Могао би бити грана којој припадају шекуларски Ћетковићи. Слава се, додуше, не поклапа.
Pokusao sam da saznam od ovih mojih iz Borkovica,Piva ( Radovici,Delici,Londrovici,Talovici ) da li znaju dalje porijeklo prije Borkovica ali slabo ko zna nesto.
Порекло становништва села Борковићи, стање из 1924. године
Село је на висини од 1397 м. над кањоном Пиве. Земљиште је таласасто са облим ниским главицама и пространим долинама.
Село је основано пре 80 година на катуну. Издизали на планину у борје, од чега је дошло име „Борковићи“, па ту и село створили.
Прво село Борковића било је Крушево у кањону; и данас сваки сељак из Борковића има своје земље у Крушеву.
Село нема живе воде; имају густијерне и снијежнице.
Њиве су и ливаде у селу и око села. Катун им је Николин До у планини. Имају ливаде по странама брда Божура, у Ружиглавице, по Брдима и на Мраморју. Зимски станови су у селу и у Сељковцу, селишту у кањону,. На лепом времену долазе зими чобани из Сељковца кући на ноћиште.
Куће су у групама растурене по главицама а не у долинама због великих сметова (намета). У долинама су њиве. У селу нема нигде дрвета; зими гоне дрва из Бријега.
Село је врло чисто; више њега има брдо Божур.
Имају нову цркву, она је изван села, над самим Бријегом, и око ње је гробље.
У селу има четири краја са именом породица које у њима живе.
Ту су братства: Радовићи (24 к.), Недићи (19 к.), Делићи (12 к.) и Лондрићи (4 к.), сви славе св. Јована и старинци су.
По причању сељака била су три брата: Богић, Јован и Вуко. Од Богића су Радовићи, који су се звали и Ђуровићи; од Јована су Лондровићи, а од Вука Делићи. Недићи су, по једнима, родом из Бањана из села Зеба и род су Копривицама. Издизали, веле, у Дурмитор на катун (и, данас има у планини Борковића место што се зове: Бањски Катун), па један од њих, зет некога Делића по Неди, остао у Борковићима, запопио се и по мајци Неди прозове се Недић. Од њих је, причају, било девет попова.
По свему изгледа да су сви они једно братство па се у току времена разродили и намножили.
Делића има у Сарајеву, на Гласинцу под именом Реновићи, у Јајцу, у Требињу и Шуми, у Бањој Луци (Лазар Делић). Радовића има у зворничкој околини, на Гласинцу и у Србији. Лондровића има у Загорју под именом Таловићи, а под тим именом има једна кућа у Борковићима.
ИЗВОР: Светозар Томић, „Пива и Пивљани“, Посебан отисак из Српског етнографског зборника књ. LIX Насеља и порекло становништва књ. 3, из 1946. године
