка гдѣ обясних значење прошлих глаголских врѣмен. Ту између редов можеш видѣти да су аорист и имперфект итекако два разна врѣмена, а не исто.

Значења аориста и придѣвскога садашње-прошлога врѣмена (такозванога перфекта), са нагласком на их разликах

За разумѣвање значења двайу врѣмена и разлика њихових двайу значења потрѣбно йе прво разумѣти поймове радње, и стања, односно чињенице.

На примѣр, када кажемо "Наша йезичка наука йе пропала", ми не говоримо о самой радњи пропадања йезичке науке, него износимо чињеницу, наводећи стање у койем се наша йезичка наука сада налази. Исто тако у примѣру "Нога пропаде кроз натруо под", се не говори о стању у койем се нога налази, него о самой радњи пропадања. Али, ако бисмо рекли "Нога йе пропала кроз натруо под", говорили бисмо о стању послѣ радње пропадања, о стању у койем се нога сада налази, или у койем йе се налазила некада у прошлости.

А сада мало сложенийи примѣр, проучићемо двѣ сличне тврдње, али изражене двома различитима врѣменима.

"Войници запалише кућу. Захваћени огњем, таваница и кров се урушише." - ово йе примѣр у аористу. Видимо да се наводе двѣ радње, паљења куће и урушавања крова, редом койим се и одигравайу.

А затим одговарайуће, али у придѣвском врѣмену (тзв. перфекту).

"Войници су запалили кућу. Захваћени огњем, таваница и кров су се урушили."- Сада се наводе два стања, односно чињенице, и то редом койим се одигравайу прѣдходеће им радње.

А сада кључни дѣо овога примѣра, извршићемо мали йезички оглед. Шта би се догодило ако бисмо у горњих примѣрах првим и другим рѣченицам замѣнили мѣста? Йел би се значење промѣнило, и у койой мѣри?

Прво погледаймо шта се добия ако бисмо замѣнили мѣста рѣченицам у примѣру са тзв. перфектом.

"Захваћени огњем, таваница и кров су се урушили. Войници су запалили кућу." - Замѣном мѣста се прво наводи каснийе (урушавања крова), па се потом наводи ранийе започето стање, односно чињеница (паљења куће), койим се обяшњава узрок првога стања. У овом примѣру замѣном мѣста читалац имайући иоле осѣћая за значење глаголских врѣмена не би био збуњен, било би му потпуно ясно шта йе узрок а шта йе послѣдица, односно редослѣд и значење примѣра не бише дошли у питање.

Али, шта би се догодило ако бисмо замѣнили мѣста рѣченицам с аористом?

"Захваћени огњем, таваница и кров се урушише. Войници запалише кућу." - У овом случайу, читалац (или слушалац) би вѣроватно био збуњен. Због редослѣда двейу радњи, вѣроватно би помислио да войници пале другу кућу, и то тек када йе прва била изгорела и урушена.

Као што видимо, замѣна мѣста рѣченицам у горњих примѣрах не оставља исте послѣдице ако се ради о аористу и ако се ради о тзв. перфекту. Послѣдице замѣне су у случайу аориста далеко веће. Зашто йе тако? Зато што се аористом, као што већ наведох, нагласак ставља на радњу у прошлости, те њихов редослѣд у излагању мора одговарати редослѣду самих радњи, док се такозваним перфектом наводе чињенице, односно стања, што не захтѣва обавезно навођење у одређеном редослѣду.

Читаоци вѣроватно примѣћуйу да рѣчи "перфект" више пута пришивам придѣв "такозвани". Сада ћу обяснити зашто то чиним. Разлог йе што овоме глаголскоме врѣмену, обзиром на његово значење, много више приличи  назив садашње-прошло врѣме (или на страном йезику "презент-перфект"), него ли назив прошло врѣме (перфект). Управо тако се ово врѣме и назива у бугарском йезику, койе мање-више има исто значење као у србском (бар какво йе било до 1945).

Ево и неколиких доказа:

Вѣруйем да смо сви ми много, много пута бивали у прилици чути како неко, на примѣр у пошти, општини или у ма койой другой установи каже службеноме лицу: "Дошао сам да ...". При том говорник не мисли на долазак од прѣ годину или мѣсец дана, или на йучерашњи долазак. Он мисли на свой долазак управо сада. Йезикословци бише рекли да йе ово "Дошао сам" примѣр прошлога врѣмена (перфекта), али какве ово има везе са прошлошћу? Нема никакве, баш никакве, има искључиво са садашњошћу. "Дошао сам (овдѣ)" у овом примѣру значи "Ту сам (сада)", а не "Ту сам био ранийе".

Исто тако йе и у врло сличном примѣру када особа дошавши у явну установу или позвавши телефоном каже саговорнику "Хтѣла/хтѣо сам питати...". "Хтѣла сам" се овдѣ односи искључиво на садашњост, а не на прошлост. Овакве примѣре чуях стотинами пута. Слични примѣри су, такође прилично чести и свим нам познати, из уличарскога говора
"Шта ме гледаш? Шта си зинуо?" и "Што стойите, шта сте се укипили?" Ни у ових случайих (зинућа и укипљења) се не ради о прошлости него искључиво о садашњости. А нас наша йезичка "наука" учи да йе све ово "прошло врѣме"!

Ево йош йеднога примѣра, "Када будете дошли на желѣзничку станицу, прво провѣрите йе ли воз стигао". Овдѣ се тзв. перфект не користи ни за прошлост, ни за садашњост, него за будућност, односно за навођење стања у будућности. Наши йезикословци бише и даље рекли да йе ово прошло глаголско врѣме, и да йе његова употрѣба за будућност "правилна", иако се то коси са здравим разумом.

Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #10 послато: Октобар 22, 2018, 05:49:53 поподне »
(наставак прѣдходнога писания)

Основно значење придѣвскога садашње-прошлога врѣмена у србском йезику за свршене глаголе йе стање у садашњости или у прошлости (о несвршених нећемо овдѣ, они су свѣт за себе). Уколико у исказу нема ближе врѣменске одреднице, стање важи у садашњости, што йе његово основно и у њеном одсуству подразумѣвано значење. Уколико се жели исказати стање у прошлости, потрѣбно йе у исказу навести врѣменску одредницу койом се стање из садашњости помѣра у прошлост.

Све то ћу сада показати на йош йедном примѣру, али мало дужем. Замислите да ве телефоном позове ваш друг Стево и током разговора каже: "Зорана су ударила кола", гдѣ йе Зоран ваш зайеднички приятељ. Ви бисте се, наравно, уплашили за Зоранов живот, и питали бисте прво йе ли жив, и у каквом йе стању, страхуйући за њега. Узрок вашега узбуђења и страха за Зоранов живот йе употрѣба садашње-прошлога врѣмена уз непостояње врѣменске одреднице у исказу, те ви подразумѣвате да стање "ударености и послѣдичних поврѣђености и опасности по живот" важи у садашњости.
Али, шта би било када би ви Стево само рекао "Зорана су прѣ три мѣсеца ударила кола"? У овом случайу у исказу постойи врѣменска одредница, помоћу койе ви закључуйете да стање опасности по Зоранов живот сада найвѣроватнийе не постойи, те ве самим тим овакав исказ не би тако узруяо.

Размотримо и трећи случай, Стево ви током разговора телефоном вели "Зорана су била ударила кола", или ређе, "Зорана бѣху ударила кола". Иако овдѣ нема никакве врѣменске одреднице, ви се вѣроватно не бисте уплашили за живот Зорана, йер употрѣбу "давнога прошлога врѣмена" (на страном йезику, плус-квам-перфект) ви (исправно) доживљавате као знак да стање "ударености, односно њених послѣдица поврѣђености и опасности по живот" не важи у садашњости него йе само важило у неком тренутку или раздобљу у прошлости.

Основно значење давнога прошлога врѣмена свршених глагола у србском йезику йе важење стања у прошлости али не и у садашњости (од туда "давно"). Друго значење йе "важење стања у тренутку одигравања друге прошле радње", на примѣр "Он се нѣйе био оженио када йе почео радити у заводу". У говорах гдѣ су у употрѣби оба облика давнога прошлога врѣмена ("он бѣше дошао" и "он йе био дошао"), првим обликом се означава доживљеност, а другим недоживљеност.

Ево йош йеднога прѣгледнога примѣра, са упоредним поређењем изворних значења двайу придѣвских прошлих врѣмена, али и аориста и имперфекта, на примѣру свршенога глагола "поломити":

"Радивойе йе поломио ногу.", - Нагласак йе на стању, односно послѣдици радње, а не на самой радњи. Пошто нема никакве врѣменске одреднице, ово значи да йе Радивойу нога у тренутку говора поломљена. Што значи да стање поломљености важи у садашњости.
"Радивойе йе био поломио ногу." - Рекло би се "Било па прошло", стање поломљености йе важило у прошлости, али у садашњости не важи. Радивойу йе нога сада зарасла, односно више нѣйе поломљена.
"Радивойе поломи ногу." - Радња у прошлости, койу йе говорник на неки начин доживѣо. Нагласак йе овдѣ на самой радњи, док йе стање поломљености неважно. Због тога се из исказа не може закључити йе ли му нога сада сломљена или нѣйе.
"Радивойе поломияше ногу", или у говорах йужне Србийе "Радивойе поломеше ногу" - Нагласак йе овдѣ искључиво на радњи, а не на стању (поломљености). Али, у овом случайу свршена глагола, ради се о доживљаваной радњи више пута поновљеной у прошлости. Овакви облици, имперфекти свршених глагола, се могу чути у говорах йужне Србийе (лично чуях на десетине таквих), и понегдѣ у Црной Гори.

Йош остайем дужан обяснити због чега тзв. "перфект" називам придѣвским врѣменом. Његово порѣкло и састав йесу придѣвски, твори се од придѣва и значење му йе придѣвско, йер служи описати стање нечега.
На почетку одѣљка наведох примѣр "Наша йезичка наука йе пропала", гдѣ се ясно види двойство глаголскога врѣмена и описа нечега (за шта служе придѣви). Ту се рѣч "пропала" може тумачити и као придѣв и као глагол. Чак можемо окренути рѣченицу тако да се придѣв нађе у косом падежу, па рецимо можемо добити "У нашой пропалой йезичкой науци..."

Такође, придѣвско прошло врѣме се не мѣња наставцима по лицах, као што се мѣњайу права глаголска врѣмена (садашње врѣме, аорист и имперфект, рецимо "Я нађох, ти нађе, он/она нађе, ми нађосмо, ви нађосте, они/оне нађоше"), него се њим супротно мѣња по роду ("Я сам дошао/дошла, ти си дошао/дошла, он/она йе дошао/дошла, ми смо дошли/дошле, ви сте дошли/дошле, они/оне су дошли/дошле"), што йе исто као што се мѣњайу сви други придѣви (рецимо "Я сам глуп/глупа, ти си глуп/глупа, он/она йе глуп/глупа, ми смо глупи/глупе, ви сте глупи/глупе, они/оне су глупи/глупе").

Ево неколиких од многих примѣра садашње-прошлога врѣмена у остварењу „Лудих година“, то йест „Жикине династийе“, койи с прошлошћу немайу никакве везе. Односно, односе се искључиво на стање у садашњости.
-"Милане, пусти дете, видиш да се заморило."
-"Шта сте навалили на мене?"
-"Децо, добили сте новог другара Мишу."
-"Ионако ми йе грло нешто зарибало..."
"Милане, стигла йе физиотерапеуткиња."
"Па ви сте полудели!"

За край одѣљка ми остайе йош само обяснити зависност пойма доживљености и употрѣбе прошлих глаголских врѣмена. У србском йезику (као и у бугарском и у македонском йезицих) се аорист и имперфект првенствено користе за изражавање доживљених радњи из прошлости (или оних койе се желе прѣдставити као доживљене, што йе често у књижевности), док се придѣвско прошло врѣме изворно трѣба користити за исказивање чињеница (односно стања осталих послѣ радње извршене у прошлости), или за описивање недоживљених радњи. То йе природно, йер ако човѣк доживи радњу, очекивано йе да ће йе описивати глаголским врѣменом койе нагласак ставља на саму радњу (аористом или имперфектом), док йе такође природно да ће говорник не доживѣвши радњу али видѣвши стање остало послѣ ње у исказу користити одговарайуће придѣвско прошло врѣме койе служи навођењу стања, односно послѣдице радње.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #11 послато: Октобар 22, 2018, 05:51:32 поподне »
(наставак прѣдходнога писания)

Два проста примѣра написанога: "Кућа изгоре" и "Човѣк побѣсне", има смисла рећи само очевидац самих радњи "изгорења" и "побѣшњења", док би насупрот томе човѣк койи йе закаснио и видѣо само остатке изгореле куће могао рећи йедино "Кућа йе изгорела". Йер чину горења нѣйе присуствовао. Слично томе за "Човѣк йе побѣснео".

За край одѣљка дайем лѣп примѣр како се у народном говору, и то коришћеном у службене сврхе, употрѣбом пригоднога глаголскога врѣмена разликуйе доживљено од недоживљенога. Ово йе исѣчак из службенога извѣштая кнеза Ягодинскога Аранђела Милосављевића послатога 1822. године Књазу Милошу Обреновићу. Молим обратити пажњу како се све што се догађа у Ягодини наводи аористом и имперфектом (йер йе доживљено), док се све што се сбива у Ћуприйи наводи придѣвским садашње-прошлим врѣменом (йер нѣйе доживљено извѣштачем).

Високо милостиви господару
Господару здравствуйте
Я ваш покорни слуга не пропуштам вама покорно явити како ономад дођоше 8 Арнаута из Голак ишту да иду у Београд. Я им потражи(х) тескеру нису имали врати(х) ги натраг. Они отишли у Ћуприйи казали ћуприском войводе и бинбаше како смо ий вратили натраг зашто нису имали тескеру. Ондак дали им тескеру войвода и бинбаша ћуприски йучер па дођоше код ягодинског войводе и он искаше ди и пусти, я не дадо(х) но их па натраг врати(с)мо.
Сотим остайем и йесам ваш покорни слуга
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #12 послато: Новембар 17, 2018, 05:09:43 поподне »
Сузбияње употрѣбе аориста сужавањем његовога значења

Имах прилике разговарати о значењу прошлих глаголских врѣмена с неколицином наставника срПскога йезика, постављайући им питања о значењу четирйу простих рѣченица из првога одѣљка с четирма прошлима врѣменима, са свршеним глаголом "поломити". Исходи мойега истраживања су поражавайући. Нийедан од наставника нѣйе знао за разлику у доживљености, свим њим йе поям доживљености у значењу глаголских врѣмена непознат. Найвише што успѣвах добити као одговоре йе да йе се радња с аористом догодила "управо, малопрѣ", док йе се радња у примѣру с давним прошлим врѣменом догодила "некада давно, ранийе". Укратко, ни од йеднога наставника нѣсам чуо ништа више осим да се аорист користи за догађайе койи су се десили непосрѣдно прѣ тренутка говора.

Погледах четири мало старийе, прѣдратне граматике, од прѣ долазка на власт Комунистичке партийе на челу с Брозом. Ни у йедной од њих нема помена да се аорист користи за радње койе су се десиле "непосрѣдно прѣд тренутком говора", а камоли да се само за то користи. У граматици Стояна Новаковића из 1894. се за аорист каже "Кад се хоће да покаже радња, коя се догодила у прошлости у ограниченом простору времена., био тай простор целина, почетак, или край, онда се употребљуйе пређашње свршено (аорист)". Живойин Симић у свойой граматици из 1922 за аорист (койега он назива "Време пређашње тренутно") пише "да йе радња била у прошлости тренутна или уопште ограничена у траяњу." Имах прилике погледати и школску граматику хрватско-србскога йезика из 1927, издату у Бйеловару, у Хрватской. Ни ту нема помена било какве ограничености на врѣме непосрѣдно прѣд тренутком говора. У найскорийой од њих, у граматици Миодрага С. Лалевића за први разред грађанских (срѣдњих) школа из 1937 године стойи да се аористом „казуйе да се радња десила, вршила и свршила у прошлости за йедно ограничено време.

А онда, у граматици Михаила Стевановића за ученике срѣдњих школа из 1946 године (издање „Просвете“) нађох да йе „право значење“ аориста „означавање радње коя йе се завршила непосрѣдно прѣд тренутком говора“. Истини за вољу, ту се наводи да се аорист може користити и за догађайе койи су се догодили даље у прошлости, што се назива „приповѣдачким аористом“, али се читаоцу ставља до знања да то нѣйе његово право значење.

За тим, у часопису "Йужнословенски филолог" из 1951 (издање института за срПски йезик српске академийе наука) налѣтех на рѣченицу "Данас у нашой науци о йезику влада мишљење да аорист у српскохрватском йезику значи радњу коя се десила у непосредной (или блиской) прошлости". Рѣченица бѣше у чланку Петра Сладойевића, у койем се он противи званичноме ставу тадашње йезичке "науке", тврдећи да се аорист може користити (и да се користи) и за догађайе из ранийе прошлости, и при том наводи велики брой примѣра из наше књижевности. Али, сви Сладойевићеви напори бѣху узалудни. Његове позиве за одустаяње од сужавања значења аориста немаше ко чути.
Уколико данас покушате потражити по интернету нешто о значење аориста, свуда ћете се сусретати с ограничењем на "непосрѣдно прѣд тренутком говора". Тако йе и у школских учбеницих. Ево шта нађох у учбенику срПскога йезика за шести разред основне школе (2018): "Глаголски облик за изрицање радње коя се десила непосредно пре тренутка говорења (нпр. падох, стадосмо, одоше), назива се аорист". Као што видимо, дѣца се свѣстно обмањуйу, нема никаква помена пойма доживљености, док се и даље наглашава област употрѣбе аориста сужена на наймању могућу мѣру. Оно што йе найважнийе йе очито намѣрно изостављено, с циљем сужавања области употрѣбе аориста, што йе у складу с политиком његовога прогона из нашега йезика.
Насупрот овоме, пойедине озбиљнийе (нешколске) књиге ясно наводе да се аорист користи за доживљене прошле радње, без обзира на врѣменску удаљеност од тренутка говора. Навешћу само примѣр књиге "Синтакса савременога српског йезика" проф. др. Предрага Пипера гдѣ се ясно и недвосмислено наводи да се аорист, поред радњи койе су се догодиле непосрѣдно прѣд тренутком рѣчи, користи и за радње койе су се догодиле знатно прѣ, уз навођење да се њиме увѣк исказуйу доживљене прошле радње или радње койе се желе прѣдставити као доживљене.

Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #13 послато: Новембар 17, 2018, 06:07:43 поподне »
(наставак прѣдходнога писания, пустивши први дѣо, нестаде ми струя, па морах чекати њен повратак за пуштање другога)

Поставља се питање, шта значи "непосрѣдно прѣ", колико йе то врѣмена? Пошто се о часовах свакако не ради, колико минута (или секунди) наша йезичка наука (или боље рећи "школство") сматра под "непосрѣдно прѣ"? Йе ли прѣ пет минута непосрѣдно прѣ? Ако нѣйе, йе ли то можда прѣ десет, или прѣ двадесет секунди? Као што видимо, поям "непосрѣдно прѣ" йе потпуно неодређен, те йе безсмислено на нечем тако неодређеном и неясном заснивати разлику у значењу двайу глаголских врѣмена. У противном бисмо морали часовником (са секундаром) мѣрити проток врѣмена од радње до тренутка говора како бисмо могли одредити койе глаголско врѣме трѣбамо употрѣбити, аорист или тзв. "перфект". Оваквим одређењем намѣне аориста у школских учбеницих се омогућава прогласити неправилном његову употрѣбу за било какву радњу коя йе се догодила прѣ више од неколиких секунди. Чиме се дайе званично покриће и зелено свѣтло (несавѣстним) учитељем и наставником сузбияти и обезхрабривати његову употрѣбу међу ученицима.

На жалост, свѣстно обмањивање дѣце о намѣни аориста нѣйе йедино койе се спроводи у настави нашега йезика. Йош већа обмана дѣце йе да у званичном срПском йезику постойи седам падежа. Истина йе другачия, у йедини постойи само шест, док у множини постойе найвише четири.

Морам овдѣ рећи да у нам найближих йужнословенских йезицих, у бугарском и у македонском нема ни трага од ограничавања значења и употрѣбе аориста само на догађайе из непосрѣдне прошлости. А нема ни у лужичко-сербском. Штавише, нѣйе ми познато да у ма койем другом европском йезику (ни у словенском ни у несловенском) постойи глаголско врѣме чия йе употрѣба ограничена на непосрѣдну прошлост (неколико секунди, или у найбољем случайу, неколико минута). Ово йе само наша посебност, од долазка на власт Йосипа Броза и његових комуниста. На овай начин, створено йе оправдање за протѣривање аориста из друштвенога живота (новина, телевизийе, службене и явне употрѣбе и слично), пошто се тамо рѣтко говори о оном што йе се догодило неколико минута (или секунди) прѣ тренутка говора.

Потрѣбно йе рећи да у србских нарѣчйих не постойи ограничење аориста на непосрѣдну прошлост. Тамо гдѣ йе аорист у значайной употрѣби (а то су прѣ свега сеоске срѣдине), аорист йе чест управо зато што нема вѣштачких врѣменских ограничења у његовом коришћењу.
Као примѣр ћу навести мой боравак на слави у Шумадийи, у гружанском селу под планином Рудник, октобра 2018. За неколике часове боравка на слави, од око петнадест гостийу чуях наймање 42 примѣра употрѣбе аориста (толике их стигох прибѣлежити). Од тога само неколицина се односаше на догађайе из непосрѣдне прошлости (рецимо, када десетогодишње дѣте, родом из Крагуйевца рече другоме дѣтету "паде ти ябука"). Сви остали бѣху о догађайих из ранийе прошлости, неки и од прѣ тридесет и више година.


Захваљуйем се из свега срца нашему Амикусу, мени помогавшему и набавившему неколике граматике споменуте у чланку.


Читав рад се може наћи овдѣ, у ПДФу.

http://www.nevgen.org/%D0%90%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%20%D0%BA%D0%B0%D0%BE%20%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BA%D0%B0.pdf
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #14 послато: Новембар 18, 2018, 05:12:40 пре подне »
1. Staroslovenski aorist u prevodih svetih knjig odgovara grčškomu i latinskomu aoristu izražavajući radnje koje su počele (u prošlosti).

... (oni) sabràšē sve koje obretòšē i dobre i zle, začuše se glasi i munje zasevaše, kako (on) stiže, sunce granu...

... sabrali su sve koje su obreli, i dobre i zle, začuli su se glasi i munje zasevale, kako je on stigao, sunce je granulo...


Neka svaki razmisli u čem se različe ova dva primera!
Po mojemu nahodjenju, u drugom slučaju važnost leži u navedenju vršnje, ali u prvom začetost radnje, od koje se očekuje posledica.

Kako se kaže "kasno Marko na Kosovo stiže!"; upotrebom aorista stoji jasna poruka o tom, da je ta radnja imala poznatu posljedicu - gubljenje Kosova. Kada bi se reklo "Kasno je Marko na Kosovo stigao" to bi bilo samo obavještenje, davanje nove informacije nekomu tko ne zna.

"Dva loša ubiše Miloša" na suprot "Dva loša su ubila Miloša". U prvom slučaju opet doživljavam, da se radnja desila budući posledicom izvestnoga predstanja, toga da Miloš beše samotnjak. Isto bi se moglo ovo izraziti u budućem vremenu "dva loša ubit će i Miloša". No druga rečenica je samo novo izvešće o zbivenom bez ikakvih pomisli o razlogu ili posledici ili okolnostih.

2. Aoristom se izražava i vršnja koja je započeta i još će se vršiti u budućem "Odoh kući". Kaže netko, već ustavši da ide i tim odpočeo radnju polazka.

"Daj mi čašu vode, izgoreh" ... nije isto kao "daj mi vode, izgorio sam" nego je bliže "daj mi vode, izgoretću". Dakle "počeo sam goreti ... i nastavitću ako mi ne daš vode".
Kada bi se reklo "izgoreo sam" onda je tok izgaranja gotov i ne pomaže ni voda više.

Ovu finesu - radnja početa koja ima impakt na sadašnjost i budućnost ili će se u njoj i dalje odvijati - često se površnim nastavnicima objašnjava naučenom no smislom promašenom rečenicom "radnja koja se desila u blizkoj prošlosti". Kada bi samo zamjenili glagol "desila" s "počela" objašnjenje bi im bilo prihvatljivo.

Za razliku od Nevskoga ne mnim, da je ovo neko zataškavanje istine ili urota komunista, jer predje što se korrelacija proglasi uzrokom, potrebuje se podkrepljenje te tvrdnje s mnogih stanovišt.
Ja mnim da je uzrok gubitka aorista nesvestna upotreba jezika, te promena družštvenih odnos. Dok su moji dedi, inače partizani iz Podkozarja, pripovedali svoje doživljaje živeše u njihoviju ustiju aorist, a sada u doba kada pritče nisu važne, a doživljaji se svode na nekolicinu primitivnih oblik, koji će se i medju srbskom kulturom mladih ubrzo prevesti i utemeljiti - I was shiting my pants, I freaked out, OMG, WTF, awesome, smisao aorista postaje trivijalan.

Iz literature mogu navesti Miklošića "Vergleichende Syntax der slawischen Sprachen" (uporedna sinteksa slovenskih jezik), str. 787-790.
« Последња измена: Новембар 18, 2018, 05:20:23 пре подне сунце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #15 послато: Новембар 25, 2018, 02:23:01 поподне »

У срѣдњошколской граматици Радомира Алексића и Милийе Станића из 1962 се за аорист каже да „значи радњу коя се извршила или завршила у непосредной прошлости, тй. непосредно пред тренутком говора о њой. Ово йе основно, право значење аориста.

Морам признати да на мене лично од свих комунистичких граматика найячи утисак остави срѣдњошколска граматика из 1957. године, опет дѣло Миодрага С. Лалевића. Док у његовой граматици из 1937 нема помена ограничења значења аориста на блиску или непосрѣдну прошлост, сачинитељ у граматици из 1957 износи сасвим друго мишљење (могуће из страха од ОЗНе и сличних за собствену и безбѣдност породице) те за аорист тада пише: „аористом казуйемо радње койе су се десиле у блиской прошлости“ и „аорист као облик казуйе радњу коя се недавно десила“.

http://www.nevgen.org/%D0%90%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%20%D0%BA%D0%B0%D0%BE%20%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BA%D0%B0.pdf
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #16 послато: Новембар 25, 2018, 07:20:33 поподне »
У срѣдњошколской граматици Радомира Алексића и Милийе Станића из 1962 се за аорист каже да „значи радњу коя се извршила или завршила у непосредной прошлости, тй. непосредно пред тренутком говора о њой. Ово йе основно, право значење аориста.

Морам признати да на мене лично од свих комунистичких граматика найячи утисак остави срѣдњошколска граматика из 1957. године, опет дѣло Миодрага С. Лалевића. Док у његовой граматици из 1937 нема помена ограничења значења аориста на блиску или непосрѣдну прошлост, сачинитељ у граматици из 1957 износи сасвим друго мишљење (могуће из страха од ОЗНе и сличних за собствену и безбѣдност породице) те за аорист тада пише: „аористом казуйемо радње койе су се десиле у блиской прошлости“ и „аорист као облик казуйе радњу коя се недавно десила“.

http://www.nevgen.org/%D0%90%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%20%D0%BA%D0%B0%D0%BE%20%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BA%D0%B0.pdf

"Kasno Marko na Kosovo stiže" baš nedavno beše, zar ne?
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #17 послато: Новембар 25, 2018, 07:26:27 поподне »
"Kasno Marko na Kosovo stiže" baš nedavno beše, zar ne?

Νε ραζυμέμ ο κωεμ γοβορηϡ, οδνοσνο να ϡτα οβημ μηϡλωαϡε.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #18 послато: Новембар 26, 2018, 01:16:30 пре подне »
Νε ραζυμέμ ο κωεμ γοβορηϡ, οδνοσνο να ϡτα οβημ μηϡλωαϡε.
Mišljah na to, da sve nešto gone pritču, da se aoristom izražava nedavna prošlost. Ako je tako zašto se reče "Kasno Marko na Kosovo stiže (aorist)!"? Boga mi, znam da je Balkan pozaostao, al' jeda je Kosovska bitka nedavna prošlost?
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Политика сузбияња употрѣбе аориста у србском йезику
« Одговор #19 послато: Децембар 22, 2018, 07:34:41 поподне »
Прѣ неколиких дана разговарах с рођаком из Катунске Нахийе, живећем тамо на селу. И чух изузетно занимљив и рѣдак примѣрак имперфекта свршена глагола.
"Васо и Дара дођаху до нас".

Овдѣ се имперфектом свршена глагола каже да йе се (доживљена) радња понављала више пута у прошлости. У прѣводу на званичан тарзански срПски, у койем постойи само йедно прошло врѣме (оно кумровачко), рѣченица би гласила: "Васо и Дара су више пута долазили до нас, и я сам то лично видѣо (доживѣо)."

Напомињем да су у йужной Србийи овакви имперфекти прилично чести, и с истоветним значењем као у Црной Гори.

Колико я знам, наша йезичка "наука" не прихвата постояње имперфеката свршених глагола, по њих йе имперфект немогуће од њих правити (то тврде њихове граматике). Што значи, да йе оваква рѣченица неправилна. Зар не?
« Последња измена: Децембар 22, 2018, 07:38:06 поподне Александар Невски »
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"