Убистава је увек било. Ова наша тема односи се на убиство Турчина (односно - припадника повлашћене исламизиране популације, или представника турске власти, у даљем тексту: Турци) као разлог за сеобу. И тога је свакако било, сигурно не у оној мери у којој то предања говоре.
Разлози за сеобу током турске власти превасходно су били немаштина, или насиље Турака. Свакако да би у новој средини пребег себи обезбедио уважавање уколико би дошао са причом да је убио неког агу и морао да се склања. Свакако веће него да отворено каже да је побегао са "подвијеним репом" да му ага не би обешчастио жену или из неког другог мучног разлога (премда је ова одлука далеко разумнија, а време за освету дође, кад тад). Отуд, вероватно је један део тих предања измишљен. Као што су измишљена предања о племићком пореклу неких племена и родова, и као што је измишљено сродство неких племена, и као што су измишљене неке приче о јуначким подвизима, и као што су још многе ствари измишљене (баш смо маштовит народ - много волимо да измишљамо).
Е, међутим, недостатак историјског доказа да се неко убиство догодило, не значи по аутоматизму да се оно није догодило. Ако тако гледамо, онда бисмо много ствари из историје морали да бришемо, докле год се за њих не нађе веродостојан доказ. Зато ни предања не смемо олако одбацити. Мени ова прича о Илићу и бегу има доста мањкавости, нарочито онај детаљ са вечером. Такви детаљи ("...и онда су се Турци напили и заспали, а наши повадили јатагане...") су у тим причама неко опште место, такорећи - митологија. Можда је у Илићевом случају детаљ са вечером нафилован да би прича била занимљивија. И питање је да ли је жртва био баш бег или неки локални турски силеџија. Али, то не значи да суштина - убиство Турчина, није истинита.
Већина оваквих наших предања помињу управо бегове и аге као жртве убиства. Кад бисмо их збројили, побисмо бегова и ага - буљуке...
Не бих сада да препричавам овде историјске књиге, али препоручујем читање два рада Миомира Дашића, један о Васојевићима, други о Шекуларцима, има ту описаних случајева атентата на турске високе чиновнике, официре, земљопоседнике, па закључно са обичним насилницима. Било је ту и убистава на мах, али и организованих атентата. А било је и сеоба због тих ствари (или, барем, привременог склањања).