Аутор Тема: Српски ДНК дан 2018  (Прочитано 60189 пута)

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 587
  • I2-Y56203
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #300 послато: Октобар 17, 2018, 10:19:34 поподне »
Filipi lično sam uradio markere sa halpogrupom po očevoj strani .Razgovarajući sa ljudima koje ova tema zanima pripadnost halpogrupi i grupi naroda Sloveni ,Germani itd više ih zanima blža da kažem prošlost da li je rod iz  npr iz Grčke ,Crne Gore ,Hercegovine ,Stare Srbije. Tačnije kom bratstvu ili plemenu pripada ne zbog slavnih predaka ,plemićkog porekla nego čisto da bi znali gde je počela ,,priča,,.Hvala.
Treba imati sreće pa pripadati nekom dobro profilisanom rodu, koji ima prepoznatljive markere i za koji se zna poreklo, migracije, itd.Ako je haplotip blizak modalu bez naročito bliskih pojedinaca u bazi, mrka kapa

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #301 послато: Октобар 17, 2018, 10:40:34 поподне »
Y3120 dobio je ovaj rezultat tačnije granu pošto predanje se ne poklapa sa postojećim rodovima u Crnoj Gori sa ovom granom .Dolaskom u Toplički kraj pre toga Ivanjica  i Sjenica da se duže nastane u Sjenici mala je verovatnoća jer temperature zimi idu do minus 40 .

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7213
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #302 послато: Октобар 18, 2018, 01:57:21 пре подне »
Y3120 dobio je ovaj rezultat tačnije granu pošto predanje se ne poklapa sa postojećim rodovima u Crnoj Gori sa ovom granom .Dolaskom u Toplički kraj pre toga Ivanjica  i Sjenica da se duže nastane u Sjenici mala je verovatnoća jer temperature zimi idu do minus 40 .
Ове области пре доласка у Топлицу (Ивањица) припадају динарској миграционој струји , па је могуће да је даље порекло пре тога Херцеговина, Црна Гора, без обзира што тога нема у предању...С обзиром на PH908 резултат, могуће је да су ти крајеви пре доласка у Топлицу, били "станица", тј. место где су неко време живели после доласка из динарских крајева, а пре доласка у Топлицу (без обзира што се у предању те могуће изворне области не помињу)
« Последња измена: Октобар 18, 2018, 02:04:52 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Miroslav Erić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #303 послато: Октобар 18, 2018, 12:12:04 поподне »
Ерић, Митровдан, Метковић, Богатић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Прилично интересантан хаплотип, са доста специфичних вредности: нешто нижа DYS19=15, као и више вредности DYS391=12, DYS458=19, DYS576=20 и DYS570=20. На прoјекту нема ближих поклапања. Због поменутих маркера DYS19, DYS391, DYS458 могао би му бити близак Савковић из Трнаваца у Жупи Александровачкој, са којим дели споменуте маркере, али маркер DYS393=14 одудара од модалног 13 код Ерића,к ао и предање о пореклу. Па је њихова веза упитна.

За Ериће се у литератури каже:

"Ерићи- (Митровдан, 50 к), и од њих Игњатовићи, Кокановићи, и Тадићи, у Клењу један су род са Стекићима у Белотићу, и Николићима у Штитару."

https://www.poreklo.rs/2012/11/05/poreklo-prezimena-selo-metković-bogatić/

"Кокановићи (Митровдан, 17 к), Игњтовићи (8-2 к), и Тадићи(4 к), један су род, а сродници су им – у Мачви – Ерићи у Метковићу, Стекићи у Белотићу, Николићи II у Штитару, и Пармаковићи II у Ноћају."

https://www.poreklo.rs/2012/10/31/poreklo-prezimena-selo-klenje-bogatić-mačva/

"Стекићи-(Митровдан, 46 к), један су род са Ерићима у Метковићу и Николићима II у Штитару; досељени су из Херцеговине."

https://www.poreklo.rs/2012/10/05/poreklo-prezimena-selo-belotić-bogatić-mačva/

"Николићи, звани Небригићи (Митровдан, 9 к), један су род са Стекићима у Белотићу, и Ерићима у Метковићу."

https://www.poreklo.rs/2012/11/09/poreklo-prezimena-selo-štitar-šabac/

Један прилично велики род...

....

Dobro jutro,nikako da stignem da prokomentarišem...Ovako pošto sam veterinar,potpuno mi je jasno šta radimo,šta ispitujemo,ali o vrednostima markera nemam pojma ništa...Elem,nisam ni očekivao(doduše nadao se jesam) da će biti nekih poklapanja,DNK sam uradio prvenstveno da bih i potvrdio ili odbacio srodnost sa gore pomenutim familijama,ali i sa familijama Salate i Kralj,rodom iz Ravnog u Popovom polju...Po predanju,Vojin sa svoja dva brata ,najstarijim Stevanom(zvani Steka,od njega Stekići u Belotiću),i najmladjim (Verovatno Kokan,od njega Kokanovići u Klenju,i tek trreba dokazati Tadiće i Ignjatoviće koji se ne pominju 1829 na popisu,tek 1863,a verovatno potiču od Kokanovića.Permakovići u Noćaju su od Stekića,uljeza,dok za Nikoliće,tkzv Nebrigiće u Štitaru,nema podataka da potiču od nas,možda ih je samo Vasiljević na osnovu slave i blizine stavio u isti koš),došli iz Popovog polja.Vojin je došao sa sinom Trifunom od oko 10godina.Trifun se pominje kao starac od 80 leta,na skupu ustanika pred boj na Salašu(istoimena narodna pesma),u Metkoviću na dvoru Petra Erića(traži se izvor),što govori da su ove tri familije došle u Mačvu oko 1736god,a tri brata rodjena oko 1700god...U Popovom,u Ravnom još 1696 katolički izvori kažu da postoje 2 kuće pravoslavaca,koje slave Mitrovdan...Te dve familije bi trebalo da su Kralji i Salate...DNK testiranjem ,ako bi povezali ove familije,mogli bi pričati već o bratstvu....
« Последња измена: Октобар 19, 2018, 12:27:43 пре подне Amicus »

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #304 послато: Октобар 18, 2018, 01:17:51 поподне »
Ima ih u Deretinu došli su iz  Ratkova u Vasojevićima .Mala je verovatnoća osim da su konvertiti u samo pleme.Odakle.....Po postojećoj tabeli Kanjoši i Veličani Čerin rod postoji grana Jokića i od njih potiču Ratkovići kod Vojnog sela nedaleko od Plava.Svi su Nikoljštaci.Naravno  sa  Čeva i to je pitanje najbrojnija grupa Ratkovića kod Trebinja pitanje koliko mogu biti Ozrinići zbog slave Sv.Djordja ...Po predanju da su bili Boškovići iz Postenja vredi pročitati Jevrića i njegovo delo o Stanovništvu Mojkovca i naravno samo jedna grana u Bjelošima kod Cetinja medjutim slave koje proslavljaju...Grbljani Boškovići kao starosedeoci ....uostalom moram uraditi markere.
« Последња измена: Октобар 18, 2018, 01:20:10 поподне DraganP-BG »

Ван мреже vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1*
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #305 послато: Октобар 29, 2018, 09:57:11 пре подне »
Цитат
Ранковић, Никољдан, Балатун, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>YP6098. Има велики број блиских поклапања, пре свега у Крајини, а од већине припадника овог рода разликује се на 2-4 маркера. Најближа поклапања има са Грбићем из Рачића код Бихаћа и Грунчићем из Зрењанина (славе Срђевдан), и са Матаругом из Турјака код Босанске Градишке, од све тројице се разликује на 2 од 23 маркера. Блиски су му и Кнежевић из Дрвара, Јарић из Лике и Јагодић из Градишке (3/23), сва тројица славе Никољдан као и Ранковић. Једина вредност која одудара је благо повишена DYS390=26, код скоро свих осталих припадника овог рода је 25. У тексту о пореклу становништва Балатуна не помињу се Ранковићи, па ако неко има више информација нека напише.
Да ли има новијих и детаљнијих информација о овом резултату ?


Ван мреже Крсман

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 5
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #306 послато: Новембар 07, 2018, 10:51:17 поподне »
Лукић, Ђурђевдан, Скиповац Доњи, Добој, E-V13>Z5018

Најближе поклапање има са Поповићем из Бадовинаца код Богатића (1/17), међутим упркос томе што не поседује специфичне вредности, тестирани нема ближих поклапања међу онима који имају резултате на 23 или више маркера укључујући и припаднике рода Б L241 гране у који је тренутно сврстан Поповић.

Лукићи су према предању пореклом из данашње Источне Херцеговине одатле су са већим бројем исељеника дошли на север Босне и настанили се на планинама Требава и Озрен.

Николић, Јовањдан, Глоговац, Богатић, E-V13>Z5018>L241

Тестирани припада роду Б у оквиру ове гране где има доста блиских поклапања.

Миливоје Васиљевић у свом раду о Мачви за Николиће наводи да су у Глоговац досељени у 18. веку из Босне:
НИКОЛИЋИ (Јовањдан, 4 к), исти род са Николићима (Софрићи, Ђаковићи) у Бановом Пољу.

Изгледа да нама Мачванима тешко полази за руком да покренемо неку ширу расправу о свом пореклу. Како видим ни иницијатива г.Ерића није наишла на на било какав одзив ових дана,  те ћу овога пута покушати, својим поновним обраћањем, да будем нешто конкретнији. Наиме, хтео бих да овом приликом укажем свим учесницима форума, да је Мачва регион који може бити јако занимљив, за све истраживаче, без обзира на простор са кога они потичу. Реч је о томе да смо у правилу сви оријентисани на сазнање где смо потекли али не и где су наши родови све могли стићи у својим сеобама, из чега би се могла црпети и значајна сазнања о себи. Треба рећи да су многе територије, готово непрестаним померањем становништва сасвим опустеле, на њих су се кроз време, опет, насељавали неки други родови, из чега се да закључити да су и предања, иначе врло непоуздана, губила на свом значају, чак иако су добро прослеђена и пренета потомству. У томе је нарочито подручје Мачве, један сасвим изузетан пример. То је регион који је због сукоба Аустрије и Турске готово сасвим испражњен, и тек крајем века и посебно након српских устанака и стварања српске државе, почиње масовно насељавање ових крајева. А оно је било пре свега из Херцеговине, Црне Горе и Босне, и неупоредиво мањи број појединаца, породица, али и братстава, доселио се из других крајева. Значи, Мачва је у потпуности, Херцеговина, Црна Гора, Крајина и Босна, у малом.                  Стога, никакво изненађење, да конкретно моју фамилију, Николиће из Глоговца, археолог Васиљевић, врсни истраживач, деведесетих година прошлога века, сврстава у родове досењене из Босне. Ово, наравно може бити сасвим тачно али остаје питање колико се овај, род или појединац, задржао на овој територији. Днк истраживање ме наводи на закључак да у ствари потичемо из Црне Горе или Херцеговине и да можда неће бити превелики проблем да будем сврстан у неке добро познате родове. Чињеница да ми у истраживању највећи проблем представља, јако честа слава, као и презиме, које је можда промењено након насељавања у Мачви. За почетак, мислим да ми у свему јако може помоћи г. Иван Вукићевић, уредник-истраживач. Стога и достављам коментар г. Вукићевића од 14. септембра, у вези са Лукићем из Скиповца и његовим упоређењем са резултатима Поповића из Бадовинаца у Мачви. Из истог коментара закључујем да имам велику подударност резултата са г. Поповићем, а када се томе дода наша мала удаљеност, свега 10км, иста слава, као и то, да сам кроз протокол крштених утврдио да су нам Поповићи били кумови, те да се ово кумство сродничким односима касније пренело на породицу нашег књижевника Јанка Веселиновића, онда ова веза постаје сасвим занимљива. Тим пре сам заинтересован за откривање везе ових родова са Аџићима, Зечевићима, Бјелицама... неизмерно захвалан, Крсман

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #307 послато: Новембар 07, 2018, 11:36:22 поподне »
Тим пре сам заинтересован за откривање везе ових родова са Аџићима, Зечевићима, Бјелицама... неизмерно захвалан, Крсман

С обзиром на славу, управо су Зечевићи из Бањана и Аџићи из Пиве (који имају предање да се раније презивали Зечевић) најбољи кандидати за братства од којих потичу Николићи из Мачве. Матица рода Б на нашем пројекту у оквиру гране E-L241 је у Бањанима где овом роду још припадају и Копривице који славе Никољдан. Управо због тога готово сви тестирани у оквиру овог рода славе Јовањдан или Никољдан.
Херцеговци су се у Мачву досељавали уз Дрину при чему су дуже или краће време задржавали у појединим селима са обе стране реке, а преци Николића су очигледно један период боравили у босанском Подрињу пре доласка у Мачву.

Ван мреже Крсман

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 5
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #308 послато: Новембар 08, 2018, 12:01:30 пре подне »
С обзиром на славу, управо су Зечевићи из Бањана и Аџићи из Пиве (који имају предање да се раније презивали Зечевић) најбољи кандидати за братства од којих потичу Николићи из Мачве. Матица рода Б на нашем пројекту у оквиру гране E-L241 је у Бањанима где овом роду још припадају и Копривице који славе Никољдан. Управо због тога готово сви тестирани у оквиру овог рода славе Јовањдан или Никољдан.
Херцеговци су се у Мачву досељавали уз Дрину при чему су дуже или краће време задржавали у појединим селима са обе стране реке, а преци Николића су очигледно један период боравили у босанском Подрињу пре доласка у Мачву.
      Цењени г.Вукићевићу, захвалан сам Вам на брзом и прецизном одговору, не замерите ми, што бих Вас још нешто замолио. Намера ми је чланство у пројекту, но нисам сасвим сигуран како ћу се ту снаћи и колико ће ми бити потребно времена да валидно упоредим своје резултате са другима. Не знам да ли бисте били у могућности да Ви, уверен сам високо стручни за ово чим се бавите, упоредите кроз Днк маркере, мој резултат са оним г.Поповића и г. Аџића. Хвала                                                           

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3378
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #309 послато: Новембар 08, 2018, 01:22:07 пре подне »
      Цењени г.Вукићевићу, захвалан сам Вам на брзом и прецизном одговору, не замерите ми, што бих Вас још нешто замолио. Намера ми је чланство у пројекту, но нисам сасвим сигуран како ћу се ту снаћи и колико ће ми бити потребно времена да валидно упоредим своје резултате са другима. Не знам да ли бисте били у могућности да Ви, уверен сам високо стручни за ово чим се бавите, упоредите кроз Днк маркере, мој резултат са оним г.Поповића и г. Аџића. Хвала                                                         

Нема на чему!
Поповић је тестирао 17 маркера, а Аџић свега 12, док сте Ви тестирали 23 маркера тако да се резултати само делимично могу упоредити. Од Поповића се разликујете на само једном маркеру од тих 17 - он има вредност 23 на DYS635, док Ви и сви остали тестирани припадници рода Б имате вредност 22 на DYS635. Од 12 маркера које је Аџић тестирао, њих 10 сте и Ви тестирали и на њима имате потпуно поклапање.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Српски ДНК дан 2018
« Одговор #310 послато: Децембар 12, 2018, 05:38:15 пре подне »
Цитат
1. Зубачки старинци

Ратковићи из Коњског. Причају о поријеклу из Озринића, али мало вјероватно. У сваком случају у Зубцима су сигурно присутни у првој половини 17. вијека. За њих се каже да су првобитно били настањени "између Ограда и Куње главице", у Прокосу, дио села Ограда. Одатле су Ратковићи прешли у Коњско, а њихови братственици Милојевићи остали у Оградама. Једна породица Ратковића из Коњског прешла је у Орашје, а једни Милојевићи прешли су у Дренови до. Овом роду припадају још и Пејановићи у Раптима, Крстовићи у Засаду и Придворцима. Такође једни Ратковићи су прешли и Арсланагића мост. Такође предање каже да је и породица Зубац у Љубомиру од Ратковића.

Дакле можемо рећи да су од рода Ратковића сљедеће породице:

1. Ратковићи у Коњском (Зубци), Орашју(Зубци), Арсланагића Мосту (Требиње), Батковићу и Миљевцима(Невесиње)
2. Милојевићи у Оградама, Дреновом долу,
3. Пејановићи Рапти (Зубци), Полице (Требиње)
4. Крстовићи у Засаду и Придворцима (Требиње)
5. Зубци у Љубомиру

Све ове породице славе Ђурђевдан. С обзиром да је Крстовић из Придвораца тестиран, и то као I2-PH908 dys437=14 можемо претпоставити и за остале породице из ове групе да припадају овој подграни. Матица ове групе би могло бити зубачко село Ограде.


Da li su Ratkovići iz Donje Bejašnice u vezi sa ,,Hercegovačkim,,starinom iz Ozrinića.... ovaj rod postoji u Brataču
« Последња измена: Децембар 12, 2018, 09:40:17 пре подне НиколаВук »