Аутор Тема: Заборављени у историјској тами  (Прочитано 6947 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Заборављени у историјској тами
« послато: Јануар 14, 2018, 05:48:02 пре подне »
После углавном лоших утисака након прве епизоде серије о Немањићима, ево прилике да се можда боље упознамо и са нашом прошлошћу пре Немањића а и за њихово време, па и касније. Наиме, "Вечерње новости" данас почињу са објављивањем фељтона о нашој бурној и понекад заборављеној историји. Видећемо колико ће нам овде предочити праву истину.

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:706125-Zaboravljeni-u-istorijskoj-tami


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #2 послато: Јануар 15, 2018, 04:45:29 пре подне »
2. део фељтона о нашој бурној и понекад заборављеној прошлости

 http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:706249-Pogubna-podela-Rimskog-carstva


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #3 послато: Јануар 16, 2018, 04:22:01 пре подне »
Наши владари пре Немањића - то је прави назив фељтона.

3. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:706438-Car-Justinijan-zastitnik-Srba

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #4 послато: Јануар 16, 2018, 08:50:57 пре подне »
За мене врло је занимљиво овдје прочитати овако нешто:
Цитат
СЛОВЕНИ су добили име, није лоше да се зна, из корена речи CLEURE - и означава људе који живе око река. Оно се први пут помиње у теолошком делу "Дијалози" Псеудо-Цезарија из Назијанса. Словене са горње стране Дунава помиње у првој половини VI века и савремени византијски писац Прокопије, повезујући их са једнокрвним Антима. Чак се и данашња Влашка једно време звала "Славенском земљом".
Или:
Цитат
ИСТИНА је да је прегаоцима младе генерације научника из области географије и историје пошло за руком да прикупе и обраде историјска сведочанства о силаску Срба на Балканско полуострво и њиховом запоседању Доњодунавске плоче назване Мезија по невеликом племену Меза, покореном 29. године пре појаве Христа. За историјску реконструкцију, врло је погодан слободни простор за стварање државне творевине који се простире од Јадрана до Црног мора и од Егејског мора до Дунава.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #5 послато: Јануар 17, 2018, 05:02:25 пре подне »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #6 послато: Јануар 17, 2018, 10:08:51 пре подне »
Фељтон, 4. део

4. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:706611-Sklaveni-prastari-srpski-rod

Мало претенциознији наслов. Нису сви Склавени били припадници племена Срба.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #7 послато: Јануар 18, 2018, 04:15:19 пре подне »
5. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:706787-Sibara---srpska-kuca-na-Balkanu

У овом наставку фељтона, између осталог, говори се и српском племену Љутићи (о којима смо већ писали), као и о досељењу српских племена на подручје Пиве, Таре и Лима. Отуда можда код нас и постоји она доста ретка хаплогрупа N која је код Пивљана врло честа.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #8 послато: Јануар 18, 2018, 06:51:28 поподне »
КНЕЗ - старешина, поглавар, владарска титула. Константин Порфирогенит јужнословенске владаре назива архонтима у којима је могуће препознати и кнежеве. Иначе, звање архауу византијски писци су употребљавали у различитим значењима. Код Срба као и код Руса, цар и кнез постали су појам врховништва. Искони створи Бог небо и земљу и људе на њој... постави ове царевима, друге кнезовима, ине владарима, читамо у повељи Стефана Немање манастиру Хиландару. Међутим, звање кнеза није се усталило као владарска титула. До 1077. године носили су је дукљански, односно зет-ски владари. Кнежеви су били и господари осталих приморских крајева. Звање кнеза губило је владарска обележја јачањем српске државе, где се знатно пре Немањића усталила владарска титула великог жупана (в.). Страцимир и Мирослав, старија браћа великог жупана Стефана Немање, управљали су удеоним областима као кнезови. Септембра 1186, уговор са Дубровчанима, поред великог жупана потписао је и кнез Мирослав (^кз^ кнезл МирослАвЛ клми* се и подписахл). Док се Немањин брат Мирослав потписивао као кнез, његов син Андрија овој титули додао је атрибут велики: Ја кнез вели хумски Андреј са синовима жупаном Богданом и жупаном Радославом. Титулу великог кнеза хумског носио је и Петар, свакако
Титула кнеза красила је синове владара. Прворођеног Вукана Стефан Немања поставио је за великог кнеза у приморским крајевима. Кнез је био Сгофан, син Стефана Томаша, краља Срба и Босне, син кнеза Мирослава. Титула кнеза стицала је владарска обележја, када су наследници кнеза Мирослава, користећи погранични положај хумске области, иступали самостално. Почетком XIV века, доњи ток Неретве, Стон и Невесиње држао је кнез Константин (сошез СопзлапНпиз) из цетинског властеоског рода Нелипчића. Област којом су краткотрајно самостално управљали наследници кнеза Мирослава, званично је названа Кнежевство Хумско, а много касније исти назив, Сотжк) сН Сће1-то, употребљава и Мавро Орбин.
Мада су га често носили Немањићи, међу њима и Вуканов потомак Вратко, војсковођа Стефана Душана, звање кнеза је девалвирало јер се веома раширило на јужнословенским просторима, посебно у Босни. Током времена по рангу је постало ниже од војводе, кефалије, понекад и севаста. О томе сведочи и звање кнеза жупског.
Достојанство и владарски ранг титули кнеза повратили су обласни господари Војислав Војиновић и Лазар Хребељановић. Они су своје феудалне области образовали у старим српским земљама, где великаши нису носили звучна византијска звања. Настојећи да од Дубровника поврати Стон, Војислав је истицао да је хумски кнез. Повеље је потписивао прикладнијом титулом кнеза, без територијалних ограничења, јер се његова област простирала од Рудника до Дубровника и Котора. Од цара Уроша, са којим је био у добрим односима, добио је право да убире светодмитарски доходак. Он је први обласни господар који се јавља са владарским придевком Стефан. На надгробном натпису забележен је као велики кнез Воислав све српске, грчке и поморске земље.
Углед кнеза још више је уздигао Лазар Хребељановић, господар Моравске Србије. Све исправе, без изузетка, потписивао је као кнез, што је у складу са натписима на његовим печатима. У дубровачким документима он је сотез или соп1е 1_,а2аго. Његовој званичној титули оновременици понекад придодају атрибут велики, али чешће у списима који су настали после 1389. године. Звучна достојанства нису оптерећивала господара Моравске Србије који је са скромном титулом остваривао замашне политичке циљеве. Укупна државничка делатност у складу је са осталим деловима интитулације. Присвојио је владарски придевак Стефан и иступао као самодржац свих Срба. Титулу коју је носио коначно је уврстио у владарска звања. Оба његова сина,  Стефан и Вук, започела су политичку делатност као кнежеви.

Р. Михаљчић

Извор: ЛЕКСИКОН  СРПСКОГ  СРЕДЊЕГ ВЕКА, Приредили, СИМА ЋИРКОВИЋ - РАДЕ МИХАЉЧИЋ, Београд 1999.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #9 послато: Јануар 18, 2018, 06:53:54 поподне »
КРАЉ - владарска титула XIV до XV века. Откада се јавља у текстовима, титула краља одговара титули гех латинских споменика. Византијски писци који говоре о Словенима у време досељавања и о првим столећима живота на Балкану употребљавају овај латински термин за словенске главаре. За Мусокија (или Мужока), једног од словенских старешина на другој страни Дунава, Теофилакт Симоката каже да је такозвани рига (ртјуа) варварским језиком.   Називом ге§еб (ре'уе$) окарактерисане су словенске старешине под аварским каганом, затим локални кнежеви у околини Солуна.
Као и на Западу у раном периоду, ова титула не подразумева високи ранг, нити одређено место у хијерархији. То ће доћи тек касније афирмацијом „универзалних" власти папа, византијских царева, римско-немачких царева, који титуле и одговарајуће симболе додељују својим савезницима и вазалима стварајући тако хијерархијске системе. Супротно старим романтичарским тумачењима, титула гех и дијадема или круна која уз њу иде, нису израз суверености већ потчињености ономе ко је додељује, знак укључивања у његов хијерархијски систем. Али, то истовремено доноси изједначавање са онима који су у таквом односу према папи или цару, и стављање изнад оних који нису у непосредном односу према носиоцу „универзалне" власти.
Словенски облик титуле, реч крллв јавља се први пут у Житију Методијевом (настало крајем IX или почетком X века, најстарији рукопис из XII-XIII века) у општем значењу владара. Етимологија речи није поуздано утврђена, али већина истраживача је изводи из имена Карла Великог (771-814), чиме је одређена и хронологија настанка. У сваком случају, титула крллв. је била раширена међу Словенима пре доласка Мађара у Панонску низију (896), јер су је они добили словенским посредством (клга-1у, краХг)$).
Најраније се титула краља употребљава у односу на Сватоплука (870-894), а затим у латинском облику за хрватске владаре. У актима Сплитског сабора 925. и у папском писму доследно се разликују Томислав гех Сћгоашгит и Михајло Вишевић Зих Сћи1тогит, што тешко може бити игра случаја. На папској курији су се разлике знале и на њих се пазило. Али, није свугде било тако. Исти Михајло је у Јужној Италији, поводом напада на град Сипонт (926), забележен као гех 8с1аиогит. С друге стране, у попису владара с којима византијски цар има преписку, титула гех (ргј|) приписана је владарима Саксоније, Баварске, Галије и Германије, док се владари из словенског суседства титулишу као архонти (в.). Први по реду је архонт Хрватске и тим архонтима цареви шаљу наређења и третирају их са веће висине него владаре Мађара, Руса и Печенега, који су такође архонти.
У време сукоба између папа и римско-немачких царева додељивање титула и краљевских инсигнија (в.) постаје средство ширења власти и утицаја. У XI веку се укључују и византијски цареви који краљевске знаке дарују хрватским владарима (Стјепан Држислав 1040) који титулу гех носе од раније. Међу српским владарима је Михајло Војиславље-вић титулисан као краљ (ЗсЧауоттптт ге§1) у папском писму с почетка 1077, у коме је реч о црквеном рангу државе (ћопог ге§ш), застави светог Петра и палију као симболу архиепископског достојанства. У сваком случају, пре те године је уведена краљевска титула, посведочена и у следеће две генерације, код Бодина, Михајловог сина, и Ђорђа, Бодиновог сина (прва половина XII века).
У краљевству „Далмације и Диоклитије" чувала се успомена на краљевску титулу, мада је нису сви владари носили - Михајло око 1189. био је само вељи кнез. Немањин син Вукан носио је титулу гех. На дукљанске традиције су се позивали Стефан Немањић и Сава, кад су се пре 1217. обраћали папи с молбом да пошаље благословену круну како би могао „да крунише свога брата на краљевство по првом отачаству краљевства њихова" у коме се њихов отац родио, а то је била „Диоклитија, које се зове велико краљевство од почетка" (Доментијан).
Иако је краљевска титула код српских владара употребљавана најмање једно и по столеће, ипак је крунисање од стране папског легата круном послатом из Рима схваћено као значајна промена у рангу владаоца. Најбоље се то види по чињеници да су већ савременици, а и сви потомци, Стефана Немањића називали првовенчани краљ и изричито наглашавали да је он био први венчани краљ српске земље и поморске. Насупрот Вукановој титули у којој су саставни делови били Далмација и Дукља, у титули Стефана Првовенчаног и његових наследника саставни делови су српске земље и поморске, које су замениле Захлмију, Травунију, Диоклитију које се набрајају до времена краља Владислава.
Са краљевском титулом и круном као трансперсоналним симболом државе преовладала је идеја о недељивости државне територије. Збачени владари су неслужбено и даље називани краљевима. Нови моменат је било увођење титуле млади краљ (в.) по угледу на Угарску за предодређеног наследника престола. У току четири генерације није било битне промене у положају младих краљева, који су имали боравиште и управну функцију у Зети.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #10 послато: Јануар 18, 2018, 06:55:43 поподне »
Краљ, наставак

Битна је, међутим, промена настала Душановим крунисањем за цара 1346. године. Титулу краља Душан је тада препустио сину Урошу и у неким својим актима наглашавао разлику између земље цареве и земље краљеве. И савремени византијски писци су схватили да је Душан после крунисања поделио државу, да је стари део (од Скопља до Дунава) препустио сину да влада по српским обичајима. Међутим, одредбе Душановог законика и извори који осветљавају царски период његове владавине показују да је владао сам и да држава није била подељена неком унутрашњом границом.
После Душанове смрти (1355) титула краља је привремено изашла из употребе, јер Урош није имао наследника, није био ни ожењен кад је примио царски престо. У ближе непознатим околностима, свакако пре 1365. године, дошло је до обнове ранијег система утолико што је цар Урош узео за савладара великаша Вукашина са титулом краља. До 1371. обновљена је и титула младог краља и додељена Вукашиновом сину Марку. Услед оскудице изворних обавештења није јасно да ли је то учињено уз сагласност цареву, тако да се владарска хијерархија састојала од цара, краља и младог краља, или је то враћање ранијим немањићким традицијама уследило у доба кад су Урош и Вукашин били у сукобу, па се на Вукашиновој територији са царем није ни рачунало. У сваком случају, после Маричке битке (26. септембар 1371) Марко је од младог краља постао краљ и титулу је носио до смрти (17. мај 1395).
Титула краља није нестала са Марком, јер је у међувремену бан Босне Твртко I, као наследник Немањића и господар значајног дела њихових некадашњих земаља, пренео српску краљевску титулу и круну на своју државу. Као наследник босанских банова и потомак краља Драгутина и српског владарског рода који је изумро (на Марка се није обазирао) припало му је двоструко наслеђе и то му је дало основа да се крунише „сугубим венцем" (двоструком круном) за краља Србљем, Босни, Поморју и Западним Странам. Од крунисања 1377. титула краља остала је код владара Босне све до краја државе. Каснији владари из династије Котроманића покушали су 1446. и 1461. да симболички ојачају свој положај крунисањем папском круном од стране папског легата. План из 1446. се изјаловио, а 1461. је изазвао оштар протест угарског краља, ублажен наглашавањем вазалног положаја Босне.
После погубљења краља Стефана Томашевића (1463) титулу краља је у два маха додељивао султан Мехмед II (1465, 1476) босанским великашима на неком делу територије босанске државе, док је угарски краљ Матија поставио за краља Босне и крунисао великаша Николу Илочког (1471-1477). Крајем XV века се преговарало о томе да Иваниш Корвин, ванбрачни син краља Матије, постане краљ Босне. После тога краљевска титула више не игра улогу у политици, а тиме је изумро и босански изданак српске краљевске титуле. Како је у Србији титула краља изашла из обичаја пре краја XIV века, по-кушаји настављања и обнављања државе крајем XV и у XVI веку повезани су са титулом деспота. Титула краља ипак није била заборављена. У писму што су га милешевски монаси Дамјан и Павле 1597. упутили папи са обавештењима о Србији, тражећи владара и ослободиоца, каже се да се владар крунише на три места: у Жичи, Расу и Пећи, да се крунише „по закону светог Саве" и да се очекује да даје привилегије цркви. Као и друга обавештења и ово рефлектује мешавину књишких знања и усмених традиција.

С. Ћирковић

Извор: ЛЕКСИКОН  СРПСКОГ  СРЕДЊЕГ ВЕКА, Приредили, СИМА ЋИРКОВИЋ - РАДЕ   МИХАЉЧИЋ, Београд 1999.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #11 послато: Јануар 19, 2018, 04:02:48 пре подне »
Прва српска држава и први сроски владари

6. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:706984-Stvaranje-prve-srpske-drzave


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #12 послато: Јануар 19, 2018, 11:25:50 пре подне »

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #13 послато: Јануар 20, 2018, 04:14:15 пре подне »
Прва национална слобода и независност

7. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:707170-Vizionarstvo-kneza-Vlastimira



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #14 послато: Јануар 21, 2018, 04:43:12 пре подне »
Борба за власт, узрок српских неслога.

8. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:707342-Zasadjeno-seme-srpske-nesloge

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #15 послато: Јануар 22, 2018, 04:43:06 пре подне »
Проклетства српске владарске неслоге

9. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:707494-Bugari-ne-postuju-carsku-rec


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #16 послато: Јануар 23, 2018, 04:41:53 пре подне »
У страху од бугарске освете, Захарије са народом бежи у Хрватску, а потом, неколико година касније, Часлав обнавља Србију.

10. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:707673-Osveta-bugarskog-cara-Simeona

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #17 послато: Јануар 24, 2018, 04:50:38 пре подне »
Српска племена у једној заједници, а после Часлављеве смрти, та држава нестаје.

11. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:707861-Knez-Caslav-obnavlja-Srbiju

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #18 послато: Јануар 25, 2018, 05:28:41 пре подне »

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Заборављени у историјској тами
« Одговор #19 послато: Јануар 26, 2018, 04:30:54 пре подне »
Први пут у слободним и независним европским државама

13. http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:708236-Prva-srpska-kruna-stize-u-Zetu