Јел Ердељановић обрадио и Омољицу међу банатским насељима?
Јесте. Изгледа да су Констрактини Игњатовићи ипак крајишког поријекла.
У Ердељановићевом раду за Игњатовиће у Омољици пише:
"Игњатовићи (8, св. Никола) досељени из Хрватске из Петриње, кад се село насељавало пре 200 година, има их одсељених у Србију и раније и одскора."
Иначе би ове старија крајишка насељавања по банату и Бачкој, па и Србији јужно од Саве и Дунава требало подробније истражити. На пмает ми пада онај R1a-Y2613 срђевштак Грунчић који је исто од тих старијих досељеника.
Иначе су ове насељенике из "Рватске" називали "Рватима".
Ердељановић је за Омољицу записао сљедеће:
"Omoljica se deli na Rvatski kraj i Racki kraj. Severni deo Omoljice je Zlatica ili Srpski kraj, u sredini je Rvatski kraj, dalje ka jugoistoku najpre Švapski kraj i naposletku, u "špicu", Vlaški kraj.
Približno je jednak broj Srba "rvatskog" i ostalog porekla. Ovi iz Hrvatske dovedeni su u vreme prvog i drugog naseljavanja.
Od jugoistoka ka severozapadu je Rvatski kraj ("od krsta do krsta"). Zašto se tako zove, ne zna se, ali otkako se zna tu nije bilo Hrvata, nego i sad tu žive samo pravoslavni Srbi, koje, dakle, pogrešno zovu Rvatima.
Zna se da su medju Srbima Rvatskog i Srpskog kraja bile vrlo slabe veze, štaviše nikako se nisu medju sobom uzimali, u crkvi je uvek desna strana bila onih iz Srpskog kraja, leva onih iz Rvatskog kraja, tutor stariji iz Srpskog a mladji iz Rvatskog kraja. Bilo je čak i neprijateljstava izmedju jednijh i drugih (momci se tukli i nisu puštali u svoj kraj momke iz onog drugog kraja). Tek je uticajem sveštenika Vlaškalića počelo zblavanje izmedju oba ova kraja i naročito je pojačano time što su srpske škole grupisane kod crkve, te su u njih dolazila i deca iz Rvatskog kraja i tako se odmalena zbližila sa decom iz Srpskog kraja. To i medjusobno uzimanje jako je doprinelo zbližavanju i izjednačavanju."
