Аутор Тема: Народна веровања (Заветотине) у власотиначком крају  (Прочитано 9033 пута)

Мирослав Младеновић

  • Гост
Народна веровања (Заветотине) у власотиначком крају
« послато: Септембар 16, 2013, 10:01:08 поподне »


Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог И историчар И писац песама И прича на дијалекту југа Србије



НАРОДНА ВЕРОВАЊА (ЗАВЕТОТИНЕ) У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ:


-   Кад жишка изилази из ватре у огњишту, онда ће доћи до пролепшавања времена.

- Ако на Светилију (2.августа) загрми, верује се да неће имати ораси и лешњаци.

- На верски празник Еремија деца носе гвоздену лопату и куком лупају обилазећи око куће и певају:“Еремија у поље, безите змије у море-верски празник на који се преазнује од змија

- Не ваља на Божић човек да се опије, јер се сматра да ће бити пијан целе године.

- Кад се мачка окрене истоку и  шапатом се умива, биће киша.

- Ко носи изврнуту кошуљу или чарапу, биће заштићен од уроци.

- Кад неко умре ваља га чувати да га мачка не прескочи да се не би увампирио.

- После преображења (када се преобрне земља и небо, 19. августа), некупа се јер се преобразила вода.

- Велики је грех да се извор замути и птичје гнездо растури.

- Када ласте ниско лете, биће киша.

- Ако се у сну обријеш, онда се скидају велике бриге.

- Када говече зими отриса ноге, онда најављује снег.

 - Кад дете прохода и за који се прво предмет ухвати, онда се сматра да ће му то бити његово  занимање.

- На Младенци треба палити ђубре, да не би целе године имали буве у кући.

- Девојка која дуго седи на прагу, одвраћа од себе момке.

- Ако дође туђе куче (пас) и лаје поред куће, и лаје поред куће, значи да је дошла срећа у кућу и не треба га терати да оде.

- Воће се не сади на преступну годину, јер ће једне године родити а друге не.

 - Ако се жели да се утврди да неко лаже или вара, онда се узме мачка и глади од врха према репу и изговара „Мацо моја лепа лепа мацо, кажи ми да ли тај и тај лаже или вара“. Онда ако мачка заврти репом, значи да потврђује истину лагања или варања.

- Када неко умре, после опојања попа и поласка мртваца из авлије, потребно је за њим бацити шаку бусења земље да не би још ко умро из куће.

- Не ваља да се у кући преврћу чиније (тањири), да не би било глади-нарочито од деце.

-  Када неко иде на пут у печалбу, обавезно за срећу иза њега, сипа се вода.

- На нежељену особу приликом изласка из куће се баца камен, да се никада више не враћа у кућу.

- Кад се сретне баксуз на пут, онда се пљуне у страну, верујући да се неће ништа лоше десити кад се пљуне на земљу.

- На бадње вече се крију столице, кудеље, игле и вретена -а кашике се крију и на свети тривун-када су зими вериге-да се некуса да пилитија (вране, сојке и друге) летине кљују царевицу-кукуруз, кад је посејана на њиву-а игле и вретена се крију,кад се жње да трстика не рчне(боде) у око.

- За бадње вече троше се ораси да се види каква му је срећа, здравље, а када се изломе бацају се по ћошкама собе, да квочка изводи пуно пилиће-а ако се бацају цели онда ће јаја бити мућак-а бацају се на све стране, да се играју јагањци.

- После вечери на бадње вече се сви целивају(љубе) да овце чувају јагањци.

- На бадње вече жена ргне(муне руком) мужа у слабину а муж жену-да буде целе године кућа весела, да буде здрав домаћин-газда куће.

- На бадње вече ко први види прегорел бадњак, први ће да види теле када се отели крава.

- Од бадње вече вода од воћке ставља  се ујутру на сисама крава, да буду меке за мужу, а пасуљ од бадње вечери се закопа у земљу, да кртица не копа- а кртица копа што се на астал тура грне.

- Гламња  (жар) од бадњака се чува од беснило, а ујутру се и баница ставља у гламњу од бадњак и ставља се кад се некоме нешто надигне.

- Шумке од бадњак стављају се у оџак да престоје и ставља се кад се некоме нешто дигне на руку или ногу.


- Ко све једе, треба да „ухвати“ теле (ко је јешан) кад се  отели крава, а ко није јешан, несме да иде да га „ухвати“  кад се крава тели.

- Крава кад се отели, жена се гола скине и са јајце је зађе и удари је у главу да се не хватају мађије и онда је на рогови веже трачку са кичицом( алена и бела) а на реп конац (црвен).


- Куде се неједе ’леб, туј се тура вретено и клувче, а куде се једе ’леб туј се не тура.

- Кад појде поп на опело(певање)-попадија врља копач што више људи да умиру. Породиљи се носи кравајче, да к кад то дете одрсте се лакше уда(ожени).

- На крстопутину се прекртсе црвени конци, па кој наиђе да куне од ништа вајду да нема, ништа добро да нема.

- На бадњи дан  се  закоље прасе и девојка узме и напрај дрво и обрне цревца и кад изађе на игранку-сабор, она  с оној дрво пипне или муне момка и он гу мора узме као што се обрту црева.

- На бадњи дан посеје девојка овас на дрмник(место где се секиром секу у двориште дрва) и кад никне овас, на кога нарекне, за тога ће се девојка уда.

- На бадњи дан -’лебац од бадњи дан се стави под главу, онда се момку у  с’н прикаже  коју ће девојку да узне.

- На бадњи дан се закоље кокошка и прасе на ражањ-па се стави лећа (сочиво као грашак)  и метне се у кокошку и у прасе и тој се испече на божић и кад се потроши  прасе, тој се остави за лек  за свињу.

- Самовилке(тешке болести-шлог)-верује се да од самовилке се треба чувати, кад ветар дува, па се врти на земљу у круг-лишће, слама и прашина. То  је самовилка( болест) и кад врти де пљује:“ пљу, пљу.....“-па се изговара на глас:“ја сам усран и умочан(попишан)“-јер се верује да код чисти дооде самовилке(болести), а код умочани(нечисти) усрани и умочани не дооде.

- Кад се с’ња момче први с’н-ће се удаде девојка прву годину, ако с’ња други с’н(око пола ноћи)-ће се девојка удаде другу годину, а ако се с’ња трећи с’н(предзору)-ће се девојка удаде трећу годину.

- У пролеће девојке беру травке-цвеће Обртен (као бела рада-жута цвећка, пушта  лист као млеч травка) и праве се колцетија-колце(венчић) и кроз колце момак проглеђује девојку и обрнуто-да се момак и девојка обрну, да се воле.

- Ако се дете задоји левом сисом биће левак.

- Ако неко сретне на пут и пљуне онда се сматра да те мрзи..

- Не ваља да се сретну двојни сватови јер ће да се погледају младке и једна од њих неће имати деце.

- За божић се пече прасе а не живина, зато што прасе рије унапред, а живина чепрка уназад-па ће тако да буде током целе године.

- Ако те сврби  длан онда ће бити паре; ако те сврбе уста онда ће да се љубиш с неким- ако ти  се лацка онда те неко спомиње.

- На бадње вече закоље се кокошка и стави се верига и стоји док пројде божић и т’г се узне и служи као лек-куј немож да спи тури се под главу ноћом да бајаги спи.

- На Божић узне се крст из воду -кад буду водице и зајде се црква с барјак и иду сви из село да зајду цркву. кад појду да зајду цркву кад изваде крст из воду на водице(крст се тура на божић до водице су некршћени д’нови).

- Кад писку пилитија –тој су некрштена деца, што су се родила од божић до водице-и које умре оно отиде под ведро небо и дете писка.

- Крст стоји у цркву у воду-од к’д се одсече крст, напрај се и после куј оће плати, он носи крст-а крст носи куј неје са здравје, а носи крст да оздравеје.

- Кладанац се кити на водице(зима-полсе божића) и пије се вода кроз босиљак на водице да буде за здравје.

- Тај пилитија су никакава, несу косови а црна су и живе у браниште, личе на косови а несу косови.

- Девојка млого туговала уа момче, жто гу њени несу дали за њега. Отишла ноћу од туге и ујанула (ујахала) камен, туј осамнула и скаменила се, па се верује да је тај камен  добио назив Девојкин камен.


Запис: од  1970 до  1981 године села:Крушевица, Равни Дел, Доње Гаре,  Преданча(Горњи Дејан), Јаворје, општина   Власотинце

Казивачи: Из село Крушевица(1976-1981): Смиљка Ивановић(1928),Ружа Ранђелоцић (1912), Ржа Стаменковић (1910),   Роска Ивановић(1903-девојка из Р.Дел)), Олга Лепојевић(1923.г), Руска Вељковић(Грујић-1906.девојка из с Гаре) и  Преданча(Г:Дејан):-Марица Младеновић (1925.г), Љуба Стојановић(19003), Наталија Станчић (1910.г-девојка из Јаворје))

Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац (1948.г) родом из махале Преданча(Г.Дејан) општина  Власотинце; наставник математике  у ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица и локални етнолог и историчар Власотинце

     *

НАРОДНА ВЕРОВАЊА (ЗАВЕТОТИНЕ) У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ-печалбара:

- Кад се  пође у печалбу, код излазних врата стави се жар на лопатицу, стовна(тестија) с водом и „препречи“ секира сечмице окренута нагоре.

- Печалбар  прерипи (прескочи) жар на лопатици, затим секиру, па воду или обрнутим редом При скоку, сваки пут изговори:“Прерипи огања, не изгоре се, прерипи  секиру, неисеко се,, прерипи воду, не удави се“.

- Кад се печалбар шаље у печалбу, тог дана кућа није  смела да се мете, да се  печалбар негдне не смете.

- Кад се пође у печалбу није пожељно да ха прво сретне женско дете или  може  да буде пресритач ако носи пуне тестије(стоне) са водом,како би печалбарске кесе биле пуне са новцем.

- Кад се пође у печалбу, престретач мора да буде батлија, како би била боља печаловина.

- Кад се пође у печалбу, пожељно је да пресретач не каже:“ Добра ти срећа“-већ мора рећи:“Ако Бог да“.

- Постојало је веровање, да ако печалбар сретне баксуза при поласку у печалбу или ако му се не одговори и назове Бог-враћао се кући и поново кретали, како би их пресрео неки батлија. неки су збох тог веровања и ишли рано у зору када су путеви били пусти.

- Када се полазило у печалбу, жене печалбара су су ломиле гранчице и  њиме китиле кућу , са веровањем:“Колико гранчица, толико иљадарке да запечали“-а сакупљале су и букове треске(иверје), да печалбар заради паре „како треске“.

- Често су у  неким селима брдско планинског дела црнотравско-власотиначког краја-млде жене ломиле  гране глога, или  било којег  трна који се лако  закачи за одело, како би се и муж печалбар „закачио“ за своју жену и „да јој се врне“.

- Постојало је веровање да се печалбару могу правити мађије све док не прође неку водућреку, поток-па су их испраћали сведок  се не прође поток.

- Постојало је веровање да се печалбару метне трн на рукав капута и изговори:“ нека се паре ватају за тебе како овија трн“.

- Када се испраћао печалбар, обавезно се на дно у флашама враћала ракија или вино, како би се понудила оним који се сретну на пут, који нису смели да одбију да не пину и наздраве за печалбаром-а онај ко одбије веровао се да је баксуз.

- Када жена испрати печалбара у печалбу, успут ископа са бусеном(земљом) пољску траву звану вртипоп (белу раду) и односи кући и намењује  свом мужу печалбару. Негује је и залива, па ако буду кржљави цветови, онда зарада не иде добро а ако је цвет добар, леп и велики, значи да му иде добро печалба и у кући настаје права радост.

Референце: Цигларство у нашем крају, Аутор Мирослав Младеновић Мирац Власотиначки Зборник број  2 , 2006. године Културни центар Власотинце
8.април 2007. године Власотинце
 
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар Власотинце

               *

КРСТОПУТИНА(ВЕРОВАЊЕ):

-Место где се путеви у селу састављају зове се Крстопутина, а на њој се често праве мађије. ко коме жели да подвали у неком злу према веровању старијих људи.

 Тако ако је неко болестан, онда жена која баје, она узме доњи веш(фустанче а код мушкарца најчешће кошуља или појас), затим га болесдтан обуче на крстопутину, да би оздравио носећи, верујући да ће болест напустити болесника и отићи на некој другој страни(путу) негде у планину где кокошке не креку, петлови не певају, псета не лају, деца не плачу.

Верује се да  када се стави  „жива“ у појас(жене или мушкарца) или бепчићима у навојке-узме се „жива“ и стави у љуспу лешника, причвршћена у црвеном воску и то се носи за здравље верујући да неће да до човека дође никаква болест, поготову код новорођенчета.

 Ако жена врачарица пронађе направљене мађије код људи на косу (мађије направљене да се девојка не уда, момак не ожени, болест у кући, да неиде напредлак у кућу), на веш-то се стави на крстопутину, верујући да се човек ослобађа од мађија.

 Код стоке се на крстопутину се спали кош за сено и друго, где врачарица пронађе мађије(да се овце не јагње, краве не теле, да липсује све живо у штали).

Не мокри се на крстопутину, испод стреје куће, испод шипка, зато  што се ту растурају мађије и верује се да да ће оне отићи за оним ко мокри на ова света места.

Запис 1980.г село Крушевица, Власотинце
 
Казивач:Олга(Стоиљковић) Лепојевић(1923),рође село Крушевица Власотинце

Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац наставник математике ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица и локални етнолог и историчар Власотинце

              *

МАЂИЈЕ:

- (1) Кад муж да се врне, жена стави грне, па узне његови опанци, па ги кува и вика:“ грне крчи, а Влајко муж  по мене трчи“.

- (2) Жена сабере камење стави у панталоне или у кошуљу и укачи ги на клин, па вика:
„Колко камење што тежи, толко мој муж  мене  да тежи“.

- (3) Кад буде Ђурђевдан и увече онда девојка у долину куде је зука(у бару са водом и травом-мочвара) па узне три струка па ги стави и пресече једнако и нарекне момци:“ овој сам ја, овој знано момче, овој незнано момче. Па кој струј за једну ноћ највиже нарасте, тој ће бити њено момче. Обистинило се тетка Олги Лепојевић (Крушевица-казивачу веровања-мађија).

- (4) На бадње вече  узне девојка па посеје ов’с и каже на ов’с:“Да дојде кноћи њон мом’к да узне да жњу”.

- (5) Кад се омеси на б’дње вече кравајче, па такој кад се узне па подели на сва  децу по парче и узне девојка па онија залок облизне па га остави под јастук и огледало и чешаљ и једно влакно од косу-куј је мој момак да дојде код мене кноћи да се умијемо, да се начешљамо, да се огледамо, кој је поубав од мене и њега и да дојде да вечерамо и ја ћу му напрајм од косу ћуприју и да дојде код мене(истинитост мађије у махалу раденковци у село Крушевица-у  с’н је дојде она га не волела и он гу наметне на рамо и однесу)

- (6) Кад жена неће мужа и однесу па јој изврну кошуљу, па гу узну и однесу у воденицу и даду на воденичара, па гу воденичар пушти кроз буку(цев где вода протиче и обрће воденично коло) и доле гу вате и па гу окрену што је на лице на наопако и даду гу на жену да гу обуче-такој да га заволи.

- (7) Крстопутина- је место где се  „укрстају“ путеви и где се састају, сабирају и жене и деца и старији да се  прича, оговара, чују новости у село, где се праве ноћу у време јесени седењке за младе момке и девојке, где се деца састају и играју често у прашини. такво место је погодно за прављење мађија у село. Ако неки болестан предпоставља да су му направљене мађије, скида неки део свог веша-а обично се праве мађије на фустанче(доња сукња  жене) и тој се запали на крстопутину.  Затој се не мокри на крстопутину.

Запис: 1981.године село Крушевица, Власотинце

Казивач: Олга(Стојиљковић) Лепојевић(1923), 1981.године село Крушевица, Власотинце

Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац наставник математике ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица и локални етнолог и историчар Власотинце

Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог И историчар И писац песама И прича на дијалекту југа Србије

11.септембар 2013.године Власотинце, република Србија

 *

     www.вокабулар.орг/форум/индеx.пхп?топиц=1547.0 - Кеширано - Слично
НАРОДНА ВЕРОВАЊА (ЗАВЕТОТИНЕ) У ВЛАСОТИНАЧКОМ ... референце: Цигларство у нашем крају, аутор Мирослав Младеновић Мирац ...
хттп://www.вокабулар.орг/форум/индеx.пхп?топиц=1547.0

                   

*

НАПОМЕНА: Постоји још сакупљени етнолошки  материјал када сам радио као наставник математике  у ОШ „Браћа Миленковић“ у село Шишава-Ломноица, општина Власотинце; где су у прикупљању народних умотворевина учествовали моји  ученци (од петог до осмог разреда од 1994 до  2013) из суседних села: Средор, липовица, Црна Бара, Гуњетина, Комарица, Скрапеж , Горња и Доња Ломница и Шишава.
Када се буду створиле нормалне околности за публиковање етнолошког материјала у коме ће министарство просвете и кутуре и локална средина са српском академијом и науком имати слуха за ИСТРАЖИВАЧЕ који су посвећени својој културној бнаштини и традицији без „уплита“ дневне полтике и употребе и злоупотребе традиције у неке друге сврхе-онда ћу тај материјал публиковати на свим форумима у бившој Југославији и ЋИРИЛИЦОМ и ЛАТИНИЦОМ, јер смо сви ми део словенске културне баштине на Балкану.

Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

11.септембар 2013.године Власотинце, република Србија



  * * *


Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама И прича на дијалекту југа Србије

   Постављено: 16.септембар 2013.године Власотинце, република Србија


« Последња измена: Септембар 17, 2013, 06:27:47 поподне Мирослав Младеновић »

Мирослав Младеновић

  • Гост
Одг: Народна веровања (Заветотине) у власотиначком крају
« Одговор #1 послато: Септембар 16, 2013, 10:01:59 поподне »

     www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0 - Кеширано - Слично
NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ... reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović Mirac ...
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0

                     *
             Obiaji I Verovanja Miroslav Mladenovic | Get Jobs and Scholarship
getjobsnscholarship.com/.../obiaji-i-verovanja-miroslav-mladenovic.html - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju, Аутор: Тема: narodni običaji i ...mladenovic nasta: narodna verovanja (zavetotine) u vlasotinaČkom kraju:(sa ...
http://getjobsnscholarship.com/obiaji/obiaji-i-verovanja-miroslav-mladenovic.html
 
                 *

          Miroslav Mladenović - Free People Check with News, Pictures ...
www.yasni.com/miroslav+mladenović/check+people
27 мар 2010 ... Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) - > - Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U ...
http://www.yasni.com/miroslav+mladenović/check+people


         biaji I Verovanja Miroslav Mladenovic | Get Jobs and Scholarship
getjobsnscholarship.com/.../obiaji-i-verovanja-miroslav-mladenovic.html - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju, Аутор: Тема: narodni običaji i ... miroslav mladenovic nasta: narodna verovanja (zavetotine) u vlasotinaČkom ...
             
         Recept za pogacuecept za pogacu
36.cyejzk.pp.ua/30e - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) > >> Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ...

   
            Miroslav Mladenović - Free People Check with News, Pictures ...
www.yasni.com/miroslav+mladenović/check+people
27 мар 2010 ... Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) - > - Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U ...

           Ko Umro - Free People Check with News, Pictures & Links - Yasni.com
www.yasni.com/ko+umro/check+people
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) > >> Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ...

 Ogradi Za Dvorovi | JobScholarship.com
www.jobscholarship.com/tag/ogradi-za-dvorovi/ - Кеширано
Narodni Obiaji I Verovanja U Vlasotinakom Kraju 12 Miroslav Mladenovic NastaNARODNA VEROVANJA ZAVETOTINE U VLASOTINAKOM KRAJUsa ...

         
             Jelena soska - Onlineobchody.com
www.onlineobchody.com/fff.php?q=jelena%20soska - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) > >> Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ...
                 
           Za Slavu Po Obicaju - Lyrics & Videos
dlyricsvideos.com/go-5OBWif5mP4M/za-slavu-po-obicaju.html - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju, Narodni običaji i verovanja u ... miroslav mladenovic nasta: narodna verovanja (zavetotine) u vlasotinaČkom ...

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Народна веровања (Заветотине) у власотиначком крају
« Одговор #2 послато: Септембар 17, 2013, 10:24:30 пре подне »
Мирославе, яко йе добро што пишеш о оваквих стварих, о народних обичайих и што се бринеш о србском йезику.

У пойединих рѣчих твойега края и йужнийих крайевах Србийе постойи полуглас (ъ), сачуван йош од прасловенскога йезика. Рецимо, "дън, съд, дънъс, бъдњак, чъс, чъчкалица ", и тако даље. Њега йе много правилнийе писати за то одговарайућим знаком, са ъ, него ли са горњом запетом, койой йе намѣна означити не полуглас него изостанак гласа (што нѣйе исто)! Чак йе и Вук Караџић користио слово ъ за ту намѣну, и његово протѣривање из азбуке нѣйе његова заслуга (иако тако људи обично мисле), него других. Зато ти предлажем да га користиш.

Твой край има одличну особину говора на койой му и Београђани (койе иначе мисле да говоре "правилно") могу позавидѣти. А то йе добро познавање прошлих врѣмена нашега србскога йезика, и што йе йош важнийе, познавање чему койе служи! Надмени Београђани не знайу разлику у значењу између "Милан оде на посао" и "Милан йе отишао на посао" или "Дѣте плакаше" и "Дете йе плакало", док људи из твойега края знайу!
Ту сваки сељак може бити наставник и оним што су завршили "срПски" йезик, койи већином наведену разлику такође не знайу.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Mijomanović

  • Гост
Одг: Народна веровања (Заветотине) у власотиначком крају
« Одговор #3 послато: Септембар 17, 2013, 01:17:10 поподне »
O Bože!

Ostavite se ljudi jednom za svagda "objašnjavanja" onog što ne znate! Samo tako ćete napraviti pravu stvar.
Nevski! - zakon otvorenog sloga je taj koji je kreirao nastanak današnjih vokala u srpskom jeziku, a zavisno od toga da li su vokali gledano od kraja riječi bili u jakoj ili slaboj poziciji! A na prirodu pozicije uticalo je na destine faktora, rod, broj i sl. Vuk Karadžić sa tim procesom nije imao ništa jer je on okončan gotovo na cjelokupnom prostoru srpskog jezika još pred kraj srednjeg vijeka. A Vuk je reformisao pismo u 19. vijeku.
Što se tiče tvog objašnjenja sistema glagolskih vremena i tu lupaš! Razlika u značenju nekog iskaza zavisi da li je to glagolsko vrijeme upotrijebljeno u indikativu, relativu ili je riječ pak o modalnoj upotrebi nekog vremena. Ovo o čemu trabunjaš u tvojim primjerima se naziva sintaksička sinonimija dva ili više glagolska vremena. Da tvrdiš da prelazni govori između srpskog i bugarskog bolje odslikavaju duh srpskog jezika od jezika filološke i svake druge prijestonice Srba je glupost kakvu već odavno nisam čuo.
« Последња измена: Септембар 17, 2013, 01:19:03 поподне Mijomanović »

mladjo

  • Гост
Одг: Народна веровања (Заветотине) у власотиначком крају
« Одговор #4 послато: Септембар 17, 2013, 01:58:37 поподне »
Замолићу форумаше да се држе теме а то јесте ”Народна веровања (Заветотине) у власотиначком крају”, о српском језику можете рапсрављати на другој теми, хвала!

Ево и линка: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?board=34.0
« Последња измена: Септембар 17, 2013, 04:33:03 поподне млађо »

Мирослав Младеновић

  • Гост
Одг: Народна веровања (Заветотине) у власотиначком крају
« Одговор #5 послато: Септембар 17, 2013, 10:01:25 поподне »
O Bože!

Ostavite se ljudi jednom za svagda "objašnjavanja" onog što ne znate! Samo tako ćete napraviti pravu stvar.
Nevski! - zakon otvorenog sloga je taj koji je kreirao nastanak današnjih vokala u srpskom jeziku, a zavisno od toga da li su vokali gledano od kraja riječi bili u jakoj ili slaboj poziciji! A na prirodu pozicije uticalo je na destine faktora, rod, broj i sl. Vuk Karadžić sa tim procesom nije imao ništa jer je on okončan gotovo na cjelokupnom prostoru srpskog jezika još pred kraj srednjeg vijeka. A Vuk je reformisao pismo u 19. vijeku.
Što se tiče tvog objašnjenja sistema glagolskih vremena i tu lupaš! Razlika u značenju nekog

iskaza zavisi da li je to glagolsko vrijeme upotrijebljeno u indikativu, relativu ili je riječ pak o modalnoj upotrebi nekog vremena. Ovo o čemu trabunjaš u tvojim primjerima se naziva sintaksička sinonimija dva ili više glagolska vremena. Da tvrdiš da prelazni govori između srpskog i bugarskog bolje odslikavaju duh srpskog jezika od jezika filološke i svake druge prijestonice Srba je glupost kakvu već odavno nisam čuo.

Одговор:
Слажем се да је ово тема за сајт  СРПСКИ ЈЕЗИК, али се не слажем са тезом да на југу Србије је српски  "ближи" престоници-него ли:бугарском, македонском и "језику" старе Србије; који нажалост колико је мени познато Вук Караџић није проучавао.

Поштујем и ценим сазнања нашег дијалектолога Александра Бјелића, али неко ко је цео животни век провео као просветни радник и био посвећен свом дијалекту и истраживању народних обичаја и целокупне културне баштине југа Србије-много што шта се може полемисати са неким истраживачима, јер су недовољно истраживали овај крај Повласиња на југу Србије.

Дакле, Алкеснадар Невски је делимично (а тачно потпуно за  југ Србије) у праву када каже  како се наводи овде да смо ми на југу Србије много "језички" ближи бугарском дијалекту него ПРЕСТОНИЦИ.

Да би се полемисало на ову тему треба да се добро проучи историско-културолошка прошлост  и насељавања  статановништва овога краја па ће лако да се ова теза докаже.

 Свако   "позивање" на књишко знање, а да никада није се ни барем "ногом" крочило на југ Србије-је контрапродуктивно за онога ко на овакав арогантан начин полемише о теми коју довољно (или се служи туђим сазнањима)   не познаје.

Аутор ове етнолошке теме: Мирослав Б Младеновић Мирац
« Последња измена: Септембар 21, 2013, 01:23:54 поподне Мирослав Младеновић »