Незнање са којим се сусрећете када причате са људима о пореклу

[Rimidalv]

Не знам да ли је раније отварана нека слична тема, извињавам се ако јесте.
Верујем да је свако од нас причајући са људима о пореклу и анимирајући их да се баве истим наишао на неку врсту незнања о историјским чињеницама.
Ево примера са којима сам се ја сусретао:

-Сви Срби Пречани су дошли за време Чарнојевића.
-Сви Срби Пречани су дошли са Косова.
-Милош Обреновић је увео пропис за презимена који важио за све Србе, па и за оне који живе у Хабзбуршкој монархији.
-Крајишници су ратовали искључиво против Турака.
-Турци су увек искоришћавали право прве брачне ноћи.
-Данак у крви је био на снази све време док су Турци били у Србији

[Atlantische]

На мене је највећи утисак о незнању приликом прича о пореклу и уопштено таквој тематици оставила прича са бабом (по мајкиној страни), која је иначе жена типичног балтидског изгледа (зелене очи, плава коса у младости) како су нас Турци правили итд...као и сваки пензионер, последица титоистичког испирања мозга и гледања турских серија.

[Amicus]

Неке од ових небулоза се могу наћи и у радовима, књигама, уопштено литератури на тему презимена, порекла породица, итд.

Вероватно се највише истичу оне по којима су сви Срби у Хабзбуршкој монархији дошли са Чарнојевићем, те да Срби немају устаљена презимена све до 19. века. Наравно, неки Србима сматрају само Србијанце, али често се и код нас ова опаска може чути, и она се онда односи на све Србе.

Овако међу самим испитаницима, нисам имао негативних искустава, осим одбијања да сарађују.

[Небојша]

Не бих то назвао незнањем, можда је боље рећи неинформисаност, или незаинтересованост да се дубље уђе у материју. Поред тога што многи воле да кажу да су из Црне Горе, или евентуално са Косова (те две области се највише провлаче у "предањима"), свима су преци убили бар једног Турчина пре него што су се преселили на неко друго место, или променили презиме.

Од оних што имају везе са генетиком, често се понавља та да смо "црни" зато што су "Турци овде били 500 година".

[Дробњак]

Прво што сам ја приметио је да људи не знају ништа о свом пореклу. Велика већина зна да наведе претке до прадеде и прабабе, евентуално чукунбабе и чукундеде. Таквих примера имам у својој породици, нпр. моја баба не зна како су јој се завали прадедови и прабабе, јер никад није питала. Притом је имала четрдесет и кусур година када јој је баба умрла, значи да је имао ко да јој каже. Једноставно је никада није занимало.
Друго, у мом крају (Поморавље, Левач, Ресава, тј. околина Јагодине, Ћуприје, Рековца) сви ће вам рећи "Ми смо ту одувек" ал'зато они из друге мале или комшије од прекопута су сигурно Власи, Цигани, Чивутани, Шиптари или Турци. На крају се испостави, када се мало дубље уђе у проблематику, да баш тај комшија кога не воле, а случајну слави исту славу, је имао чукундеду који је био рођени брат њиховог чукундеде.
То су моја запажања, поред ових која су остали навели. Омиљено ми је ово са претком који је убио Турчина па побего, променио презиме и настанио се у неком удаљеном крају.

[Ojler]

Омиљено ми је ово са претком који је убио Турчина па побего, променио презиме и настанио се у неком удаљеном крају.

То је опште место у нашим породичним предањима. Или не знамо ништа даље од прадеде, или прича почиње убиством Турчина. Шта смо их грдних побили чудо како смо под њима били 500 година.

[Дробњак]

То је опште место у нашим породичним предањима. Или не знамо ништа даље од прадеде, или прича почиње убиством Турчина. Шта смо их грдних побили чудо како смо под њима били 500 година.

Мора да су к'о Орци излазили из неког Мордора 

[Amicus]

То је опште место у нашим породичним предањима. Или не знамо ништа даље од прадеде, или прича почиње убиством Турчина. Шта смо их грдних побили чудо како смо под њима били 500 година.

Овај феномен заслужује посебну тему. Просто је невероватно колико је убиство Турчина присутно у предањима. Иако могу да прихватим да се неко и прилепио за такво предање, ипак сам мишљења да иза убистава Турчина, заиста мора стајати убиство у најмању руку неког локалног потурице.

[Đorđo]

Овај феномен заслужује посебну тему. Просто је невероватно колико је убиство Турчина присутно у предањима. Иако могу да прихватим да се неко и прилепио за такво предање, ипак сам мишљења да иза убистава Турчина, заиста мора стајати убиство у најмању руку неког локалног потурице.

мени се чини да је права истина у добром делу тих случајева била да су у свађи убили неког другог Србина па су у страху од освете бежали и после причали како су убили Турчина 

[Небојша]

Овај феномен заслужује посебну тему. Просто је невероватно колико је убиство Турчина присутно у предањима. Иако могу да прихватим да се неко и прилепио за такво предање, ипак сам мишљења да иза убистава Турчина, заиста мора стајати убиство у најмању руку неког локалног потурице.

Вероватно таква предања нису настала случајно, односно вероватно је долазило до сличних ситуација у том периоду. Али екао бих да су пре имала за циљ неко одржавање духа у та тешка времена, па се поставља питање колико је таквих предања заиста тачно. 

[Небојша]

мени се чини да је права истина у добром делу тих случајева била да су у свађи убили неког другог Србина па су у страху од освете бежали и после причали како су убили Турчина 

 

[Sergio]

Али екао бих да су пре имала за циљ неко одржавање духа у та тешка времена, па се поставља питање колико је таквих предања заиста тачно.

Нису сви били спремни да јавно кажу како су се селили због сиромаштва и немаштине,  па су вероватно измишљали овакве приче.

[Ojler]

Овај феномен заслужује посебну тему. Просто је невероватно колико је убиство Турчина присутно у предањима. Иако могу да прихватим да се неко и прилепио за такво предање, ипак сам мишљења да иза убистава Турчина, заиста мора стајати убиство у најмању руку неког локалног потурице.

Да, питање је колико је и било правих Турака по нашим селима, а и уопштено и по "чаршијама". Не знам има ли неких података о томе.
Верујем да је таквих инцидената и међусобних разрачунавања и убистава сигурно бивало, не само између хришћана и муслимана већ уопштено. У мојој фамилији са мајчине стране имам случај забележен у релативно блиској прошлости, пред крај турске владавине у Босни, када је мој прадеда са још двојицом људи из села убио сеоског бега због неке локалне зађевице. А приче о бежању од крвне освете датирају још из периода пре отоманске окупације.

[Amicus]

Да, питање је колико је и било правих Турака по нашим селима, а и уопштено и по "чаршијама". Не знам има ли неких података о томе.
Верујем да је таквих инцидената и међусобних разрачунавања и убистава сигурно бивало, не само између хришћана и муслимана већ уопштено. У мојој фамилији са мајчине стране имам случај забележен у релативно блиској прошлости, пред крај турске владавине у Босни, када је мој прадеда са још двојицом људи из села убио сеоског бега због неке локалне зађевице. А приче о бежању од крвне освете датирају још из периода пре отоманске окупације.

Добро, али познато је да су се данашњи Бошњаци, у то време називали Турцима. У време настанка аутријских топографских карата, где год је било у једном селу Срба и Муслимана, села су пописана као Српско и као Турско.

У мојој предачкој историји није остало забележено нешто попут убиства, али је рецимо сачувана врло жива слика о једном Ђури, који је због ашиковања са младом беговицом изгубио главу. И то прилично витешки, с обзиром да је одбио примити дукате и побећи из Босне, већ је остао и убрзо нашао на мегдану с Турцима. То је платио главом, али исто тако је могао проћи и сам бег, да је на мегдан и сам изашао... а он се покупио у Тешањ, да се саветује с остим беговима.

[Дробњак]

У мојој предачкој историји није остало забележено нешто попут убиства

Занимљиво је да ни код мене нема много тих прича. Једино фамилија моје прабабе по мајци (дедина ујчевина) има предање да су због крвне освете напустили тимочку Црну Реку и то деда са унуком, кога је донео у бисагама, док је женски део породице остао у постојбини. С друге, дробњачке, стране има тих прича али нико се није селио, изузев што су се повремено склањали у Горњу Морачу, Шаранце или Затарје и то за време турских похода на Дробњак.

[Селаковић]

На моје велико изненађење, у животу налетрх на пар млађих људи који су веровали да су сви Јовановићи или сви Поповићи или Ђорђевићи исти род.

Такође, на сваке две године одржава се скуп на који су позвани СВИ Вуковићи, а колико сам приметио тамо исто постоје заговорници тога да су они сви исти род.

[Atlantische]

На моје велико изненађење, у животу налетрх на пар млађих људи који су веровали да су сви Јовановићи или сви Поповићи или Ђорђевићи исти род.

И ја сам био један од таквих 

Такође, на сваке две године одржава се скуп на који су позвани СВИ Вуковићи, а колико сам приметио тамо исто постоје заговорници тога да су они сви исти род.

Треба им послати пар букалних брисева на тај скуп, верујем да се следећи не би одржао. 

[Amicus]

И ја сам био један од таквих  ;DТреба им послати пар букалних брисева на тај скуп, верујем да се следећи не би одржао. 

Добио би статистику Српског ДНК пројеката.

[Nebo]

Треба им послати пар букалних брисева на тај скуп, верујем да се следећи не би одржао. 

Питање је само да ли би, после овог подухвата, ти извукао живу главу 
Јер, наши људи су задрти у неким својим убеђењима...

[Селаковић]

И ја сам био један од таквих  ;DТреба им послати пар букалних брисева на тај скуп, верујем да се следећи не би одржао. 

Истини за вољу, колико сам приметио, један део зна да нису род, али им се свиђа идеја таквог скупа, мислим већини чак .