Обавештења о изменама и допунама у табели Српског ДНК пројекта

[drajver]

Коначно је стигао коначни резлтат Обрадовића из Тепаца и он је BY188335, на Yfull грани су тројица,Бугарин,Хрват и Србин из златиборског округа за којег нисам сазнао идентитет. Видим да ове гране нема ни на нашем пројекту, осим ако није заведена под другим снипом. Ето толико, драго ми је што није остао FT14506* како сам предвиђао и да је направњен помак око овог рода.

Не знам како се теби могло десити да оманеш, али у сваком случају корисна информација.

Та грана је већ присутна на подручју Старе Херцеговине, па није велико изненађење.


С тим да би очекивано било да Обрадовић припадне и нижој грани I2-FT352070. Ако некад буде могућности да тестира овај SNP.

[Exiled]

Не знам како се теби могло десити да оманеш, али у сваком случају корисна информација.

Та грана је већ присутна на подручју Старе Херцеговине, па није велико изненађење.


С тим да би очекивано било да Обрадовић припадне и нижој грани I2-FT352070. Ако некад буде могућности да тестира овај SNP.

Не бих се ја кладио на твоје прогнозе😊

[drajver]

Не бих се ја кладио на твоје прогнозе😊

Ето сад. Зар тебе нисам одмах сврстао тамо гдје треба? Подно Дурмитора.

[Exiled]

Бандић,Јовањдан,Кусуци,Рогатица FT175994G+, видећемо како стоји и на остала два снипа, не би ме изненадило да је позитиван на оба. Велико хвала Спаји1 на логистици.

[Exiled]

Бандић FT176384 A+,FT174826 C+

[Иван Вукићевић]

За тестираног Влаховића (род Никшића) допуњено је место порекла из "Богутов До/Колашин" у "Богутов До/Влаховићи/Колашин".
Богутов До је заселак насеља Влаховићи.

[Иван Вукићевић]

За тестираног Војиновића (род Никшића) измењено је место порекла из "Церово/Бијело Поље" у "Мајсторовина/Бијело Поље".
Церово је према црногорском попису из 1913. године било чисто муслиманско село, тако да су се Војиновићи тамо доселили након Балканских ратова.

[Иван Вукићевић]

За тестираног Чађеновића (род Братоножића) измењено је место порекла из "Брскут/Подгорица" у "Присоја/Подгорица".

Тестирани јесте навео у упитнику да је из Брскута, али по народној подели Брскут обухвата данашња насеља Брскут, Заугао и Присоја. У књизи Милорада Марковића "Братоножићи кроз историју" наводи се у којим засеоцима живе братоношка братства на простору Брскута:
Засеоци у Брскуту у којима живе братоношка братства су: Брадашица - Дармановићи, Лазе Јанковића, Старо Гувно – Секуловићи, Ваљева Њива – Секуловићи, Доњи Брскут — Секуловић, Јанковићи и Вучелићи. Присоја — Чађеновићи, Гарићи, Ђурићи. Заоугао — Ђукићи, Главица од Ћетка – Михаиловићи, Грудица – Царичићи, Биљурићи и Асановићи у Коријену.

[Иван Вукићевић]

Сви припадници гране E-L241 који имају повишене вредности 14 и 15 на маркеру DYS643 пребачени су на млађу грану E-L241>BY5617>Y96696>PH2180, за коју су поменуте вредности карактеристичне.

[Иван Вукићевић]

За тестираног Лепосавића (род Богићеваца) измењено је место порекла из "Коњухе/Андријевица" у "Дулипоље/Андријевица".
Дулипоље је уз Јошаницу и Кошутиће једно од три насеља која чине предео Коњухе.

[Ojler]

За тестираног Орловића (под Дробњака - Новљана) измењено је место порекла из "Крлигате/Зубин Поток" у "Горњи Стрмац/Зубин Поток".
Из Крлигата су се Срби иселили после 1880. године и није их било до после 1912. Орловићи су се доселили из Горњег Стрмца. Пошто узимамо стање из 1900. године као референтно, место порекла је измењено.

[Ojler]

За Јошановића (род Војинића-Љешњана) измењено је место порекла из "Орлане/Подујево" у "Милошевићи/Шавника". У Орлану није било Срба почетком 20. века, а Јошановићи су се доселили као колонисти из Црне Горе након 1912. године (Љубо и Миљко Јошановић). Иако немамо податак одакле тачно, 1900. године су живели само у Милошевићима, тако да је сходно томе наведено и место порекла.

[Ojler]

За Савића (I2-250780) измењено је место порекла из "Туручица/Подујево" у "Горња Ибрија/Церовица/Колашина". У Туручици није било Срба почетком 20. века, а Савићи су се доселили као колонисти из Црне Горе након 1912. године (Драгутин и Грујица Савић). Тестирани је навео као старије место порекла Ибрију.

[Иван Вукићевић]

За Савића (I2-250780) измењено је место порекла из "Туручица/Подујево" у "Горња Ибрија/Церовица/Колашина". У Туручици није било Срба почетком 20. века, а Савићи су се доселили као колонисти из Црне Горе након 1912. године (Драгутин и Грујица Савић). Тестирани је навео као старије место порекла Ибрију.

У етнографским радовима пише да су Савићи ужа грана Булатовића. Презиме Савић су по свој прилици званично узели тек по доласку на Косово.

[Ojler]

Добио сам управо информацију да Јошановићи из Орлана нису живели у Милошевићима, већ да су се од братства одвојили још у Лијешњу и одселили негде ка Мојковцу. Покушаћемо да сазнамо где су живели око 1900. године, али то свакако није могло бити Орлане.

Што се Савића тиче, и за њих је стигла исправка: Из Ибрије су се прво одселили у Брајшор (званично, а у народу Брашјор/Брасјор/Браćор), заселак места Дренце у општини Медвеђа, око 1882. године, па тек оданде у Туручицу, тако да је унета ова исправка.

[Ojler]

Стигао је податак и за Јошановића: из Лијешња им се предак одселио 1879. године у Штитарицу/Мојковац, а одатле отишао око 1903, тако да је место порекла промењено у Штитарица/Мојковац.

[Иван Вукићевић]

Стигао је податак и за Јошановића: из Лијешња им се предак одселио 1879. године у Штитарицу/Мојковац, а одатле отишао око 1903, тако да је место порекла промењено у Штитарица/Мојковац.

Ови подаци су контрадикторни:
Предак Јошановића замерио се са рођацима и осталим племеницима са Лијешња још док су сви Јошановићи боравили на Лијешњу (пре сеобе у Милошевиће), и због тога је одселио у околину Мојковца. Лазар-Мујо Јошановић одселио је директно са Лијешња у Штитарицу код Мојковца 1879. године.

По Лубурићу, Јошановићи (прецизније - два сина Јошана Јанковића) су се са Лијешња доселили на Градац у Дробњаку око 1795. године, а одатле су око 1815. године прешли у Милошевиће. Ако су Јошановићи у Штитарицу дошли 1879. године, то никако не може бити пре одласка Јошановића у Дробњак.

[Ojler]

Ови подаци су контрадикторни:
Предак Јошановића замерио се са рођацима и осталим племеницима са Лијешња још док су сви Јошановићи боравили на Лијешњу (пре сеобе у Милошевиће), и због тога је одселио у околину Мојковца. Лазар-Мујо Јошановић одселио је директно са Лијешња у Штитарицу код Мојковца 1879. године.

По Лубурићу, Јошановићи (прецизније - два сина Јошана Јанковића) су се са Лијешња доселили на Градац у Дробњаку око 1795. године, а одатле су око 1815. године прешли у Милошевиће. Ако су Јошановићи у Штитарицу дошли 1879. године, то никако не може бити пре одласка Јошановића у Дробњак.

Како било, изгледа да су око 1900. били у Штитарици, па одакле год да су тамо дошли, тако да мислим да је најбоље да за место порекла стоји Штитарица.

[Иван Вукићевић]

Како било, изгледа да су око 1900. били у Штитарици, па одакле год да су тамо дошли, тако да мислим да је најбоље да за место порекла стоји Штитарица.

То свакако.

[Кековац]

Бабић, Јовањдан, Угљевик Село/Угљевик, Y7627+

Подсетимо се да је Бабић тестиран у оквиру подухвата истраживања генетичко-генеалошког порекла становништва Семберије и да је на упоредива 23 маркера имао потпуно поклапање са Миљанићем из Миљанића код Никшића, па смо овим резултатом добили SNP потврду претпоставке да род Миљанића и Росандића, који је обрађен у књизи о Херцеговцима, припада хаплогрупи I1-Z63>Y7627.