Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799

[Владимир Бојановић]

Којих припадника Y250780 има северно од Оногошта? Јел формирана нека грана неког исељеника у Србији са неким из Полимља или Потарја који је та грана? А шта ћемо са осталима из гране Y331554 који су у Жупи? Вероватно су дошли из Потарја заједно са Никшом крајем 14. века тамо?

Већ си више пута добио одговоре на ова питања, а и сам си одговорио за припаднике Y331554 да су највероватније исељени у жупу Грачаницу крајем 14. века. 

Значи, преслављачи Св. Партенија су хомогени на основу једног тестираног (па и Илинчић који преславља ту преславу упада у ту групу), а код преславе Св. Марка имамо различите хаплогрупе

Нико није рекао да су они хомогени, није искључено да и међу њима има прибраћених родова као код "марковданаца". За почетак је утврђена њихова неприпадност Срезојевићима, за даље акције бићеш овде благовремено обавештен. 

Лаку ноћ.

[ДушанВучко]

. Дакле, ипак се испоставило да ова групација исељених Никшића са преславом Св. Партеније не води порекло од ровачких Срезојевића.
 

Ако већ није хомогена, онда не може ни ова опција да се искључи, пошто имамо презиме Илинчић са овом преславом

[Владимир Бојановић]

О чему ти то? Која опција не може да се искључи? Јел Миловановић испао Срезојевић? Није. Шта ти сад није јасно?

[ДушанВучко]

О чему ти то? Која опција не може да се искључи? Јел Миловановић испао Срезојевић? Није. Шта ти сад није јасно?

Није он, али имаш Илинчића (Св. Партеније). Не можемо за њега да знамо ни да ли је род са Миловановићем, јер не морају сви који преслављају Св. Партенија да буду хомогени, али не можемо да искључимо да због презимена овај Илинчић није у вези са Илинчићем из Роваца (без обзира на то што не преславља Св. Саву, него Св. Партенија)

[Владимир Бојановић]

Наравно да ћемо искључити опцију о припадности ове групације Срезојевићима из више разлога. Први је резултат Миловановића на А32852, други је различита преслава као и непостојање преславе Св. Партеније не само међу Срезојевићима већ и уопште међу Ровчанима и Жупљанима и трећи разлог је што се у огромном броју случајева потврдило да иста презимена нису озбиљан индикатор за сродност. Поменућу само неколико примера међу Никшићима, да не идем ништа шире, јер таквих примера има толико широм српског етничког простора да може да се напише књига.  Рецимо, утврђено је да тројица тестираних Матијашевића нису међусобно блиски, сва тројица су међусобно удаљени више од 800 година. Имамо и Јовановиће који су исто толико удаљени. Томићи из Шутаца и Томићи из Кута такође нису генетски блиски испод Y250780.  Недавно си се уверио и да Минићи из Прошћења нису пореклом од Минића из Роваца. Сага о потарским Бошковићима је тек посебна прича и генетички такође на више места оборена. Заборављаш како су неки везивали Ћирјаковиће за Ћираковиће из жупе, због сличног презимена, па Ћираковићи испадоше Матаруге. Заборављаш и егзибицију једног нашег колеге који је Васиљевића из Чумића везивао за Никшиће из истоименог села у жупи и тд. тако да твоја теорија нема више апсолутно никаквог основа ни смисла, посебно не након А32852- Миловановића. Али ок, ако и даље верујеш у то, Претоке ти нису далеко па скокни до неког Илинчића и узми брис, биће нам свакако користан његов узорак а и допринео би и ти напокон неком сазнању. 

[ДушанВучко]

https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0
Ја мислим да је Св. Марко најстарија преслава код Лучинштака јер се овде наводе као пандани. Као што се наводе Ђурђевдан и Ђурђиц, Св. Никола зимски и летњи. Ровачка преслава Св. Сава и остале никшићке преславе, морају бити млађе, јер Св. Лука и Св. Марко су апостоли, а Никшићи су пре почели славити Св. Луку него што почели да представљају Св. Саву јер се Св. Сава још није ни родио тада. И још нешто: имамо родове који преслављају и Св. Марка и Св. Саву (што значи да не можемо да искључимо да је негде дошло до губљења преславе)
Наравоученијае: како можемо да кажемо да неко ко преславља Св. Саву и Св. Марка није из Роваца, а за неког ко преславља само Св. Марка да кажемо да је из Потарја? Или, како можемо да кажемо за неког без преславе , да је из било које области, ако је преслава било какав параметар?

[ДушанВучко]

Хоћу да кажем, можда се код мојих изгубило предање о другој преслави, Св. Сава, као што та комбинација постоји у изворима из мог краја, који славе Св. Луку, Св. Саву и Св. Марка...И онда користимо аргумент, "преславља Св. Марка и без предања једнако Тарски Никшић", (иако је можда изгубљено предање о Св. Сави), "а ако има преславу само Св. Марка или нема преславу уопште и још је без предања, онда је сигурно из Потарја "

[ДушанВучко]

Овде су места у околини Дубровника који славе Св.Луку. Свакако да нема области где је толико укорењен култ Св.Луке као што је тамо, што би могло да иде у прилог неким предањима о прапореклу Никшића одакле (Конавли можда), а и име Никша је везано баш за то подручје (напр. ренесансни писац Никша Андретић Рањина)
https://dubrovnikinsider.hr/danas-slavimo-svetog-luku/
https://www.dubrovniknet.hr/lucin-dan/
https://tzdubrovnik.hr/get/spomenici/5317/kula_sv_luke.html#
https://tzdubrovnik.hr/get/sakralni_objekti/5115/crkvica_svetoga_luke.html
Значи имамо две битне ствари:
Дубровачко подручје је област где је најраширенији култ Св. Луке
Име Никша је везано за то подручје (најчешће се тамо јавља)
А нека предања помињу ту област као прапорекло

[ДушанВучко]

Ово испадне кад се на AI укуца "средњовековно српско племе Никшићи у централној Црној Гори"
Мени личи напр. на обезбеђивање неког каравана на путу Оногошт Брсково

[Небо_Сав]

Не знам како си ово добио, и од које AI, али ...ниђе свиле и кадифе, него само вуЊене чарапе и "трикотажа"...

[ДушанВучко]

Не знам како си ово добио, и од које AI, али ...ниђе свиле и кадифе, него само вуЊене чарапе и "трикотажа"...

Ово је боље за пут, удобније 

[M_Glavonjic]

Поштовани,

Пре него што Вам изложим открића везана за породицу Млађеновић и породицу Главоњић из Бистрице на Лиму, искористио бих прилику да истакнем велико залагање, труд и немерљиву стручну помоћ коју ми је пружио Влада Бојановић у истраживању порекла моје породице. Месецима смо дискутовали о разним сценаријима везаним за миграције моје породице, правили разне стратегије тестирања, анализирали догађаје, квалитетном дискусијом разрађивали разне хипотезе у вези догађаја из прошлости моје породице, да би на крају дошли до хипотеза и закључака које ћу вам данас изнети. Неизмерно му хвала, јер без његове помоћи, не бих открио толико битних ствари везаних за породицу, нити бих могао да вам припремим све оно што ћу Вам изложити вечерас.

Први део:

Aнализа WGS теста Млађеновића и Главоњића из Бистрице на Лиму

Стигао је WGS+ резултат секвенцирања целог генома Млађеновића из Бистрице на Лиму код Нове Вароши, који је освануо на стаблу Никшића нa YFULL-у, у грани Срезојевића (А32852), формиравши нову подграну под ознаком A37326 (Y449136) са Главоњићима из истог села. По усменој традицији, породице Главоњић и Млађеновић знају да су даљи род, што је показао и позитиван SNP резултат теста Млађеновића на A32852 у октобру 2023. године, о чему је на форуму писао Влада Бојановић, као и наши WGS резултати који су несумњиво доказали истинитост предања.

https://www.yfull.com/live/tree/I-A32852/

Захваљујући YFULL анализи мог раније реализованог WGS теста, када је откривено 14 SNP Новела одличног квалитета (Best qual) и један лошијег квалитета (Acceptable qual), извршио сам њихову номинацију у YSEQ. Том приликом YSEQ је прихватио 8 SNP новела и уврстио их је у своју понуду, док је 7 одбијено (6 Best qual и један Acceptable qual). Самим тим мој резултат спада у ред најквалитетнијих, конкретно, у Булатовића грани А29200 имамо такве резултате Тодоровића (WGS DANTE) и Минића (WGS NEBULA), а у грани А32852 и резултат Пеђе Шћепановића Срезојевића (WGS+ YSEQ), којима је YFULL откривене SNP новеле најбољег квалитета уврстио у прорачун старости грана.

С' тога, било је разумљиво да YFULL узме у обзир и моје новеле у ажурирању старости гране А32852, или бар 50% њих, међутим у прорачун су ушла само 2 моја новела, што је резултирало да TMRCA за SNP А32852 са 620 година падне на нереалних 500 година, као и благом паду TMRCA за Y250780. Све ово пишем како би се разумела проблематика, јер нас у будућности највероватније очекује још даљи пад TMRCA за А32852, због само једног SNP новела Млађеновића доброг квалитета А38264. Након WGS теста Млађеновића, мени је преостало 11 новела доброг квалитета (од којих је 6 прихватио YSEQ) и један лошег квалитета.

Већ је познато да је А32852 обједињујући SNP маркер ровачких Срезојевића, највише захваљујући профилизацији бочних огранака Булатовића у А29200 и Шћепановића у Y251448, као и тестираном Илинчићу и Јовановићу из ровачког села Међуријечје, матице Срезојевића, са њиховим традиционалним предањима о њиховој припадности братству. У консултацији са Владом Бојановићем, проценили смо да је у мом резултату испод А32852 оквирно забележена једна квалитетна SNP мутација код сваког другог претка у просеку. Ово је јако битно, да би се емпиријски проценила старост A37326 SNP маркера. У новој подграни А37326 коју је YFULL објавио, фигурирају још два додатна заједничка SNP маркера Главоњића и Млађеновића, то су А37321 и FT143556 (овај последњи се налази у понуди YSEQ, као и терминални А37326), па је процена TMRCA за нашу подграну око 440-450 година најреалнија, што значи да се заједнички предак Млађеновића и Главоњића родио око 1570-1580. године (6. пас након Срезоја).

Процену датума рођења Срезоја Никшића обезбедио нам је Пеђа Шћепановић Срезојевић. Процењена година рођења Срезојева је око 1395-1400. године, самим тим процена TMRCA SNP маркера А32852 је око 625-630 година. Дакле, узимајући све ово у обзир, закључујемо да би датум рођења заједничког претка Главоњића и Млађеновића требало да буде имеђу 1570. и 1580. године, а TMRCA SNP маркера А37326 би требало да буде између 440 и 450 година.

Поставља се питање зашто YFULL у прорачуну није користио и преосталих 6 SNP маркера одличног квалитета. С тим у вези, Влада Бојановић и ја смо реаговали и послали смо неколико email-ова YFULL, са примедбом на TMRCA SNP маркера А32852. Указали смо на чињеницу да у калкулацију нису ушли сви моји SNP маркери одличног квалитета, већ само 2. Додатно сам навео, да имамо дефтер из 1477. године, у којима су евидентирани Срезојеви синови у Нахији Ровци, односно синови власника SNP маркера А32852. Упутили смо их да смо досадашњим генетским тестирањима и доказали да је Срезоје Никшић власник маркера А32852.

[M_Glavonjic]

Други део:

Нажалост, Tatiana из YFULL je у неколико email-ова указала да они предања и дефтере не разматрају, а по питању прорачуна TMRCA није нам ни дат стручан одговор зашто су узели у обзир само 2 SNP новела а не свих 8 или бар половичан број, већ је дат линк у коме је на њиховом сајту објашњено како се рачуна TMRCA. Тај линк води на текст који уопште не третира на који начин се неки новели одличног квалитета селектују а други одбацују приликом прорачуна TMRCA старијег SNP маркера.
 
Додатно, Tatiana је дала и један пример где на основу старости 2 SNP новела рачунају ТMRCA, игноришући чињеницу и питање зашто преосталих 6 SNP новела одличног квалитета нису укључени у калкулацију, који би били неопходни за даље процене старости грана, с обзиром и на Млађеновићев само један приватни новел.

Нажалост, схватили смо да YFULL потпуно игнорише наше примедбе или их чак ни не разматра на експертском нивоу, а одговор који су нам дали је генерички и пружен без претераног удубљивања у срж проблема. Испоставило се да по овом питању, комуникација са њима није имала ефекта и да их је немогуће убедити да су погрешили. Није помогло ни референцирањем на YSEQ и њихове резултате анализа, јер YFULL инсистира на независном приступу. Независан приступ је наравно исправан, али професионални приступ налаже проверу квалитета рада, кроз разматрање свих примедби, било исправних било неисправних, које воде ка додатној анализи резултата и побољшању квалитета услуге. Закључак је да YFULL нашу примедбу паушално одбацио на самом почетку, да не желе даља разматрања и да ће TMRCA за A32852 и A37326 бити на нереално ниским вредностима.
   
Ово је јако битно за нас истраживаче Никшића, јер они треба да знају да су TMRCA вредности за SNP маркере Y250780 и A32852 на YFULL стаблу погрешне и да треба да износе између 700 и 730 година за SNP Y250780, 620 и 630 година за SNP маркер А32852, за SNP маркер CTS12249 Вукомановића из Срезојеваца код Г Милановца и Радовића из околине Куршумлије, чији TMRCA износи потпуно нереалних 125 година уместо најмање 450-500 година, односно између 440 и 450 година за Млађеновићев и мој SNP маркер А37326.

Реконструкција догађаја везаног за протеривање Срезојевића и предање Главоњића о Млађеновићима

Резултат Млађеновића је интересантан због реконструкције догађаја, који су довели до миграција једног дела Срезојевића из Роваца.

Сва стара предања и записи, могу, а и не морају бити тачна. Оно што ми откријемо у процесу истраживања, може да потврди предање, допуни га, али може и да га измени или га чак и побије. Али за то и служе предања, не да нас ограничавају, већ да нас усмеравају.

Да би било јасније оно што желим да изложим извући ћу неке делове из књиге „Морача, Ровца, Колашин“ од писца Рајка Раосављевића и пренећу вам предање о Млађеновићима које имају Главоњићи.

Књига „Морача, Ровца и Колашин“:

У књизи се помиње Војвода Иваниш Радоњин Срезојевић, који је на основу података до којих је писац дошао преузео власт у Ровцима 1613. године и дуго је владао Ровцима (по Пеђи до 1660. године). Он је по записаном предању наследио Војводу Вуксана Булатовића (што је нетачно, јер Вуксан син Булатов је рођен око 1425-30. године, био је први ровачки Војвода и уједно и најпознатији, па се предање више односило на смену владајућег клана Булатовић почетком XVII века, који су водили Ровца непуних 200 година) и на почетку владавине је под својом командом у Ровцима имао 120 наоружаних људи, од тога 70 његових Срезојевића.

Писац наводи, да је Војвода Иваниш Срезојевић y народу остао у тешкој успомени због његових крвавих обрачуна са суседним племенима. Прича се да је био велики јунак, али да је био суров и немилосрдан.

Због испаше стоке на пашњацима на планини Штавањ, дошло је до сукоба Роваца са Васојевићима око планинских граница. Једног лета дошло је до сукоба у коме су се искрвили и наводи се да су том приликом Срезојевићи побили неколико истакнутих Васојевића. То им Васојевићи нису могли опростити и вребали су прилику да им се освете. Убрзо исте године (Пеђа је Влади рекао да се то збило највероватније негде током лета 1658. или 1659. године) то су и извршили.

По предању, коју је писац Раосављевић изнео, у Међуријечју је раније постојала црква посвећена Св. Госпођи. Наводно, уочи црквене славе, ноћу је у Међуријечје дошло тридесет Васојевића, прикрили су се у једном потоку близу цркве знајући да ће Међуријечани — Срезојевићи доћи у цркву на богослужење на дан црквене славе.

[M_Glavonjic]

Трећи део:

Писац даље пише, да када су Срезојевићи ушли у цркву да се моле Богу, претходно су оставили по обичају своје оружје пред црквом не слутећи шта ће им се догодити. Васојевићи кришом покупе њихово оружје и упадну у цркву и побију многе Срезојевиће који су се ту нашли. Срећом, црква је била доста мала, те је у њој тада било мало верника тако да није дошло до тежег покоља. Васојевићи су ову освету муњевито извршили и без губитака побегли радујући се успеху.

Васојевићки главари су добро знали за осветољубивост Срезојевића и због тога су са Срезојевићима водили преговоре о помирењу. Идућег лета на Штавњу, дошло је до преговора о помирењу, на што су Срезојевићи пристали. На Илиндан (по Пеђи овај догађај се десио на пролеће или лето 1660. године), када се по обичају окупљао сабор на Штавњу, Васојевићи са попом донесу дванаесторо деце да им крсте Срезојевићи, како би се најбоље помирили и трајно прекинули сукобе. Тада је 12 бираних Срезојевића на челу са Војводом Иванишем прихватило своју кумчад у наручје очекујући при том верски обред. Тада је Војвода Иваниш рекао: „Слушајте ме Ровчани! Оно што ја будем урадио од свог кумчета то морате и ви урадити“. Исукао је нож из појаса и заклао кумче. То исто су учинили и његови братственици. Том приликом дошло је до сукоба и погибије, али не у ширим размерама, јер су Срезојевићи били добро организовани.

Кад су остали Ровчани чули за злочин који су починили Срезојевићи, договоре се и поставе ултиматум Срезојевићима да се иселе из Роваца, те ако то не учине да ће се са њима оружјем обрачунати. Срезојевићи нису имали другог избора сем да прихвате ултиматум Булатовића, Влаховића, Шћепановића и осталих Ровчана, те са својим породицама напусте Међуријечје. Населили су се већином у околини Мојковца, Бијелог Поља и Пријепоља, а било их је који су допирали до Чачка, где и данас постоји село Срезојевци. Неки Срезојевићи су се одселили у Жупу, у село Дучице, од којих је тестирани Костић позитиван на SNP А32852.


Предање Главоњића о Млађеновићима:

Преци Главоњића су на стратишту, негде у “земљама Васојевића” пронашли бебу, чију породицу су побили Турци и усвојивши је, дали су јој име Млађен. Млађен се заједно са њима почетком XVIII века доселио у Бистрицу и његови потомци су касније узели презиме управо по њему - Млађеновић. Oстали Срезојевићи који су се доселили у Бистрицу, преци  Главоњића, су узели презиме Главоња.

Анализирајући годину миграције Срезојевића из Међуречја (1660 годину) и период миграције Главоњића и Млађеновића (пo предању почетак XVIII века, предвођених њиховим родоначелником Млађеном) у Бистрицу на Лиму, закључује се да се Млађен, родоначелник Млађеновића, највероватније родио у ровачком селу Међуријечје.

Још доказа који потврђују годину рођења Млђена Срезојевића дато је у седмом делу текста.

Анализа догађаја у Међуријечју и успостављање хипотезе о страдању породице Млађена Срезојевића

Злочин који су Васојевићи починили над Срезојевићима у цркви Свете Госпође у Међуријечју, наводно за време Богослужења поводом црквене славе, када је страдало 12 Срезојевића (јер је црква била мала), контрадикторан је са чињеницом да је традиционално оваквим догађајима присуствовало велики број људи. Богослужења поводом црквене славе су у то време, као и данас, били световни догађаји, који су традиционално окупљали скоро целокупно становништво Међуријечја и околних села, мушкарце, жене и децу. Познато је да су Ровци у почетку владавине Војводе Иваниша Срезојевића бројали 120 мачева, од тог броја 70 Срезојевића. Таквим догађајима је најчешће домаћин био Војвода или Кнез, међутим, овом догађају није присуствовао Војвода Иваниш Срезојевић, који би у масакру био први убијен и то је друга контрадикторност. Дакле, овом догађају је присустовао мали број људи, таман онолико колико може да стане у цркву.

То наводи на једно, да је обред који се пре злочина Васојевића збио у цркви, био локалног, породичног карактера, а не световног, које је окупљало цело село. Такав догађај је највероватније био крштење детета.

Предање Ровчана, с тим у вези је врло вероватно модификовано, јер Васојевићи нису побили војнике Срезојевиће на богослужењу, већ су побили породицу која је крстила дете у цркви.

Узимајући у обзир горе наведено и предање Главоњића о Млађеновићима, велика је вероватноћа да је хипотеза коју ћу вам сада изнети тачна.

Беба која је крштена у цркви је највероватније била управо Млађен Срезојевић. У тој цркви је страдала његова ужа породица, укључујући родитеље, деду, бабу, вероватно и стричеве, децу и свештеника који је вршио обред. Поставља се питање зашто су Васојевићи поштедели бебу. Да се не удубљујем превише у разлоге поштеде, вероватно су сматрали да беба није неко ко може да сведочи, а сви остали сведоци су побијени.

[M_Glavonjic]

Четврти део:

Оно што је интересантно и што видим као аналогије предања Главоњића о Млађену, јесу следеће. Беба је пронађена “на стратишту у земљи Васојевића”, стратиште одговара злочину у цркви. Други део предања не одговара истини, јер Срезојевићи просто немају шта да траже међу Васојевићима, посебно не након сукоба, било где у Полимљу, нити би их ови прихватили, у супротном Срезојевићи би се разоткрили међу Васојевићима којих је било доста у Полимљу. Али, овај део предања је разумљив. Зато је првим генерацијама оних исељених Срезојевића и генерацијама иза њих преношена предања, лажна предања, која су требала да сачувају породице у избеглиштву. Због следљивости бих навео и следеће. Да Млађенову породицу нису побили никакви Турци, доказ је што смо у избеглиштву били беземљаши. Негде су нас звали и цигани и да смо пореклом од цигана се и дан данас шале неки старији Главоњићи. Турци беземљаше не дирају.

Узимајући у обзир годину када се десио злочин над Срезојевићима у цркви 1659. и да се те године највероватније родио Млађен, као и то да је Млађеновићима и Главоњићима заједнички предак највероватније рођен око 1570. године, закључујемо да је заједнички предак Млађеновића и Главоњића био највероватније прадеда Млађенов. Војвода Иваниш Срезојевић и остали Срезојевићи, укључујући и претке Главоњића, дошли су чим су чули за злочин у цркву и затекли масакр породице. На стратишту су нашли живу бебу, коју је усвојила најближа бебина породица односно деда стрица Млађена, другог сина заједничког претка Млађеновића и Главоњића. Преци Главоњића усвојеном детету дају име Млађен (дете је на крштењу пре самог масакра можда добило и друго име).

Претпостављам да су Васојевићи убили Млађенову породицу из разлога што су то били управо они Срезојевићи са којима су се највише закрвили. Ипак, Васојевићки Војвода након злочина покушава да склопи мир са Ровцима и са Војводом Иванишом Срезојевићем. Треба имати у виду, да се у овом случају, преговори о миру нису водили по старом добром обичају, уступањем територије, поклоном или откупом, често уз посредовање неких већих главара што Млетачких, што Турских или Кнезова из Никшићке жупе. Војвода Васојевића нуди Срезојевићима да крсте Васојевићку децу. Заправо, овај поступак можда најбоље показује да се злочин у цркви догодио за време обреда крштења, кога су се срамили и сами Васојевићи и да су хтели да се оперу и пред Богом и пред народом и да најбитнији чин у Хришћанству - крштење деце, буде њихово искупљење за грех који су починили на крштењу бебе Млађена Срезојевића. Крштење за крштење! Дванаесторо деце није само Библијски број, већ је дванаест можда био и број људи који је страдао у цркви када је побијена породица Млађена Срезојевића.

У злочину који следи, који су Срезојевићи починили на Кумовском пољу у Међуријечју, над децом Васојевића, су вероватно учествовали и преци Главоњића, због чега нису могли да остану у Међуријечју, па ни под новим презименом Шћепановић, као многи други братственици који вероватно нису окрвавили руке. Преци Главоњића заједно са Млађеном су морали из безбедносних разлога да беже на север, у Санџак.
 
Породице и Главоњића и Млађеновића, немају предање да су од Срезојевића, али имају предање да су од Бошковића. Крвна повезивања са Бошковићима из Потарја, укључујући и повезивања са оним Лучинштацима из Поповог Поља и шире, оповргнута су генетским тестирањима и о томе је доста писао Влада у претходним постовима. Врло вероватно да је презиме Бошковић, било позајмљено, привременог карактера, које је као скривалица било коришћено, јер се породица бојала освете Васојевића. Зар је могуће да за релативно кратко време породице забораве да су пореклом од Срезојевића, а порекло о Бошковићима усади до дана данашњег. Могуће је само ако су имали велики страх од освете Васојевића, чије присуство и утицај у Полимљу је временом растао, највише након страдања и протеривања са својих огњишта старијег полимског слоја православног становништва крајем XVII века, па и у околини Милешеве, где су се вероватно једно време крили и поједини огранци Срезојевића. 

Истовремено у Ровцима не само да се протерују Срезојевићи, већ се и предање мења, тако да се губи предање о побијеној породици Млађена Срезојевића. То предање није одговaрало Васојевићима, због исконске хришћанске традиције, да нејач и жене не смеју да се дирају, али није одговарало ни Ровчанима, јер у том случају алиби у поступку протеривања својих братственика Срезојевића из Роваца не постоји.

[M_Glavonjic]

Пети део:

У сваком случају, преостали Ровчани, Булатовићи, Шћепановићи и Влаховићи (укључујући и Срезојевиће под новим презименом Шћепановић), стварају предање које је богоугодно и њима и Васојевићима, предање које истиче један велики злочин, убиство дванаесторо деце Васојевића, док се други велики злочин који су учинили Васојевићи над породицом Млађена Срезојевића заташкава и маскира предањем о злочину над војницима Срезојевићима. Свакако да је, уз протеривање Срезојевића, повод за ово предање било и њихово спашавање од освете Васојевића, али са друге стране, морало се пазити и мислити и на будућност, на континуитет даљег опстанка Ровчана, јер Срезојевићи су били најјбројније и најјаче ровачко братство, па с тога њихово потпуно исељење није нипошто било у интересу осталих Ровчана, који би тим процесом као племе били веома ослабљени и угрожени. Осим осветољубивих Васојевића, претензије на њихове пашњаке показивала су и остала племена у окружењу, попут Пипера и Бјелопавлића, са којима су се Ровчани често сукобљавали, тако да је потпуно логично, одговорно и оправдано, то што су поједини огранци Срезојевића остали у Ровцима, без обзира да ли је неко од њих био међу главним актерима злочина. Променивши презиме па и само предање, нису могли променити генетику, па их и данас налазимо тамо, уз Срезојевиће Илинчиће и Јовановиће. Један од њих је свакако био и Кнез Радојица Шћепановић (директан предак Пеђе Шћепановића Срезојевића А32852*), који је наследио Војводу Иваниша Срезојевића, што је доказ да су Срезојевићи и након злочина били и даље јако и утицајно братство у Ровцима, вероватно и доказ да је Радојица припадао Иванишевој генеалогији, ужој или нешто широј. Али највећи повод за ово предање је било налажење оправдања пред судом историје, оправдање за правичност поступка протеривања своје браће Срезојевића са вековних огњишта.

У књизи Ровци и Ровчани, писца Стевана Поповића истиче се предање у коме је приказан само један догађај, убиство недужне деце Васојевића, који је свакако био нецивилизацијски и свиреп чин, али писац је требало да опише детаљније и догађај који је претходио. Овако, испада да се злочин над децом Васојевића десио без неког великог повода, готово због чистог иживљавања и показивања моћи. Испада да су у цркви Свете Госпође страдали војници Срезојевићи, а нормално је да војници страдају у рату. Писац Стеван Поповић у делу Ровца и Ровчани, наглашава да се Кнез Иваниш Срезојевић „огрешио о морални кодекс крвне освете, главног атрибута патријархалног друштва“. Та констатација стоји, уколико је заснована на предању о убиству Срезојевићких војника, али не стоји уколико је последица убиства породице Млађена Срезојевића на дан крштења. Предање, да су Васојевићка деца убијена због тога што је у цркви страдала Млађенова породица, није одговарала ни Ровчанима ни Васојевићима, значило би да је освета можда била спроведена у складу са моралним кодексом крвне освете који је владао у оно време, по принципима око за око, зуб за зуб. Да неко погрешно не разуме, оба злочина су била окрутна, неоправдана и неприхватљива, међутим, предање о страдању породице Млађена Срезојевића би ударило на част не само Васојевића, већ и на част осталих Ровчана, јер деца су деца, Васојевићка или Срезојевићка. Класификација да је злочин Васојевића мање битан, односно тврдњом да су у цркви у Међуријечју убијени Срезојевићки војници,  неспорни злочин који следи, који су починили Срезојевићи над недужном Васојевићком децом, био је несразмеран, више свиреп него претходни злочин, па самим тим и оправдано неприхватљив за остале Ровчане, који су тиме дали себи аргументе и пуно право да протерају своју браћу Срезојевиће из матице Роваца.

Додатно писац је уз окрутност истицао и да је Војвода Иваниш Срезојевић, који је владао Ровцима готово пола века, био “Турски колабрационист”, без неког посебног писаног или усменог доказа, а онда је смењен на „демократским изборима“. Да је био турски колабрациониста, био би смењен много раније. Очигледно да је народ у њему видео ауторитет, сигурност, заштиту и правог репрезента најјачег ровачког братства у том тренутку, зато је и био уз њега. Могло би се исто тако рећи и за претходне Војводе из клана Булатовић да су били “турски колабрационисти”, укључујући и самога Вуксана Булатовића, као и за будуће, али и за остале околне Војводе и Кнежеве, рецимо и за Васојевићке, јер ниједан од њих није могао носити ове “титуле” без турске сагласности и уз одређену потчињеност и лојалност, без сарадње у војном погледу, без испуњавања обавеза, давања пореза и тд. Дакле, констатација Стевана Поповића једноставно нема историјску вредност.

[M_Glavonjic]

Шести део:

А да је постојала и друга страна истине, коју сам реконструисао, и да су је у оно време Ровчани били итекако свесни, указују и следеће чињенице:

-сви они су савршено добро знали ко је међу њима прави Шћепановић, а ко Срезојевић, па ипак, именовали су Радојицу Срезојевића за новог Кнеза,

-Илинчићи и Јовановићи су увек са поносом истицали своје право порекло од Срезојевића, а постоје и бројна документа из 19. и 20. века у којима су се појединци из ових фамилија потписивали као Срезојевићи,

-предања о Срезојевићима, као некада најјачем и најјбројнијем братству међу Ровчанима, ипак нису ни после толико векова избледела и у потпуности ишчезла,

-познато је да су се Вукомановићи одселили у Србију почетком XVIII века, па ипак, дали су име селу код Горњег Милановца управо по властитом пореклу и својој браћи - Срезојевци (Срезојевићи).

Да није било злочина Васојевића над недужним цивилима (а не над војницима), на дан (Млађеновог) крштења у међуријечкој цркви, који је “оправдавао” злочин Срезојевића и њихову реакцију, не би било ни ових чињеница. Зато верујем да је било актера злочина и међу онима који су остали у Међуријечју, да протеривања осталих највероватније није ни било, ко је желео да оде, отишао је. А могуће је да је у злочину учествовао и неко ко није био из рода Срезојевића.

Тумачење које сам изнео, је хипотеза која се не сме одбацити и треба се даље испитивати и поткрепљивати доказима, јер само тако се може исправити потенцијална историјска неправда, која је Срезојевиће готово избрисала из историјских књига, до те мере да су се чак и у Ровцима они Срезојевићи који су касније узели презиме Шћепановић, утопили у родослове наше Ровачке браће а заборавили на своје. Историјски записи и предања о најранијој генеалогији Срезојевића  су непостојећи, па можда никад нећемо моћи да јасно издвојимо и откријемо наше претке, почевши од Срезоја односно његових синова, па до деветог колена које је живело 1660. године.

Током 1691. године постоји запис да је патријарх Арсеније III Чарнојевић 3 дана боравио у Милешевском крају и да је скоро целокупно становништво Милешевског округа пошло за Патријархом на север и код места Скакавац прешло Увац (Прва велика сеоба Срба). Део становништва који је остао, скривао се по пећинама којих има пуно у околини Нове Вароши и Пријепоља, а и сама Бистрица на Лиму их има неколико (у дефтеру Босанског санџака из 1604. године, Бистрица на Лиму је заведена под називом Пећине). У тим пећинама су се скривали вероватно и досељени Срезојевићи, преци Главоњића и Млађен Срезојевић са својом породицом. Након опште амнестије, која је наступила крајем XVII века, становништво је изашло из пећина и населило данашњу Бистрицу на Лиму. То су урадили и потомци Млађена Срезојевића, који су узели презиме Млађеновић и преци Главоњића, који су нешто касније узели презиме Главоња (по породичном али и по народном предању житеља Бистрице, одсекли су неком локалном турском спахији главу, што не мора значити да је тачно, само га овом приликом преносим).

Млађеновићи и Главоњићи су штитећи се од Васојевића, прво крили, а потом и заборавили своје порекло од Срезојевића. То је једини разлог зашто су наше породице (можда и непраштајући протеривање из Роваца, уколико оно није било на добровољној основи), најпре криле, а потом и заборавиле на своје братске везе са Срезојевићима, Булатовићима, Шћепановићима и Влаховићима. Заборавило се и на порекло од Никшића, о Ровцима, Срезоју, Гојаку и Никши. Све је било обрисано због судбоносних догађаја из половине XVII века, зато су битна сва будућа открића које ће истрживачи рода Срезојевића открити, и уопште рода Никшића, укључујући наравно и Лимских и Тарских Никшића.

[M_Glavonjic]

Седми део:

Миграције Млађеновића и Главоњића у XVIII веку и потврда године рођења Млађена Срезојевића

Потврду миграције Млађеновића и Главоњића у Бистрицу на Лиму почетком XVIII века, видимо и у делу Љубомира Мићића “Златибор - антропогеографска испитивања” из 1925. године. У поглављу који се односи на село Сјеништа стоји да су се у село Сјеништа половином XVIII века населили Јовановићи (Млађеновићи и Коруповићи) из Бистрице на Лиму са славом Свети Лука.

https://www.poreklo.rs/2014/03/22/poreklo-prezimena-selo-senista-nova-varos/

Од познатих миграција из Нововарошког краја, које су се десиле око половине XVIII века, најзначајнија је била након слома устанка у Старом Влаху који се збио у периоду 1737-1739 (водио га је Кнез Атанасије Рашковић). Тада се одселио велики број становника Нововарошког краја и свих осталих села, укључујући и становништво села Бистрица на Лиму. Становништво Бистрице је готово десетковано. Ова сеоба становништва се поклапа са Другом великом сеобом Срба под Патријархом Арсенијем IV Јовановићем, која се збила 1740. године. Тако да се време миграције Млађеновића и Коруповића у село Сјеништа, преко Увца вероватно десило тада, оквирно 1740. године. Имајући у виду да су се Млађеновићи у том периоду крили под презименом Јовановићи, највероватније да их је у миграцији из Бистрице у село Сјеништа предводио Јован Млађеновић, који је из Бистрице вероватно избегао заједно са својом породицом и породицом Коруповић (под чијим презименом се можда скривала породица Главоња, али за то нема доказа). Имајући то у виду, Јован Млађеновић је оквирно могао бити рођен 1690. године, а самим тим Јован Млађеновић је највероватније син Млађена Срезојевића, рођен у избеглиштву највероватније у околини Милешеве.

Ово је још један доказ да се Млађен Срезојевић, отац Јована Млађеновића, родио 1660. године и да се то десило у Међуријечју.

У Бистрици је након миграције становништва 1740. године, можда и остао неко од породица Млађеновић и Главоња, али вероватније је да су се тада сви чланови ове две породице иселили у Сјеништа и остала места, а да је почетком XIX века, била повратна миграција Косте Главоње у Бистрицу на Лиму, о којој се говори у предању породице Главоњић. Повратак у Бистрицу се вероватно збио током Првог српског устанка, када је забележено да је Карађорђе предводећи 9.000 војника опседао Нову Варош. То се десило 1809. године, након чега се Карађорђе, после напада Сулејман Паше Скопљака на Нову Варош, повукао на север. Приликом опсаде Нове Вароши устаничка војска је за време Првог српског устанка дошла у додир са становништвом Бистрице и околних села, па су и исељени представници породица Главоња и Млађеновић поново дошли у додир са њима. Самим тим су обновљене родбинске, пријатељске и сваке друге везе са Бистричанима. У то време је у Бистрици живела породица Мартиновић, досељена из Црне Горе. Током опсаде Нове Вароши, мој аскурђел Коста Главоња оженио се женом из Мартиновића, која му је родила 1810. године сина Милоша Главоњу (од кога су Главоњићи из Рутоша пореклом). То је вероватно и разлог повратне миграције Косте Главоње у Бистрицу, а вероватно се због сличних разлога истовремено десио и повратак једног од наших братственика Млађеновића у Бистрицу. Сви Главоњићи и Млађеновићи у Бистрици и Рутошима су пореклом од ова два човека.

[M_Glavonjic]

Осми део:

Тестирање Шћепановића Срезојевића на SNP маркере FT143556 и А37326

Јуче су стигли и резултати тестова двојице Шћепановића из Међуријечја, на Млађеновићеве и моје заједничке SNP мутације FT143556 и А37326. Резултати су негативни. Шћепановићи су из огранка Мандићи (подогранка Симоновићи-Радоњићи) и огранка Пуришићи (подогранак Веснићи) и раније им је утврђена припадност А32852, о чему је јесенас било речи. Постоји наравно  могућност да је неко од њих ипак позитиван на наш трећи заједнички SNP маркер А37321, међутим, на њега не постоји могућност појединачног тестирања. Потврду тога можемо добити једино путем WGS тестова, али ова евентуална веза би била свакако из старијег периода, тачније из половине 15. века, па би у том случају било утврђено да је А37321 први низводни SNP испод А32852 у Млађеновићевој и мојој генеалогији.

Рекапитулација дубинских тестирања Шћепановића и Срезојевића.

ШЋЕПАНОВИЋИ Y250780>Y251448:

Шћепановић, Гојаковићи, Мојковац (пореклом из Међуријечја), огранак Мандићи, подогранак Руповићи (WGS, Y250780>Y251448)

Ђекић, Сопотница, Пријепоље (Y251448+, негативан на остале приватне новеле Шћепановића-Мандића)

Ровчанин, Крушево, Пријепоље, муслиман (Y251448+)


СРЕЗОЈЕВИЋИ (Y250780>А32852):

П. Шћепановић, Мујића Речине, Колашин, огранак Радојичићи (WGS, А32852*)

Шћепановић, Дуловина, Колашин, огранак Радојичићи-Голомани (А32852+)

Драшковић, Мигаловица, Колашин, огранак Радојичићи (А32852+)

Драшковић, Ђуђевина, Колашин, огранак Радојичићи (А32852+)

Илинчић (старије презиме Срезојевић), Мртво Дубоко, Колашин (WGS А32852*, по П. Шћепановићу, матица Илинчића је у Међуријечју, одакле су се једни одселили у Мртво Дубоко)

Јовановић, Сретешка Гора, Колашин (А32852+, са старијим презименом Срезојевић, пореклом такође из Међуријечја)

Шћепановић, Међуријечје, Колашин, огранак Мандићи, подогранак Симоновићи-Радоњићи (А32852+)

Шћепановић, Међуријечје, Колашин, огранак Пуришићи-Веснићи (А32852+)

Костић, Дучице, Никшић (А32852+)

Вукомановић, Срезојевци, Горњи Милановац (WGS, A32852>CTS12249)

Радовић, Љуша, Куршумлија (WGS, A32852>CTS12249)

Главоњић, Бистрица на Лиму, Нова Варош (WGS А32852>Y499136/A37326)

Млађеновић, Бистрица на Лиму, Нова Варош (WGS А32852>Y499136/A37326)

Вукосављевић, Јежевица, Чачак (WGS, A32852*)

Еровић, Савово, Краљево (A32852+)


Тестирани који нису припали роду Никшића:

Шћепановић, Међуријечје, огранак Пуришићи-Бараћи (FT190799-)

Шћепановић, Међуријечје, огранак Лазаревићи (FT190799-, могуће је да се овде ради о прибраћеним Мацурама, због STR резултата једног Драшковића из огранка Радојичићи, који је на основу хаплотипа припао роду Мацура)

[ДушанВучко]

Влаховић ће по свој прилици бити Y250780*
https://www.yfull.com/live/tree/I-Y250780/
Значи од Гојковића имамо Влаховића и Шћепановића који су Y250780*, Булатовиће A29200 и Срезојевиће A32852